Život pisan srcem

Vitamin-D-508x250.jpg
 
Odlučivanje o sudbini drugih
Malba Tahan priča priču o čoveku koji je sreo anđela u pustinji i dao mu vode.
“Ja sam anđeo smrti i došao sam po tebe,” – rekao je anđeo.
“Ali pošto si bio tako dobar, pozajmiću ti Knjigu Sudbine za pet minuta, promeni šta god hoćeš.”
Anđeo je dao knjigu čoveku. Dok je okretao stranice, čovek je počeo da čita o životu svojih komšija. I postao je nezadovoljan,
“Ovi ljudi ne zaslužuju tako lepe stvari,” – rekao je. S olovkom u ruci, počeo je da pogoršava živote svih drugih.
Konačno stigao je do stranice svoje sudbine. Video je svoj tragični kraj, ali dok se pripremao da ga promeni, knjiga je nestala. Pet minuta je već prošlo.
I upravo tada anđeo je uzeo čovekovu dušu.
 
Poslednja izmena:
Pisano :heart:

Sta je zivot i balans u njemu..Kako ostati razuman..smiren..stabilan ..

Postoji li neki trik

Naprosto nema trika..treba samo znati kada Lagati a kada reci Istinu..
I to ne drugima..vec Sebi....

Istina je da nocu odlazeci u krevet..znate da zivite u Paklu.
Laz je da kada se probudite ujutro i mislite da ce vam taj dan mozda promeniti sve..
Da cete kao ja na primer.. cuti dobre vesti koje ce me umiriti ..ili nekoga koga zelite
da cujete svim srcem..Da ce svet postati bolje mesto..i tako
A onda uvece ponovo se suocavate sa Istinom..

Samo sto ste u medjuvremenu postigli nesto neverovatno cudesno u svemu tome..
Preziveli ste jos jedan dan..

To je..Zivot..
 
I SADA, na kraju ničega, poklanjam ti
svoj zaboravljeni život, svoj povratak bez nade,
svoju smrt. Ako je postojao smisao, ja ga vidim
kako tone sa poslednjim brodovima
iza poderane zavjese neke luke, bio je
u nekoj riječi, u načinu kako izgovaraš
moje drugo ime, u potmulom kotrljanju vremena,
u nježnosti za tebe sada suvišnoj
dok moj život stoji sam na obali
iza koje nema ničega. I sada, bez namjere, kao jedina
noć dostojna da bude sanjana, to je ovaj ponor,
ovi križevi ognja, ova jesen, to je
tvoje ime što sadrži bez mene
iberičke znakove bola za jednog nepoznatog stranca,
to je sjena što se gubi iza napuštene aleje
u kojoj sve prestaje pretvoreno u poraz,
tišinu i naviku, i ničega nema
što bi sastavilo golubicu i zrak
sa znamenjen teškim neke oluje.
I sada, na kraju, kada ne ostane ništa,
samo drugi odjeveni u tudje meso,
u svemu što si takla samo grumen zemlje
što htede biti prostor nekom izvoru
ili prostor nebu sa svojim pukotinama, prestajem
da ponavljam neke razloge, neke riječi, neke suze,
jer dovoljno je ludila u tišini
da bude izgovoreno. Ako je bilo pobjede,
sada je plaćena cijenom odviše gorkom
za godine koje slijede, za sate koji preostaju,
ono što je bilo, ta ruža, taj oblik umiranja,
taj ožiljak iznad otežale sjene pubisa tek probudjenog,
sada je uništeno onim što jeste.. Ima nevolje,
ima groznice, ima sna i suza u svemu
što si čuvala usnama tako modrim od snijega,
ima kajanja, nesanice, psovke i nježnosti, ima
ruševina koje skriva voda
svojim bezgraničnim prsima, udarac vjetra
dovoljno jak da bude ugrabljen
dok ti mjenjaš moje srce za miris neke životinje.
Ima slobode poslije svega što sam tražio progonjen
jednim dahom tako izgubljene nade. Postoji
mogućnost izbora u kojoj sam izgubio
svoje pravo gubeći tebe
na nekoj, udaljenoj i teškoj, klupi Mirogoja,
gledajući umrle kako silaze u poslednjem rasporedu
i kako ih zelenilo uništava poput kaplje.

("I sada, na kraju ničega" - Z. Golob)
 
Brine me podsvest jer je to
kutija u kojoj je sve lepo slozeno i koja se sama otvara i kada treba i
kada ne treba. A kada se otvori onda secanja izlecu bez ikakvog reda..
srama.. udaraju te na sve strane.. ne znas ni ko je..ni sta je.. ni kako
da se boris.

Tuga je nesto drugo.Ona ubija osmeh.. vraca boru izmedu ociju.. ne da
knedli u grlu da prode.. ona senci sve i ako joj dozvolis postaje tvoja
senka. Sa njom se treba boriti jer ona unistava. Ljubav ne unistava..
ona je stvaralacka.. a njena moc je gotovo natprirodna.
 
Nikada neces imati dovoljno samopostovanja ako uporno odbijas da mislis pozitivno o sebi.
Samopostovanje znaci osecati se dobro u svojoj kozi..imati lepo misljenje o sebi.
A kada mislis lepo o sebi ti razvijas samopouzdanje... ono dalje razvija samopostovanje.
Jedno pothranjuje drugo. Jednom kad uhvatis ritam.. mozes postici gotovo sve u zivotu.
Samopostovanje je upravo to.. ono sto mislis o sebi.
 
Danas se slavi. Praznik rada. Neka mi se teskoba skupila od jutros u grudima. Slušam radio. Nema, kao nekada, muzike koja slavi rad. Bio bi paradoks. Ko to još danas radi ? I ako radi, da li zaradjuje? Za opstanak, goli opstanak.
Onda idu vesti. Najpre sa ratišta u svetu. Jednako me bole takva izveštavanja, nikada ne pomislim....nije to kod nas, daleko je to odavde....Slede vesti što govore o statistici. Nju najviše mrzim. A opet, ne mogu da ostanem ravnodušna. Govore koliko je gladnih u svetu, pa se setim Ranka Marinkovića što reče: "Pilići prestanu da se tuku oko hrane kad vide da za sve ima dovoljno. Pa se pita još: nije li tako i sa ljudskom rasom ? Posle toga sledi vremena prognoza. Kažu, moguća kiša danas.
Neki mladići i devojke iz komšiluka, vidim, spremaju se na izlet. Tu su, negde.....dvadesetih. Odoše u brda, razdragani, sa rančevima na ledjima. Ide omladina da slavi Prvi maj - praznik rada. I smeju se, sluške na ušima svakom.
Možda tako treba. Oni ne veruju vremenskoj prognozi ili je nisu ni čuli. Možda je bolje tako. Možda će nekad, kad odrastu, govoriti kako su to bila lepa vremena. Jer, sva vremena koja su prošla čine nam se lepa. Neki možda i neće. Oni što su obuhvaćeni statistikom o broju gladnih na Planeti.
Htela bih da su ovi sa prognozom omanuli, bar danas. Da ne pokvare omladini slavlje i veru da ovaj praznik, ako ne sada, ima razloga da se slavi, bar u neko dogledno vreme.

avh0fl.jpg
 
Izdvoj se iz guzve i njene besplodne potere za slavom i zlatom.
Nikad se ne osvrci dok zatvaras vrata pred jadnim metezom pohlepe i ambicije.
Obrisi svoje suze neuspeha i nesrece.
Spusti pored sebe svoj tezak teret i odmori se dok ti se srce ne smiri.
Budi miran.
Vec je kasnije nego sto mislis ,jer tvoj zemaljski zivot,u najboljem slucaju,samo je treptaj oka izmedju dve vecnosti.
Budi neustrasiv.Nista te ovde ne moze povrediti osim samog sebe.
Radi ono cega se plasis i ceni takve pobede sa ponosom.
Usmeri svoju energiju.BITI SVUDA JE BITI NIGDE.
Budi ljubomoran na svoje vreme,jer ono je tvoje najvece bogatstvo.
Preispituj svoje ciljeve.
Pre nego sto ulozis previse srca u bilo sta,ispitaj koliko su srecni oni,koji vec imaju ono sto ti zelis.
Voli svoju porodicu i prebroj svoje blagoslove.
Razmisli.koliko bi zudeo za njima da ih ne posedujes.
Odlozi svoje neostvarljive snove i zavrsavaj zadatke odmah,bez obzira koliko su ti neprivlacni.
Sva velika dostignuca nastaju radom i cekanjem.Budi strpljiv.
Bozije odlaganje nikad nije Bozije odbijanje.Zastani.Izdrzi.
Znaj da je tvoj blagajnik uvek blizu.
Sta posejes,dobro ili lose to ces znjeti.Nikad ne okrivljuj druge za svoje stanje.
Ti si ono sto jesi,samo po svom sopstvenom izboru.
Nauci da zivis u postenom siromastvu,ako moras,i okreni se vaznijim stvarima nego sto je prenosenje zlata u svoj grob.
Nikad se ne suocavaj sa nevoljom polovicno.Nervoza je rdja zivota - kada dodas sutrasnji teret na danasnji,njihova tezina postaje nepodnosljiva.
Izbegavaj klupu za oplakivanje i umesto toga,zahvaljuj se za svoje poraze.Ne bi ih dobio da ti nisu bili potrebni.
Uvek uci od drugih.Onaj koji uci sam od sebe,ima budalu za nastavnika.
Budi oprezan.Ne preopterecuj svoju savest.
Upravljaj svojim zivotom kao da ga provodis u areni punoj glodara.
Izbegavaj preterivanje.Ako pronadjes u sebi nesto sto te ispunjava ponosom,pogledaj bolje i naci ces vise nego sto je potrebno da se postidis.
Budi mudar.Shvati da nisu svi ljudi stvoreni jednaki,jer nema jednakosti u prirodi,pa ipak nijedan covek nije rodjen sa kojim nije rodjeno i njegovo stvaralastvo.
Radi svakog dana kao da ti je prvi,ali ipak nezno postupaj sa zivotima koje dodirujes,kao da ce se svi zavrsiti u ponoc.
VOLI SVAKOG,cak i one koji te odbijaju,jer MRZNJA JE LUKSUZ KOJI SEBI NE MOZES DA PRIUSTIS!
Potrazi one kojima je potrebna pomoc.Nauci da onaj koji pruza iz jedne ruke,uvek dobija u obe.
Budi dobrog raspolozenja.Iznad svega,zapamti da je vrlo malo potrebno da bi se stvorio srecan zivot.
Pogledaj gore.Pruzi ruke.Prosto,ostani veran Bogu i putuj tiho svojim putem ka vecnosti sa MILOSRDJEM I OSMEHOM:
Kada odes,svi ce reci da si u nasledstvo ostavio bolji svet od onog koji si zatekao.


Og Mandino

Kakve cete izbore praviti,odlucite sami



2851_1126324565602_1451800501_310689_6614582_n.jpg
 
Idemo dalje, često čujem,
pa kao da ne verujem
da ja to mogu i kako,
otići i zaboraviti sve,
nije ni jednostavno
a najmanje lako.
Znaju li?
A niko ne pita
za rane još sveže,
za koje znam da neće
zaceleti tek tako,
jer tebe voleti,
pa posle izgubiti
nije bilo lako.
Znaju li?
Idemo dalje, kažu,
kao da život ima reprizu,
pa ću tada bolje znati
koga voleti a neće me izdati.
Kao ti !
Znaju li ?


ndtzwj.jpg
 
Poslednja izmena:
...
299553-9915-42380-ljubav.jpg

ne pitaj me
prijatelju
za njene odlaske
već patinaste
što sam ih poredio
kao sunčeve zalaske
po mojim parkovima
vajano-platinaste

i
kesteni Kalemegdana
ne samo danas
nego
svakog dana
opkoljavaju je sobom
i
mirisom jorgovana...
 
Poslednja izmena:
Dusa i telo pod istim krovom


Dusa i telo pod istim krovom
nisu li mozda u sprezi sa bolom,
kao u zaveri oka i neba
i sunca sa kisom kad nemo nas gleda,
i smeje se grohotom kao da treba
ko` tonja da pobije i da zemlji ne da
od duse i tela i sunca mesto hleba.

Ni vetra nema da pomera lisce
dal` usud sprema pricu za grane
Il mozda hoce da saslusa krisom,
sta grana grani ima da kaze,
kad noc odsanja i jutro svane.

Oblik i senka,ko koga prati,
noseci plod do kraja veka
Za dusu i telo,svakoga od nas
na kraju puta ,sta nas to ceka,
prazna semenka il` hvalospevka?

Zar lik svoj da nosim kao kaznu
A senku da nosim kao svoje breme,
da li iz zemlje i polena cveta
moram da cekam svoje vreme
S mislju da zivot samo jedno znaci
vodu i sunce i zivota seme.

U nevidljiv oblik predivo se skriva
i plete dah od studi i strepnje,
koliko jos tkanja i tkalja mi treba
da sag moj bude bez tuge i zebnje.

Ako je zemlja sto u sebi nosim,
moja krv sto vri ,i pluca sto disu
sta je onda srce prepuklo od stega
sta su ruke sklopljene,i suze sto liju?

Sto dan otkrije,to noc skriva
potonju ljudskosti u celik okiva,
u snovidjenju magle i oka mutna
nije li mozda to samo slutnja,
da isti koren nece isto nici
i meni i brezi i plavoj ljubicici,
vec samo onome ko dusu i telo
i,klicu izniklu privije uz pritku
i krene u pohode hrabro i smelo.
S.T Cicoka
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top