(asocijacija "Ledena reka plača")
Prohladno kišno martovsko veče devedesetprve, sa Jelice se čuje eho trube uz pesmu, „Na planini na Jelici....“ prolamjući se čačanskom dolinom. Kao da upozorava na apsurd i besmisao minulog rata i ratovanja u opšte.
Ispraćamo sestrića Ratka na odsluženje vojnog roka. Mislili smo: - na svu sreću - u Sloveniju, jer su već tada na Kosovu i Metohiji, iredentisti uveliko izvodili svoj krvavi pir.
Ratkovo još uvek detinje lice, sa jedva punih osamnaest, zračilo je odvažnošću prisutnom od vajkada u srpskom mentalitetu, kada je patriotizam i odbrana rodne grude u pitanju.
Otac Savo sa osećajem ponosa u srcu , i majka Mira sa skrivenom ali jedva primetnom zebnjom i skrivenom suzom na licu (da Ratko ne...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nekada nisu potrebne reči, nekada slika govori sve pa i više. Tako i ovih nekoliko klipova,bar po meni, stvaraju dovoljno jaku asocijaciju. Svakom klipu sam dao ime po sopstvenom izboru iako ne sumnjam da bi drugi to uradili sa više mašte.
Možda,jednoga dana
Može mi se
Srpski sport
Koalicioni aplauz
Palačinke za poneti
(količina – 100 komada)
- 10 jaja
- mnogo brašna (odokativno)
- 2 kašike sitnog, finog kukuruznog brašna
- mleko
- kisela voda
- šećer
- kašika cimeta
- ulje
- tegla pekmeza od kajsije
- tegla nekog čokoladnog namaza
- za posipanje, po želji: prah-šećer, mleveni orasi, rendana čokolada
- mnogo dobre volje i kondicije u disciplini zvanoj «stajanje pored šporeta»
S Duletom sam se prvi put srela na Tašmajdanu, kada smo bili šestogodišnjaci. Početak našeg druženja bio je vrlo buran, jer sam ga tresnula posred nosa nakon što mi je predložio da mi pokaže "nešto" u obližnjem žbunju. Nismo se družili narednih nekoliko dana, sve dok mi se, crven do ušiju, nije izvinio. Tada smo postali najbolji prijatelji, i to smo i dan...
Ne gledaj me tako tuzno,ne smes da budes tu. Samnom srece imati neces ...ja sam tren u pogresnom snu. Nije kasno za tvoje sutra...idi produzi put.Umorna sam od blage romanse ..Meni ne treba takav drug... Treba mi heroj! Neko dovoljno jak da izbrise strah...Neko dovoljno hrabar i dovoljno lud..Izgubljenoj da pokaze put! Treba mi heroj s`dusom,srcem i licem od celika...Snage da ima moju ljubav da prima.Takvom kakva sam da me prihvata....Da me ne menja!!! Sad mi treba neko dovoljno lud..da nikad ne pita "Ko sam ja..?" I ne pali svetla istine dok tonem do dna!!! U losoj sreci da ostane tu kao koren mog sna ...I saceka Sutra kad otmem se Zla.....{autor teksta Mirjana Ivanovic}
Subotnje popodne
Polako pada vece
Sedim i mislim o tebi
Napolju tisina nema
Prosto se bojim da placem
Pa jecam u sebi.
Subota vece
Vreme kao da stoji
A moj casovnik
jecaje samo broji.
Subotnje popodne
Polako pada vece
Svici u mraku sjaje
U pomrcini oko mene
Njihov let mi
Jos malo nade daje.
Subota vece
U mojoj sobi je tama
Napolju negde ljudi zive
A ja umirem sama.
I sve bi bilo u redu, da nije vreme tako stalo.
Napolju se nista ne desava, to mi je cudno malo.
Obicno subotom uvece, ulica nasa vri od dece.
Gde li su se izgubili u ovo sumorno vece.
Ne volim tisinu koja mi misli o tebi navlaci
I podseca me koliko mi jos uvek ljubav tvoja znaci.
Otici cu negde veceras, da rasteram misli koje me more.
Da osetim ljubav i paznju onih koji...
Mirno ti more yelim prijatelju,
da ove noci u tisini slutis,
kako je meni dok hodim sama
a ti daleko talase mutis...
Nije ni more bezazleno,
znaju ponekad da besne oluje
ali kad nebo poplavi, vedro,
najmanji sum se daleko cuje...
Kad budes tamo otplovio
kuda si krenuo noci ove,
u jednom trenu samo se seti
da te moj glas jecajem zove.
Potreban si mi a to i ne slutis.
Nocas mi srce tisinom place...
Ti negde daleko tamo cutis
a moj se jecaj cuje sve jace...
samo ti plovi tvojim putem
nista ti na polasku ja ne rece,
da te ne brinem i ne tuzim...
neka ti bude mirno vece...
A ja cu s tugom da se borim
kako sam i dosad znala,
za sve tvoje reci utehe
mogu ti reci samo: HVALA!
Ovo je prica koju vrlo retko pricam
Ovo je prica koju mi je uz picence i meze ispricao jedan prijatelj. On nije imao stan i ziveo je kao podstanar, par godina kod istog gazde. Nije pravio probleme i uvek sve radio kako treba. Da bi mu gazda posle nekog vremena ponudio da ga skuci tako sto bi ovaj ozenio neku njegovu rodjaku. Ali ono sto je bilo interesantno u prici mog prijatelja je bio nacin na koji mu je ta zena predstavljena kroz pricu. Nije doznao o njoj ni da li je plava, ni da li je crna, nista mu gazda nije rekao o tome. Rekao je samo da ima kucu na cetiri sprata, kola u garazi. I sta je posle bilo nije bitno, jer ono sto hocu da pitam je sledece, da li Vam ovako nesto deluje O.K.? Mislim toliko o ljubavi.
:confused:
Posle nekoliko noći provedenih u vrtenju đevreka, počinjem da se osećam kao deo noći grada...Dok jedan grad odlazi u san, drugi se budi, i tek počinje svoj život...Narednih par godina sam proveo u vožnjama i druženjima sa ljudima, kojima je noć dan, koji su odavno zamenili jedno drugim...Da pokušam da nastavim ovu vožnju...
Prošlo je 3h ujutro, i lagano klizim pustim ulicama. Na radiju ide neki teški blues, koji me tera da vozim skoro mileći...I taman kad sam se zapitao ko će biti sledeća stranka, zaustavlja me neko. Stajem, otvaram prozor, prilazi mi tip, sa svojih 50-55 godina...I dok nesvesno pokušavam da ga procenim, on pita da li je slobodno, i ulazi u auto. Gastarbajer, prvo što mi je prošlo kroz glavu...Njegov govor...
Tragovi sto mi govore
sto reci u more pretvorih
bez srece i radosti
gde mi to odlazis mladosti
Moj zivot u proslost pretocih
dok rane moje otvaram
sumorna jutra ponavljam
mladosti sto te ostavljam
Sve ptice nekuda odlecu
u zuto lisce pogledah
dok jesen na leto nastavlja
sta nas to mladosti rastavlja.
Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem...
МОЈЕ СУ ПЕСМЕ И МОЈИ СНОВИ 25.07.2008.год.
Писајући песме
схватила сам нешто,
у својој самоћи.
Стихови су моји
само тужне сање
о теби и ноћи.
Седећи за столом,
сањајући дуго,
сузу сам пустила.
Цео живот мој сам
маштала о срећи
и о теби снила.
Тебе више нема,
одавно сам свесна
ужасне немоћи.
Зашто онда морам
да сањам и даље
кад ми нећеш доћи.
Судбина је зла
која те одвела
да те немам више.
Од сутра ћу знати,
Сунце ће засјати,
А ја ћу плакати тише.
СНОВИ СУ ПРОДУКТ НАШИХ МАШТАЊА...
....I htela bih glavom o stenu udariti,da mi se od secanja pokidaju sve niti...I da me nema! Da odem u sivilu Bezdana....
Kojim velom da me poviju
dok cekam zadnje zore sjaj?
Kojom vodom da me umiju
pre odlaska u blazeni raj?
Na kojoj stazi latice leze
dok ja hodam pognute glave?
Senke proslosti prilaze il' beze
da li me ljudi zale ili slave?
Kojim sam rekama pritoka bila
dok sam od potoka bistrog narasla?
Da l' me je camotinja moja ubila
ili sam sama po sebi zgasla?
Na kom si oblaku usamljen ostao
dok sam silazila uplakana?
Kamen si stamen,znam,postao
kao spomen svih nasih dana.
U kom zivotu i da l' cu te naci
dok budem zakletvu gorku davala?
Da l' cu te ikada vise taci
kada se smrti budem predavala?
Slovenska
Reče mi jedan čoek
na jednom mestu,
kod jednog čoeka,
jednu stvar,
ne mogu ti reći đe,
odma bi se setio koji je.
Taman se dan od noći odvajao,
kad ono,
no je bolje da ne znamo ni ja ni ti za ovo,
i đe ti bijag počeo pričat,
taman u cik zore,
a zove neko po imenu ta i ta,
dođe tu i tu,
u tome u čemu si,
te ja iz onijeg stopa,
ja s ove bande, on s one,
ojd, ojd, ojd, bolj, bolj, bolj,
kad imam koga i vidjet.
Samo ja ovo s tobom,
da ostane među nama,
kažem ti ko tebe,
ovo ti pričam s ovu stranu vrata,
to znamo ja i ti i crna zemlja,
to nije da rečeš ko bilo i o čemu bilo,
no zaista biranik između nas,
bez omrazi i ikakve ile,
znaš ga ti posigur.
Te ti on mene tupa i tupa,
da te strag uvati,
da ne vjeruješ ušima,
da se to može desiti...
Краду ми памћење,
Скраћују ми прошлост,
Отимају векове,
Џамијају цркве,
Арају азбуку,
Чекићају гробове,
Издиру темељ,
Размећу колевку.
Куд да чергам с Високим Дечанима?
Где да предигнем Пећаршију?
Узимају ми оно
Што никоме нисам узео,
Моје лавре и престонице,
Не знам шта је моје,
Ни где ми је граница,
Народ ми је у најму и расејању,
Пале ми тапије
И затиру постојанство.
Зар да опет затрапим Свете Архангеле?
Да ми помунаре поново Љевишку?
Очни живац су ми одавно растурили,
Сад ми и бели штап отимају,
Жртвено поље са крвавом травом
Не смем да кажем да је моје.
Не дају ми да уђем у кућу
Кажу да сам је продао,
Земљу коју сам од неба купио
Неко им је обећао.
Ко им је обећао
Тај их је слагао,
Што им не обећа
Оно што је његово?
Зато...
Mislim na tebe.
zelim da budes srecan
da te zagrlim
Kazem ti
da sam srecna
da si moj prijatelj
i mnogo
mnogo vise od toga
Jednostavno
volim te ...
Ponekad
toliko života prodje
za samo jedan trenutak sreće
a ona ne dodje
Neće nam biti žao
ni vremena
ni čekanja
samo ako ga dočekamo
al šta ako sreća
ne prolazi ovuda
ako njen put krivuda
a mi smo uvek
sa druge strane
pa nas zaobidje
a šta ako je van zemlje
a Marsovci uvedu sankcije
i ne daju joj da sidje
Sačuvajmo taj trenutak
neprolazne nežnosti
kao dar od Boga
pronadjimo skrovit kutak
u dnu srca svoga
Zaštitimo ga roditeljski
od ljudske pakosti
zagrej mo ga kad oseti
strah od prolaznosti
koja nema milosti
za naše male radosti
Taj trenutak
niko nam neće oduzeti
iako rodjen u nama
on će nas nadživeti
i jedino će on umeti
da nam utehu pruži
kad slabost našu oseti
Ja ne znam da sviram, ali,moj glas poznaje sve simfonije
mozda se u jednoj prepoznas, pa me na dlan spustis
da osusim svoja krila. Da mi ne nestanu snovi
da ne ostanem deo mokrog besmisla i mraka
dok po meni kisa pljusti a ja zaklona nemam.
Uhvatila me nespremnu dok sam poletala iz tame
ka nekom svetlu da l' stvarnom il' zamisljenom.
Zar je vazno?!
Utihnucu od straha ako mi vapaj ne prepoznas
ako ga sakrije dobovanje kise od tebe,
a nisam ni nepoznata ni potpuni stranac
neko sam koga znas!
A bojim se da me sve zavarava, da pokislom dusom
milujem iluziju, da varam i povredjujem sebe,
da ti nisi lovac koji kruzi oko mene pokisle i pale.
Ako vec moras, ciljaj u srce da se sve sto pre svrsi.
Sopstvenog olova puna su mi krila
i strahova...
2.06.2006. год.
ДВА ЈУНАКА
Два јунака, врло јака
запевала, заиграла,
ил'' од среће ил'' од страха?
Наишао мачак бели,
све се шуња, трагом цуња,
и није му тешко било:
провирио у рупу
и сео на клупу.
Чекао је бели мачак
два јунака из буџака;
тек увече ил'' пред зору,
спазио их на прозору.
Залете се бели мачак:
,,Ех да ми је један зрачак,
да их шчепам и поједем сад,
и утолим глад.'''
Скаче мачак на прозоре
и мијауче гласно,
вија, лети и прашину диже,
ал'' на крају, успео је
да им реп полиже.
Побегоше два јунака,
два јунака из буџака,
оста мачак бесан.
А мишићи запевали,
срећни што су живи,
мачак седи, тужан,
сад су му сви криви.
ЗЕКА 28.07.2008.год.
Имам сивог...
Zemlja je planeta na kojoj jedna vrsta ima od Boga datu ,izuzetnu moc - slobodu izbora.Coveku je tim darom dopusteno da utice na sopstvenu sudbinu,kroz izbore koje pravi.
Mozes izabrati da budes gresan ili svetac,mrzovoljan ili ljubazan,radan ili lenj,bogat ili siromasan,ma sta od bilo cega mozes izabrati i biras sopstvenom voljom,a ipak za sve sto nije onako kako bi zeleo da bude,sklon si kriviti nekog drugog.Sreca nije u stvarima,ona je u nama,i zavisi samo od naseg licnog izbora.Naravno,za svaki izbor,snosis i posledice,jer nijedne slobode nema bez odgovornosti.
Glagol credere znaci - verovati. Ja verujem da je moj izbor pravi i zelim da ga podelim sa vama,potaknuta jednim toplim ljudskim srcem i stihom :
ponekad se razocaram u...
Miroslavu Anticu
/14.o3.1932.Mokrin - 24.o6.1986.Novi Sad /
Vii ja
nikada ne mozemo osvanuti
u istoj kafani,
ne mozemo zajedno
hodati na rukama,
a znamo videti vetar
i cuti sneg kako pada..
necemo zajedno osetiti
pijani ukus mesecine,
dok prstima dodirujemo
prvi sumrak na uglu ulice..
ni moci traziti plavu zvezdu
da nam obasja sobu.
Ali,ipak,uporno zelim
da bar za trenutak
budem Vasa dama herc
i da mi sapnete na levo uvo
sve sto nikada nisam cula.
Kada su mi javili-umrli ste,
nisam im poverovala.
Vase su ruke
vetar u mojoj kosi,
Vase su oci
najsjajnije zvezde..
-osecam Vas u srcu...
Gospodine Anticu,
sa skakavcima sam se potpuno ispricala o uzaludnosti postojanja.Ne znam sta cu sa mahovinom-dosla mi je pod prozor.Smeje mi se kao da...
Ljubav, ah ljubav
Jedna pesma tako se zove i ... lepa je!
A ja bih volela da je ljubav kao ukrštenica... da na zadnjoj strani postoji rešenje... makar iz prethodnog broja ! ;)
Ti vidiš sveću koja gori
taj pramen svetlosti
koji našu nadu osvetljava
i mraku se odupire
ali joj želja ne malaksava
iako zna da umire
Ako ne vidiš
kakve su more moje
ti zatvori oči i kaži
šta vidi srce tvoje
Džaba ti tvoji
od svile tanani ćilimi
što tkaš ih i stereš
da njena noga
do srca tvoga
njima kroči
ona ti stazom tom
nikada neće doći
Džaba ti šar'no cvijeće
žali Bože ruke
što ga zasadi
a ti ga za nju oholu
iz zemlje izvadi
Džaba ti sve,
al ona te ne voli....
Način pripreme:
Ispeći patišpan testo (koliko jaja, toliko kašika brašna i kašika šećera), ili u pleh ređati pti ber keks prethodno umočen u sok. Skuvati sladak i gust puding od vanile (na 1l mleka 3 kesice), pa kad se ohladi objediniti sa 250gr prethodno umućenog putera i isto toliko umućene slatke pavlake. Sipati preko prvog sloja testa (keksa) i na to pobacati oceđeno voće po želji i sitno seckani žele. Staviti drugu koru (red keksa) i ponoviti postupak.
Želatiniranje: staviti na ringlu pola litre bistrog voćnog soka i pustiti da proključa. U međuvremenu razmutiti 3-4 kafene kašičice želatina u prahu u 1 dl hladne vode. Prokuvani sok skloniti sa ringle i u njega umešati rastvoreni želatin. Ne vraćati na ringlu. Ostaviti da se...
Moje pjesme i ja
hrabro hrlimo u šareni svijet
ko leptiri tananih krila
što slijeću na tek ocvali cvijet
Moje pjesme i ja
ko dva druga najbolja
zajedno letimo i padamo
zajedno se smijemo i stradamo
I onda kada osjetimo
da bliži nam se zadnji čas
(a to čeka svakog od nas)
mi ćemo pjevati na sav glas
Moje pjesme i ja
dva druga najbolja....