Onda je krenula prodaja stana i igranka bez prestanka. Bože, kako je to stresno. Stalno je stan morao biti tip top sredjen, ubismo se usisavajući, perući kupatilo, ostavljajući sve na svom mestu. Kuhinja uvek mora da bude besprekorna.......dečije sobe sredjene.......morao si trčati sa posla da dočekaš kupce a pre toga da ih uljudno upitaš boje li se psa. Sa našim ludačkim radnim vremenima i dvoje dece u različitim smenama, trčali smo na posao, pa kući, pa opet na posao.......A pseto........ako se boje neko od dece mora izvesti Mazu napolje tada kada kupci dolaze. Dotična gospodjica je bila jedina sretna u to vreme, jedina koja nije bila na kraju živaca. Svima se radovala kao da su joj rod rodjeni, sa svima se mazila, smarala je ljude nevidjeno, u stopu ih je pratila dok su prolazili kroz stan sa očima uprtim u njihova lica.......ispočetka nije bila takva, ali kako je vreme prolazilo počela je da dobija taj poluludi pogled hahahahaaha Bože sačuvaj, kakvo kučište. Ako neko sedne eto ti nje.....ma kao da imamo nemačkog ovčara ili šarplaninca a ne ptičara. A i oni bi se u takvoj gunguli povukli, po sistemu kad je gazda tu šta ja imam da čuvam, ali ne i Mazuljak.....pa mislim, ona je ipak lovac na ptičice. Puno puta je na sred posete neko od dece morao da je izvede napolje jer se zalepi za mene kao taksena marka i upilji se u one kupce, da ne propusti koju reč. Ne mogu od nje ni da porazgovaram sa ljudima. Ona je jako društveno biće, ali ga brate sad pretera. Valjda je osećala neku nervozu, šta li.........osećala je da se nešto dešava.
Svima smo pričali isto, milion puta isto. Dali smo ekskluzivnu prodaju toj agenciji preko koje smo našli kuću i to je od početka bila greška. Naravoučenije za sve koji budu prodavali ili kupovali nepokretnosti........nikada ne dajte samo jednoj agenciji pravo na ekskluzivnu prodaju ili kupovinu. Vreme je curilo, rok od dva meseca za isplatu kuće se približavao a mi još nismo uspeli da prodamo stan. Svima se dopadao, svi su govorili kako je lepo uredjen, sve ima, ušuškan, topao, svetao...... svi bi ga uzeli sa sve napravljenim nameštajem i svime što je ugradjeno, ali se niko ne hvata za novčanik. Nas počinje da hvata panika. Jednog dana dolazi bračni par sa svojim agentom. Dopada se ljudima stan, hoće da kupe, sami rekoše da imaju taman toliko para i sutradan nama naš agent javlja da su odustali jer im je skupo, nemaju toliko novca.
"Kako nemaju" kažem "kad su sinoć imali?"
"Nemaju jer su obe agencije tražile proviziju" dobih odgovor od prijatelja sa kojim sam onako iznervirana razgovarala i tražila da mi objasni zašto ljudi odustaju, i tu mi bi jasno zašto mi ne možemo da prodamo stan. Pri kupoprodaji ako se obe agencije dogovore dele proviziju a ove dve nisu htele da dele nego da naplate duplo. Normalno da ljudi nisu hteli to da plate. Zato mi ne možemo da prodamo stan. Nismo mogli da verujemo da je ljude iz agencije baš briga da li ćemo mi prodati na vreme ili će nam propasti kapara i kupovina kuće. Oni jure svoju zaradu, a da li nekog da upropaste pri tome ili ne, ma abera ne daju. Okrenemo Maca i ja našu agenciju i kažemo da povlačimo ekskluzivu i da dajemo stan na prodaju u još 10 agencija. Tako i uradimo. Izokrećemo telefone, objavimo svuda i tek onda nastane tarapana. Kad je taj defile počeo, da mi nije bilo Mazuljka da sa njom pobegnem napolje tačno bih izludela. Pa to od telefona nisi mogao da živiš.Nismo imali mobilne telefone, nego sve preko fiksnog. To znači da treba da budemo kući ili maca ili ja ili mene da zovu u kancelariju. Bože, onoliko sedenje unutra......pa htela sam da skrenem. Više ne znaš sa kim si pričao, ni šta si rekao..........samo imaš želju da nisi tu. Ali, nema beganje hahahahaah.....što bi rekli kod mene u selu. Petnaestak dana pre isteka roka, stan još nije prodat, kad dolazi gospodja agentica iz jedne advokatske firme koja se bavi i nekretninama. Žena pogleda stan, svidja joj se, sede, skuvasmo kafu, ponudismo sok, Maza se nacrta pored astala (možda ima neki keksić) i žena poče da crta. Pita moj čovek
" A šta to crtate?"
"Pa raspored stana. Znate kupci vole da vide sobe, raspored, gde je šta. Tako se lakše odlučuju za kupovinu" kulturno odgovori žena.
"Ma nemojte crtati" kaže ovaj moj "evo vam plan arhitekte za nadgradju terase iznad stana. Tu imate i tehničke crteže ali i ove obične koji će kupci razumeti. To ide uz stan".
Ona se tu oduševi, malo pozitivne energije prenese i na nas i reče:
"Nemojte se sekirati. Vaš stan je de lux sredjen, ima lep raspored, pa ovaj projekat koji dajete uz stan. Ne brinite, očas ćemo ga prodati"
A nama milo, prosto ti dušu hrane ove njene reči. Ipak ne smemo da se prepustimo slepom verovanju jer rok ističe a mi smo u takvoj panici da niti jedemo, niti spavamo......samo stižemo da po malo odemo na posao. Ja opet izvukoh deblji kraj jer mi je posao mnogo fleksibilniji od Macinog, to jest, direktorka mi je jako fina žena, sve razume, pa mi je davala slobodne sate kad god je trebalo. Kako je divna i raumna ta gospodja Ljilja, moja direktorka hahahahaha
Dva-tri dana kasnije dovedoše iz naše prve agencije kupca. Hoće da kupe. Sutra javljaju konačan odgovor. Leškarimo Maza i ja same u stanu i dežuramo kraj telefona. Rezak zvuk me trgnu iz nirvane, zove gospodja iz ove advokatske kancelarije da pita kada može dovesti kupca. Ja se mislim šta sad da radim i kažem da čekam svakog momenta da potvrde odgovor koji je sinoć bio 95% pozitivan a ona meni ni pet ni šest
"Neće oni kupiti vaš stan ali se ne sekirajte. Ja vam u 19 sati dovodim kupca koji će ga kupiti"
Samo što sam spustila slušalicu zove agent i kaže da su kupci odustali. Izmedju redova shvatim da se opet ponovio problem sa duplom provizijom i da su ljudi zato odustali.
Počnem da plačem grleći mog Mazuljka a onda poludim, zajebem sve telefone i izadjem sa njom napolje. Da sam još koji minut ostala unutra mislim da bih se raspala. Čist hladan vazduh mi kao i mnogo puta pre toga razbisti glavu, ja se smirim pored moje džukelice gledajući je kako radosno trči i donosi lopticu i poželim već milioniti put da sam ker, ali ne bilo kakav, već ovakav kao moj Mazuljak, pametna, vesela, razdragana, zaštićena od svega velikom ljubavlju svojih ukućana. Bezbroj puta sam gledajući je kako raščepljena i obeznanjena posle dvosatnog jurcanja spava na krevetu poželela da sam kao ona, sita, napita u toplom, mažena i pažena,okružena ljubavlju i bez obaveza. Ali to ne biva. Zato spremam još to malo po stanu pre nego što dodju novi kupci.
Javim Maci na posao šta je bilo a on pozove još dva agenta sa njihovim kupcima i još dogovori sa dvojicom kolega da u odredjeno vreme zovu telefonom da se raspituju za stan.
Prvi je stigao drugi agent sa bračnim parom. Nećete verovati koliko taj čovek priča, ma trista na sat. Bože, da ne veruješ da toliko reči može da izadje iz čoveka sa samo jednim udisajem vazduha. Ljudi moji,od 19 sati do 19,45 taj čovek ako je tri puta stao da udahne. Na vreme su stigli i kupci ove godpodje agentice, takodje bračni par. A onda je stigao i drugi agent sa svojim kupcima. A onda je telefon počeo da zvoni, Maca se javlja i objašnjava gde potencijalni kupci trebaju da dodju, kako da nas nadju.......opet telefon, svi oni ljudi pričaju, gledaju, agenti pričaju, mi pričamo.........Mazu su izveli napolje jer da je još malo ostala i ona bi progovorila. I tako, mi smo prodali stan kupcima ove gospodje agentice iz advokatske kancelarije, što nas je ubedjivala da će uspeti toga dana da ga proda. Oni kažu da im je rekla da je stan mnogo lep, sredjen, uredjen i da je pitanje sata a ne dana kada će se prodati, da će biti dosta drugih kupaca, tako da oni ponesu pare za kaparu pa ako im se svidja da ne izlaze odatle dok ne daju kaparu jer sutra ne postoji. Ljudi je poslušaše i mi završismo posao.Kupiše i stan i nameštaj za hodnik, i plakare u dečijim sobama......ugaonu stalažu od punog drveta koju je Maca pravio za TV specijalno za jedan ćošak smo im poklonili. Mi idemo u praznu kuću a oni iz starog stana u novi. Složile se kockice. Raj.
