Suti
papagaju moj
dok te gnjavim
a svi spavaju
igram se perjem tvojim
mekoca nevidjena
ne deri se
ustace ona moja
po glavi udarice me
jer zaboravljam da nahranim te
a gnjavim te
jar vise meni dozvoljavas
a ona hrani te
ne zaboravlja te
ali s tobom ne igra se
kao ja
jer ne zaboravljam da gnjavim te.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Da sam u mladosti
hrabrije
sa svojim željama gospodario
ne bih se žalio
da sam tako brzo ostario
Al još jedan dečak smedjokosi
visoko maše zastavom
i brišući nos rukavom
godinama prkosi
O snovi moji bosonogi
ostaste nedosanjani još mnogi
nisam vas još sve dosanjao
da bi se godinama klanjao.....
Често говоримо о луталицама и лутању, а да нисмо ни свесни шта то заиста значи...
Наиме, некако се у нашој свести подразумева да је луталица неко ко нема ништа нити припада некоме...
А да ли је тако?
Ја бих рекао да није.
Јер лутати може само онај ко има коме и где да се врати...
И луталица је неко ко је ЗАлутао на свом путу до циља...
Сетимо се Одисеја, најчувенијег луталице...
Постоје и неке друге врсте лутања.
За мене је најупечатљивије емотивно лутање које се често дешава у нашем мировању.
И у таквом лутању најчешће изгубимо некога и нешто и од луталица постанемо бедници и бескућници... Јер бедник је онај ко нема никога и никоме не припада...
Зато, пажљиво ходајмо путевима... Особито путевима срца.
Да од луталица не постенемо бедници...
Не мери
мене
по другима.
Чак
ни
када
личимо.
Не мери
садашњост
прошлошћу.
Чак
ни
када
личе.
Јер
Ја нисам Он
и
Он није Ја.
Ни Ти ниси иста...
Зашто бисмо били нас двојица?
И зато
Веруј себи
И сумње отерај у таму
Ружних времена.
Molitva neznanom prijatelju
Moj sasvim posebni prijatelju, zahvaljujem ti na spremnosti da me saslušaš.
I samom ti je znano koliko se silno trudim da opravdam veru koju imaš u mene.
Hvala ti, takođe, i za ovo mesto na kojem sada prebivam.
I neka me nikad, ništa, ni posao, ni zabava, ma koliko časti ili zadovoljstva u sebi nosili,
ne odvoje na duže vreme od ljubavi koja drži na okupu moju milu porodicu.
Pouči kako da igru života igram pošteno, odvažno, samouvereno i srčano.
Daruj mi nekoliko prijatelja koji će me razumeti, a ipak mi i dalje ostati prijatelji.
Podari mi blagostivo srce, kao i um koji neće zazirati od putovanja,
premda na mom drumu, možda, neće biti putokaza.
Omogući mi da imam smisao za humor, kao i,
tu i tamo...
"Ne mogu da verujem! Sta je to, dodjavola!?" pomislih, i hladan znoj skliznu preko mog hrapavog nosa. "Ne mogu vise da trcim, da bezim od ove stvari, jednostavno ne mogu!". Ali nisam bio jos dugo tog misljenja. Cuh viku i topot konja, bili su mi za petama. "Ko su ti ljudi, ta bica sto ih jasu? Sta pobogu oni hoce od mene, i gde su svi ljudi nestali?"
Bilo je to prohladno jesenje jutro, mada se u mnogo cemu razlikovalo od onih uobicajnih, kada su ljudi zurili na posao, automobili tutnjali glavnom ulicom i cadili okolinu, deca pospano i usporenim korakom kretala u skolu. Ne, nije bilo nicega, sunce je tek izaslo, ali kao da je sve pomrlo, sve utihnulo. Nista se nije culo, nigde zive duse. Samo besna vika onih koji su me gonili.
"Kako...
Ne boj se,to nije ništa
moraš se na to navići
da svi mi jednom
moramo otići
Jer za čas prolaznost
naše želje i snove oglodje
a utehe nema
za život koji prodje
Jer šta je život
sa jedne strane hladnoća i golgota
sa druge
toplota i lepota
i zato ga uzmi kada ti se daje
jer prolaznost ne mari
za naše osećaje
UMESTO KOMENTARA
Ovu pesmu sam napisao inspirisan potresnom pesmom naše drage,Gage......
Ponekad zakasne
i pojma nemaju
koliko ih već dugo čekamo
kao da za nas ne mare
Ponekad naša srca
sa istim željama ostare
i kad nam se učini
da vremena nemamo
i da više nade nema
i tad verovati treba
jer dok život traje
nikada se ne zna
iza kog nas ugla sreća vreba
BIĆEŠ ČOVEK, sine moj!
Svome sinu kao testament
Rudyard Kipling (1865-1936)
"Ako možeš da vidiš uništeno delo svoga života
I bez reči da ga ponovo gradiš,
Ali bez uzdaha i protesta podneseš
Gubitak onoga što si dugo stekao;
Ako možeš da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi;
Ako možeš da budeš jak, a da ipak ostaneš nežan;
Da ne mrziš one koji tebe mrze,
A da se ipak braniš i da se boriš;
Ako možeš da slušaš kako tvoje reči
Izvrću nevaljalci da razdraže glupake,
I da čuješ kako luda usta o tebi lažu,
A da sam ne kažeš ni jedne laži;
Ako možeš da sačuvaš dostojanstvo u slavi;
Ako možeš da budeš jednostavan iako si savetodavalac kraljeva,
Ako možeš da voliš sve prijatelje kao braću,
A da ti ni jedan od njih ne bude sve i sva;
Ako...
Posle ljubavi
Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?
Telefonski broj koji lagano bledi u secanju. Caše sa ugraviranim monogramima ukradene u „Tri ladara”.
Posle ljubavi ostaje obicaj da se belo vino sipa u dve caše i da crte budu na istoj visini.
Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod „Znaka?”
I zacudeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje recenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…”
i „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”.
I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vracali posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju znaci ljubavne...
Mogao bih noćas da te volim
kao nikada
kao da nam je ova noć poslednja
jer već dugo me muči
želja jedna
koju ti dosad nisam reko
mogao bi majke mi
da ti se dam
onako bezglavo kako ja znam
i kako to sanjam od vajkada
al ti si negde daleko
i pojma nemam
gde si sada
i na kom delu sveta
dok zvezdana kiša pada
na nepožnjevena polja suncokreta
Sreli smo se slučajno, upoznali namerno. Jer smo shvatili da nas vežu slične ljubavi, sklonosti, pogled na svet. Imponovao mi je obrazovanjem, duhovitošću, rečitošću, pa i godinama. Razgovarali smo sve više, lepo sarađivali, družili se. Iskreno, delovao je kao oličenje svega onoga što nikad do tada nisam pronašla u jednom muškarcu. Verovatno je teško poverovati u to da o njemu nisam razmišljala na taj način. Pretpostavljam iz straha. Bio je previše privlačan i „nedostupan“.
On je razmišljao drugačije. Ili nije razmišljao? Ili je samo hteo da se zabavi... Nikad mi to (do kraja) nije rekao. Pokušala sam da se oduprem. Ne njamu. Sebi. Nije mi dopustio da uspem u tome.
Mučili su me razni strahovi. On je na sve gledao drugačije. Kada želite...
Krvlju svojom rodio si
dete pustinje
Rodio si me
ljubavlju svojom
gde da putujem
drugo naokolo dugo
roditelju osmehu i tugo
Tu su svi moji koreni
tu gde si ti ...
Nemir
Već sam ispripovedala kako me je svojim ponašanjem Mazuljak nervirala svako veče. Pod hitno je trebalo nešto uraditi. Nismo znali nikoga sa kim bi popričali, jer ostali nisu imali takav problem, nisam bila na inetrnetu tada, nisamo imali nikakve knjige .......I pošto je Mazuljak moj pas, po ugovoru, ja sam morala da mislim........i smislim. Nisam trebala da budem sa ostalim kerovodjama. Trebala sam da budem sama sa njom i samo kada sretnemo nekoga da je pustim da se izigra. Tek kada malo odraste sam mogla da se pridružim grupi. Ali svaka škola se plaća, pa tako i ova.
U blizini zgrade je bila velika livada pa sam odabrala vreme kada niko od kerovodja nije tamo. Uopšte je nisam puštala sa povodca. I deca kada je...
Naša bretonka ustvari nije pravila probleme kada je odrasla, a dok je bila mala pravila ih je, nije da nije. Kada mi otvaramo vrata, ona je onako mala sve gledala u kvaku. Posle nam je bilo jasno zašto. Čim je dovoljno porasla da kada se propne na zadnje noge može da dohvati kvaku, počela je da otvara vrata. Niko je tome nije učio. Samo je gledala šta mi radimo i to ponovila. Onda sam shvatila da ona nas imitira, tj da pokušava da radi puno stvari kao mi. Ako bih prala nešto nad kadom u kupatilu, ona je uredno sedela ledja naslonjenih na kadu i čekala. Ako bih čičnula, ona je dolazila i sedala kraj mene, ali tako da se svojim ledjima osloni na moja. I tako nas dve ......ledja u ledja kao nešto radimo. Ako bih pomirisala cvet, prilazila...
Kada oci otvorim
sa tobom se odmah spojim
od sebe tebe ne mogu
da odvojim
Reci dolaze kao muzika
sto ne prestaje
da isti ritam i tonove daje
Ponove se saputanja
svih nasih lutanja
Prokljucas
u venama mojim
przis me ko vatra
izgubi se
svaka vlast i samo sija
iz ociju strast
Sunce si mog neba
ti si ono sto mi treba
ono sto ne nestaje
sto nikad ne prestaje ...
Nemir
-Da te zaista nema
ispod ni jednog
kamena vremena
strema i prozora
debelih magli tisina
Uzalud je
Uvek te pronadjem
gde te tako mnogo ima
izronis iz dubina
tu gde si skriven
svo vreme u meni ...
Nemir
![]Drzim te ...](https://img515.imageshack.us/img515/201/neispustamte.jpg)
Drzim te
kao cedo svoje
kao ruku majke moje
Drzim te u oku
pod kozom
u krvi
tu si uvek
poslednji i prvi ...
Nemir
Da mogu...Vratila bih vreme...
Da mogu...Bio bi TI tu kraj mene...
Da mogu...Nežnost i ljubav da ti dam...
Da mogu...Nikada ne bi bio sam...
Da mogu...Večno bi bio u zagrljaju mom...
Da mogu...Nikada ne bi bilo bola u srcu tvom...
Da mogu...Večnost sa tobom da provedem...
Da mogu...Na pusto ostrvo da te odvedem...
Da mogu...Ponovo da se rodim...
Da mogu...Ljubav sa tobom da vodim...
Da mogu...Bio bi moje sve...
Da mogu...Ulepšala bih tvoje sne...
Da mogu...Da te dodirnem...
Da mogu...Da te zanavek ukradem...
Da mogu...Bio bi samo moj...
Da mogu...Da osetim dodir tvoj...
Da mogu...Bila bih tvoja snaga i uteha...
Da mogu...Ne bi bilo greha...
Da mogu...Svaki minut sa tobom u sate da pretvorim...
Da mogu...Da samo tebi svoje srce...
Preosvećeni,.....
Dugo sam se lomio, pre nego što sam se odlučio i ovu istinitu pričicu Vam ispričati.
Možda baš iz razloga, što se osobe mogu prepoznati,...ili ne daj Bože, mene
Večeras sam toj namisli podlegao, i ako to sad ne učinim,...i neću
Znači,...ja sad hoću,i neka mi moji dragi prijatelji oproste,....a i nije tako strašno:
Ne tako davno, u tek obnovljemnom manastiru, zavaljen u duboku, i prelepu fotelju
U svojim dubokim mislima, a posebno opterećen starošću i načet bolestima, dan na izmaku posmatrao ga je netremice.Nije bio zaspao, ali su mu kapci bili sklopljeni.
Njegov, dosta mlađi prijatelj, ništa manje meni,...mislim, prijatelj, došao mu u postetu.Misleći da ovaj spava tiho mu je prilazio, da ga ne uznemiri ....
Ovaj prvi...
U ovom svetu prevare i laži
kad čovek čoveku kuje i sudi
ponekad se razočaram u ljude
al kažem sebi:Ipak čovečna budi!
Nikada nisam zlo poželela
ni jednom biću na planeti...
I ne mislim o tome da ima ljudi
koji bi zlo mogli nekom naneti...
A onda me tako nešto snadje
i ja osetim ljudski cinizam,
na trenutak me popusti
moj večiti optimizam...
Ali ne dam da me to obeshrabri
i unese nemire u moje dane...
,,Ko tebe kamenom ti njega hlebom!"
tako se vidaju najteže rane.
Svako je vlasnik svojih dela
i odgovara sam za sebe...
Pa zato kažem i onom ko vredja:
JA ĆU VOLETI IPAK TEBE! :heart::kiss:
Odlučio sam da ovde prikupim neke postove koji mi se sviđeju, da ne padnu u zaborav. :D
Mogu li anđeli grešiti?
Šta su anđeli?
Malo razmatranje o anđelima, to su : duhovna bića, koji nose Božije Ime, sredstva kroz koja Božiji duh radi da izvrši Njegovu volju, u skladu s Njegovim karakterom i namerom i time Ga objavljuju.
"Anđeli njegovi, koji ste silni krijepošću izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove" (Ps.103:20).
Međutim kad se pojavljuju na zemlji oni se pojavljuju u fizičkom obliku:
-Anđeli su došli Abrahamu da mu kažu Božije reči ; oni su opisani kao "tri čoveka", koje je Abraham u početku tretirao kao ljudska bića, pošto im je takva bila pojava: "Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod...
Dovoljan je i gram
da imam kome da ga dam
samo da ne budem sam
To tako malo
a uzvišeno
a koje nam treba
taj veliki san
koji može da stane na dlan
kao lice njeno
I poslednji Sunčev zrak
koga hladno guta mrak
može lepši dan da najavi
i sve je ništa
bez tog malo
i sve je ništa bez ljubavi
N O C A S
Ceo grad spava
I svuda tama
a ja o nama
razmisljam sama.
Znam da sad spavas
ti pored druge
a noci moje,
prepune tuge.
Al necu da
budim nespokoj.
Znam da si ipak
bar malo moj.
Nocas ti moram
nesto reci.
Nocas il nikad
nikada vise.
Volim te bas
onako taman,
ni premalo,
ni previse.
I dok cekam
da svane dan,
dodji mi makar
tiho u san.
Da sam te makar malo
makar u mislima
sa drugom prevario
sa tobom bi ostario
Da bar nisam vrata srca
od prvog dana
pred tobom širom otvarao
da sam tobož očima šarao
ne bih i dan danas
istu muku parao
Da sam te puštao
kada si odlazila i vraćala se
da te ni pogledom
ništa nisam pitao
već da sam i ja skitao
Kada si odlazila
da sam prećutkivao
da sam te svim srcem sledio
i isto tako uvek čeko
ne bi se moj uzdah ledio
pri pomisli
da će tvojim putem
naići drugi neko
Da nisam mario
ne bih ovako brzo ostario
Da sam te voleo manje
makar u pola ovog bola
i ni gram više
ne bih morao
nijedan stih
o tome da napišem
I sad bi bili svoji
već pomalo sedi
uz jutarnju kafu i večeru
al šta sve to vredi
kad srce izgubi meru
a pamet se proskita
jer je...
HUG
It's wondrous what a hug can do.
A hug can cheer you when you're blue.
A hug can say, "I love you so," or
"Gee, I hate to see you go."
A hug is "Welcome back again," and
"Great to see you! Where've you been?"
A hug can soothe a small child's pain,
And bring a rainbow after rain.
The hug! There's just no doubt about it...
We scarcely could survive without it!
A hug delights and warms and charms
It must be why God gave us arms.
Hugs are great for fathers and mothers,
Sweet for sisters, swell for brothers.
And chances are your favorite aunts
Love them more than potted plants.
Kittens crave them; puppies love them;
Heads of state are not above them.
A hug can break the language barrier
And make your travels so...