I
Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duše ti samo kad me vidiš seća -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja
Mis’o da još živiš, moj predele mladi.
Moja lepa zvezda, majka i robinja...
Bože! Šta li danas u Srbiji radi?
Kod vas je proleće. Došle su vam laste.
Oživele vode, đurđevak i ruže.
I miriše zemlja koja stalno raste
u grob i tišinu, moj daleki druže.
Jedno tvoje veče. Ideš kući sporo
ulicama straha, i duša ti jeca.
Tvoje gladne oči, moja divna zoro,
hrani ljubav majke: ’’Neka žive deca.’’
Ulaziš u sobu. Suze te već guše.
A dva naša cveta iz četiri rata
u tvome su krilu, obraze ti suše:
"Mama, zašto plačeš? Je l’ pisao tata?"
U velike patnje nevino pitanje
dubi dublju ranu: plač ti trese grudi...
Napolju je vidno, kao pred svitanje,
k’o da će se dići grobovi i ljudi.
Skupila si suze u kose...
„Kada sam je prvi put video, stao mi je sat“...napisao je Moma Kapor u Uni...Hm...
Mislim da mi se desilo nešto slično, pre par godina. Samo što moj sat još uvek stoji, kao da ne želi da se pomeri i počne ponovo da kuca...kao da je još uvek opčinjen njom, njenim očima, pokretima, njenim tankim, finim prstićima...kao da ne može da shvati da ona odavno ne postoji...da je sve bio samo tren...
A sve je počelo sasvim slučajno, kao i inače...Slučajno poznanstvo, danonoćne priče preko chata, milion poruka, mailova...Kupovina mobilnog koji podržava mms, da bi razmenjivali fotke, koje i danas čuvam kao nešto najvrednije...Sve je samo trenutak, reče neko...Ali, ona je moj trenutak, koji mene ne prolazi...A tako bi voleo da me prođe...da...
Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.
Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago",
Ili ću "lane",
Ili "moje blago";
Hoću li "dušo",
Ili "moje drago" -
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.
Ljiljana Petrović
AKO SE SRETNEMO U NEKOM
NOVOM ŽIVOTU
Ako se sretnemo u nekom novom
životu,
neću Ti oprostiti za sve besane noći
i nedovršene snove u njima.
Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene priče o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.
Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene priče o temama koje smo oboje voleli.
Ako se sretnemo u nekom novom
životu,
neću Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugačiji ljudi i običaji, lepota...
Brazgotina na mom licu od pene,
bespuca izmedju tebe i mene.
Jos te u turobnoj vecnosti slutim,
dok hodam putem pepelom posutim.
U senkama mojih vecnih kosmara
jos te trazim i vristim tvoje ime.
Bolis me,cvilim,nebesa tuga razara
nestale reci...ni glasa,stiha nit' rime.
Aveti proslosti razum mi mute,
nebom od olova beznadje plovi.
Uskovitlane moje misli te slute
ja zalud sanjam pocetak novi.
Sve cega bese prekrila tama
i neki nespokoj cudesno grub.
Znam,posle tebe ja ostajem sama
gurnuta snazno na strme litice rub.
Nema me,ja vise ne postojim,
samo sam senka bivse zene.
Dane srece,ni tuge,ja ne brojim
korak sam na putu do strme stene.
Uvela radost sjajna i osmeh blag
i sreca u zanosu sto sirila je krila,
jednom kad si mi bio drag...
Kad bi meni dali
Branislav Crnčević
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slučajno sam.
Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Ја га никада нећу заборавити.
Остао мо је у сећању, како тамо негде из богате Њемачке даје интервју у ком каже да НАТО треба да појача ваздушне ударе по Србији и да још неколико дана бомбардовања доводи до капитулације наше мале и поносне Србије.
Ја га слушам и гледам моја три сина, тада од 4, 5, и 7 година. Гледам их како спавају у чизмицама и јакнама. Гледам их како се хватају за руке кад чују сирене и звукове авиона и трче према својој кући. Гледам их како једно друго теше да се не боје, да бомбе неће овде падати, него негде далеко....А били су сувише мали, да би знали да су те бомбе падале по некој другој деци у чизмицама..... Деци уснулој у постељи..... Деци на ноши...
Гледам их и окрећем главу да не виде моје очи.
Не. Ја никада...
Kazu da ljubav vise ne postoji
Kazu da ljubav vise ne postoji
a otkud onda radjanje i zal,
otkuda brizna cekanja i strepnje...?
I divljom rekom valu zuri val.
Kazu da retko moze da se nadje
smisao neki danonocnog hoda;
jer svi bi da budu glavni moreplovci
na moru zivota putujuceg broda.
Kada bi svako i u svoje vreme
na velikom brodu pronasao mesto,
ljubav bi mozda do svakoga stigla,
brod u mirnu luku zalazio cesto.
Al` on se cesce u vrtlogu nadje
zbog necijih grubih, neshvatljivih htenja;
uzdrhti i jekne k`o ranjena dusa
Kada je zapljusne val nepoverenja.
I uvek preboli i produzi dalje
jer mu je srce celicno i jako.
Zivot i ljubav nikad ne umiru,
uvek je bilo i ostace tako.
(S.Boskovic)
Mirko Ljubanić
OČI SU JOJ DUGA IZA KIŠE
Oči su joj duga iza kiše,
kose glatke - kao vite jele,
usta slatka - kutija šećera,
tvrde grudi - kao st'jene b'jele.
Još kad krene koracima srne,
kukovima k'o lađa zanjiše,
sve se živo za njom obazire,
svako muško gleda i uzdiše
Kad zapjeva - slavuji ućute,
kad se smije - s' neba tugu skida,
kad otkači puce na prsima,
srce moje iz njedara kida.
Ti si moja krv planinska!
Nepredvidne, hirovite ćudi!
Niko s' tobom ne zna da se boči -
samo ja i zato - moja budi!
Press klub Milice Lućić Čavić ( Intervju )
Publicista Mirko Đorđević u Press klubu govori o licemerju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, bogaćenju crkvenih velikodostojnika i pasivnosti Ministarstva vera
RSE: Kada je vladika Pahomije vršio bludne radnje nad četiri maloletnika, niko iz „patriotskih“ organizacija nije reagovao, nije bilo javne pobune, a sada oni, i grafitima i izjavama, najavljuju da će biti pobune zbog gay parade. Kako to komentarišete?
Đorđević: Taj problem mi je vrlo dobro poznat - i homoseksualnosti i pedofilije ima i u crkvi i u vojsci i svuda. To da se niko iz crkve i „patriotskih“ organizacija nije oglasio u slučaju Pahomije, a sada se oglašava, može se okarakterisati jednom rečju - licemerje, kao pokušaj da se...
Eto sad da ne pricam nista nasiroko, uglavnom imala sam duzu vezu, i onda je to puklo, i onda sam se vratila u te vode 'slobodnih riba' i onda sam se jako RAZOCARALA!!!
Mislim naravno bila sam ja povredjena ali nisam od onih koji kukaju mesecima posle nego sam otisla prvo sa drugom (koji je raskinuo na isti dan sa devojkom, a otprilike i on je bio ona povredjena strana) u klub, da proslavimo tu slobodu...
Uglavnom krenula sam da izlazim kao i pre veze... Ali zamislite sta... Muskaraca nije bilo, ne govorim o tome da su nekim nesrecnim slucajem nestali... Ja sam ocekivala da ce opet biti smaranja, flertovanja, nekih novih poznanstava... Medjutim, sto bi rekli nepismeni, muskarci i zene su zamenili uloge. Oooo da. Ne govorim o tome ko...
Ne znam da li je to samo moje iskustvo ali mi se cini da sam u zoni sumraka po pitanju upoznavanja. U stvari kada malo bolje razmislim vec dugo dugo nisam upoznala ni jednog muskog stvora koji
1-ima sve zube
2-ne izdrzava ga mama
3-relativno pismen (ne trazim mnogo)
4- slobodan
5- nije na sedativima antidepresivima ili u sektama
A pritom, smatram da nisam nenormalna i da sam privlacna, mozda nisam klasicna srbijanska snajka , malo vucem na poslovnu stranu i na svetske trendove, ali ne previse, znam i volim sve lepo i u zemlji Srbiji. Daklen...HELP
Pijana od noci
Pijana od dana
Zaboravila sam kako sam
Dusu lecila od rana.
Noci su moje inspiracije,
Zvezde ko prijatelji oko mene
U jednoj od njih ces naci
Moj lik,
Lik voljene zene…
I sijacu ti danju
Kao sto nocu sjajim,
Od tebe nikada
Necu nista da tajim.
Nebo je moja rodna gruda
A zemlja tlo po kome hodam.
Volim te, sanjam tvoj lik
I nemam tome
Sta da dodam…:heart:
Znam je jako dugo. Moža i predugo.
Gledao i pratio kako raste. Čuvao i brinuo se o njoj. Još je bila dete. Devojčurak iz srednje škole...A ja....he. Mladi student...Zaljubio se. Zaljubio se u nešto lepo.
Pomogao sam joj da odraste. Pratio je kroz njene studije. Davao savete, učio je životu. Bio sam i stariji, nešto malo ne previše. Nekih 3 godina. Stasala je u lepu ženu. Pomogao oko zaposlenja....Uzeli smo se kada je došlo vreme...Imamo predivnu ćerku, u srednjoj školi je (koja je sada naravno sa majkom).
Nisam im više potreban, suvišan sam. Našle su svoj put...Misle da im je bolje bez mene....To boli...veoma.
A sećam se te zime kada sam je po prvi put video. Bilo je davno, jako davno. Većina od vas prisutnih se nije ni rodila tada...
---Imam ovde gomilu digitalnih prijatelja, ali uz par časnih izuzetaka sve je to ništa. Promućkaj pa prospi. Imao sam bar još toliko ali sam ih proredio u par navrata, kad me uhvati to specijalno raspoloženje. Što je najsmešnije, većina od njih su meni ponudili prijateljstvo... Pa kad im kažem, nemam ništa protiv ali obrazloži malo, ubedi me, odgovori su u rasponu od - dao si mi reputaciju do ovde je to ionako formalna stvar. Vidim, neki kao da se takmiče u broju prijatelja... Smešno. A pritom sa većinom prijatelja komuniciraju prilikom sklapanja prijateljstva, tad i nikad više... ---Pored toga, član sam nekoliko grupa koje ne funkcionišu. Mogu da razumem da nekim grupama nije ni sudjeno, njihova uloga je da svojim naslovom izraze neki...
...šta sada? Kuda? Kako?
Nismo deca, ali su nam koraci jako nestabilni, i mogu slobodno reći, više nego dečiji. Deci pomažu roditelji, kako bi naučili da hodaju. Koga treba naći da ti pomogne, da staneš na noge, da hodaš, da opet postaneš ono što si bio. Da opet osetiš da si nekome potreban. Sada svega toga nema. Nestalo je u magli.
Polako...ali sasvim sigurno, naviru sećanja. Nažalost, samo ona dobra. Uvek se pitam, zašto nije suprotno. Zašto ne dolaze one loše strane jedne veze.
Gasim cigaretu. Ostavi sam duvan. Bilo je dobro, išlo je ka boljem, a vidi sada. Od pre par dana, opet počeo da palim. Opet sam počeo da filozofiram. Nevalja. Gde je greška?
Stalno mislim na nju. Imala je tako puno loših strana....ali sam je voleo....Ma...
Noć, tiha, i duga. Nikada do sada nije bila tako duga. Tako tiha, kao ova. Bio sam budan cele noći. Sam. Nije mi prvi put, da provedem noć budan i sam. Međutim, ova mi je jako teško došla, a još teže protekla.
Kraj.
Tako to izgleda. Bili smo zajedno. Dugo. Jako dugo. Možda i predugo. Očekivao sam...da će sve proći relativno lako...da će rastanak proći kao i svaki drugi. Prevario sam se.
Mada nismo zajedno već nekih godinu i nešto više, ipak smo se viđali. Bili na neki način zajedno. Povremeno izlazili, bili zajedno na letovanju. Voleo sam je. Jako. Možda nisam znao da iskažem svoja osećanja na pravi način. Rešila je da krene svojim putem. Ovog puta bez mene.
Puno toga smo prošli zajedno. Sada, sada sam ostao sam. A to boli, i to jako...
Шта је важно у животу? Друштво нам је од детињства усадило "вредности" које требамо следити. Оне се састоје отприлике у овоме: Завршити школе, запослити се, изградити кућу, зарађивати новац, затим тражити брачног партнера са којим изродити децу, радити за ту децу док деца не постану пунолетна и док она сама не преузму "штафету" и понове ту већ хиљадама пута испричану причу. Ето, то су "вредности" које би требало да буду важне у животу.
Али, у целој овој причи коју већина људи узима као априори исправну и вредну живљења, наилазимо на једну велику ништавност. Све што у овој причи стекнемо носи печат пролазности и уништења. Од куће, породице, посла, деце, тела, све иде ка уништењу и нестанку. Ништа од тога није постојано. То је градња...
Pupak,
ta rec tako mila,
uvek mi je, uvek,
jako smesna bila.
Kad god neko spomene
tu rec,cudnu jako,
ja se uvek zapitam:
Sto se zove tako?
A da nije njega
ne bi ni nas bilo,
pa sto mi je smesno?
Ne znam, sram me bilo.
Peta,
ono dno na nozi,
zasto mi je smesna,
ako znas, pomozi....;)
Nije ni prva,
a nije ni druga,
pa zasto bas PETA?
moram pitat druga.
Ima smesnih reci,
puno, cak previse,
od nokta do lakta,
od pise do kise...
Zeludac, na primer,
jako smesno zvuci,
o njemu se, znam
i u skoli uci.
On nam hranu vari,
znam, i to razumem,
a sto mi je smesan,
da kazem ne umem.
Neke reci smesne,
cesto kada cujem,
nasmejem se glasno
pa onda opsujem!
E, to mi je cudno!
Psovke su mi lepe.
Mama mi tad kaze:
Nenormalno dete!
Mozda sam zaista...
Gledam te u oci
i vidim kakva u njima vatra gori...
Topim se pod zenicom tvojom,
nestajem kao sena...
a do juce sam bila
sasvim obicna zena.
Niko me nije gledao tako,
kao rob i kao moj kralj...
niko nije uspeo tako
da mi zelju docara,
da mi se ceo da...
Gledam te u oci
i vidim u njima
ceznju koja ko vatra sja.
Ti si moj rob sada
a ja - kraljica tvoja! :heart:
Retki su oni koji u ovom trenutku nemaju strah da bi mogli da izgube posao. Veliko je to breme koje se svaljuje na leđa svakome od nas. Najčešće ne razmišljamo kad slušamo kako su drugi dobili otkaz, svako misli nisam ja valjda kurate sreće i ne uzbuđujemo se baš mnogo sve dok i u našem dvorištu ne zaigra mečka. A onda pomagajte i znani i neznani ali na žalost najčečće ostanemo sami. Ako smo imali sreće da uštedemo neku crkavicu živećemo u nadi da će nam potrajati dok ne iskrsne neki poslić . Kakav?...bilo kakav samo da se preživi do boljih vremena koja nam obećavaju da ce doći. A kada ce doći to niko ne zna?
Samo da se ne desi po onoj narodnoj "ne lipiši magarče do zelene trave"
3,2,1....
Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću? U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo? Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja, u krčmu svratio gorak,
a ona ne znajući - prošla.
Ne znam. Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj podjednakoj,
a za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako...