Zašto bih opet
da je vidim
kad mi je mozak prso
u nameri
da ne mislim na nju
kada je sve to
samo opsesija
i laž
samo blesak nade
da može ljubavi
biti medju nama
Zašto mi treba
da je opet vidim
kad mi je posle prvog
susreta sa njom
jedan na jedan
trebalo dugo
da shvatim
da sam još ipak živ
Možda tvrdi pazar
razmišljao sam
pa se nešto nećka
pa me izbegava
tešio bih sebe
a onda kao slučajno
naidje mojim putem
jer ne može baš uvek
želje da sputava
i baci u mom pravcu
jedan osmeh zagonetni
i tako se već godinama
ne susreću ći se
razilamo srećni
al to je dovoljan razlog
da ja ne mogu da spavam
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Sudbina samo ponekad zašije
ono što mi sami skrojimo
pa hoće pamet da nam prsne
od teskobe sopstvene zlobe
i umesto poruke
koju nam sudnina šalje
da čovek od loših dana očvrsne
i da krenemo dalje
mi pravimo poruge
pamet se i inat sukobe
i svi čekamo da sreća sama vaskrsne
a niko prstom da mrdne
A treba nam
samo gram volje
i opet bi nam bilo bolje
i opet bi srećni bili
i vrlo bi brzo
na svoju sudbinu
svog dežurnog krivca
zaboravili
http://www.youtube.com/watch?v=ZwwJa5bNbjQ&
http://www.youtube.com/watch?v=qSvME-4TK6U
http://www.youtube.com/watch?v=L5vOary-JsE
http://www.youtube.com/watch?v=HKQrJibeMgg
http://www.youtube.com/watch?v=62OU3GtVH3s&feature=related
:heart:
[URL=http://img41.imageshack.us/i/bailahabibi4webqiri.jpg/]
Ne govorim ti bas u zadnje vreme
da te volim
i ne gasim ti svetlo u ocima
pre spavanja.
Ne govorim ti nesto nezno
i ne grlim ti dusu
ali ovo ti moram reci.
Previse je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
jos uvek te ono najlepse u meni
voli i ljubi :heart:
Истина је...
Волим је...
Али не као свеће росу...
Јер му она треба...
И не као очи сунце...
Јер су без њега безвредне...
Волим је зато што хоћу...
Нисам чак ни бољи због те љубави...
И не желим да будем бољи...
Јер онда она не би могла да воли мене...
Другачији јој не требам...
И само оваквог може да ме воли...
То је једна од оних љубави за
коју схватите колико вас
именује тек кад је изгубите...
А ја овај пут немам намеру да изгубим...
Не желим да осетим празнину...
Понекад гледам твоју слику
и
пожелим
да те нежно додирнем прстима
по образу
и
подигнем ти главу
савијем мој врат
и
спустим усне на твоје...
Kada teku med i mleko
niko ne pita za poreklo
Nekom je preteklo
a nekom se zateklo
Kad krenu jed i gorčina
svima je kriva sudbina
Sudbine se uvek boje
oni što ne znaju mere svoje
a sami je sebi kroje
Oni što bi da polete
koje mori teška glad
snagom nebo da izmere
sudbine se uvek sete
kad dožive teški pad
jer nemaju ni gram vere
Ako je za vajdu dosta je za noćas ...LAKU NOĆ,BLOGERI.....:dash::bye:
COMFORT ZONE
I used to have a comfort zone where I knew I wouldn't fail.
The same four walls and busywork were really more like jail.
I longed so much to do the things I'd never done before,
But stayed inside my comfort zone and paced the same old floor.
I said it didn't matter that I wasn't doing much.
I said I didn't care for things like commission checks and such.
I claimed to be so busy with the things inside the zone,
But deep inside I longed for something special of my own.
I couldn't let my life go by just watching others win.
I held my breath; I stepped outside and let the change begin.
I took a step and with new strength I'd never felt before,
I kissed my comfort zone goodbye and closed and locked the door.
If you're in a...
ČOVEK BEZ SNOVA
Čovek bez snova je
mrtvac koji hoda
mornar bez mora
i bez broda
jer on je samo
jedna prozukla školjka
koga je izela
neka teška boljka
Samo noć bez jutra
juče bez sutra
pepeo bivšeg plamena
ptica zatočena
u davna vremena
koja pokušava da poleti
al nemože da se seti
da su joj krila
davno posečena....
Ova mi pesma izlete u dahu u dvadeset i tri i pedeset tri a inspirisala me je pesma TRAŽIM TE naše drage Riade
На једном форуму пре отприлике годину дан написао сам ово
први проблем Србије је корупција, а ово је други проблем Србије.По вама Београђанима као да не постоји ништа друго , не само у Србији него на целом белом свету осим вашег Београда.То у нама свима другима ,који нисмо из Београда буди жељу да Србију поделимо на два дела:
1.Србија
2.Независни Београд
пс.позивам Србију да недозволи двојно дежављанство са Независним Београдом и обавезно уведе визни режим за Независне Београђане
Прво ниједном мишљу никада нисам подржаовао "отцепљење"Војводине И НЕМОЈТЕ МЕЊАТИ ТЕЗУ И ТЕМУ ПОСТА,и у посту сам поделио Србију :
1.Србију
2.Независан Београд
Зашто Независан Београд? Па када је био у опасности опстанак Србског народа ,Београд нам је дао...
Tražim te...
Negdje daleko
gdje snovi se gnijezde
gdje spava mjesec
gdje gorde zvijezde jezde
Tražim te...
U bojama duge
u mirisu cvijeta
u ptičijem pjevu
u zelenom usjevu
Tražim te...
u kapljici mora
u pjesmi vjetra
u leptirovom letu
u šarenom svijetu
Tražim te
blistavu
mirisnu
raspjevanu
u svakom novom danu
da me razgališ
da njemu poručiš
da živi nada
ako nigdje drugo
bar u snu...za sada....
Dok dani ne mogu duzi biti
tonem...gaze me jaci
divlje neopisivog besa
moj svet brisu
Razgoropadjeni
avetima ruke pruzaju
sire se kao lava
gutaju duse mirom posejane
Traze svoje seme izgubljeno
oceve svoje ne znaju
gube dane osvetom
na pogresnoj raskrsnici ostavljeni
I traze pravdu
budi se zver iz pokoja
grmi urlicima samoce
nikada zivot ne saznajuci
slepi a vidom darovani.
Volim da plesem,volim da igram...I kazu da to dobro radim...Cim zacujem muziku moje srce ne da mi mira,ne drzi me mesto....U mladosti igrala sam folklor u KUD,isla na plesnu skolu u svom gradu..Mali grad,a jedna plesna skola...Brzo sam savladala korake,a partneri nisu bili problem,cim primete da dobro igras,otimaju se ko ce da plese sa tobom...Isla sam nekoliko godina zaredom u tu plesnu skolu,jer nisam imala gde na drugom mestu da plesem tango,valcer...Zao mi je samo sto nas profesor nije pokazivao i latinoamericke plesove,njih posebno volim,jer su puni dinamike i strasti:salsa,rumba,samba,ca ca...Mastam da nekada odem na cuveni Karneval u Riju,da plesem danima..Ne znam precizne korake latinoamerickih plesova,a nemam prilike da ih...
Ne koristim drugu drogu
ali zbog tebe sam
hvala bogu
već odavno
ovisnik na blogu
Niti šmrčem
niti ližem
ali hvala bogu
što bar tako mogu
da ti budem bliže
Zaljubljenik takav nisam bio
ni u pubertetu
jer te volim
jer te volim
najviše na Internetu
MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu isnspirisana ko zna čime.....pa eto, zapisah)
ISPIŠI SVOJ ŽIVOT
Ponekad mi se čini, da nam je rodjenjem, majka stavila u ruke prazan papir i olovku uz reči „Ispiši svoj život dete“.
I svi počinjemo da pišemo. Neko je pismeniji od drugog, neko je slabo pismen ali uči i postaje sve bolji, neko mirno živi u svojoj nepismenosti Zato smo različiti, zato imamo različite živote, stremljenja, interesovanja.
I tako pišući naidje (ili nikada ne naidje) momenat kada na tudjem papiru pročitaš iste reči, isti smisao. Treba da bude sretan svako ko taj momenat prepozna i ima dovoljno pameti da zadrži onog drugog, a ne da produži dalje da piše sam.I još...
Ne to nisam ja
to je osmeh pajaca
i mrtvaca
to je samo kostur osmeha
u ramu od pleha
To je samo privid
to ti se samo čini
onako iz daleka
jer nisam te preboleo
Ja sam samo
senka čoveka
koji je je nekada živeo
da bi te voleo
senka čoveka
koju srećni zaobilaze
i paze gde gaze
da i svoju ljubav
pelinom ne zaraze
Rekao bih ti noćas
sve ono
što dosad nisam smeo
ali se plašim
da posle svega
neću moći da spavam
jer samo u snu
mogu da te sretnem
i ti možeš biti
onako sasvim moja
i tako ja tebe imam
i tako ja tebe volim
skoro život ceo
Rekao bih ti noćas
i ono
što sam dosad čuvao
za naš prvi susret
i dosad nisam hteo
samo kad bih znao
da bi nesanicama odoleo
ali me strah
odavno mi te nema
odavno te nisam sreo
Kad je matematika
obično su
jedan plus jedan
dva
a kad je ljubav
uvek su
jedan i jedan
ko jedan
ne znam od kuda mi ovo razmišljanje nisam siguran da nije pod uticajem nekog mog prisećanja uglavno ja ga zapisah....
Trce svi ka romantici
Na brodu Krstarici
ko ledolomac
plovim
Ruta mi je uvek ista
kad u dusi tvoje
ime mi zablista
Niti vidim
niti cujem
drugo ista
Srce sledim
pa kud puklo
ka tebi me
godinama
samo vuklo ....
Nemir
:heart:
Two traveling angels stopped to spend the night in the home of a wealthy family.
The family was rude and refused to let the angels stay in the mansion's guest room.
Instead the angels were given a small space in the cold basement.
As they made their bed on the hard floor, the older angel saw a hole in the wall and repaired it.
When the younger angel asked why, the older angel replied, "Things aren't always what they seem."
The next night the pair came to rest at the house of a very poor, but very hospitable farmer and his wife.
After sharing what little food they had the couple let the angels
sleep in their bed where they could have a good night's rest.
When the sun came up the next morning the angels found the farmer and his...
ODAZIVANJE
Nebitno kojim delom tela, čuli ste njen glas. TREBA: Ustati, okrenuti se, potrčati, trčati, zadihati se, trčati dalje, rukavom brisati znoj, trčati, pasti, ustati i nastaviti trk, (svo vreme osluškivati glas), pasti od iznemoglosti, ako je ustajanje nemoguće dalje nastaviti četvoronoške, ignorisati svitkanje pred očima i gušenje i ići dalje, pasti, nastaviti puzeći, noktima drati zemlju, žvakati busene trave, osluškivati, grabiti napred ostavljajući kožu i krv za sobom, još, još, (naravno osluškivati), dalje... milimetar po milimetar. I najzad evo je, to je ona, otvorite bar jedno oko, vidite je, sklopite oko i ispustite dušu. Umrli ste. Umrli ste za ljubav. Ali to nije bitno - važno je da ste se zaljubili.
DRUGO UMIRANJE...
Cujem
korake ti sada
Svaki put
kada mi ruku svoju das
osecam nas
da kroz zice hrlim
dok slusam tvoj glas
Nesto snazno u meni
ka tebi rasirenih ruku
kaze kreni ljubi ga
sobom zagrli ga ...
Nemir
Немојте ми говорити о срећи.
Немојте ми говорити о путу.
Немојте ми говорити.
Ћутите.
Само ћутите.
И пустите ме да седим у тами...
Јер.
Већ одавно лутам и више не знам пут.
Само пратим стазе.
Да ли сам још увек луталица?
Ох, тако бих волео да јесам.
Али, плашим се да сам бедник и бескућник.
Јер
Срећа је моја на крају пута
који не могу да пронађем...
Или се он сам од мене скрива...
Данас сам шутнуо камен.
Он је одскочио и погодио куче.
Оно ме је погледало.
Тужно.
Као да ми је рекло "зар нисмо пријатељи"
Ја сам осетио потребу да заплачем.
Али нисам.
Суза више немам.