Uvek mi se dopadala ova tema.
Sad, posle više meseci aktivnog virtuelnog življenja, došla sam do nekih, veoma ličnih, zaključaka:
Dok sam bila novajlija, vrlo često se dešavalo da me ljudi ne razumeju. Koliko god se trudila da budem jasna, po sopstvenim kriterijumima jasnoće, neki su pogrešno tumačili moje postove.... Malu dozu ironije videli su kao sarkazam; kalamburi i ostale stilske začkoljice izgledali su im kao rasulo mojih misli ... sve dok – gle - nisam počela da koristim smajlije: onaj grohotan kad hoću da naglasim da me je nečiji post zbilja razglalio, zeleni/pakosni kada se kiselo osmehujem (a ovog potonjeg treba izbegavati, osim ako ne želite da imate reputaciju forumskog pakosnika). Poenta: mnogi me nisu čitali ... mrzelo ih je ... smaraju ih postovi duži od dve rečenice ... vide samo očigledno, tj. smajlije, srca, poljupčiće, vatromete koji, po svemu sudeći, u virtuelnoj komunikaciji polako, ali sigurno zamenjuju pisanu reč. Tako ćete imati prilike da 'čitate' postove koji se sastoje od niza istih ili svih mogućih izražajnih sredstava iz širokog tzv. emoticon dijapazona. Dakle: semiotika zamenjuje semantiku. Ovde nemamo mimiku, ali imamo tipske osmehe ili suze, nacrtana osećanja čiju istinitost nije moguće utvrditi nikako drugačije nego verovanjem na lepe oči u avataru. Pošto nema tela, fokus je na rečima i simbolima, ali - s druge strane, jedan izostavljen, odnosno pogrešan znak interpunkcije, ispušteno slovce, ili lapsus linguae mogu dovesti do komedije (ili tragedije) situacije. Manjkavost takvog oblika komunikacije rezultira nesporazumom koji je, ponekad, nerešiv iz jednog prostog razloga psihološke prirode: ako ste nekog nehotice povredili, a on je inače osetljiv i sklon da se ponaša kao uvređena mlada, i pri tom ga nikada nećete sresti oči u oči u realnom životu, vaš odnos je zauvek osuđen na antagonizam. Ako, pak, natrčite na agresivca ili paranoika koji svaki post tumači kao atak na njegovu ličnost, može se na vas sručiti sva silina osvetoljubivosti, pakosti, intrigarenja i, čak, mržnje. Verbalni klinč tada postaje perpetuum mobile ... beskonačna traka uvreda, provokacija, prozivki i repliciranja u istom maniru.
Istinitost je u ovom svetu vrlo problematična i diskutabilna. Korišćenje pseudonima dozvoljava da mnogi ljudi budu nešto drugo u odnosu na ono što jesu, ili da budu više oni sami nego što to normalno ispoljavaju.. Komunikacija preko pseudonima čini da se ljudi osećaju udobnije, voljniji da otkriju neke lične stvari. Anonimnost koju omogućava korišćenje pseudonima može razvijati socijalnu međuzavisnost i možda čak i intimnost. Nedostatak fizičkog tela dozvoljava ljudima da konstruišu identitete po svom izboru. Zato ljudi koriste slobodu neta da redefinišu sopstvene definicije sebe - identitete kojima izražavaju misli i osećanja. Neki dupliraju, tripliraju ... udesetostruče svoj identitet. Klon je aždaja sa više glava, ali sa jednim mozgom, i nije ga teško otkriti ako umete da čitate.
Virtuelni svet omogućava raznim frikovima da nesmetano vršljaju po vašim komentarima, analiziraju napisane misli (pa i one između redova), love slabosti i onda – pošto im to dozvolite – njima manipulišu. Znači - ulećete u kožu virtuelnog gladijatora, poput onog iz Ričardsovog SF filma The Running Man i, ukoliko se ne snađete u tom lavirintu spletki i podmetačina, jedina opcija je – exit. Ako ste, kojim slučajem, dobra duša, dolazite u situaciju da vas proglase mekanim (eufemizam za 'nesposoban') ili glupim.
A ako u međuvremenu niste naučili, onda: niko, ali baš NIKO vas ne može zaštititi od frikova osim vas samih; nikog nije briga ... štaviše, progon od strane istih je atrakcija, zanimacija posmatrača sa strane koji žive isključivo forumskim životom. Nema empatije, nema ničeg ... osim smajlija i aplauza čopora gladnih hijena.
Naravno, ima i toliko lepih stvari ... Vl je samo međusvet između priželjkivanog i realnog, i u određenim okolnostima može pružiti totalno zadovoljstvo kao i pravi, sa priželjkivanjem da baš upravo on postane realan. Ali - NIKADA ne treba poći od sebe i projektovati sopstvene predstave o nekom samo na osnovu intuicije ili površnog poznanstva. Dakle: ne biti brzoplet u odabiru virtuelnih prijatelja. Kad ih odaberete, potrudite se i da ih uživo sretnete – makar uz rizik da srušite sopstvene i njihove iluzije.
ovaj post koji borcica napisa je sushtina. ja bih dodao samo jednu stvar.... vl je leglo mediokriteta i uvrnutih frikova koji svoj bolesni strah od drugih ljudi i sopstvene frustracije leche kompulsivnom onanijom po ovakvim mestima. vremenom shvatish samo jednu stvar.... ustvari nema veze... potpisujem ovaj post.
