Imao sam srecu da upoznam coveka koji je odgovoran za osam moja saita toje moj prijatelj Mladjen Nesic . Stvarno pored navedenih odgajivaca Mladjen je jedan od naizasluznih za sve sto mi se ovo sve desilo. ;) Srdacan pozdrav svima...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nema te vise
u molitvama mojim,
vise te one
putem ne prate..
Kad snovi ne mogu da se vrate,
svejedno je dal`noc mi preti
u ove kasne nocne sate
i znam da ce da me dohvate
secanja..
Varljivo sat otkucava
nepostojece vreme za nas,
u sobi tisina davi..
nema nade za spas
dok zlobna tama
kezi mi zube..
Vise te ne volim,
kad se vracas nisam budna.
Ne gorim u cekanju,
dusa mi postaje cudna.
Zvezde to znaju,bar..
Nije ni vazno,
jer sta su one?
Lazna,srebrna stvar..
U mrkloj noci
breza sumi u mome prozoru,
to vetar nudi neke rime
-kupujem..
one pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha pre sna,
a ja sam tako umorna,
bas umorna...
Ps."..Jos jedno mesto,jos jedno negde,koje ce biti nigde..
kad ti vise ne budes pored mene.."
Gordana Kujic "Miris...
Ljubavi,
hajde da sudbinu varamo
po dlanovima nasim
nove linije ljubavi crtamo
Pogledaj ovu liniju života
zašto da bude ovako duga
ako će je bojiti samo tuga
Ljubavi,
evo ti moj topli dlan
budi Pikaso moj
ucrtaj novu liniju ljubavi
daj da sudbinu prevarimo
daj da san naš ostvarimo
jer,Ljubavi
kasno će bit' kad ostarimo....
Nocas tako zelim da me neko voli,
pregrst necije njeznosti mi treba;
nocas cu sve da zaboravim i prebolim
i da se vratim u narucje neba.
Ja sam bio kafanski i vise niciji
i bio pust i prezren-nezeljen k`o grobar;
nocas bi htio sebi-djecaku da licim
i da mi opet kazu kako sam bas dobar.
VITOMIR NIKOLIC
Ponekad,davna,sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.
Gdje li si nocas,ti daleka,
da li si negdje svila dom,
ili jos uvijek,kao nekad,
lutas ponocnim Beogradom?
Da li jos trazis onog cudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si trazila uzaludno
i one noci kad smo se sreli?
Trazi,samo trazi..tragaj,
on ipak jednom mora doci
iz tvojih lijepih snova,draga,
u tvoje nimalo lijepe noci.
Kao sto dodju ove pjesme
iz divnih suma,nepoznatih
pravo u nase ruzne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.
Ponekad,tako,sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi,
kao od dobre stare pjesme
stoi se slucajno zapevusi.
VITOMIR NIKOLIC
Uh koji bol...Ne mogu vise pomisljam!
Pogresio sam i ne znam sta da radim, kajem se ali mi ne veruje...Kako da dokazem da sam neko drugi sada, kako da je vratim...Zasto tako, zasto bas sada kada sam konacno shvatio sve sto su mi govorili, kada sam pronasao sebe, kada sam pobedio ''ponos'' u sebi i ego doveo u red. Zasto????
Boze daj mi jos jednu sansu da popravim stvari i pokazem ono sto je u meni bilo zakljucano...Da pokazem sebe onakvog kakav zaista jesam!
Svi su voleli Živku Ljubović u našem gradu.
Nadaleko i naširoko , voleli su je svi.
Jer svi mi volimo neobuzdano devojče,
Zaneto svojim snovima.
Niko ne zna kud je Živka Ljubović otišla.
Niko ne zna zašto je spakovala svoj kofer... nekoliko starudija .... i otišla,
Otišla sa svojom isturenom bradicom,
I svojom mekom kosom
koja je lepršala pod šeširom.
Plesačica, pevačica, nasmejana strasna ljubavnica.
Da li je deset ljudi ili stotinu njih jurilo za njom?
Da li je njih pet ilii pedeset ostalo slomljena srca?
Svi su voleli Živku Ljubović .
A niko ne zna kuda je otišla . ;)
Осјећам да је крај
мада још није почело.
Осјећам да твоје очи лажу
иако није сигурно.
Жао ми је што је тако
можда је могло другачије,
али ја не желим да твојим лажима
мучим срце моје.
Да ли си ме волио
не знам и није важно
све што је било међу нама
било је лажно.
Лажима сада обасипаш другу
то је изгледа једино што знаш.
Срце своје превише волиш
да га ИСКРЕНО дјевојци даш.
---------------------------------------------(3.7.1990.)
Ја сам тужан и сам
откада тебе знам,
ти ме не волиш,
не могу то да прихватим.
* * *
Па, добро гдје си ти
зашто се не јавиш
да ли знаш да срце моје пати?
Па, добро гдје си сад
зашто ме толќо мучиш ти
када знаш колико си ми драг?
---------------------------------------------(11.5.1990.)
Пријатељу, пријатељу
још вина наточи,
пријатељу да пијемо
ове црне ноћи.
Пријатељу, пријатељу
знаш да ми душа плаче,
пријатељу, пријатељу
свирај мало јаче.
--------------------------(28.1.1990.)
Не могу да опростим
што се тако збило све,
ти знаш да лажем,
да још увијек волим те.
И нека неко само каже
да не постоји,
да је љубав, права љубав,
да то су само сни.
И нека неко само покуша,
ја ћу га разбити,
јер сви знају, добро знају
да је љубав кад смо ми.
-------------------------------------(22.1.1990.)
Jedan mi je zajedljivac
danas na žulj stao
uzeo za pravo sebi,što li
on ko biva pametan
pa sad svima pamet soli
U njegovom slučaju
Darvinova evolucija
suprotnim je polučila
Moj Darvine
da si bogdo medj' živima
pa da vidiš kako čovjek taj
teorije izuzetak tvoje
"majmunluke "sipa svoje
Htjedoh mu u ruku staviti
plod zrele banane
pa nek ispod kakve palme
evocira uspomene davne
Al,gle čuda
ovaj izrod od svog roda
ne htjede da čuje to
nego daj mu pero
i parče papira bijelo
kritikovat' on će
čovječanstvo cijelo....
Snimak sa mog rodjendana 07.09.2009 god....Ja sam onaj što svira bubnjeve...( čovek iz senke )...Prijatno slušanje...pozz svima...:)
http://www.youtube.com/watch?v=gGFvfrcYErY
... znaš, ja sad moram poći, jer vremena imam još jako malo ...
... u večnosti je moja stanica, a dosta sam se tu zadržao ...
Znaj, da zato nipošto ne žalim!
... tugu mi svoju prepusti trajno, da je usput, negde zaboravim ...
... misli ti svoje ipak ostavljam, da ih nikome nedaš ...
... i šapat svoj, da te čuva i neguje ...
... ja ostajem tvoja duga, i san što ne iščezava ...
... ostajem i tvoja tajna, i radost tvoja ...
... zato raduj se jutrom i večeri, sanjaj san bez kraja ...
I ŽIVI LJUBAVLJU VEČNOM!
....a ha, ...šta kažete,...kakav sam bio mali,...?
Mnoge mlade udovice izgledaju privlačno i koketno - sa onim obojenim plavim kosama, sa onim crnim šlajerima, nemarno prebačenim preko ramena, sa kratkim crnim suknjama i visokom štiklama. To je pouka mrtvima, da znaju šta su sve izgubili time što su umrli.
Sada veće dalekog 16.08.1984 umro je dobar čovek, veliki pisac, novinar, "beogradski petao, dečiji pesnik i aforističar Duško Radović - duša Beograda. Ostaće još dugo godina (onima što danas imaju preko četrdeset godina) sećanje na kultnu emisiju Studia B "Beograde, dobro jutro", gde nam je svakog jutra pričao priče koje smo svi znali i osećali, ali nikad tako nešto nismo rekli ili napisali. Kažu za neku slovenačku delegaciju iz tih godina, da su ih pitali šta bi iz Beograda poneli...
Помишљао сам да се убијем јер сам само зидар а ти жена што воли власника бакалнице.
Сада ми то више и није тако важно; постављам цигле вештије и певам спорије него пре, док баратам поподне својом лопатицом.
Кад ми је сунце у очима и кад се лестве задрмају и кад се малтер проспе узалуд, на tебе мислим тада.
К.Сандберг
Gubitak Istoka znači dezorijentisanost. Pitajte bilo koga moreplovca – na moru je vodič istok. Ako izgubite istok, izgubili ste uporište, izvesnost, znanje o tome šta jeste i šta bi moglo biti, a možda i sam život. Za kojom ste zvezdom pošli stigavši na ovu putanju? Tako je. Istok je orijentacija, orijentir, Orijent. Tako glasi zvanicna verzija. Tako kaze jezik, a jezik nikada ne treba dovoditi u pitanje.
Ali pretpostavimo ipak nešto drugo. Šta ako je čitava priča – orijentacija, svest o mestu boravka i sve ostalo – šta ako je sve trik? Šta ako je sve – dom, bratstvo, čitava šarada – samo ogromno, sveopšte, vekovno ispiranje mozga? Šta ako pravi život započinje tek kad se usudite da sve odbacite? Kad se otisnete od ukotvljenje ladje...
JUTRO
Koliko kukavicluka treba
za hrabrost
i koliko hrabrosti
za kukavicluk..
O,jutro,dobrodoslo!
VITOMIR NIKOLIC
BUDJENJE
Dobro jutro,nebo plavo,
dobro jutro,jutro sneno..
hvala ti na lezaju,travo,
hvala ti na ljubavi,zeno.
VITOMIR NIKOLIC
Pjesma je uvijek pri ruci
k`o revolver o pojasu,
pa kad ti dojadi
-samo povuci
..i tuci,
pravo u masu.
Pucaj u srca,
u cela,
u oci,
i ne postedi
nikog zivog..
A kad sve sredis,
pazljivo zakoci
i kreni polako u krcmu
-po pivo.
VITOMIR NIKOLIC
Сунце се рађа, зора је,
Ја будан чекам дан...
Још један долази лагано,
А ја га чекам сам.
Нема ни гласа од тебе
Телефон ћути нем,
Нико ме не зове дуго
Од свих сам остављен.
Молим те јави се сада,
Твој глас ми тако треба,
Да ми улепша јутра
И да ме дигне до неба.
Знам да сам крив за све,
Знам да патиш као ја,
Не јављаш се кад те позовем,
И не знам више
И не знам како
Љубави да те дозовем!
Знам да сам крив за све,
А није ни теби лако,
Јави се кад те позовем,
Јер не знам више
И не знам како
Љубави да те дозовем!
Dragom prijatelju napisana...jedne zimske veceri...1.2.2009.god
"O ljubavi se ne moze ni govoriti pametno,
jer ljubav nije stvar pameti nego osecanja; a zato sto je istinska samo kad je slepa, ona ne podleze nikakvim merama razuma.
Zena se zato moze samo voleti ili ne voleti,
ali se ne daje razumeti; najbolji dokaz, sto se najmanje poznaju dvoje
koji se najvecma vole. Mi zapravo pocinjemo ne razumevati zenu tek
otkad pocnemo da je volimo. Narocit razlog sto se o ljubavi ne moze pravilno misliti, to je sto se o njoj odvec razmislja. Preterano razmisljanje o necemu skrene misao na bespuce, narocito o stvarima osecanja.
U ljubavi se narocito ispituje svaka pojedinost, svaki pokret, svaka rec,
svaka aluzija.
Ljubav je dokaz inteligencije, jer covek bez ideja i prostak bez vaspitanja
ne mogu biti...
Slomljeno okno,sa pola stakla,
ko li te razbi,sta ti je bilo?
da li te ruka kamenom takla,
il` dok si odsjaj daljine pilo
zalupi vjetar prozosko krilo?
Ko li ti uze odbljeske dana,
nebo i kucu u granju skritu?
Da li ti ubi u letu pticu
i slomi grane jablanu vitu?
Da neko ko te po sudbi svoji
skrhane komade tvoje spoji,
da li bi sliku jos krila staru,
ta sitna parcad na trotoaru?
Slomljeno okno iz tankog rama
u tebi vidim,dok sl`azi tama,
krajicak puta i golo polje.
..A kad zagledam malo bolje,
da li to vidim i sebe sama?
ALEKSANDAR LESO IVANOVIC
Bogojavljenski su hujala nebesa,
ogromna,
zvjezdana,
hladna..
Silazili ste na reku smrznutu,
visoki,vitki,lijepi..
Andjeli bivsi..znam:
krotili ste mrak u vodama.
U moje srce-zvon,
zvonili ste krinom,
da ne svisnem od zivota.
Ko vas otera sa izvora
oka moga..
Ne vidim vas.
Jos samo u snijeznom cvijecu
prozorskom,
trazim krila
i kolena vasa predivna.
RISTO RATKOVIC
Od mene do nje su mostovi od svile,
sume koje lebde i staze strmenke,
moje rijeci bivaju utve zlatokrile
pod perima njinim kaplju nase sjenke.
Ona mi salje disanje iz mraka
i zlatnu suzu da s` puta ne skrenem,
isplescu joj dzemper od suncevih zraka
ako je svojim dahom ne odjenem.
Zbog nje je djavo postao mirotvorac,
ona zna da nada mnom budna spava,
u njenom je osmijehu zacarani dvorac
koji samo moja strofa otkljucava.
VELIMIR RALETIC -Berane
Ti ne znas kako je carobno
znati da negde postojis,
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru..
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojis,
u svijetu u kojem leptiri
i ne docekaju zoru.
Sakriven u tvojim venama
ja sam kap sto ne otice,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji..
Srecom,ne gube klovnovi
na kraju svake price,
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.
A ti,ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te cuvam i ne dam
i nemoj da se bojis..
Ako vec budes bodez
i napravis nekakvu ranu
i tad cu biti sretan,
jos uvijek negde postojis.
MILADIN BERIC
Rovarim po secanjima..
Nervozno sisam nepca,
u sebe se povlacim.
Unutra vrim,drhtim,
progoretine i krs,
rasekline,uk i jad..
Ali..oblacim lice spokoja,
iskoracujem desnom vedjom,
naizgled mudrijasim..
Tek ako dozvolim nekom
da mi se u oko zagleda,
otkricu
-koliko se plasim.
MARKO VUKOVIC
Ps.Evo,pocinjem sa postovima,mini ciklusom crnogorskih pesnika..prvo onih manje poznatih.
Nadam se da ce vam se dopasti moj izbor..
Naljuti se danas Maki na mene,kaže jesi li ti normalan,zašto si pojeo čokoladu za mešenje, zar ne vidiš da spremam materijal za tortu. Jelo mi se nešto slatko,vidim nema ništa i ja ugledah tu čokoladu te otkidoh dve štangle. Počeh ja da se branim,nisam, to ti se učinilo,možda su deca, kad mamin sin reče: "jeste, ja sam ga video". Bogami i ja imam ko će mene da štiti...skočiše ćerke oće oči da mu izvade,brane me, nije tačno, one su kažu pojele.
Možete kolko hoćete da ga štitite, znam ja njega kad je čokolada u pitanju,zar ste zaboravile kad ste bile male ko vam je jeo čokoladu. Mlađa odmah dobaci,brat....a Maki kaže: "nije majkin sin, nego otac i još ste ga vas dve hranile".
Sećam se došli neki ljudi u goste i doneli deci čokolade a...
Zašto nas rastanak uvek iznenadi
kada smo od početka
nemoćno njegov čas odlagali
dok je ljubav umirala od gladi
mi smo se bezočno jeli
i bezbroj puta
u novi početak kleli
koga smo mi to lagali
Ko da smo se sa tudjim srcem voleli
i šta sada
kad kroz snove naše
danima kiša pada
gledamo se očima
koje kao da nisu naše
gorčina izbija sa dna ispijene čaše
i senke nam se blizine plaše
Rastanak sad pokazuje svoje lice
i šiba našu nemoć nemilice
uvek smo bili kukavice
budimo hrabri bar sada
kad nas je stigao crni petak
jer uvek postoji nada
hrabrost je putokaz za novi početak
možda ne sada
možda kad budemo otišli
iz ovog grada
i niko ne zna gde i kada
jer tamo gde živi nada
sreća ponekad svrati
i iznenada..
i eto krova
za bezbroj naših...
Jednog dana neki covek nadje orlovsko jaje i stavi ga pod kokosku.
Nakon izvesnog vremena orlic se izlegao,istovremeno kad i pilici.
Poceo je da zivi i da se ponasa poput ostalih pilica.
Odrastao je sa njima.
Citavog zivota orao je radio isto sto i kokoske u dvoristu,
misleci da je jedna od njih.
Kljucao je unaokolo u potrazi za bubama i glistama,
kokodakao je i leprsao krilima,uzdizuci se po koji put sa zemlje.
Prosle su godine i orao je ostario.
Jednoga dana ugledao je u visini,na vedrom nebu,
cudesnu pticu mocnih krila,kako lebdi na vetru.
Stari orao je gledao zadivljeno uvis.
"Sta je to"?-pitao je.
"To je orao,kralj ptica-rekla mu je jedna kokoska.
On pripada nebu,dok mi kokoske pripadamo zemlji".
I tako je orao celog zivota,ne...