STARAC

Umoran vec i malo gorak
od svega sto se zbilo i sto nije,
on ide tiho, korak po korak,
ulicom-k'o rubom provalije.

Malo sta vidi i malo sta cuje
sem groznu jeku svoga stapa,
kako mu korake zaglusuje
-kako ga s tisinom nekom stapa.

Kad sjedne na klupu da zavara
tu zbilju koju stap odzvanja,
ljudi pomisle-on odmara,
ljudi pomisle-starac sanja.

 

[мензаш]

За избор песме Бојана скидам качкет и
кажем хвала Мала

Велики је наш Витомир - Вито Николић

 

[mmicica]

Lepo Bojana