Kada ste zadnji put rekli nekom kome treba VOLIM TE..Ako ste zaboravili to iskoristite prvu priliku i uradite to..ali punog srca a ne forme radi..
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Život je posmatranje. Kad prestanem da posmatram znam da me tad više neće biti.
Kada sam srećna misli mi često odlutaju. Kao da ih bestrajno srećni leptirići iz mog stomaka nose na svojim krilima. Unaokolo lete u potrazi za nikim, na kog bi prah radosti ispustuli. Tad počne večiti suko, jer čim se okreneš tuga je tu. Ona prete svoju mrežu sivila i boji pozadinu u crno i tada se i najsvetlija tačka ne može videti. Uhvatim sebe kako dugo i nepomično stojim posmatrajući. Ljudi se svađaju oko gotovo i nevidljivih sitnica a na iskrena osećanja i lepe reči veoma često zaboravljaju. I onda se pitam zašto vi slepi, gluvi, sebični ljudi pravite buku bez reda, bez zašto i zato. Bez pitanja koje bi možda osušilo ponosni osmeh na licu bez suza...
Ovo je bilo pre šest godina.
Hoće naš sin da upiše zanimanje elektrotehničar računara u srednjoj školi. Hoće to, I ništa drugo. Gledamo onaj informator, ili kako se beše zvao, gde je pregled škola I zanimanja I broja poena potrebnih za upis, studiramo Maca I ja…….ma možemo I da doktoriramo na zadatu nam temu, ali njemu pričati je kao zidu da govoriš. Kažemo da je to samo naziv zanimanja, da ga ima samo u elektrotehničkim školama gde je osnov elektrotehnika a ne računari……ma jok. A vala, da je bio neki sjajan učenik …..pa I nije, srednje vrlo dobar. Ali je zato šarmer, priča kao navijen, talenat za govorništvo povukao na majku, oči mu ko’ na zejtinu, što bi rekli kod nas u kraju, jako društven (čitaj mobilni non stop zvoni, I sve neke...
ИСКЉУЧТИВОСТ У ПОЛИТИЦИ ЈЕ ОДЛИКА ОГРАНИЧЕНИХ ЉУДИ.
У животу мора да се примењује свака напредна филозофија било ког народа.
НИ ЈЕДНА НИЈЕ 100% ИДЕАЛНА, НИ ЈЕДНА 100% ЛОША.
ТРЕБА ИЗ СВАКЕ ИЗВУЋИ НАЈБОЉЕ И СПАЈАЊЕМ РАЗНИХ СЕГМАНАТА
ПРОНАЋИ ПРАВУ ФОРМУЛУ, КОЈА ВОДИ НАПРЕТКУ ЧОВЕЧАНСТВА.
Један наш политичар, кога намерно нећу да именујем, окорели десничар је изјавио.
САМО БУДАЛА НЕ МЕЊА МИШЉЕЊЕ.
eh,evo je opet ta riđa jesen u mojoj glavi...i nekako se sve posloži tako lako kao da se razbistrilo i razdanilo nakon oljune noći..volim jesen, smiruje me i pokreće u meni bujice neobjanšnjivih emocija...misli mi šušte kao lišće pod nogama ,kao baršun nečijeg glasa dok mi pjeva romansu..da, jako volim jesen..sva miriše na dunje i krošnje breza...sva je mozaićna i stvarna, toliko primamljiva...opojna,kao mlado vino iz podruma mog oca...grle me šuštave krošnje i obavija kiša...a ja nekako znam da i ti voliš ovu jesen...
opet jesen
opet tutnje beskrajne kiše po Nikšiću,
i opet stare, crne slutnje,
i opet sam si, Nikoliću.
I opet neka pisma duga,
očajna pisma bez adrese,
a nigdje drage, nigdje druga,
samo ta jesen, opet jesen.
A šta ako prosviram taj metak
kroz ovo čelo neveselo,
pa onda počne sve iz početka,
život, stradanja, pa opet čelo,
a šta ako nema zaborava,
ako je to vječna igra kruga,
a šta ako tamo ispod trava
boli ova ista ljudska tuga.
Malo pre je proslo pola pet,
dok sam zakuvavala kafu..
pola pet,04:30..
pa jos nije ni jutro..strasno..
osecam se kao neka velika lenja macka,
sa teskim usporenim pokretima..
ovo je neko predjutarnje doba
u kojem sam se zatekla,
negde u prostoru..
na pola puta..
ni napred ni nazad,
ni levo ni desno,
ni gore ni dole,
ni tamo ni ovamo,
ni ovde ni onde..
a kuda cu i da li cu
jos nemam pojma..
volim kada se rano probudim,
ali sad sam ga bas preterala..
volim doba dana koje ce doc`za po ure
volim "ranojutarnja razmisljanja"
i kada sam ovako izmedju sna i jave..
dan je najnezniji ovako rano..
ako zelite da komunicirate sa njim,
morate ga uhvatiti u ovo doba..
kasnije ogrubi,postane hladan i poslovan..
nema vremena ni za sebe,
a kamoli za...
Tebi sam pevala sve moje pesme,
Poklanjala ti snove i sebe…
Borila se grcevito da te sacuvam
Od poraza i bola
A nisam te sacuvala od sebe…
Moja ljubavi, moje suze i boli
Sve si u svoja nedra stavio…
Samo si se mojim srcem bavio
I mislio o mojoj sreci…
Znam sta sam ti trebala reci:
Idi i ostavi zenu prokletu,
Svojim putem podji
I idi do samog kraja…
Seti se ponekad njenih usana,
Crne kose na vetrima maja.
Ali cutala sam nema,
Gledala ocima tvoje boli
I srecna bila sto me neko,
Neko kao ti toliko voli…
Da mogu, vratila bih proslost
I okrenula sve naopacke:
Ti bi za mene bio zabranjen
A ja bih padala naglavacke.
Tebi sam pevala sve svoje pesme,
Poklanjala ti snove i sebe…
Borila se grcevito da te sacuvam
A u stvari sebicna, nisam mislila...
---Pomišljam da bi Srbija u roku od par godina mogla postati Švajcarska, uz samo jednu sitnicu... Jednu malu intervenciju. Bez obzira na sve druge probleme, ako bi ovo rešili došlo bi do ekonomskog procvata. Pa... to se naravno neće desiti. Ali, ipak da kažem o čemu se radi. Ta stvar, to nešto malo što toliko stoji na putu prosperiteta, ta sitnica kao prepreka blagostanju... je lopovisanje. Mazdisanje, ćorisanje, kraduckanje... itd, itd. Dali smo mu gomilu nekih simpatičnih imena ali nazovimo ga onim što jeste - kradja. Jer, to je to... A sva ova žargonska imena služe nam da ga nekako opravdamo, da to ispadne opšteprihvaćeno... I to, ne da nam je neko to smislio i nametnuo, ma ne... Sami smo to, godinama, vekovima. I sad - tako je kako...
Svi mužjaci su povukli na Mazu I bili pirgavi sa velikim tufnama. Samo je Maša bila na oca, bela kao labud sa velikim oranž tufnama. Mala se odlično snalazila u muškom društvu. Tukla se barabar sa njima, otimala, cimala I pratila Mazu mnogo više nego njeni sinovi. Muška I ženska kereća pamet se medjusobno jako razlikuju kao i kod ljudi.
Za Mazinim štencima je bila takva pomama. Da smo imali još štenaca lako bi ih prodali. Ni jedno nije poklonjeno. Deca su odlučila da zadrže Mašu. Pričaj, ubedjuj, preti, ma ne vredi. Hoće I hoće psa. Ja sam samo čekala da me Maca upitno pogleda (mislim čekala sam pravi momenat) pa da upotrebim malo šarma nasledjenog od moje majke Naravno da je Maca pristao da Mašu zadržimo.......zar ste...
Već sam pisala o tome da smo Mazuljka uzeli na moje insistiranje. Maca voli pse, ja volim pse, deca vole pse.........ali niko nije imao pojma o bretoncima, ni kakva su rasa, ni narav kakva im je.......ma ništa. Samo sam znala kako izgleda odrastao bretonac i htela sam da tu malenu oranž-belu pufnu imam. Ali sa pufnom ide u paketu i mnogo obaveza, rada, smeha, ljubavi i radosti.
O tome kakvog je pas porekla ,od kojih roditelja, dedova, pradedova nije nam ni bilo važno. O titulama, radnim utakmicama, estetskim izložbama tek nismo imali pojma jer nije ni bitno. I tako, lepo je to što su ishvalili Mazuljka stručni ljudi, lepo je i to što smo mi bili zaprepašćeni jer nismo ni znali da imamo takvog psa......ali, smo svesni i činjenice da ti...
sat zvoni..u stvari ne
navijem ja na pola devet ili pre al kad treba uvek se buduckam na svakih pola sata od negde pola shesh i ustanem 5 min pre navijenog da ga ugasim jer mrzim da me iz blazenog stanja sna budi taj odvratan zvuk...mrzim shok
bla bla bla bla s dvoje ljudi po 365. put puta 26
crna gorcha,turski o ivicu stola pa srk novine od kad iz protesta nije blic me mrzi onolike listove da prevrtjem mozda tv dodatak ako je petak
uvek ima neshto shto mi se ne jede pa zaobidjem osim ako nije grlo pa da pijem chaj da bi pio lek(mrzeo ali zeleni odskora nije losh,menjam se)
bla bla bla bla bla s jednom osobom po 365 puta 7-11 (vvan ono vreme iza pekare kad se cheko bus..ali drugi stan)...
Jednom,
kad bude vece,
kad budes sama i bude neka kisa lila...
Jednom,
kad oko svojih usana,
nadjes tudji osmjeh, mila,
znam,
bice ti tesko, a mene nece biti
da ti u tom casu stogod kazem.
Bice jedno vece, jedna kisa i ti
koju sam divno umio da lazem!
Umoran vec i malo gorak
od svega sto se zbilo i sto nije,
on ide tiho, korak po korak,
ulicom-k'o rubom provalije.
Malo sta vidi i malo sta cuje
sem groznu jeku svoga stapa,
kako mu korake zaglusuje
-kako ga s tisinom nekom stapa.
Kad sjedne na klupu da zavara
tu zbilju koju stap odzvanja,
ljudi pomisle-on odmara,
ljudi pomisle-starac sanja.
o čoveku i psu
ili: ‘Man About Dog’
---Ovo je naslov filma koji sam gledao više puta, zadnji put pre par dana. Radnja se dešava u Belfastu današnjih dana, a govori o nekoliko momaka čija je pasija opklade na trke pasa. Kroz tu svoju pasiju upadaju naravno u niz neprilika. Usput, kao jednu nadoknadu, što bi se kod nas reklo - kompenzaciju, steknu lično svog psa i upuste se sa njim u opklade po unutrašnjosti Irske...
---Film je dobar i vredi ga pogledati. Snimljen je bez odavno već i dosadnih specijalnih efekata. Jednostavna, topla priča koja će vas nasmejati, na momente i do suza, a sigurno i zagrejati oko srca. Na neki način, ovaj film po stilu kao da je snimljen kod nas, u tradiciji naših filmova iz najboljih vremena. A i...
Pjevaju u meni drumovi snažni,
drumovi dobri kao dlan očin.
Moram dans otić nekud, da potrazim
malo odmora za umorne oči.
Idem bez pozdrava, bez poruka,
ovako lijepo pomućenog uma,
da tražim okuka, okuka, okuka,
i iza svake - samo parče druma.
Pustite me, pustite da odem,
bez pitanja kako, i zašto, i dokle,
drumovi uvijek nekuda vode,
a ja sam nomadskom glađu proklet.
Lezim na odru, tih, uproscen
Do banalnosti, do gorkog stida,
Ulaze nekakve crne gosce,
Poneka pridje I zarida.
Okolo sjede. Tihi I tuzno.
Starci puse, pricaju kaslju
I oprastaju mi velikodusno
Sve sto se zbilo uz veselu casu.
Vrline vezu uz izraz ozbiljan,
Pricaju sale sa smijeskom
(Ispada, eto da sam bio divan,
Smtri, moja jedina gresko!)
Lezim na odru, tih, uposcen,
Napolju sunce svakodnevno sija.
Ne znam da li je ko ozaloscen,
Ali, zaista, jesam ja.
- Zbog čega mnogi ljudi, iako sve imaju, osećaju strah i tugu?
- Ako vidite čoveka, koji oseća veliki strah, ogorčenje i tugu, iako sve ima, znajte da nema Boga.
Taj čovek koji sve ima: i materijalna dobra i zdravlje, - i umesto toga da zablagodari Bogu postavlja još bezumne zahteve i ropće, jednoznačno priprema sebi mesto u adu. Čovek koji zna šta je zahvalnost je svime zadovoljan. On razmišlja o tome da mu Bog daruje svaki novi dan i raduje se svemu. Ali ako je čovek nezahvalan, on je svime nezadovoljan, ropće na severni vetar i donosi hladnoču ...Nije mu se svidelo sunce pa evo sada drhti od zime.
- Starče, šta time želite da kažete?
- Hoću da kažem da ako ne primamo dobra koja nam Bog daje, i ropćemo, onda nailaze iskušenja koja...
Ovo je moj doprinos promociji Mikinog dela...Za DOBAR DAN svima vama, dragim ljudima, i prijateljima...
Osećam nešto u meni raste
pomalo bolno i pomalo - belo,
kao da nekakve zbunjene laste
lete kroz moju glavu i telo.
Vrte se.
Prestižu.
Nešto traže.
Od njih se na usni dah užari.
Ja ne znam šta ću,
a mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari.
Osećam nešto u meni prska
kao kad pupoljak zenice širi.
Zašumi nekakva zlatna trska
i neće pod čelom da se smiri.
Tu oblog ne pomaže.
Duša se kikoće i krvari.
Nešto me muči
a mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari.
Onda me zakiti prezrelo leto:
Dva grozda kao dve tople tačke.
Sve mi u rebrima razapeto.
Sve okrenuto naglavačke.
A sve je ipak ludje i draže.
Srce bi prostranstva da ozari...
Ovo je jedna od dečjih pesmica koje pišem...;)
U jednom vrtiću
desilo se čudo:
sara je Nikolu
zavolela ludo.
Da bi mu pokazala
koliko ga voli,
moralo je Nikolu
malo da zaboli.
Poljubac je bio
Sarin bolan jako,
ali se Nikoli
ne učini tako.
Jer, bio je hrabar,
nije ni zaplako,
sigurno je mislio
da to mora tako.
Al" Nikolin tata
ne zna baš za šalu,
mnogo je povredio
našu Saru malu.
Protestvuje sara,
nikoga ne ljubi,
još uvek se boji
ostaće mu zubi. :zag:
1977.god
ALI KAKO?
Tvoj osmeh,
tvoj pogled
tvoje jedno:,,Zdravo!"
i moje srce zadrhti lako.
Kad bih mogla
da prestanem da te volim,
ALI KAKO?
SEĆAM SE
Starom stazom šetam sama,
sećam se našeg boravka u Dubrovniku,
sećam se tvojih usana, tvoje plave kose,
i na rastanku tvojih očiju, punih rose...sećam se...:(
Nepoznati prijatelj
Nikada te prijatelju
nisam upoznala
a toliko puta sam
tvoje oči sanjala.
U njima sam videla
tugu i gorke boli,
videla sam da si sam
i da želiš da te neko voli.
Dodji,čekam te danas,
na mojim rukama
naći ćeš sve što ti treba,
i više nećeš biti tužan,
bićeš deo moga neba.
TEŠKO JE
Kako je teško kad shvatiš
da sve odjednom nestaje...
Kako je teško kad shvatiš
tek tad da voliš...
Kako je teško kad te
on više...
- Da li me zelis?-upitah samo
- Jako, vrlo jako!-rece mi tiho
- I ja tebe, veruj!
- Znas, ne mogu ti reci koliko...
- Da li je ovo stvarnost?
- Veruj mi da je tako!
- Ja mislila, moja masta...
- Osecas li moj pogled?
- Osecam, pece me jako!
- Zelim te, zelim isto tako!
- Osecam, i ja sam tebe zeljna...
- Tvojih usana i tvoje kose...
- Tvojih pogleda punih rose...
- I tvoga tela vrelog...
- Znam i zelim te celog!
Jutro je doba kada se budimo..kada smo negde izmedju dva sveta.
Sveta sna-maste i sveta realnosti-"dobro jutro,Kolumbo!"
Kada treperimo,onako osamuceni,kada se onako bestelesno smestamo
u svoje staro iznoseno telo i pokusavamo da se misaono koliko-toliko organizujemo
..i to je znak lenjog,pospanog jutra.
Jutro je doba kada smo najcesce sami sa sobom..
To je vreme kada se probudimo i vidimo u ogledalu poznat nam lik,
koji samo jos pomalo lici na nas..
Lik koji je sve cesce poprilicno daleko od onog sto bismo zeleli da bude..
Lik koji nam se sve vise ne dopada..pa smo rano-jutarnje namrgodjeni,cinicni,pomalo depresivni.
Kada se probudimo,onako smrljavi..nejasnog vida..nemocni..dok tumaramo za soljom vruce kafe..
za nekim osmehom koji...
Sanjam
kako me milujes po kosi
a srca nam lupaju istim ritmom...
Sanjam
tvoje usne na mome vratu
i tela nam spojena u jedno...
Sanjam
da je tama oko nas
jer mi nikog ne vidimo
osim nasih ociju...
Sanjam...
i budna sanjam i mastam
I volim i patim,
i sve ti u snu prastam...:heart::heart:
Često pomišljam na smrt i sopstveni pogreb.Ako bude iko između vas tada prisutan i ako nekoga odaberete za posmrtni govor, savetujte mu da ne govori previše.
Recite mu da ne govori da sam dobitnik Nobelove nagrade za mir, jer to nije važno.
Niti da sam primio tristo do četiristo odlikovanja, jer ni to nije značajno.
Neka ne govori ni kakve sam škole završio, jer mi ni to u večnosti neće koristiti.
Spomenite da je King u svom životu želeo služiti bližnjima i pomoći im, da se trudio ljubiti bližnjeg kao brata svoga.
Hteo bih da taj dan neko kaže da sam se trudio biti pravedan, da sam gladnome davao jelo i odelo siromašnome, da sam posećivao zatvorenike.
jednom rečju: da sam nastojao ljubiti ljude služeći im.
Recite im da sam bio...
DO VIÐENJA, DRAGI DO VIÐENJA
Do videnja, dragi, do videnja.
Ljubav mili u grudima spava.
Ništa ovaj rastanak ne mijenja,
Možda novi susret obecava.
Do videnja mili, bez ruke i bez slova
neka ti tuga obrve ne povije.
Umrijeti nije ništa novog
niti živjeti ništa novije.
Sergej Jesenjin
Ako si mislila
da si me sa njim prevarila,
silno si pogresila.
Jer ja te vise nisam
ni zeljan ni zedan,
niti sam ti odan.
Jer ja te ne volim
i vise se za tebe
Bogu ne molim.
Jer vise ti nisi
moje milo
i zasto bi me onda to pogodilo.
Ja sada mislim na sebe
i dobro biram koga cu
imati posle tebe.
Ja vise ne zelim
da mi u avgustu
srce zebe,
i sada to dobro,
o, kako to dobro znam,
nikada vise ne zelim
u nocima vrelim
da ostanem sam.
Ne, nisi me prevarila
jer si ocito zaboravila
da dva puta ista stvar
biti ne moze.
Da vise necu iskakati
iz sopstvene koze,
zbog praznog jastuka
na tvojoj strani
i sto mi zbog tebe
prolazili su dani.
Ako si to ucinila
da me ljubomornim pravis
Ma mani...
Mi djeca nismo,
suvise mnogo suza i zuci,
u nasem...
За једног древног беседника прича се да се трудио и дању и ноћу, да се усаврши у беседништву.Неко му рече:»Демостен ти не да да будеш први беседник!»На шта он њему одмах одгврати:»Ни ја њему, да буде једини!»
Ако не можеш бити првокласни светитељ, као свети Антоније, не опусти руке и не реци: од мене не може бити ништа!Него уложи труд, да удвостручиш свој талант.У дому оца мојега многе су обитељи, рекао је Господ.Ако заслужиш да се настаниш и у најмању од тих обитељи, бићеш славнији и срећнији од свих царева на земљи који су икада посотојали.Свако према свом таланту.Нити ћеш ти бити свети Aнтоније, нити ће сам свети Aнтоније заузети цело царство Божје...
ОСМЕХ
Осмех не кошта ништа а значи много.
Он обогаћује оне који га примају,а не сиромашује оне који га дају.
Траје тренутак.
Али је сећање на њега каткада вечно.
Нико није довољно богат да би га пропустио,
нити је тако лош да га не заслужује.
Он чини људе срећним, олакшава им рад,
а очевидан је знак пријатељства.
Даје одмор онима који су уморни.
Обесхрабренима враћа храброст.
Он се не може ни купити ни позајмити,
ни украсти.
Јер је нешто што нема вредност.
Осим онда кад се даје.
И ако некада сретнеш особу која више
нема осмеха,
буди великодушан, дај јој свој
јер нико не осећа такву потребу
за осмехом
као они који не могу да га
дају другима.