"Maki, opet je iskopao rupu" govori mladja ćera jutros na sabajle preko mobilnog.
"Uf, ugursuz nijedan........jel opet velika hrizantema?"
"Jeste. Ubiće ga bata kad ustane."
"Zvaću ga da mu kažem da ga samo kazni zatvaranjem u boks na sat vremena i da ne
zatrpava rupu, a ja kad dodjem popodne srediću to sa njim".
"Kako ćeš srediti psihologu naš? hahahahaha"
"Videćeš" i pozdravismo se.
Hrizantema je velika. Ima divne velike bele cvetove.Uvezana je i podbočena motkom da se ne polomi od sopstvene težine i sada ima bezbroj pupoljaka. Još malo, kada se beli pupoljci otvore, onako skupljena kanapom izgledaće kao ogroman buket u vazni. Obavezno ću fotografisati, mada je teško, bar meni, da fotografišem bele cvetove zbog svetla. Kupila je mladja ćera na pijaci .....nekoliko krupnih belih cvetova u saksiji uokvirenih zelenim listovima i osmehom od uva do uva...... zato mi je posebno draga. Zapravo svako cveće, svaki žbunić, ima svoju priču. Posadismo je ispod jabuke, baš na krivini staze i izgleda da joj prija mesto. Preživela je mnogo puta pretrčavanja pasa koji kada jurnu na kapiju seku tu krivinu i pravo gaze preko nje. U proleće, dok tek počinje da niče, stavim kočiće oko nje......bar da je preskoče.....posle, kad malo poraste ne gaze je nego opet preskoče a kočiće povadim. Tako nas dve preživljavamo......sa uključenim mozgom hahahahaha
Ovaj mali, Meš, mnogo voli cveće. Što je to kučište talentovano, ne mogu vam opisati. On zakopava, prekopava, otkopava, zaliva, otkida višak grana i uvele latice takodje.........ma rilja oko cveća samo tako. Uvek mi je zemlja usitnjena. Pomaže majci, duša moja, da se ne savijam...........zna on da imam problem sa krstima. Ovo je treći put da otkopava ovu istu hrizantemu i uvek ujutru kada odem u kancelariju i on se baci na posao. Nemački ovčari su radni psi........ako niste znali. Ovaj naš primerak ne samo da je radan, već je i izuzetno vredan pas. Prvi put smo se svi izvikali na njega. Kako je ko dolazio kući tako bi rekao "Aaaaahhhhh, šta je ovo?" a on bi odmah slepio uši i otišao na svoje mesto.Maza i Maša ne reaguju jer nisu krive.....samo koriste priliku kad ogromni nije tu da se mazuljkaju.........šlihtare male. Drugi put su svi isto ponovili, ali ga je njegov Bog, naš sin u koga bukvalno gleda kao u Boga te se njegova ljubav slobodno može nazvati bogovskom, šljepnuo, gurnuo mu glavu u rupu i zatvorio u boks za kaznu i to sa naredjenjem da sedi u kućici a ne u prostoru ispred. Normalno, samo mu je sin i oprostio, mi ostali smo ćutali, bilo nam pravo ili ne, ne mešamo se. Jutros smo se lepo izmazili, doručkovao je kao i Maza i Maša, izvrtao se da ga mazim.........ceo ritual jutarnji smo odradili po pravilima službe............jedina razlika je bila ta što sam ja jutros sela na trem da par minuta uživam u jutru. To ne radim radnim danom jer je jutro isprogramirano u minut, ali ovog lepog miholjskog dana Maca nije išao na posao nego na put, a ja nisam jurila u kancelariju. Naše dve dame su me začudjeno pogledale i otišle u kuću da prilegnu a ovaj blenta mi je gurao glavudžu u krilo, šaparao me da ga mazim, okretao oči na gore...........i mojih par minuta pripadoše njemu. Kada sam pošla, ispratio me je do kapije i tako tužno gledao............nakon sat vremena zvala je ćera.
...tvoje muke s kucama su zaista zanimljive...
ali je najzanimljivija ljubav koja iz njih provejava...
