Skončanje Maksima diskutanta...

Maksim Maksimović, najčuveniji diskutant u Blejovu, i bez premca govornik na sahranama, umre kako niko ne umire… U poljskom klozetu… Sastavi ga kap dok je, da oprostite, čučao nad rupom… Našli ga prevrnutog, spuštenih gaća, sa zgužvanim parčetom novina u ruci… Nije se siromah stigao ni obrisati… Prosto da se čovek grešan nasmeje… Ode govnjav majo iz života… Srce ga, majku mu, podmuklo na prečac izdade… Da ga je bar preseklo čas ranije dok je diskutovao… Ovako, već dva dana ne mogu Maksima da sahrane… Nije red takvoga diskutanta spustiti u zemlju bez reči… Nije red… Zaslužio je, sunce ga ne grejalo, bar jedan govor… I eto, ni taj jedan, niko ne uspeva da sastavi… Dve noći i dva dana ređaju se, pokušavaju svi koji su pismeni u Blejovu… Al zalud… Ne ide, pa ne ide… Leži jadni Maksim na stolu, leži dugo, predugo… Kao da nije pokojnik, već materijal za sednice… Maksim se, da oprostite, počeo već da osjeća… Ni najbliži ukućani, žena mu Ivanka i brat Uroš, ne sede pored kovčega… Plaču i nariču u susednoj kući… A govora, nema pa nema… Došao već red i na najpismenije, ni oni ne uspevaju… E, gde si sad Maksime… Ti si takve govore radio, liferovao od zbilja… Al, bilo je lako tebi... Svi su onda umirali na njivi, na polju… Onda si mogao da u govoru budeš dirljiv i da kao što je red rasplačeš i najrođenije… A šta sad uradi crni Maksime, umre u klozetu… Čime ispuniti govor o tebi… S druge strane, na sahranama se govori godinama uvek isto… Da nas je pokojnik napustio u punom radnom zamahu… A onda istakne se da je preminuli bio i ostao dosledan do kraja… Onda se žalosno utvrdi da nas je pokojnik napustio u trenutku kada se od njega najviše očekivalo… Ovako bi se proveo dalji tok govora… Ostavio nas je onda kad nam je bio najpotrebniji… Sagoreo je na radnom mestu… Umro je kao što je i živeo… Iza njega je ostalo njegovo delo…

Kliknite za proširenje...