Nedeljni ručak
Ne mogua da se opet ne vratim..secanjima..Nista me tako ne vraca tamo kao mirisi koji ostaju u nama u nekom delu mozga i u trenucima izazvanim necim slicnim, vracaju nas u te dane..detinjstva najvise..pa i posle..Secam se mirisa svega...mirisa pudrijere na politiranom toaletnom stocicu sa ogledalom u spavacoj sobi moje bake.Stajala je uvek na istom mestu.Roze kutija.Okrugla sa zlatnom ivicom.I nikada zatvorena do kraja.Uvek je poklopac bio malo nakrenut.Kada bih ga podigla, a to sam redovno radila uzimajuci mali puf u ruke mirisala sam taj blagi miris rozikastog praha koji bi se obavezno prosuo po beloj ustirkanoj sustikli.I sada ga osecam..O tome sam vec pisala..Secam se i mirisa..putovnja... nepoznatih predela koje sam posmatrala sirom otvorenih ociju..mirisa mora,jezera,dalekih stranih gradova koji su negde u necemu slicni kao jaje jajetu..Trgovi na primer,svi su skoro isti kao i njihovi mirisi..miris crkve, isto tako.Secam se mirisa opranog vesa u zimu..onako smrznutog i tvrdog od mraza,koji mirise na severne vetrove..miris sunca,mirisi slava,krstenja,vencanja,tudjih stanova,kestena u jesen na Kalemegdanu...miris pecenog hleba,kiflica i kolaca..i taj miris nedeljne supe..opet je pominjem..ne zbog same supe vec zato sto nas je ona okupljala...nije postojalo opravdanje za neprisustvovanju nedeljnom porodicnom rucku..osim bolesti ili odsustvovanja iz kuce, grada ili drzave.
Baka je pricala da je tako bilo oduvek..od kada je ona bila mala i postala svesna svoje pripadnosti porodici i sticanju odredjenih obaveza..pricala mi je dalje ..da je svako u porodici imao dnevnu obavezu..Njena je pored skolovanja i obrazovanja,bila pomaganje u kucnim poslovima iako je za to postojala osoba koja je to radila i bila placena.Moj pradeda Mitar,covek koji je oduvek zaokupljao moju paznju i interesovanje..pored toga sto je bio ugledan trgovac svoga doba bio je pesnik,boem i kako je baka znala za svog oca da kaze i veliki domacin..sto je tada to bilo kao statusni simbol..mozes raditi bilo koji posao..ali ne biti domacin..nisi imao postovanje.Porodica je nekada imala vecu vaznost i znacaj nego danas.Mirise svoga detinjstva baka je prenela i u svoju kucu kada se udala za mog dedu Jovana,profesora unirveziteta i zaljubljenika u violinu.A ja se eto secam mirisa violine..tih dana i popodneva koje sam provodila kod njih,sedeci u velikoj dedinoj fotelji u dnevnoj sobi sa belim svilenim zavesama i teskim draperjima slusajuci ga kako svira na violini..Sva predana muzici, sva vazna,cekala sam trenutak kad bi mi okom dao znak da okrenem notni list..jer to je bio moj zadatak.Smatrala sam to poslom od poverenja jer me je deka uveravao,da samo meni moze verovati da cu to uraditi kako treba.Decije naivno sam verovala u to..ne znajuci tada poentu svega toga..Kada bi zavrsio sa sviranjem par trenutaka tisina je bila skoro opipljiva koju je remetila mestimicna skripa parketa pod dedinim uglancanim cipelama dok se kretao ka kutiji za violinu.Ja bih skocila sa fotelje dodavajuci mu gudalo i pozurivajuci ga da idemo u setnju kao sto mi je obecao,zaboravljajuci istog casa na sve one zvuke koje je violina pod njegovim prstima i gudalom proizvodila..
Svake nedelje kada smo dolazili na rucak kod njih,mama mi je pre polaska drzala predavanje o tome da ne mrljavim,da moram da rucam makar supu i da se ponasam lepo i pristojno za stolom.I svaki put je bila dosadna.Sto se tice moga deke,nedeljom se mogao kuvati bilo koji rucak.. ali beli mrs kao predjelo,domaca supa,sos od paradajza,ren i na kraju kolaci su bili obavezni..sve izmedju toga nije ga zanimalo sta ce biti.Moj otac i moji stricevi su postovali taj porodicni ritual osim povremeno mog namladjeg strica koji je znao ne da ne prisustvuje nedeljnom rucku vec i da ne dodje po dva dana kuci..Deda se ljutio zbog toga i nazivao ga jebivetrom ...bio je crna ovca u porodici, a ustvari je romanticar,boem i covek zvani sloboda...a ja sam ga obozavala..i njegove bezbrojne jednobojne i sarene kravate ..koje su bile uredno slozene i visile u delu ormara sa odelima u sobi u kojoj je spavao.On je bio jedini koji je znao da me stavi na krkace i prodje pola grada sa mnom i mojim ocem,noseci me na ledjima sve do Kalemegdana i Zoo vrta.I danas ga najvise posle moga oca volim..ostao je isti kakvog ga pamtim i uvek se radujem njegovim dolascima iz te daleke Amerike.Moj drugi stric,koji je i najstariji od njih troje je krajnja suprotnost svojoj braci...Ozbiljan,cutljiv i povucen..Uvek sam se pitala kako uopste uspeva da se sporazume sa svojim pacijentima i uspostavi kontakt..Moj otac, zvani hrabrost i sposobnost..neumoran radnik i umetnik..Covek kome se divim i volim do obozavanja..Veseo,sarmantan,tolerantan.Lep muskarac i danas u njegovim godinama.Moja majka je imala bezgranicnu srecu kada ga je srela u zivotu i naravno..rodila mene..Tako smo sve do odlaska najstarijeg strica a zatim i strica idola u Ameriku, nedeljom zajedno rucavali.Nakon njihovog odlaska a potom smrti moga deke, baka je jos dugo nedeljom spremala rucak..sve dok zbog sustiglih godina i bolesnog kuka nije presla da zivi sa nama.Tako su se nedeljni ruckovi moje bake pretvorili u nas nedeljni rucak koji je mama preuzela na sebe..Danas,bake nema, ali ja i dalje nedeljom odlazim kod mojih na rucak..i..pogodite sta je na meniju..
