ZIVOT U VIRTUELNOM SVETU,vasa zapazanja

[astro_pile]

U takvom zelim svetu ziveti, u svetu koji sam stvorim (u svom umu).
Svako zivi samo u svom umu. A um se lako moze pomerati i menjati, tako je lako stvoriti drugaciji svet. 8-)

Gde se koncentracija usmerava na ono sto je pozitivno, a negativno se ignorise, samim tim
ono sto je negativno samo po sebi nestane. New Age svet, zaista je dobar.

Ono sto se ignorise ne nestaje, vec jednog dana dodje da te lovi ko ogroman monstrum koji je ostavljen da se siri do nenormalnih proporcija. Ne odvija se sve u tvom umu. Ako je ovaj svet projekcija onda je projekcija koju projektujemo svi mi zajedno. Nisi ti kreacija mog uma niti ja tvog. Lepo bi bilo kad bi tako bilo. Bas bih volela da vidim taj tvoj svet.
Negativno se ne ignorise ono mora da se unisti.Ako ne moze da se unisti onda se priznaje njegovo postojanje, ne samom negativnom, nego sebi i nalaze se nacini kako to negativno oko nas mozemo da ublazimo, mozda okrenemo u svoju korist. Nekad na zalost moramo da se prilagodimo da bi preziveli, ali ne tako sto cemo sami postati nesto negativno, jer negativa to trazi od nas, vec tako sto cemo je na neki nacin izmanipulistati obmanuti, i proci kroz nju neosteceni. Govorim o negativnim stvarima oko nas koje zaista mogu da nas povrede, a niko nema um tako mocan da sve to moze da menja.
Kod tebe sve negativno oko tebe nestaje zato sto ga ignorises. Divno, samo ti ne verujem Ukoliko nisi neki Veliki Mag ili carobnjak, nesto superiorne inteligencije iznad svih nas, onda nauci nas kako da izbrisemo sve negativno oko nas, ili si veoma mlad pa veliki negativni monstrum tvog zivota jos nije porastao, jos uvek je beba, pa te bocka, ne moze da te povredi, ti ga ignorises, sve dok ne poraste, izadje iz mraka i pocne da te maltretira, sta ces onda?
Ne pokusavajte ovo, ovo je veoma los savet, mislim ovo ignorisanje negativnog.

 

[Sentinel wolf]

Ono sto se ignorise ne nestaje, vec jednog dana dodje da te lovi ko ogroman monstrum koji je ostavljen da se siri do nenormalnih proporcija

Одлично речено

 

[Borac za prava zivotinja]

@ Snago Volje, Almsivijev pogled na svet je neka vrsta negacije negacije.
Ako sam dobro razumela: nije stvar u tome da zažmurimo pred problemom iz realnog života, niti da ga ćušnemo pod tepih, već o kontroli sopstvenog uma sa zadatkom da se ono, što je objektivno loše, vidi samo kao potencijalno loše?

Sa stanovišta koje ti zastupaš, Almsivijev idealizam deluje romantičarski... ali, nije li ono, što pokreće duh, težnja ka prevazilaženju postojećih ograničenih oblika mišljenja?
Dijalektika duha: pozicija (teza) - negacija (antiteza) - sinteza

Hegel, Snago Volje.
"Šta je umno, to je istinito; a šta je istinito, to je umno."

 

[gost 304860]

Korisnika Шона iliti marlona, "poznajem" izvesno vreme, izvesnih par godinica i htela bih da kazem da sam na pocetku imala konflikt s njim, da je veoma "nadrndan" forumas, ali, ne mozemo osporiti da je i veoma kvalitetan forumas. Kad procitam njegove postove, ostave me apsolutno bez teksta. Nikada mi nije na pamet padalo da postujem posle njega, jer bi moj post delovao tako jadno i mizerno... Izvrstan je, i samo zbog toga, iskljucivo zbog njegovog kvaliteta, ne smemo dozvoliti da ga nema ovde. Ume on da iznervira svojim egom, (mozda i sujetom, ali ko nije sujetan iole?) bas zbog toga ga i cenim. (I zamislite forum gde se svi slazemo i podrzavamo jedni druge. I zamislite forum bez marlona.) Vise smo bili u svadji nego u ljubavi, ali marlone, ako procitas ovo (a znam da ces procitati) zelim da ti kazem da imam jako visoko misljenje o tebi, kao forumasu. (Mada ti ne treba poveriti moderisanje bilo kog podforuma, jer u sve ulazis s emocijama, ali takvi su ovnovi, zar ne? ;-)).

Eto, to je moje skromno misljenje, ako ga iko i procita... :-)

Tema je virtuelni život, mi u njemu a i oni drugi pored nas. Nekako sam nosio ove reči o u glavi čitajući post doajena ovog foruma drage Lilu. Šta je život uopšte? Da li bi neko mogao da ga definiše a da ne padne u zabludu religiozne doktrine ili još pogubnijeg Darvinovog marksizma. Borčica citira Hegela a ja kažem da je Kjerkegor imao za pravo kad je bio revoltitran slušajući njegove idealističke floskule kao onu što je ona citirala. Kad shvatimo svu pogubnost najvećih umova koji su pokušali da dođu do srži problema o čoveku, njegovom postanku i egzistenciji bez da razmišljaju o njegovoj kasnijoj esenciji, onda sve to pokušajte da zaogrnete u plašt nečega što se zove virulentnost ili reverzija. Jer inhibitorna stanja pojedinaca koja se manifestuju mnogo jače u vl nego u rl su baš to. Ovaj svet o kome pričamo je religiozan u pravom smislu te reči. Mnogi u našoj sredini ne znaju kako izgleda pravi vernik, šta on radi kada ima životnu krizu, kada zgreši, kada sumnja, kada je nespokojan. Ode lepo u crkvu i ispovedi se. Sedi sam, ne vidi slušaoca već ga samo naslućuje i priča. Sve. O sebi, drugima, životu. Šta mi radimo ovde? Većina komunikacija srodnih duša se svodi na privatnu prepisku ili čet. Jedni drugima se ispovedaju, osobama koje ne vide već ih jedino neki koji su senzibilniji, osećaju. Sad zamislite situaciju da vernik posle ispovedi kaže službeniku crkve koji mu je npr. dao dobar savet za neki problem bez da zalazi u formu očenaša - hajdemo na kafu ili na piće, niko u životu me ne poznaje tako kao vi. I nastavi, vi i ja smo skladna celina, to što nosite mantiju ne predstavlja niakvu prepreku da se bolje upoznamo. Predstava o tom liku je više nego jasno zacrtana u svesti da kažem jednog grešnika iako ta predstava ne da nema veze sa realnošću već može da bude potpuno pogubna reverzija ekspresije koju on ima u glavi o toj osobi. Zašto su se mnogi umetnici sprdali u svojim remek delima ne sa religioznim zanosom pojedinca koga su poštovali, već sa službenicima crkve i to sa neumerenom dozom cinizma koji je neki put i bio determinanta njihovog stvaralaštva kao što je npr. bio pokojni Pazolini. Znači, naš odnos u ovom virtuelnom svetu zabluda, laži, frustracija i inhibicija je ono o čemu sam ranije i govorio. Kao ona ženska dijalektika o ljubavi i nerazumevanju, ovde može da se to okrene navrat nanos i da se postavi u bečki kabinet doktora Sigmunda i nas ili pak nekog drugog koji leži na virtuelnom kauču, dok doktor iza njegove glave kuva ručak, spava, čačka nos, drka ili pak za divno čudo sluša ispoved i sa razumevanjem nas gladi po kosi egzegezom svog znanja. Mi živimo kao što bi rekao Sartr u lošoj veri pristajući mnogo puta ovu na virtuelnu neautentičnost opozicije naših suprotnosti. Možda je to znak ili proviđenje koliko smo odvojeni od nas samih i Boga u nama. Onda ovaj virtuelni život može biti spasenje i pronalaženje svog komplementa koga svaki yin podsvesno traži u božanskom yangu. Ko zna. I zato Lilu, nikad ne bih bio moderator tudje svesti i misli kao što dobro znaš i to ne samo zbog emotivnosti, već zbog toga što svako od nas nosi neku svoju muku a neko ko pretenduje da bude sudija na ovakvom mestu mora da bude ponizni sluga drugih, a ne da izigrava Boga ili lažnog Mesiju a blizak im je koliko turbo Karleuša Kejdžovoj 4'33"" ili pak neki karikaturista naše političke realnosti Polokovoj No.5.



P.S. Supermoderator možda. Sa platom od najmanje 1.000 evra, plaćenim prinadležnostima u vidu suve hrane, dečijeg dodatka, markice za taksi i tako to.

P.P.S. Napisah ovo samo da te ostavim bez teksta pošto reče da to voliš.

 

[LePiaf]

Poslednjih desetak postova je pochishceno.

Ako su akteri zaboravili o chemu se radi u ovoj temi: link

 

[gost 304860]

Ovaj akter nije zaboravio i trudi se da piše razumno što se ne bi moglo reći za spamere sa ličnim uvredama i molio bih te da me ne stavljaš u isti koš sa njima.

Pozdrav.

 

[koto]

vernik, koji se ispoveda nepoznatom svesteniku, jer NIKOM svom ne moze..i valjda mu treba oprost od BOGA, a ne od coveka..i da li mu treba oprost, ili samo da razgovara? a i jedno je pricati u tastaturu ili u mraku ispovedaonice nego izreci istinu o sebi gledajuci drugog coveka u oci...
i znaci ne treba sresti nekog kome si rekao istinu o sebi? jer je istina o nama losa i niko nas , ko je zna, ne moze voleti i ceniti ?
ideja o psihoterapeutu koji cacka nos dok mu se poveravas, koliko god mozda u nekim slucajevima bila realna, nosi u sebi tesku bolnu nesigurnost i nepoverenje u sve..

teznja za savrsenstvom je divna.za savrsenim svetom, za savrsenim ljudima...ali vodi potpunoj otudjenosti..i upravo onoj odvojenosti, i od sebe, i od drugih, i od boga, koja je spomenuta..jer nikad ni prema kome nismo iskreni jer pokusavamo da sakrijemo sopstvenu nesavrsenost, sami sebe ne volimo jer nismo savreni, a s druge strane, i one koje najvise volimo, pomalo potcenjujemo..jer ni oni, zamisli, nisu savrseni...
i sta cemo sad? nismo savrseni. istina je. mozda nekad malo lazemo,varamo, mozda su nam noge krive, a nos dugacak. ali, ono sto je u coveku najbolje, oku je nevidljivo (zar ne vragana?)
i to najbolje u meni dovoljno je dobro da me neko voli, da mi bude prijatelj, cak i ako sam se ogolila od gole koze...neko ce me mozda prezreti, i potceniti, i podsmevati mi se..nece me razumeti, i cuce nesto drugo od onog sto mislim i sto govorim..ali , zar je to razlog da cutim, da bezim i da se krijem?
ne.
jer ako od sto, ili hiljadu kojima sam nista, bude jedan ili jedna kojima sam nesto, koji me cuju, koji me prepoznaju, eto ga otvoren put prema coveku... mozda cu i ja njih cuti, i videti, i osetiti, i nebitno je tad da li je to na ekranu ili na kafi...naci coveka sa kojim RAZGOVARAS, a ne caskas..zar to nije...blagoslov?

sve se na kraju svede na veru. u sebe. u druge. u to da je zivot , ovakav kakav jeste, nesavrsen, vredan zivljenja. i da su ljudi, ovakvi kakvi jesu, vredni ljubavi.

 

[gost 67981]

Ovaj akter nije zaboravio i trudi se da piše razumno što se ne bi moglo reći za spamere sa ličnim uvredama i molio bih te da me ne stavljaš u isti koš sa njima.

Pozdrav.

Ovaj post nije SPAM,
nego pojashnjenje...

ako je za tebe uvreda nechija misao, koja je u suprotnosti sa tvojim stavom...onda je greshka je u tebi...

a "liche uvrede", koje su usledile...koje si samo ti vide(la)o...i ovim tvojim postom opet prv(a)i vredjash...nazivajuci neistomishljenike Spamerima...i da kojim sluchajem ne budesh u "istom koshu"...kakav nedostatak zrelosti, stvarnosti...a o frustracijama da ne govorim...jer ce opet da brishu...ono shto ne bi trebalo...

 

[LePiaf]

Schmye i Muerte, ovim ste zavrshili sa lichnim prepirkama kroz forum. Mozhete nastaviti preko pp-ova ili ispred kafane.

 

[Sentinel wolf]

@ Snago Volje, Almsivijev pogled na svet je neka vrsta negacije negacije.
Ako sam dobro razumela: nije stvar u tome da zažmurimo pred problemom iz realnog života, niti da ga ćušnemo pod tepih, već o kontroli sopstvenog uma sa zadatkom da se ono, što je objektivno loše, vidi samo kao potencijalno loše?

Almsivi-јев поглед на свет је бежање од реалности

Да није тако, не би правио сцену сваки пут кад види псовку на екрану

 

[gost 88651]

realnost je tumacenje koje mi dajemo

 

[koto]

@ Snago Volje, Almsivijev pogled na svet je neka vrsta negacije negacije.
Ako sam dobro razumela: nije stvar u tome da zažmurimo pred problemom iz realnog života, niti da ga ćušnemo pod tepih, već o kontroli sopstvenog uma sa zadatkom da se ono, što je objektivno loše, vidi samo kao potencijalno loše?

Sa stanovišta koje ti zastupaš, Almsivijev idealizam deluje romantičarski... ali, nije li ono, što pokreće duh, težnja ka prevazilaženju postojećih ograničenih oblika mišljenja?
Dijalektika duha: pozicija (teza) - negacija (antiteza) - sinteza

Hegel, Snago Volje.
"Šta je umno, to je istinito; a šta je istinito, to je umno."

postoje ljudi depresivci, koji uvek i u svemu vide lose. njima bi ova terija kako treba pozitivno gledati zivot, pa ce i biti pozitivan, zaista dobro doslo. jer istina je - dosta toga se moze gledati i kao dobro, i kao lose.
ali , ako cemo biti realni, postoje situacije kad covek mora da vidi lose. u sebi. u drugima. da se suci sa njim. da se stopi sa njim. da prihvati lose u sebi. da prihvatio lose kao dio zivota. kako vrednujes dobro ako negiras lose?

a glorifikacija uma.
sto je umno , to je istinito.
da li je miris uman? da li je istinit? i da li smo mi istiniti jer smo umni? i da li smo srecni kad smo umni? hegel kao zacetnik matriksa:rolleyes:

 

[Borac za prava zivotinja]

vernik, koji se ispoveda nepoznatom svesteniku, jer NIKOM svom ne moze..i valjda mu treba oprost od BOGA, a ne od coveka..i da li mu treba oprost, ili samo da razgovara? a i jedno je pricati u tastaturu ili u mraku ispovedaonice nego izreci istinu o sebi gledajuci drugog coveka u oci...
i znaci ne treba sresti nekog kome si rekao istinu o sebi? jer je istina o nama losa i niko nas , ko je zna, ne moze voleti i ceniti ?
ideja o psihoterapeutu koji cacka nos dok mu se poveravas, koliko god mozda u nekim slucajevima bila realna, nosi u sebi tesku bolnu nesigurnost i nepoverenje u sve..

teznja za savrsenstvom je divna.za savrsenim svetom, za savrsenim ljudima...ali vodi potpunoj otudjenosti..i upravo onoj odvojenosti, i od sebe, i od drugih, i od boga, koja je spomenuta..jer nikad ni prema kome nismo iskreni jer pokusavamo da sakrijemo sopstvenu nesavrsenost, sami sebe ne volimo jer nismo savreni, a s druge strane, i one koje najvise volimo, pomalo potcenjujemo..jer ni oni, zamisli, nisu savrseni...
i sta cemo sad? nismo savrseni. istina je. mozda nekad malo lazemo,varamo, mozda su nam noge krive, a nos dugacak. ali, ono sto je u coveku najbolje, oku je nevidljivo (zar ne vragana?)
i to najbolje u meni dovoljno je dobro da me neko voli, da mi bude prijatelj, cak i ako sam se ogolila od gole koze...neko ce me mozda prezreti, i potceniti, i podsmevati mi se..nece me razumeti, i cuce nesto drugo od onog sto mislim i sto govorim..ali , zar je to razlog da cutim, da bezim i da se krijem?
ne.
jer ako od sto, ili hiljadu kojima sam nista, bude jedan ili jedna kojima sam nesto, koji me cuju, koji me prepoznaju, eto ga otvoren put prema coveku... mozda cu i ja njih cuti, i videti, i osetiti, i nebitno je tad da li je to na ekranu ili na kafi...naci coveka sa kojim RAZGOVARAS, a ne caskas..zar to nije...blagoslov?

sve se na kraju svede na veru. u sebe. u druge. u to da je zivot , ovakav kakav jeste, nesavrsen, vredan zivljenja. i da su ljudi, ovakvi kakvi jesu, vredni ljubavi.

Da.
No, poneko ipak teži tom nepostojećem savršenstvu – u sebi i u drugima. Nije mu dovoljno da bude “nešto” nekom; on želi da mu bude sve. Čovek koji ne greši (u svojim težnjama) obično ne radi ništa.

A da bi čovek izbegao otuđenje, i da njegova potraga za idealnim ‘ja’ i idealnim drugima ne bi ličila na incest magle i vazduha, potrebno je samo da svoje krive noge ili dugačak nos prihvati kao ‘savršeno u nesavršenom’… jer je srž našeg bića u duhu a ne u telu. Nije dovoljno stati pred ogledalo, to 'oko malog Boga', fizički razgolićen; nije dovoljno zavoleti svoju pojavu jer je ona – takva, kakva jeste – efemerna i relativna. Kada jednom razbijemo to ogledalo (ne opterećujući se time da ono je istina i da su njegove krhotine znak da nam je i duša otišla u paramparčad), onda možemo da zavirimo unutar sebe. Proces samospoznaje je veoma dugotrajan i mučan. Cilj unutrašnjeg 'razgolićavanja', kao prve etape samospoznaje, jeste postizanje vere u sebe. E, kad dođemo do te tačke, onda možemo dalje da se razvijamo; možemo da prepoznamo veze između uzroka i posledica naših činjenja; možemo da budemo slobodni, nezavisni... sve do krajnje faze – sreće.
Ono o čemu ti pričaš – o 'otvorenom putu' prema čoveku - jeste iskonska potreba svakog od nas da se vidimo i prepoznamo u tuđem oku, da volimo i budemo voljeni bez zadrške i vaganja (dajem koliko mogu, primam koliko mi je dato).
O, ne treba ćutati, ne treba se kriti... iako je ponekad teško. Da nije tako, odavno bi se mnogi sa ovog pdf okupili u realnom svetu, i uz piće i muziku, razgovarali gledajući se oči u oči. No, ostaje pitanje, u kontekstu teme: da li bismo se tada bolje razumeli i upoznali nego ovde? Da li bismo se tada više uzajamno poštovali ili, možda, čak i zavoleli? Nisam sigurna za odgovor na prvo pitanje, a za drugo – nema te 'virtuelne' emocije koja može da zameni pogled, osmeh ili dodir.

 

[2good4cyber]

Moje licno misljenje je da NE postoji zivot u virtuelnom svetu. Postoji samo "igranje zivota".
Nikada se ne osecam zivljom nego kada sam medju ljudima. Virtuelni svet ima svojih pogodnosti, ali i veliku manu-ne moze da zameni blagodeti zivota i drugog ljudskog bica.
pozdrav svima, vidimo se!

 

[Borac za prava zivotinja]

ali , ako cemo biti realni, postoje situacije kad covek mora da vidi lose. u sebi. u drugima. da se suci sa njim. da se stopi sa njim. da prihvati lose u sebi. da prihvatio lose kao dio zivota. kako vrednujes dobro ako negiras lose?

a glorifikacija uma.
sto je umno , to je istinito.
da li je miris uman? da li je istinit? i da li smo mi istiniti jer smo umni? i da li smo srecni kad smo umni? hegel kao zacetnik matriksa:rolleyes:

Vidiš, prepoznaješ, ali si imun na tuđe loše - ne utiče na tebe pa samim i sam nisi loš. Odbija se od tebe, jer si se začaurio u svom idealno dobrom svetu.
To je nečije, sasvim individualno viđenje stvarnosti.
Ne i moje. Možda Almsivijevo. Hegel je dat kao primer idealističke koncepcije; a i Hegel, ma kolika veličina bio - jedan, jedinstveni i neponovljiv - je ipak samo Hegel; mogla sam, takođe, spomenuti Platonov svet ideja, ili bilo kog predstavnika idealističke filozofske škole, jer suština svih takvih pogleda je, zapravo, ista - svet je samo odraz, slika onog što imamo u svojim glavama, ili je svet materijalizovana ideja Tvorca.
Hegel kao začetnik matriksa? Nije loša... ideja.

 

[gost 304860]

Vidiš, prepoznaješ, ali si imun na tuđe loše - ne utiče na tebe pa samim i sam nisi loš. Odbija se od tebe, jer si se začaurio u svom idealno dobrom svetu.
To je nečije, sasvim individualno viđenje stvarnosti.
Ne i moje. Možda Almsivijevo. Hegel je dat kao primer idealističke koncepcije; a i Hegel, ma kolika veličina bio - jedan, jedinstveni i neponovljiv - je ipak samo Hegel; mogla sam, takođe, spomenuti Platonov svet ideja, ili bilo kog predstavnika idealističke filozofske škole, jer suština svih takvih pogleda je, zapravo, ista - svet je samo odraz, slika onog što imamo u svojim glavama, ili je svet materijalizovana ideja Tvorca.
Hegel kao začetnik matriksa? Nije loša... ideja.

Hegel po meni može biti začetnik svega ali nikako Matriksa. Možemo to naravno svesti na onu staru Ako je dan onda je svetlo ili pak Ako je Platon živ onda diše. Idealistička koncepcija je u disjunkciji sa nekom alternativom pa onda imamo situaciju da sa postavljanjem neke alternative dobijamo zaključni stav šta je suprotno toj drugoj alternativi. Vraćanje izvorima stoičke svesti koja kaže na primer parafraziram Dan je znači svetlo je ne mora nikako da znači da ako kažemo mrak je da je to noć ili pak da je neitinito. Onda možemo opet postaviti tezu da ako je nešto neistina iz nje obično proizilazi i istina ali opet ne možemo doneti nikakav valjan sud samo na osnovu te neistine.

 

[Borac za prava zivotinja]

Hegel po meni može biti začetnik svega ali nikako Matriksa. Možemo to naravno svesti na onu staru Ako je dan onda je svetlo ili pak Ako je Platon živ onda diše. Idealistička koncepcija je u disjunkciji sa nekom alternativom pa onda imamo situaciju da sa postavljanjem neke alternative dobijamo zaključni stav šta je suprotno toj drugoj alternativi. Vraćanje izvorima stoičke svesti koja kaže na primer parafraziram Dan je znači svetlo je ne mora nikako da znači da ako kažemo mrak je da je to noć ili pak da je neitinito. Onda možemo opet postaviti tezu da ako je nešto neistina iz nje obično proizilazi i istina ali opet ne možemo doneti nikakav valjan sud samo na osnovu te neistine.

Uh, zavrtelo mi se u glavi od svih tih premisa, Schmye.

Šta je matriks? Skup zajedničkog sadržaja nasih realiteta, tj. koncenzus oko tačaka koji svi mi dozivljavamo kao objektivnu stvarnost?
Svako od nas je, pojedinačno, realnost za sebe. Ujedno, mi smo i ideje same po sebi.

Ili je matriks neka paralelna realnost?
Ako se, npr, nalazimo u vremenskoj petlji, ti delovi nasih realiteta koji se nalaze izvan ovoga matriksa utiču na nepotpunu predvidljivost nasih postupaka.

 

[Glupachica]

aha,vratisee temu

 

[gost 304860]

cek da turim opet po peti put odgovor... valjda sad nece da ga brishe

Uh, zavrtelo mi se u glavi od svih tih premisa, Schmye.

Šta je matriks? Skup zajedničkog sadržaja nasih realiteta, tj. koncenzus oko tačaka koji svi mi dozivljavamo kao objektivnu stvarnost?
Svako od nas je, pojedinačno, realnost za sebe. Ujedno, mi smo i ideje same po sebi.

Ili je matriks neka paralelna realnost?
Ako se, npr, nalazimo u vremenskoj petlji, ti delovi nasih realiteta koji se nalaze izvan ovoga matriksa utiču na nepotpunu predvidljivost nasih postupaka..

Pa možemo da pretpostavimo da je Matriks u najblažoj formi dimenzija ili prostor koji ne vidimo ili ne osećamo, ono zbog čega je Tesla poludeo pred kraj života. Crna rupa naše svesti. Vremenska petlja je upravo ono što je najveća misterija sveta i kada nju odgonetnemo shvatićemo šta je smrt. A pošto naravno to nikad nećemo uspet jer ćemo onda prestati da postojimo i kao ljudi i kao duh, jer neke tajne nisu za čoveka isto kao što nisu zvezde, onda se uvek možemo vratiti na esenciju na Epikura i njegovo poimanje čoveka. Jer jedno je razmišljati i kontemplirati stvari u svojoj glavi a drugo pokušati da to realizuješ. Kao npr. što se radi u Cernu gde za koji mesec treba da bude izdvojena anti materija koja će dati odgovore na neke tajne o univerzumu. Neke tajne ne treba dirati jer kada prestanu da to budu.... nastavak znate. Čovek je nepredvidljiva jedinka i ta nesavršenost mu daje onaj fini šmek laži koji čini da smo svi na neki način različiti jedni od drugih. A život nas uči sasvim suprotno.

 

[Borac za prava zivotinja]

A i ja da prokomentarišem, takođe valjda po peti put:
Briljantno kao i uvek, kolega Schmye.

 

[velika sestra 36]

Šta znači virtuelni svet?

Tacnije, virtuelni svet je ZAMISLJEN SVET! Sad mi je jasno zasto ovaj ko je postavio temu ne zna o njoj nista.

 

[velika sestra 36]

Ne zivim u virtuelnom svetu niti se trudim da ne daj boze udjem u isti.
Vec o realnom svetu imam toliko da razmisljam, da mi ovaj drugi ne
pada na pamet.

 

[Sentinel wolf]

Ne zivim u virtuelnom svetu niti se trudim da ne daj boze udjem u isti.

А ово овде је шта?

 

[Glupachica]

Tacnije, virtuelni svet je ZAMISLJEN SVET! Sad mi je jasno zasto ovaj ko je postavio temu ne zna o njoj nista.

ova sto je postavila temu,sasvim dobro zna o cemu pise,da si citala od pocetka znala bi.ovako me nista ne iznenadjuje,

 

[Glupachica]

Ne zivim u virtuelnom svetu niti se trudim da ne daj boze udjem u isti.
Vec o realnom svetu imam toliko da razmisljam, da mi ovaj drugi ne
pada na pamet.

hehe,a gde si bila dok si pisala ovaj post,u realnosti?