Ih, da je bar neki bod, nemož se ni uzbuditi,....
Ovo su me bocnuli pred spavanje, pa zato nije ispalo kako treba,....
A, ovo za moral,....nije to bila,....nije to moja greška, već njena, a nije ni jedina,.....
Morao bih i ja, malo da preispitam svoje stavove, prema Vama,....
Da se mene pita, Vama bi se mogao dati, pokoji negativan bod, za niske udarce,....
Umete i vi ispod pojasa, samo se vaše ne broji,....
Brojao sam, dok se sabiralo, sad sam se oduzeo,....
Čekao sam je na pristaništu, a ona došla vozom,....
Pošto se prilično dobro razumemo, moglo bi među nama, doći i do nesporazuma!
:hvala:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
OBLAK
U predvecer iznenada,
ni od kog iz dubine gledan,
pojavio se iznad grada
oblak jedan.
Vetar visine ga je njiho,
i on je stao da se zari,
al oci sviih ljudi behu
uprte u prizemne stvari.
I svako je isao svojim putem:
za vlascu, zlatom, il za hlebom,
a on - krvareci svoju lepotu -
isao je svojim nebom.
I plovio je sve vise,
kao da se kani dici do Boga;
vetar visine ga je njihao,
vetar visine razneo ga.
Dobrica Cesaric
Све чешће се чује, од стране појединих националних мањина, о слабој или готово никаквој заступљености, њихових сународника, у појединим органима власти.
Најчешће се скреће пажња о заступљености истих у редовима милиције. Своје примедбе изнели су Мађари, Шиптари, а од недавно, то чине и припадници ромске националне заједнице.
Имао сам прилику да видим групу од тридесетак младих рома, који су посетили наставни центар за обуку полицајаца у Сремској Каменици. Одушевљени су начином извођења наставе и сви редом су изразили жељу да обуку униформу заштитника јавног реда и безбедности.У овој ДЕКАДИ РОМА, у којој припадници те нације имају разноразне повластице у социјалној политици, полако се назиру и повластице при уласку у органе власти. Многе...
Негде прочитах.....
Ви сте нас изабрали. Срам вас било наших грешака. :dash:
А што се млохавог тиче...па и још доста вођа из различитих политичких опција,
постоји нешто што утиче на раст њиховог рејтинга, или пад истог...а стручњаци називају политички моменат и политичко окружење.
Наш народ је добар,.нормално је да жели да живи боље, али су се несретно склопиле коцкице које праве МОЗАИК ЖИВОТА.
Нови смо у демократији, блокаде, ембарго, ратови, политичка незрелост, не разумевање многих термина, којима се политичари ФРЉАЈУ...
Све то ствара конфузију, коју исти уз коришћење медија, увек окрећу на своју воденицу.:rtfm:
Lažljiva pesma
Zagrej mi dušu pogledom setnim
i ne boj se kada mi iz usta bujica laži poteče,
jer te reči će manje da bole,
od istine koja čuči u meni
-prema tebi čoveče!
A istina je kraljica u ritama,
ne traži je ako ne možeš da je nosiš na plećima....
Pusti da te uspava,
da te nežno ušuška,
moj šapat lažljivi,
bezobrazan ali umilan.
A sada mi samo dušu pogledom setnim zagrej
i ne boj se....molim te!
Jutros se i danu spava,
nesto se proteze i zeva,
kao da mu je bila kratka noc...
Jutros se,nekako,dan sporo budi,lenjo i lagano..
kao da se jos uvek pokriven i ususkan mrakom opustio uz muziku nestasnog vetra
koja mu je celu noc misli premestala i saputala neke nase tajne..
Cuvajte se vetra,drzite se cvrsto i cuvajte tajne..
na vetru morate da sapucete tiho,najtise,direktno u uvo..
on je stari poznati spijun i sve ce da prenese dalje,
odnece vase reci ko zna gde i sakrice ih daleko od vas..
a kako cete onda da zivite bez tajni?..
zato budite oprezni poput zaljubljenih koji se cvrsto drze
i svoje tajne sapucu direktno,usta na usta..
Ovaj dan je bas..
bas je onako..nepopravljiv..
a poznato mi je to jer
i proslih godina je pocinjalo...
Nekih godina tamo unazad ljudi su masovno odlazili na “privremeni rad” u Nemačku. Vraćali bi se o praznicima i na godišnji odmor. Teško ih je bilo prepoznati. Ono što je najviše upadalo u oči bila je garderoba koju su nosili. Meni su ličili na klovnove. I baš jedno takvo čudo stoji naslonjeno na spomenik u centru grada. Žuta košulja, šarena kravata, karirani sako i obavezna čačkalica u ustima. Osmeh ispod tankih brkčića i šeširić na glavi odaju čoveka koji je došao da pokaže kako je on uspeo tamo negde u dalekom svetu. Mi klinci se okupili oko njega kao da igra mečka .
On podigao nos visoko, valjda misli da je onaj spomenik podignut njemu u čast a mi se nismo okupili zbog njegove žute košulje i šeširića na glavi,takvih je svakim...
Стави свој живот у стихове.
И опет ти кажем:стави свој живот у стихове, ако хоћеш да осетиш живот универзални и да будеш с овим у везии хармонији.
Можеш бити аналитичар песме, но не заборави певати песму.Песнички критичари живе и умиру, а песници само живе.
Анализа умртвљује, песма оживљава.Само поезија може васкрснути прозу.Поезија је никла из дрвета живота, а проза из дрвета познања.
Сви говоримо:лаж је малотрајна, а истина је вечна.Зашто поезија дуже живи од прозе, ако не зашто што је она ближа истини, ближа животу?И тако, ако ставиш свој живот у стихове, бићеш ближе истини, ближи животу.
(Мисли о добру и злу, св.Владика Николај)
Избор посвећујем свим мојим дивним пријатељима, који су окусили од тог дивног дрвета живота да би...
E sad, gde smo mi sa svojim ljubavima na ovoj skali , pitanje je sad!?!
Svako od nas traganjem za ljubavlju istražuje svoje načine izražavanja i doživljaj ljubavi.
U svakoj ljubavi ima po neke posebnosti i uvek lepote koja ljubav sa sobom donosi.
Pokajnicka pesma - Zorica Simovic
Mnogo sam lutala
Mnogo govorila
Premalo cutala
Jos manje tvorila
Preblagi prastaj
Sva ta tumaranja
I od nerada
Duga odmaranja
Prastaj sijaset
Preostrih sudova
Retko na njivu
Iznetih plugova
Zednom da l dadoh
Vode pitke
Zaorah samo
Braze plitke
Nesto mi sapuce
Mucni kefalo
Al dosta veka
Protrcalo
Za ono sto mi
Preostaje
Valjda bih morala
Da se pokajem
I to mi vazda
Muku stvara
Al doteralo
Do duvara…
Sta ces guknuti
U onom casu
Kad zapitaju
Gde si bila
Ti umna gospo
Sta si cinila
U sta si vreme
Protracila
Zurec u neku
Na krpi saru
Kraj telefona
Na bazaru
Troseci reci
To divno seme
Na neke vrlo
Bitne teme
Kolko si puta
Gospo mila
Nozicom neznom
Zakoracila
Na put podviga
Na stazu spasa
A rekli su...
Volim te
Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i...
Zlatana
zlatno
zlato
zlatom se
zlatiš...
I što god pogledam
sve je zlato...
i što god taknem
sve je ... rdja.
POLUDELA PTICA
Kakvi to glasovi čuju se u mraku,
Nad noćnim poljem, visoko u zraku?
Ko li to peva?
Ah, ništa, sitnica.
Jedna u letu poludela ptica.
Nadleće sebe i oblake trome
S vetrom se igra i peva o tome.
Svu svoju veru u krilima noseći,
Kuda to leti,
Što bi htela doseći?
Nije li vreme da gnezdo vije?
Kad bude hladno da se u njemu greje.
Ko li te posla pevati u tminu????
Sleti u nizu, u bolju sudbinu.
Ne mari za to poludela ptica!!!
Peva o vetru što je svu golica.
A kad je umor jednom bude srvo,
Neće za odmor naći - nijedno drvo.
D. Cesaric
:hahaha:
PESMA O PROBUDJENIM USPOMENIMA
Propala ljubav ne nosi se na put
kao sto nosis kovcege i sveznje.
U uspomenima zivot samo spava;
kad probudi se - oni budu ceznje.
Putujes dane i putujes noci,
oni su tvoje drustvo u samoci.
U zanosima, lutanju daleku
oni te naglo zabole, zapeku.
Odes dalje. Oni dublje riju
i glumljenu ti radost tiho piju.
Na dnu ti srca cuce sumnje; cuju
micanje svake nade, pa je truju.
Teskobama, ljubomorom te muce.
I sutra senu bacaju od juce.
D. Cesaric
NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PESKU, A "SRECU" UREZI U KAMEN
Ovo je prica o dvojici prijatelja koji su zajedno setali pustinjom.
Odjednom, putem pocese se raspravljati i jedan udari drugog.
Udareni se osjeti povrijedenim, ali bez reci napisa ovo na piesku:
" DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG PRIJATELJA".
Produzili su tako sve dok nisu naisli na jednu oazu gde su se odlucili okupati.
Onaj sto je dobio udarac zamalo da se nije udavio kupajuci se,
ali zivot mu spasi prijatelj.
Kad se onaj sto se umalo nije udavio malo pribrao, urezao je na jednom kamenu:
"DANAS MI JE MOJ NAJBOLJI PRIJATELJ SPASIO ZIVOT!"
Prijatelj koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:
"Kada sam te udario - ti si napisao poruku...
LJUBAV U VREMENU
Jednom davno bese neki otok gde su ziveli svi osecaji:
Sreca, Tuga, Tastina,
Radost kao i i mnogi drugi, ukljucujuci i Ljubav.
Jednog dana osecajima je nagovesteno da ce otok potonuti,
tako da su svi uzeli svoje camce i otisli...
Ali, Ljubav je bila jedina koja je ostala.
Htela je ostati s otokom dok ne pocne tonuti.
Kad je Ljubav gotovo potonula, odluci da ipak zamoli za pomoc.
Raskos dodje do Ljubavi u prelepom camcu. Ljubav joj rece:
- Raskosi, mozes li me povesti sa sobom?
Raskos odgovori:
- Ne, ne mogu. Ima puno zlata i srebra u mome camcu,
ovde nema mesta za tebe.
Ljubav odluci upitati Tastinu koja je takodje prolazila:
- Tastino, molim te, pomozi mi!
- Ne mogu ti pomoci, Ljubavi...
Hladno vreme polako stize i u nas kraj.Jednostavno osecaj u meni je zeleo da se leto nikada ne zavrsi.Samo kada pomislim ujutru na setnju do skole po hladnom vremenu...
Sve je uobicajeno za ovo doba godine,mirno i tiho.Sunce pruza stidljivo svoje zrake.Oktobar ipak svojim zutozelenim bojama krasi ovo hladno vreme.I ono ima neku svoju lepotu i zanos.Oblaci umorno prelaze preko neba,ali ipak ne zele da pokvare deciju razdraganost i igru u kojoj svakodnevno uzivaju. Jutra su hladna,a izmaglica laka,pokusava da ustupi mesto suncu.Setajuci se oko jezera,pogled mi odluta ka drvecu cije lisce polako zuti i opada.Krasnim laganim pokretima kao da igra svoj valcer po ovom hladnom jesenjem danu.Suskajuci mi pod nogama,lisce kao da stvara neku...
Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći
ali se ne usudjujem, strahujući da bi se mogla nasmejati.
zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te
alise ne usudjujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećes nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim nemo pored tebe,ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam okolo i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoju bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvek, ali se ne usudjujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj...
Mujo kuje..
al` ne konja po mjesecu,
vec mlazne avione
i baca ih na tudje balkone..
Gledala ga Ajka iz budzaka,
baildisana k`o smrznuta hrana,
kad prepozna Muju sred ekrana,
pa proziva na mobil junaka:
"Bolan Mujo,man` se aviona,
presjela ti Hanka iz sokaka!
Stici ce te begova nafaka
svrati meni,bit` ce makarona."
Slusala to Fata sa hayata,
cura stara sjeca se Mostara,
kad je Muja mandalio vrata
da joj dusu dere i ispara:
"Bolan Mujo,ost`o bez alata,
man` se jadan tvicije rabote,
dodji tiho,al` razvali vrata
utopi se u me od sramote!"
Sejrila ga Ajsa sa Mejtasa,
pa ga stala nujna dozivati:
"Sto pobjeze,alcace..haj` se vrati
treba njivu znojem zalivati!"
Mujo slusa..cijepa mu se dusa,
objesio brke na sve strane.
Ne zna koju prije...
"Kao bajka"
Hteo bih jednu noć kad mesec kunja,
Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Što mesecima u prozoru stoje;
I sve da bude tužno, sve da bude
Kao da svuda ječe bolna deca,
Rastapaju se čežnje kao grude,
I sve kroz suton prigušeno jeca;
Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...
Hteo bih jednu noć venčano belu,
Providnu, svetlu, svu u mesečini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se čini
Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesečinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iščezava,
Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da iščeznemo i mi, obadvoje...
Milan Rakić
Kad me prekrije sedam slojeva prasine,
kad mi izdaju zivezne navike,
kad se po meni odrone daljine,
poslije svoje smrtovnice
kad procitam novine..
Molim da me se nazad ne opetuje,
molim da me vise ne bude,
da me iz usca-postelje niko ne dize,
i nijednom nebu ne pokazuje
moje zablude..
..jer cu sa sobom sve zapise ponijeti
(i sve u proslosti ostaviti)
sve kodove,rjesenja i kljuceve
za riznice zakljucanih boja onostranih..
Stihovi su samo pijesak u oluji,
lavine i odroni nesnadjenih puzzli,
krajputasi-kamencici na putu do svjetlosti
sto trgaju i tragaju,razvlace i sjeckaju,
zare i zuljaju dusu uzamucenu..
Saputnici u podrebrici i lubini,
saptaci iza oba uha-voda sto ispira,
zablude lubanja-spolja i iznutra,
teret na ledjima-geni...
Оно што није успела ни владајућа гарнитура, ни опозиција, успео је председник Руске федерације МЕДВЕДЕВ.
Одавно нисмо могли видети толико посланика на својим радним местима....Мислим да их је присутно било барем онолико, као кад је усвајан Устав Србије.
Поједини посланици су почели долазити око 14 часова, и ако је обраћање Медведева најављено за 16 часова и 30 минута. Не знам који су у питању, да ли они НАЈСАВЕСНИЈИ, или оно којима савест није чиста.
Прве редове заузели су МИНИСТРИ...У главном сви....ма колико их имамо. Јесте, да нисам могао видети Млађу, али можда превидех.....
Председница Скупштине, Славица Ђукић-Дејановић, доводећи председника Медведева, имала је прилику да доживи, да сви посланици стоје на ногама и да ЈОЈ тапшу.И...
Оно, што је председник Тадић тражио, је и добио. Док он размишља онако, како му запад налаже, па са тим чини неке небулозне политичке потезе,извињавајући се државам са простора екс Југославије, дотле они, којима се извинуо и не размишљају о истом и сличном чину, већ користе његове речи и поступке, како би опет нападали и понизили Србију...
Дакле, председниче...ШТО СИ ТРАЖИО - ТО СИ И ДОБИО. Али молим те. Немој више у будућности да чиниш овако нешто. Не због себе. Себе си давно срозао на најнижи ниво. Већ због српског народа. Он не заслужује да буде поистовећен са тобом. Српски народ....вреди много више.
Mozda je jos bilo ljeto
Ili tek jeseni pocetak
Sretosmo se na morskome zalu
Na nebu su sijale zvijezde
Imali smo i mi jednu
Nasu sjajnu i malu
Volio sam njene usne
Voljela je moje usne
Da l' to bijahu usne ili med
Ne znam vam ni danas reci
Voljeli me nisu njen stari i stara
Htjeli su princa za princezu svoju
No ona je htjela mene
Mene kao ikonu svoju
Lagano je pristizala jesen
Lisce je opadalo
Sve svoju zakonitost ima
Eto i lisce i jesen
I kise i zima
Pravoj ljubavi ne smeta ni kisa
Ni kapi ledene
Samo su joj potrebne usne medene
Dusa,srce,strast
I nista manje
I nista vise vise
Samo oslusnite koliko vam srce brzo lupa
Zavirite u svoju dusu
Sve ostalo je nevazno
Pa i hladna kisa
Jer ljubavi...
U školi su bila samo tri odeljenja elektrotehničara računara. Sva deca, tj. svi dečaci, jer nije bilo ni jedne jedine devojčice ne samo u ta tri odeljenja nego u celoj školi, su bili jaki vrlo dobri djaci I odlični. Znači, “dobra deca”. Razredna im je bila jedna mlada profesorka informatike………toliko mlada da je bila malo starija od njih. Njihovom oduševljenju nije bilo kraja. Bukvalno su je obožavali…….toliko da su je svojom ljubavlju maltretirali. Siroto, mlado stvorenje……bila je slatka, lepa, lepo vaspitana I luda za svojim prvim odeljenjem. Ali, ona je bila na zameni. Većina ostalih profesora u zbornici je bila znatno starija od nje, pa je normalno, kako to biva u svim kolektivima, a što bi škole bile drugačije, da je nisu mnogo...
Volim te
uprkos tome što znam
da nisam jedini
koji ti je to rekao
Jer ja uvek govorim
ono što osećam
i nije me sram
Volim te
i da je to sve
što imam
bio bih bogatiji
od onih
koji su ti to isto rekli
pa hrabro utekli
srećni
što nisu dolijali
i ko zna
kakav su plan
na umu
i srcu skovali
ako su srce
zaista imali
RECI ... I DELA
Bese jednom dečak veoma loše naravi.
Otac mu dade vreću eksera i reče mu da - svaki put kad pobesni
i izgubi kontrolu nad sobom - zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvoga dana dečak ih je zakucao 37 (ili čak i više).
Tokom sledećih nekoliko meseci naučio je da kontrolise svoj bes,
i broj ukucanih eksera se smanjivao.
Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan kad tokom čitavoga dana nije ni jednom podivljao.
Otrča ocu i pohvali mu se, a otac mu reče neka odsada svakoga dana -
u komu uspe da iskontrolise svoje ponašanje -
iz ograde iščupa po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog je dana dečak bio
u stanju pohvaliti se ocu kako je iščupao sve eksere...
Pred crkvu i reku stanem,pa zacutim..
I mislim..
dal` umre mlad taj covek,
k`o Djordjone
il` prastar k`o Ticijan?
Mozda ga je zavolela Nemanjicka,
visoka i mlada,
obesna i mudra,poput oceva
i rekla mu noci borove
poneko divno slovo ljubve,velmosko..
I posle je on pretocio njene oci i ruke
u Bogorodicin lik,
nezan i pomalo ljubicast,prolecan,
pa su se jednoj ljudskoj ljubavi
klanjali starovlaski cobani
i casni jereji zlatnih odezdi.
A on dugo nosio
carskim putevima od Ibra do Soluna
jedan mili lik..kao amajliju.
Sad,kad je sve prah
i kad je sve tako sveto,
pred crkvu i reku stanem,pa zacutim..
I mislim,
dal` umre mlad taj covek
k`o Djordjone,
il star i gresan k`o Ticijan?
SVETISLAV MANDIC
( 1921 - 2003 )