Ti ne znas kako je carobno
znati da negde postojis,
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru..
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojis,
u svijetu u kojem leptiri
i ne docekaju zoru.
Sakriven u tvojim venama
ja sam kap sto ne otice,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji..
Srecom,ne gube klovnovi
na kraju svake price,
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.
A ti,ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te cuvam i ne dam
i nemoj da se bojis..
Ako vec budes bodez
i napravis nekakvu ranu
i tad cu biti sretan,
jos uvijek negde postojis.
MILADIN BERIC
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Rovarim po secanjima..
Nervozno sisam nepca,
u sebe se povlacim.
Unutra vrim,drhtim,
progoretine i krs,
rasekline,uk i jad..
Ali..oblacim lice spokoja,
iskoracujem desnom vedjom,
naizgled mudrijasim..
Tek ako dozvolim nekom
da mi se u oko zagleda,
otkricu
-koliko se plasim.
MARKO VUKOVIC
Ps.Evo,pocinjem sa postovima,mini ciklusom crnogorskih pesnika..prvo onih manje poznatih.
Nadam se da ce vam se dopasti moj izbor..
Naljuti se danas Maki na mene,kaže jesi li ti normalan,zašto si pojeo čokoladu za mešenje, zar ne vidiš da spremam materijal za tortu. Jelo mi se nešto slatko,vidim nema ništa i ja ugledah tu čokoladu te otkidoh dve štangle. Počeh ja da se branim,nisam, to ti se učinilo,možda su deca, kad mamin sin reče: "jeste, ja sam ga video". Bogami i ja imam ko će mene da štiti...skočiše ćerke oće oči da mu izvade,brane me, nije tačno, one su kažu pojele.
Možete kolko hoćete da ga štitite, znam ja njega kad je čokolada u pitanju,zar ste zaboravile kad ste bile male ko vam je jeo čokoladu. Mlađa odmah dobaci,brat....a Maki kaže: "nije majkin sin, nego otac i još ste ga vas dve hranile".
Sećam se došli neki ljudi u goste i doneli deci čokolade a...
Zašto nas rastanak uvek iznenadi
kada smo od početka
nemoćno njegov čas odlagali
dok je ljubav umirala od gladi
mi smo se bezočno jeli
i bezbroj puta
u novi početak kleli
koga smo mi to lagali
Ko da smo se sa tudjim srcem voleli
i šta sada
kad kroz snove naše
danima kiša pada
gledamo se očima
koje kao da nisu naše
gorčina izbija sa dna ispijene čaše
i senke nam se blizine plaše
Rastanak sad pokazuje svoje lice
i šiba našu nemoć nemilice
uvek smo bili kukavice
budimo hrabri bar sada
kad nas je stigao crni petak
jer uvek postoji nada
hrabrost je putokaz za novi početak
možda ne sada
možda kad budemo otišli
iz ovog grada
i niko ne zna gde i kada
jer tamo gde živi nada
sreća ponekad svrati
i iznenada..
i eto krova
za bezbroj naših...
Jednog dana neki covek nadje orlovsko jaje i stavi ga pod kokosku.
Nakon izvesnog vremena orlic se izlegao,istovremeno kad i pilici.
Poceo je da zivi i da se ponasa poput ostalih pilica.
Odrastao je sa njima.
Citavog zivota orao je radio isto sto i kokoske u dvoristu,
misleci da je jedna od njih.
Kljucao je unaokolo u potrazi za bubama i glistama,
kokodakao je i leprsao krilima,uzdizuci se po koji put sa zemlje.
Prosle su godine i orao je ostario.
Jednoga dana ugledao je u visini,na vedrom nebu,
cudesnu pticu mocnih krila,kako lebdi na vetru.
Stari orao je gledao zadivljeno uvis.
"Sta je to"?-pitao je.
"To je orao,kralj ptica-rekla mu je jedna kokoska.
On pripada nebu,dok mi kokoske pripadamo zemlji".
I tako je orao celog zivota,ne...
Kreator programa crack za razbijanje šifri na UNIXu. Napisao je "WAN-Hacking with AutoHack" kao i mnoge druge “bele papire” koji se odnose na bezbednost. Trenutno radi kao stariji inženjer za kompaniju Sun.
Na današnji dan, 26. 09. 1981. Bruce Dickinson joined UK rock band Iron Maiden, (Dickinson had been the vocalist with Samson).
:rostilj:
Otvori vrata,
Podigni kragnu na kaputu,
Utoni u veo magle što treperi.
Ispovedi sve grehe ovoj bisernoj magli,
Upoznaj bar sad sve dublju noć,
I čudnu kao nedorečene misli
Što vrebaju u očima mudre žene.
Da, ispovedi grehe,
Ne bi li saznao koliko magla ne haje
Za sve te zakone koje si prekršio.
Moram ti lepe večeri neke
zenice tople zgledati do dna,
pa ti na kapke providne, meke,
lagano kao milovanje sna
spustiti usne.
Moram ti jednom u dana jatu
od mrskog dana učiniti drag,
pa ti na srce, blago kao bratu
kad bih da bola otklonim trag,
spustiti ruku.
Moram, kad jednom opazim da me
s radošću sretaš poslednji put,
uz tihu pesmu na tvoje rame,
taj tako čudno primamljiv kut,
spustiti glavu.
Tako ćeš lepih jutara nekih
pružajuć drugoj zenica dna
reći: "O, gde su oni meki,
slični milošti lakoga sna
poljupci njeni?"
Tako ćeš često u noći jatu,
kada ti život ne bude drag,
reći: "O, gde je ona kao bratu
da mi sa srca zbriše bola trag
dodirom ruke?"
Tako ćeš, posle lutanja razna
osamljen kad se vidiš prvi put,
reći: "O, gde je ona...
Već danima Milica sreće tog fascinantnog muškarca,na pauzi za doručak.Ona ne zna da li je i ranije prolazila pored njega,a da ga ni videla nije.Teško je u to poverovati,teško da ne bi zapazila takvog tipa.Taj tip,baš njen tip,pojavio se jednog jutra,na drugoj strani ulice,dok je Milica odlazila na doručak,u jednu malu,ukusno nameštenu piceriju,gde su je odavno znali,i ljubazno usluživali.I tog je jutra,kao i ovog jutra,bila besprekorno obučena i našminkana ,uvek je takva,radi za poznatu kozmetičku kuću ,iz inostranstva,u predstavništvu,u Beogradu.Pored toga,Milica je ,hm,posebno draga jednom od veoma moćnih direktora te firme,i ona se svim silama trudi da zadrži njegovu naklonost.Ipak,stalni naleti mladih ptičica koje ne kriju da bi im...
Istrci slika
iz zamagljenog rama
pred oci iskrsne
Senke na zidu govore
ime opominje
ostavlja oziljke
pogled zamisljen
dva kofera u ruci
na raskrsnici nade
s tisinom na usnama
plovi ladja s osmehom
---
Pozar bi da pukne
zategle se vene
zagrli me cvrstvo
pripi se uz mene
Ovo su reči poslednje
poslednja pesma o njoj
to govorim sebi
od drugog razreda srednje
gotovo ceo život svoj
Vredi li zbog jedne žene
trošiti na čekanje
tolike godine i olovke
dok mnoge dodju
i prodju pored mene
jer nisu spremne na moje jadikovke
Neću više da budem žrtva
uzaludnog čekanja svog
ona je za mene konačno mrtva
i više od tog
Ovo je bio poslednji spoj
izmedju mog života
i uspomene o njoj
mogu je i bez nje
da budem opet svoj
Zbog nje je moj život
predugo bio jalov i siv
hoću da letim
hoću da radim
sve
čega se setim
i da ponovo osetim
kako je lepo biti živ
Ako joj na um padne samo
da se vrati
da i ovo malo preostalog
sećanja oglodje
bolje joj je da ostane tamo
odakle je trebalo
odavno da dodje
Ovo joj je poslednje od...
Sedim u kancelariji sa koleginicom Dušankom,ispijamo kafu i šta ću da pitam koleginicu u tim malo opuštenijim trenucima nego da li se predomislila i hoće li mi najzad dati "ono".
Kaže ona sećaš li se kad smo bili na Zlatriboru na sportskim igrama, ja te jurila a ti pobeže sa onom malom pripravnicom. Zaboravi to molim te, bilo pa prošlo, pokajaćeš se jednog dana...kad se ti predomisliš ja možda tada neću moći. Ništa ne vredi da je ubeđujem, ne da pa ne da.
Kad videh da sam opet izvisio onako u šali joj rekoh "kad je toliko čuvaš najbolje je stavi u turšiju". Kad skoči bre Dusanka, iz ovih stopa kaže idem da te prijavim šefu. Zašta bre da me prijaviš. Za mobing ću te prijavim. Koji bre mobing pa ja sam ti samo tražio "ono".
Do skoro...
Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...
Srk ...
Ako vas od jutros nešto nadima...to je ili od pasulja...ili od dima čija je koncentracija u vazduhu danas bila dva puta veća od maksimalno dozvoljene...Zato palim cigaretu ( i zagledan u duvanski dim ) nešto razmišljam...Ko se dima ne nadimi...taj još nije upoznao sve lepote Beograda...pa da...
Srk ...
Čitam kako smo isto kao i pre dva veka, ipak ka Evropi krenuli iz Topole...Naime, Industrija mesa ‘’ Topola ‘’ je počela izvoz mesnih preradjevina u neke od evropskih zemalja...nije loše za početak...
Srk ...
Rusi traže da se vrati naziv Bulevar Crvene armije...ali gradske vlasti ne gledaju blagonaklono NA TO...
Srk ...
Da bi se dobio stambeni kredit...banke sada traže i lekarski...
Jednom su mi rekli
da napišem pjesmu
Čuj?!
Kao da je duša česma
pa natočiš pjesmu
kad odvrneš česmu
Neznalice!
A ne znaju oni
da je pjesma kao dijete
da bi na svijet došla
da sjajem zablista
potrebna je ljubav
duboka i čista
A nerijetko ljubav
zna i da zaboli
tad se pjesma rodi
iz velike boli
Kad ti srce puca
a čemer ti venama kola
tad se ona rađa
iz užasnog bola
Izmigolji ona
iz ranjene duše
pobjegne iz pakla
osjećanja što je guše.
Neznalice!
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko Bogorodice Mileševe i Sopoćana,
da druga ruka kraj tebe travu na plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperti.
Ili tvoja zvona da bar ne tuku
ko srca predaka, Gračanice,
da bar svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju naših neimara ruku,
ni anñeli Simonidino lice.
Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same
da se nismo privikli u tebe kleti,
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla u visine uzneti.
Gračanice, da si nam bar jabuka,
da te možemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka divnih rasejane kosti.
Da te bar možemo podići na Taru,
u kaleničku portu te preneti,
zaboraviti likove po...
Nije srce kamen da izdrzi plamen
plamen stare ljubavi
daj, popusti malo, volim te budalo
jer smo isti ja i ti :heart:
Osmeh ne kosta nista,a deluje cudesno.
Obogacuje onoga kome je upucen,a ne osiromasuje
onoga koji ga daje.
Bljesne poput munje,ali secanje na njega moze trajati
zauvek.
Niko nije toliko bogat,a ni toliko siromasan da bi ga sebi mogao
imati ili uskratiti i svako njime samo dobija.
Osmeh donosi srecu u kucu,pozdrav je prijatelju,
pomoc pri sklapanju posla.
On je odmor umornom,putokaz izgubljenom,suncev
zrak zalosnom i najbolji lek protiv ljutnje.
Ali,ne mnozes ga kupiti,izmoliti,pozajmiti ili ukrasti,jer
zapravo ima vrednost samo kada se poklanja.
A nikome osmeh nije toliko potreban kao onima kojima se ne moze pokloniti nista drugo.
DALE CARNEGIE
Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...
Opet je veče
I opet se istorija ponavlja.
Opet me zvezde uveravaju da nada
umire poslednja.
Oblaci se prave da ne znaju, ali
svesni su svega.
Igramo po davno ispisanim koracima.
Prekriće Sunčano nebo.
Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...
Hajde da malo plačemo.
Nismo odavno.
A to je jedino što zaista
umemo da radimo.
Šteta je traćiti takav talenat.
Zašto da se smeješ
ako svojim suzama možeš napojiti
ceo svet?
Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada...
Tvojim se glasom molim noćas
da ostaneš svoj,
Tvojim se glasom moim Bogu
za mir tvoj,
Tvojim očima posmatram ovu
zvezdanu noć,
Tvojim sluhom shvatam šta je
tišine moć.
Znam da ću sutra ponovo hodati
korakom svojim,
Da svojim ću okom ponovo početi
zvezde da brojim,
Da moraću sama da pobedim vetar,
čvrsto da stojim,
Da pronađem snagu i gde je nema,
da se ne bojim
Al' bar na trenutak nek uživam u misli
da si kraj mene,
Jer tada sam hrabra, nema ni mraka,
nema ni sene,
Ti si mi hrabrost, ti si mi snaga
ti si mi volja,
Jer s verom u tebe gajim i nadu
da ja biću bolja.
Tvojom snagom osvajam visove
sopstvenih želja,
Tvojom se hrabrošću borim sa glađu
svojih ciljeva,
Tvojim srcem osvajam staze
svetih vrlina...
Sunce se ponovo radja...
Svakog jutra osetis drugacije zrake.
Uvek se nesto novo
u zivotu dogadja...
Samo treba pazljivo pratiti znake.
Pogledaj jutrom senke
koje se na nebu smeju i hude.
Zar te ne podsecaju
na neke tebi poznate ljude?
Sunce se radja svakoga jutra
a zrake mu ne vidimo uvek...
Kad jednom zasija zorom
i umije ti lice,
mislis: sijace zauvek !
A onda osvane jutro bez Sunca,
na nebu tama...
A ti pomislis: Opet cu ostati sama!
Nebo nas gleda,
nebo nas prati,
samo ko ume da ga shvati !
Mojoj misli na tebe neznoj i smernoj
ne znam uzroka, ni časa začetka,
ona je kao zaručnički prsten na ruci vernoj
kružna: nema ni kraja ni početka.
U mom srcu svemoćna je ova misao,
ona zbilje pretvara u čarolije;
svemu što biva daje draž i smisao,
zbog nje moj osmeh sine, suza se prolije.
Zbog nje moje oči bivaju lepšim, snovi boljima.
Na moj život blago pada odsjaj njen
kao po umornim putima i poljima
mirisna večernja sen.
Danas sam igrao tenis. Igram ga rekreativno vec odavno. Lep sport, samo jos kada bih znao da ga igram :). Ne mari, bar se muski preznojim, mada postepeno napredujem.
Svakako, ovaj blog, tj moja razmisljanja nisu trenutno vezana za bekhend, forhend...vec nesto sasvim drugo, a opet usko povezano. Cini mi se da svaki pokret, trcanje, udarac, nacin na koji se igra ovaj prelepi sport u velikoj meri odslikavaju karakter. Dok se neko trudi da poene efektno i brzo zavrsava, drugi polako, sistematski gradi priliku da poentira,... neko trci za svaku lopticu dok drugi smatra to bezvredno truda. Znajuci licno ljude sa kojim igram, njihove karaktere, ambicije,uocio sam ogromnu slicnost izmedju nacina na koji igraju tenis i njihovih karakternih...
Nista te nisam iskrenije molio,
od ovog sto ti sada govorim,
sine moj..
U najezenom vetru veceri
drvece otresa s`ledja
suvi bakar.
To je dosegao septembar.
Ti sutra polazis u skolu.
Okna mirisu srebrno i zeleno
na prve severne magle i prve kise.
Vazduh se para kao paucina i
sav je izbusen kricima divljih jata
sto se sele na jug.
Popodne kupio sam ti torbu.
Tvoj prvi teret u zivotu
.Drzis je praznu kraj uzglavlja.
S njom ces prespavati noc.
"Prazna je torba najteza"-pevaju Cigani,
dok se vuku niz bespuca..
Ja u sebi pevusim:
"Prazna je torba bogatstvo,
jer u nju staje
masta svega sto zivi i zeli".
U punu ne staje vise
nijedna mrva sna.
Nijedna gipkost ovog
pomalo okostalog sveta.
Tu pesmu.mozda,
retko koji malisan cuje
od svoga oca,
dok...
Nemačke kompanije Puma i Adidas danas će prekinuti svađu započetu pre 60 godina. Braća Adolf i Rudolf Dassler 1920-ih počeli su zajedno proizvoditi sportsku obuću u majčinoj kući. Složno su radili do Drugog svetskog rata kada su se razišli zbog političkih razlika.
Rudolfu je ostala Puma, dok je brat Adolf na drugoj strani reke Aurbach u gradu Herzogenaurach osnovao Adidas. Danas će se radnici iz obe fabrike rukovati i odigrati fudbalsku utakmicu.
Rešimo Maca i ja, podstaknuti uspehom na CACIB-u i hvalama sa svih strana, da odvedemo Mazu na neku manju izložbu. Sledeća koja nam je bila zgodna je izložba u Staroj Pazovi.
Spremi se cela porodica naravno. Mazuljka samo prebrišem rastvorom sirćeta i lepo iščetkam. Sija se kao lampion. Nemamo mi pojma gde idemo i koliko će to da traje. Piše da se održava na fubalskom stadionu. Dobro, sedećemo na tribinama. Ponesem sendviča, sokića i vode.......ali i dalje nam je u glavi sajam, zatvoren prostor, stolice oko ringa, parking.......
Mi tamo, a ono gužva, nema Maca gde da parkira lajku. Ugura se on negde. Deca skakuću, Maza na povodcu malo zbunjena. Lavež na sve strane, ljudi i deca na sve strane. Istrčavaju deca pa pravo na...
Moje si nebo vezala zicom,
po mozgu mome crtas sheme.
Zelis jos jednu kopiju svoju
da njome vratis nestalo vreme.
Al` ne dam ja svoje ideale
i jescu snove umesto hleba.
Ja svoju srecu nosim sa sobom,
ona je parce slobodnog neba.
NEPOZNAT AUTOR
Ps.Pesmu sam dobila e-mailom bez potpisa autora..verovatno od nepoznatog obozavaoca..he,he..