Сунце се рађа, зора је,
Ја будан чекам дан...
Још један долази лагано,
А ја га чекам сам.
Нема ни гласа од тебе
Телефон ћути нем,
Нико ме не зове дуго
Од свих сам остављен.
Молим те јави се сада,
Твој глас ми тако треба,
Да ми улепша јутра
И да ме дигне до неба.
Знам да сам крив за све,
Знам да патиш као ја,
Не јављаш се кад те позовем,
И не знам више
И не знам како
Љубави да те дозовем!
Знам да сам крив за све,
А није ни теби лако,
Јави се кад те позовем,
Јер не знам више
И не знам како
Љубави да те дозовем!
Dragom prijatelju napisana...jedne zimske veceri...1.2.2009.god
Ја будан чекам дан...
Још један долази лагано,
А ја га чекам сам.
Нема ни гласа од тебе
Телефон ћути нем,
Нико ме не зове дуго
Од свих сам остављен.
Молим те јави се сада,
Твој глас ми тако треба,
Да ми улепша јутра
И да ме дигне до неба.
Знам да сам крив за све,
Знам да патиш као ја,
Не јављаш се кад те позовем,
И не знам више
И не знам како
Љубави да те дозовем!
Знам да сам крив за све,
А није ни теби лако,
Јави се кад те позовем,
Јер не знам више
И не знам како
Љубави да те дозовем!
Dragom prijatelju napisana...jedne zimske veceri...1.2.2009.god
