Maca se, kako sam već napisala, sa Mazom samo igrao u stanu i to samo kada njemu odgovara ukoliko ona ne bi bila toliko dosadna i uporna da ga smaranjem privoli da se igraju. Vodu da pije joj taj čovek nije dao godinu dana, a da ne pričam o hrani ili šetnji. Kada je gospodjica napunila godinu dana, jednog divnog prolećnog dana, kada sve miriše i sija se pod zracima sunca, krenem popodne u šetnju sa psom. Kad sam već došla s posla, nema šanse da sedim u stanu po tako lepom vremenu. Deca su bila napolju sa društvom, nas dve se spremamo da izadjemo, a Maca ostaje sam u stanu. Ne mili mu se da izadje ispred zgrade gde ga odmah komsije navataju da im nešto popravlja, ili ga dave politikom (što njega, a i nas preterano ne zanima) i kažem da podje sa nama u šetnju. "Ajde bre da idem da šetam kera" odgovori on tonom koji mene jako iritira i nikako ne dovodi do toga da ovako izrečenu opasku iskuliram. Zato, normalno, krenem u objašnjavanje dok je Maza lajala i terala me da požurim. Lepo zna da ne treba da ulazi u rapravku sa mnom kad je pas u pitanju...........i podjemo nas troje.
Kada je video kako je poslušna i dobra zaprepastio se. Onaj neurotični Mazuljak više ne postoji. Sada imamo divnog, veselog, poslušnog i neagresivnog psa. Ma, muškarci su ti čudo, posebno ovaj moj moravski krupni primerak (mada, verovatno to svaka žena kaže za svog čoveka). Čitavu godinu je odbijao da se uključi.......u redu, piše u ugovoru i ja ga nisam davila. Prvo, zato što bih ga na taj način samo nervirala te bi se on još više zainatio, a drugo, ne volim da mi neko zvoca, pa bi krajnje sebično bilo da ja radim nešto što ne volim da meni neko drugi radi. Samo sam ga uredno obaveštavala o napredovanju, onako uzgred, ništa opširno, samo dve-tri rečenice. Izgleda da mi nije verovao sve što sam pričala. Verovatno je to pripisivao mojoj pristrasnosti. Eh, kad bi Maza umela da govori, imala bi šta da kaže o mojoj pristrasnosti i toleranciji kada se radi. Kakva crna tolerancija, samo nagrada i kazna i rad,rad, u svakoj prilici, ali Maca nas nikada nije gledao dok radimo i učimo, tako da je mislio da preuveličavam. Kako god, moj plan je uspeo i sa kerećim zvrkom i sa mojim mužem.
Od tada, njih dvoje su nerazdvojni. Legao je na rudu, moj čovek. Osvojila ga je i prepravila naša šarena loptica skočica takvom brzinom da joj zaista treba dodeliti titulu doktora hahahahaaha. Gde god je išao vodio bi devojku. Naučio je da je vozi kolima i damici se to jako dopalo, tako da su isli svuda i peške i kolima. A u kolima je bila prava gospodjica. Kada idu samo njih dvoje ona uvek seda napred a kada nas ide više ona jadna mora pozadi, pa nastane ubedjivanje sa njom da predje na zadnje sedište. Ona neće ali kad joj kažeš da ćeš je vratiti kući jadnica nevoljno predje pozadi i zvoca. Onda joj malo otvoriš prozor, tek toliko da gurne glavu. To obožava. Trepće od vetra, a one narandžaste uši sa sve loknicama vijore na vetru..........ma ko vila Ravijojla hahahaahaha. Skakuće ona po zadnjem sedištu, pa onda onako nestrpljiva stane izmedju dva prednja sedišta, pa se prednjim šapama nasloni na prednje sedište i dahće mi kod vrata. Uh, ne voli pozadi da sedi, pa to ti je. Samo se vrti, mira nema. A to je sve Maca kriv jer je naučio da sedi napred na suvozačevom mestu. Ja kažem da uvek sedi pozadi, ali, on ne.......mnogo mu je lepo, kaže, kada je kraj njega napred. Pa da, njemu je lepo kada su njih dvoje sami u kolima, ali kada nas je više onda vodim rat sa njom jer se uporno trudi da predje napred. I uopšte njega na smara, valjda zato što vozi, nego sve mene. Eto, to je jedno jedino naučio, pa i to naopako, ali je važno da njemu odgovara..........moreeee......I prozor može da se otvori samo toliko da gurne glavu. Jednom smo išli na Savu, pa da povezemo i ćeru koja je bila kod drugarice. Upekla zvezda, vruće, otvorim ja skroz prozor i čekamo ispred zgrade, kad ovaj brljivko od kera iskoči iz kola. Sva sreća iskočila je na stranu do trotoara, valjda joj je bilo dosadno da čeka u kolima.
Najlepše joj je kada idu samo ona i Maca. Ona lepo sedne na suvozačko sedište, nasloni ledja na naslon kao čovek i posmatra vožnju. Kada Maca stane na semaforu, ona stavi svoju šapu preko njegove ruke što znači "mazi me". On je mazi dok se ne upali zeleno i nastavlja da vozi dok ona mirno sedi. I tako na svakom semaforu. Nikada nije skakala po kolima kada sedne na prednje sedište, nikada mu nije smetala dok vozi, nikada nije lajala, samo ga je na svakom semaforu kada kola stanu opominjala da je mazi. I baš lepo izgleda kada neko pogleda. Vidi Macu za volanom i oranž-belog psa kako sedi na suvozačkom mestu kao čovek. Koliko puta su se ljudi na ulici smejali kada je vide da sedi napred. I skretanja joj nisu nikakav problem. Nikada nije pala sa sedišta......naučila je da održava ravnotežu, ali samo kada je napred.........pozadi, valjda zato što ne sedi lepo naslonjena na naslon nego se vrti ko pundravce da ima u stanovitom zadnjem delu tela, ume da se zanese u krivini. Mislim da to ima veze i sa tim što nema dobar pregled kada je pozadi. Ne prati vožnju hahahahaaha
