O Forumima i Blogovima

Evo prodje tek nekih dvadesetak dana kako sam prvi put na Forumu uopšte, pa reših da pribeležim i neka moja razmišljnja u tom smislu.
Dragi prijatelji, sadašnji, budući, bivši i oni koji mi to (daleko Vam lepa kuća) nikada niste bili, niti ćete biti. Ako hoćete da osetite svu draž intelektualnog, emotivnog i svog drugog pražnjenja, sem onog trivijalnog fiziološkog , koji se obično vrši u WC-u i u politici, samo što ovo u politici više zaudara, učlani te se u bilo koji od Foruma. Pišite , kontaktirajte, voli te se, svadjajte i što je najvažnije razmenjujte mišljenja, jer kako reče u svom potpisu moja uvažena prijateljica „Tudja mišljenja su kao ekseri.....“ ali nam služe kao najvažniji energent za punjenje naših baterija za nova pisanja i razmišljanja.
Što je najvažnije jedino ovakva upotreba kompjutera nas lišava svakodnevnih obaveza, briga, pa čak i leči od kompjutersko internetske zavisnosti koja je sve češće prisutna kroz razno razne video igrice i suvisle kontakte tipa Facebook i My Space. I nešto još veoma važno. Ako nekom nekada, padne na pamet da razbije i Vas i vaš kompjuter ostaju, neuništivi tragovi o vašem postojanju na nekom od Foruma.
 
Kliknite za proširenje...
Bravo Arhimede za izneti stav koji se podudara sa mojim...Za ovo kratko vreme, stekli smo lepa iskustva na forumu i dosta prijatelja a to je veoma znacajno u nasim zivotima...Zabavljajmo se i dalje...i uzivajmo u druzenju, razmenjivanju misli, ideja i saveta...:D:ok::klap:
 
Upotpunosti se slazem sa tvojim razmisljanjem. Svakako da je potreba
coveka da sa nekim podeli svoje emocije i da cuje misljenja drugih ljudi
velika.Postoji jedan mali problem ( bar kod mene )
Naime volim da citam blogove drugih ljudi i da sa" punim pravom " ucestvujem u diskusiji o njima.Pisem i sam mada mislim da nisam dorastao ljudima kao sto je recimo : Faraon, Tigar, LJilja.i mnogi drugi
da ne nabrajam.Moj nacin pisanja i razmisljanja se mozda razlikuje od ostalih pa mi se ponekad cini da sam uljez medju ovim divnim ljudima koji stoicki podnose moje " doskocice " i verovatno razmisljaju
Pa napisi i ti nesto pa ce mo da komentarisemo.
Ovom prilikom zelim da zahvalim svim ljudima koji su strpljivo citali neka moja razmisljanja, i da se izvinim svima koje sam na bilo koji nacin uvrredio. Vellika mi je cast sto se druzim sa vama i sto ste me prihvatili u svoju " malu porodicu "

P. S. ....Meni nije potreban prijatelj, koji se u svemu slaze, i na sve klima glavom, jer to isto moja senka moze da uradi jos mnogo bolje.....
 
Poslednja izmena:
Forum ti je kao igračka za veliku decu i tačno vidiš ko je kakvo dete.Onaj je cicija, onaj tuzibaba, onaj mudro ćuti i posmatra.Četvrti je lukav i preći će na stranu pobednika.
Ponekad pišemo sasvim ozbiljne stvari koje zavređuju paznju, ponekad "odvalimo" kakvu glupost i smejemo se sebi.
Neretko se dešava da nesvesno postanemo deo čopora, a forumaški čopor ume da bude surov.
U svakom slučaju ko preozbiljno shvati forum bolje je da se kloni na vreme.
Ipak realan zivot je nesto sasvim drugi i jdinstveno.
 
Slazem se sa delom ovog sto je napisao Lider.
Forum zaista ,kad se pretvori u copor zna da bude surov.
Ono sto ja zelim da ti kazem prijatelju,tekst ti je odlican ,
ima tvoj licni pecat...i samo nastavi tako da pises.
Sve dok pises SVOJE tekstove,ovaj blog ima smisla ,i ima ga smisla komentarisati.
Za pocetak,BRAVO:ok::heart:
 
Arhimed,tvoj tekst me je podstakao da glasno kazem ono sto odavno cutim u sebi ( van sebe to i nije cutanje,zar ne ).
Proklinjem dan kada sam prvi put konektovana na net.Toliko sam zla prepoznala u ljudima sa one strane monitora...negde tamo...da je to strasno.
Napisah u izbrisanom blogu koji je REV napisala onu Mikinu recenicu koju je u amanet ostavio sinu Vuku "...nikada ne pristaj na copor..."
Da li mi,koji smo ovde,na forumu,ovde-tamo,na bilo kom forumu,pristajemo na copor,...koliko je u nama snage da odmahnemo rukom i zanemarimo reci koje povredjuju,reci u kojima se cita glupost,tastina,licemerstvo,poltronstvo...?
Ne poistovecujem realni zivot sa ovim "zivotom",ali kucaju ljudi sve ovo sto citamo,o cemu razmisljamo dugo...gde i koliko nas ima u svemu?
Ko nije uzdrhtao,ko se nije namrstio,ko nikada nije osetio istinski bes i bol...ovde-tamo ( ne mislim samo na forum Krstarica ) ?
Ko nije ni jednom odreagovao burno na nepravdu...?
Ne znam takvog,a mozda ima takvih ljudi...Najbolje je ako se tako moze...naravno.

Zasto ovo pisem?

Na ovom forumu sam neaktivna,na nekim drugim nisam...nisam bila.Osetila sam kod ljudi tu uzasnu potrebu da dominiraju,da svojom "pamecu" zele da osvoje ovaj sareni svet iluzije,da pokazu da su neprikosnoveni u svakoj temi,u svakoj oblasti...da je to strasno.
Ima li coveka koji sve zna...koji u svakoj temi moze da briljira,da ...ma...pisem ovo revoltirana.Mozda zvuci ruzno,mozda pateticno...ne znam.
Znam samo da polako,ali zaista sigurno,ostajem na blogu...na mnogim se forumima moje ucesce svelo na moje stihove.
Mozda ja i nisam dovoljno pametna za diskusije...mozda.Ako treba da biram izmedju copy-paste ( pa malo modifikovanih tudjih reci,prikazanih kao svoje ) , radije cu cutati.

Osetih potrebu da ovo napisem,kao komentar tvom blogu,ne zameri Arhimed,molim te.

Moje iskustvo je takvo,a svega sam 3 godine na netu.

PS:
Postoji "olovka koja pise srcem" i gumica kojom ovaj moj komentar moze da se izbrise.sta god...bilo je iskreno.
 
Hvala vam puno na zaista prijateljskim podrškama i savetima. Naručito mom uvaženom prijatelju Lideru uz moju opasku da su i Forumi i Blogovi kao sam Život jedno veliko zezanje, a ko ih shvata preozbiljno isključiće se sam pre ili kasnije, i to najčešće mimo svoje volje.
 
Arhimede, prijatelju moj
postoje tu neki problemcici, koji nikako ne kazuju da ne treba pisati na Forumu, al nesto mi se ne cuti o tom
Na Forum, makar ja, dodjem zato sto nemam priliki da sa ljudima pricam o svemu ovom o cem pricam ovde, jer zaista bih rado pricala o svem ovom o cem pricam. O tom sam imala priliku povremeno da pricam sa 17, 18, 19 godina, pa kasnijesamo bas po nekad. I onda i pored te price, uspostave se i neke sitne paznje, razumevanja, koja su vec skoro nemoguca u svakodnevnom zivotu. I onda se covek zaista veze za ono sto se desava ovde. I onda se stvarno pita, a zasto je problem da se svi ti ljudi ponasaju na istio takav nacin napolju, ne znam. Pre neki dan mi prica komsinica kako je u kaficu za stolom do njenog gledala dve devojke koje su dosle zajedno na kafu, sele, izvadile labtopove i umesto da razgovaraju one su bile na netu u sred kafica...
A da nije ovog forume, mnooogo toga ne bi bilo onako kako je sad :) mnogo onog do ceg mi je stalo
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top