Bilo joj je lakse...
Ne mogu bas sve emocije biti sarene.Ponekad su i tamne,sivo crne,sa mozda vise nijansi sive.Ne nisam lose raspolozen,naprotiv.Eto,sjetih se jedne price,dogadjaja,vidjeh na slici Boginju i to mi je bilo dovoljno...Stajao sam ispod jedne povece nadstresnice i cekao da prodje ili se bar malo smanji uzasan pljusak.Bio sam neodlucan da li da pokusam da nekako pretrcim tih pedesetak metara ili ne.A zaista,lilo je i sa neba i iz zemlje.Krupne kapi kise,guste.Pljusak,odavno nevidjen.I kad sam podigao glavu vidjeh nesto nestvarno.Djevojka,gotovo na koljenima,na pola puta,na kisi.Kao da je nije ni osjecala.Ustvari,nije izgledala kao djevojka.Odmah sam je u mislima nazvao Kisnom Boginjom.Pomislio sam da trazi nesto vrijedno na zemlji,mozda i sitnicu ali za nju vrijednu.Onda je podigla glavu i pogledala ka nebu ako je neba uopste i bilo.Izgledala je toliko lijepo da sam pomislio da bih joj trebao pomoci u tom njenom trazenju.Pa od jednog pljuska se necu rastopiti.Ipak,samo sam pomislio.Bila je skroz mokra a niz kosu ,lice i tijelo su se slivale krupne kisne kapi.I tako,zanesen,tek tada primijetih da joj se ustvari niz lice slivaju krupne suze.Pomislih,tek tada,da u nebo gleda kao da se moli.Prisao sam joj bez razmisljanja, i da ne idem u detalje,posle mnogo ubjedjivanja je pristala da podje sa mnom.Zivio sam u blizini.Istusirala se,obukla toplu,suvu odjecu koju sam joj dao,okrijepila se,popila vruci caj,potom i kafu.Malo smo razgovarali,vise formalno.Nisam je pitao nista.Ukoliko bude zeljela da olaksa dusu,da nesto kaze,reci ce sama,pomislio sam.A imala je tu potrebu.Pricala je dugo,dugo,sve do u detalje.Tuzne,jos pomalo suzne oci,su ipak dobile bar malo sjaja.Ne mnogo ali jesu.Gledao sam je u oci dok je govorila i slusao pazljivo.Bilo joj je drago.Vec je izgledala malo bolje,nekako drugacije...Toliko.Ovo je samo crtica,a ono sto je pricala je bilo ipak samo a moje usi.Da olaksa dusu.
Ne mogu bas sve emocije biti sarene.Ponekad su i tamne,sivo crne,sa mozda vise nijansi sive.Ne nisam lose raspolozen,naprotiv.Eto,sjetih se jedne price,dogadjaja,vidjeh na slici Boginju i to mi je bilo dovoljno...Stajao sam ispod jedne povece nadstresnice i cekao da prodje ili se bar malo smanji uzasan pljusak.Bio sam neodlucan da li da pokusam da nekako pretrcim tih pedesetak metara ili ne.A zaista,lilo je i sa neba i iz zemlje.Krupne kapi kise,guste.Pljusak,odavno nevidjen.I kad sam podigao glavu vidjeh nesto nestvarno.Djevojka,gotovo na koljenima,na pola puta,na kisi.Kao da je nije ni osjecala.Ustvari,nije izgledala kao djevojka.Odmah sam je u mislima nazvao Kisnom Boginjom.Pomislio sam da trazi nesto vrijedno na zemlji,mozda i sitnicu ali za nju vrijednu.Onda je podigla glavu i pogledala ka nebu ako je neba uopste i bilo.Izgledala je toliko lijepo da sam pomislio da bih joj trebao pomoci u tom njenom trazenju.Pa od jednog pljuska se necu rastopiti.Ipak,samo sam pomislio.Bila je skroz mokra a niz kosu ,lice i tijelo su se slivale krupne kisne kapi.I tako,zanesen,tek tada primijetih da joj se ustvari niz lice slivaju krupne suze.Pomislih,tek tada,da u nebo gleda kao da se moli.Prisao sam joj bez razmisljanja, i da ne idem u detalje,posle mnogo ubjedjivanja je pristala da podje sa mnom.Zivio sam u blizini.Istusirala se,obukla toplu,suvu odjecu koju sam joj dao,okrijepila se,popila vruci caj,potom i kafu.Malo smo razgovarali,vise formalno.Nisam je pitao nista.Ukoliko bude zeljela da olaksa dusu,da nesto kaze,reci ce sama,pomislio sam.A imala je tu potrebu.Pricala je dugo,dugo,sve do u detalje.Tuzne,jos pomalo suzne oci,su ipak dobile bar malo sjaja.Ne mnogo ali jesu.Gledao sam je u oci dok je govorila i slusao pazljivo.Bilo joj je drago.Vec je izgledala malo bolje,nekako drugacije...Toliko.Ovo je samo crtica,a ono sto je pricala je bilo ipak samo a moje usi.Da olaksa dusu.
XXXXXXXX
