- Poruka
- 405.567
-
- Popularno:
- Da li uopste postoji 'Prava Osoba'?
- Više od 1.400 parova ljubilo se pod...
- Српски језик, званични језик Европске...
- Nedostatak svetlosti
- MUP: Stop za pijane i drogirane vozače...
- Tužilaštvo za organizovani kriminal...
- Kako je ovo moguće?
- Šta biste voleli da se desi posle smrti?
- Po faci ili po maci?
- Pronaći sebe
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
- Poruka
- 24.669
Zavoleo sam te one noci,
zeleo bih da te vidim
zeleo bih da te ljubim
i svaki minut s tobom da podelim.
Zovem te a tako si daleko
u nocnoj tami vidim tvoj lik,
zamisljajuci dodire nezne
dok napolju padaju pahuljice snezne..
Tiho sapucem ime tvoje
i zudim za tobom
strpljivo cekam dolazak tvoj
ceo cu zivot provesti s tobom...
Ti mislis da mirno spavam
a mene prate besane noci
oci mi suze a usne govore:
"DALEKO SU MOJE SMEDJE OCI!"
zeleo bih da te vidim
zeleo bih da te ljubim
i svaki minut s tobom da podelim.
Zovem te a tako si daleko
u nocnoj tami vidim tvoj lik,
zamisljajuci dodire nezne
dok napolju padaju pahuljice snezne..
Tiho sapucem ime tvoje
i zudim za tobom
strpljivo cekam dolazak tvoj
ceo cu zivot provesti s tobom...
Ti mislis da mirno spavam
a mene prate besane noci
oci mi suze a usne govore:
"DALEKO SU MOJE SMEDJE OCI!"
REVELIN
Buduća legenda
- Poruka
- 27.795
Eksperimentalna generacija
Na klizavom drumu buducnosti,
na oluji,samo smo stopirali
nismo imali mogucnosti,
mi cak nismo ni birali.
Odrasli na virslama i pasteti,
u eksperimentu smo od malih nogu,
naucili su nas na kojoj smo planeti
i da savremen covek ne veruje Bogu.
Otkad smo pisali prvo slovo
i kad smo obuli vojnicke cizme,
rendgen nas pomno snima kroz olovo,
kroz mikroskope i kristalne prizme.
Teoretski savrseno skovano,
ali sa praksom tako ne stoji,
sve je sterilno i destilovano,
al' ipak neka greska postoji.
Pod staklena zvona,bez izuzetka,
pasce komadic nebeskog svoda,
i svet ce krenuti ispocetka,
vatra,zemlja,vazduh,voda.
I.M. Dzule
Na klizavom drumu buducnosti,
na oluji,samo smo stopirali
nismo imali mogucnosti,
mi cak nismo ni birali.
Odrasli na virslama i pasteti,
u eksperimentu smo od malih nogu,
naucili su nas na kojoj smo planeti
i da savremen covek ne veruje Bogu.
Otkad smo pisali prvo slovo
i kad smo obuli vojnicke cizme,
rendgen nas pomno snima kroz olovo,
kroz mikroskope i kristalne prizme.
Teoretski savrseno skovano,
ali sa praksom tako ne stoji,
sve je sterilno i destilovano,
al' ipak neka greska postoji.
Pod staklena zvona,bez izuzetka,
pasce komadic nebeskog svoda,
i svet ce krenuti ispocetka,
vatra,zemlja,vazduh,voda.
I.M. Dzule
Poslednja izmena:
imaginacija*
Buduća legenda
- Poruka
- 27.140
DOTAKLA BIH TE
Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...
Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
Zivot je PRILIKA
- iskusi je.
Zivot je LJEPOTA
- divi joj se.
Zivot je SAN
- ucini ga stvarnim.
Zivot je IZAZOV
- suoci se s njim.
Zivot je ZADATAK
- izvrsavaj ga.
Zivot je IGRA
- igraj se.
Zivot je DRAGOCJEN
- njeguj ga.
Zivot je BOGATSTVO
- cuvaj ga.
Zivot je LJUBAV
- uzivaj je.
Zivot je TAJNA
- otkrij je.
Zivot je OBECANJE
- ispuni ga.
Zivot je TRAGEDIJA
- uhvati se s njom u kostac.
Zivot je AVANTURA
- usudi se.
Zivot je SRECA
- zasluzi je.
Zivot je ZIVOT
- brani ga !
- iskusi je.
Zivot je LJEPOTA
- divi joj se.
Zivot je SAN
- ucini ga stvarnim.
Zivot je IZAZOV
- suoci se s njim.
Zivot je ZADATAK
- izvrsavaj ga.
Zivot je IGRA
- igraj se.
Zivot je DRAGOCJEN
- njeguj ga.
Zivot je BOGATSTVO
- cuvaj ga.
Zivot je LJUBAV
- uzivaj je.
Zivot je TAJNA
- otkrij je.
Zivot je OBECANJE
- ispuni ga.
Zivot je TRAGEDIJA
- uhvati se s njom u kostac.
Zivot je AVANTURA
- usudi se.
Zivot je SRECA
- zasluzi je.
Zivot je ZIVOT
- brani ga !
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Легенда
Ратник је седео сам. Ватре, које су недалеко гореле и бацале неки демонски сјај на његово лице, ни у полутами нису могле сакрити његово усхићење.
- Седи дечаче! рече ратник, Испричаћу ти стару легенду. Седи и слушај, јер за мене то није легенда, већ стварност, а и за тебе ће постати стварна, јер имаш тај поглед, какав сам и ја имао, пре много година. Дечак је седео и слушао ратника, који је говорио, да свако има своју смрт - смрт какву заслужује и са њом заувек живи, али само одабрани, ако се брзо, иза себе окрену, видеће своју судбину и живеће, док им она буде то допустила.
- Ја своју сам видео! рече ратник. Имала је најлепше очи на свету и сада се враћам, иза планина где смо се први пут срели. Она ме зове, то осећам, јер свих ових година од тада је тражим али је не нађох. Не веруј људима, када ти буду говорили да смрт је страшна, јер страшна је за оне, који чиста срца нису и заувек ће патити. Ускоро ћу стићи, до једног језера моје младости и ту је срести, а онда, са њом ћу поћи и заувек остати само њен.
Дечак се опрости са ратником и врати се у свој табор. Ратника, више никада није видео.
Срце му је би препуно радости. Био је победник и постаде краљ. Задњи бедеми беху завршени. Најбољи мајстори целога света, сјатише се да уздигну најлепши град у част победе, његове победе. Подигао га је ту, где задњи непријатељ паде, ту на ободу заувек слободног поља, натопљеног крвљу. Попут лудог детета, обилазио је бедеме, дивећи се. Несвесно, дошао је до западног зида, оног који се наслањао на падине црних стена. Месец, давно беше изашао и срмом обасја црне громаде, које се пресијаваше на бледој светлости. Беше почетак пролећа, тек по који, изникли лист, столетних стабала, бацо је сабласне сенке по тлу, тамо где стена није могла да заустави живот.Поток бистре хладне воде, излазио је из оближњег врела, сакрвеног ту недалеко међу великим столетним стаблима. Тај звук, који кидаше тишину својим шапатом, пробуди у њему жеђ. Чу’ се хук сове, са оближњих грана и то га прену. Крете ка врелу, полако и тада застаде. Неки чудан хладни и опаки осећај, раздирао му је груди и чупао му срце. Не, није то био страх, јер знао је, да се страх не јавља тако тихо, подмукло. Настави ка каменом оивиченом врелу, дође, саже се, попи пар гутљаја.Тада устаде и крете назад. Не направи ни пар корака, када га нешто нагна да се нагло окрене. Прилика у црној тоги захваташе воду са зденца. У том часу, погледи им се сретоше и он виде, најлепше очи на свету. Поздрави непознату прилику, полугласом који му не изгледаше као његов. Она отпоздрави. Полако јој приђе, иако осећаше нелагодност и неку чудну хладноћу, коју му не доносише хладна ноћ око њега.Дуго су причали, а онда, кад први петл’и у даљини најавише зору, кренуше кроз измаглицу, која се полако дизала. Отпрати је до пута и хтеде да крене са њом и даље, али она га одби. Ту се опростише. Крете ка граду, а онда се сети да је не зна име, пожури за њом, путем који завијаше иза бедема али она већ нестаде. Па пут је дуг, где је могла отићи? -помисли. Нека, потражићу је сутра и врати се у сигурност и топлоту зидина.
Сутрадан је потражи али за њу нико не чу’. Тражио је и наредног дана и свих дана који долазише. Године су пролазиле, препуне добра и зла, а он, куд год би пошао, питао је за девојку у црној тоги али одговора не беше. Свих тих година, остајао је сам. Мучиле су га слутње и једна стара легенда, коју давно чу’ али мало од ње се сећаше. Двадесет зима прође, од оног дана, када је први пут угледа. На врело више није ишао, наде, да ће је тамо затећи, не беше али тог, магловитог зимског дана, који Сунце не виде, није имао мира. Сви пориви и сва чула, његовог тела стопише се у једну мисао – врело. Месец је изашао и магла се помало разби, а он, стајаше на бедему, гледајући у црне стене, које су иза себе криле столетну шуму и поток бисерне хладне воде. Брзо прође кроз капију, отпусти стражу која крете за њим и изгуби се у ноћи. Дошао је до западног зида, сова хукну. Поток је разбијао тишину ноћи, а тек понеки лист, који заостаде, бацао је сабласну сенку на тло. Срце му се стеже, давни осећај се врати и он пожури. Врело беше пусто. Заста мало и кад одлући да се врати, осети да није сам.
- Дошао си! чу’ глас и виде је како излази из сумаглице. Два најлепша ока била су ту, а она, није се променила, за све те године.- Да, дошао сам по тебе, иако ти ни име не знам, тржим те свих ових година.
- Знам, одговори му, пратила сам те и уз тебе била свакога дана, од нашег последњег сусрета и чувaла те, да бих те сад могла водити, једним другим путем. Осећао си ме свакодневно, у јутарњем Сунцу, благом поветарцу који врат ти је дирао. Да, то била сам ја, сада знаш. Сада твоја питања која си постављао себи свакога дана, од оне ноћи, налазе одговоре. Онда, пре двадесет зима, ниси смео да ме видиш, ни да ми сазнаш име. Допустила сам себи, нешто, што допуштено ми је само једном и нисам се покајала. Пустила сам те да живиш, срећна сам јер су ти протекле године биле добре. А сад, ако желиш, можеш поћи самном али овде никада се више нећеш вратити, желиш ли то? - упита га.
- Желим да пођем с’ тобом, овде, ничега нема што ме веже, одговори јој, и док се присећао старе Сиретске легенде, коју је једне вечери уз пламен ватри, давно чу’, од једног безименог ратника иза великих планина, без жалости и туге за било чим, пође са њом, истим путем, као и некада.
Ратник је седео сам. Ватре, које су недалеко гореле и бацале неки демонски сјај на његово лице, ни у полутами нису могле сакрити његово усхићење.
- Седи дечаче! рече ратник, Испричаћу ти стару легенду. Седи и слушај, јер за мене то није легенда, већ стварност, а и за тебе ће постати стварна, јер имаш тај поглед, какав сам и ја имао, пре много година. Дечак је седео и слушао ратника, који је говорио, да свако има своју смрт - смрт какву заслужује и са њом заувек живи, али само одабрани, ако се брзо, иза себе окрену, видеће своју судбину и живеће, док им она буде то допустила.
- Ја своју сам видео! рече ратник. Имала је најлепше очи на свету и сада се враћам, иза планина где смо се први пут срели. Она ме зове, то осећам, јер свих ових година од тада је тражим али је не нађох. Не веруј људима, када ти буду говорили да смрт је страшна, јер страшна је за оне, који чиста срца нису и заувек ће патити. Ускоро ћу стићи, до једног језера моје младости и ту је срести, а онда, са њом ћу поћи и заувек остати само њен.
Дечак се опрости са ратником и врати се у свој табор. Ратника, више никада није видео.
Срце му је би препуно радости. Био је победник и постаде краљ. Задњи бедеми беху завршени. Најбољи мајстори целога света, сјатише се да уздигну најлепши град у част победе, његове победе. Подигао га је ту, где задњи непријатељ паде, ту на ободу заувек слободног поља, натопљеног крвљу. Попут лудог детета, обилазио је бедеме, дивећи се. Несвесно, дошао је до западног зида, оног који се наслањао на падине црних стена. Месец, давно беше изашао и срмом обасја црне громаде, које се пресијаваше на бледој светлости. Беше почетак пролећа, тек по који, изникли лист, столетних стабала, бацо је сабласне сенке по тлу, тамо где стена није могла да заустави живот.Поток бистре хладне воде, излазио је из оближњег врела, сакрвеног ту недалеко међу великим столетним стаблима. Тај звук, који кидаше тишину својим шапатом, пробуди у њему жеђ. Чу’ се хук сове, са оближњих грана и то га прену. Крете ка врелу, полако и тада застаде. Неки чудан хладни и опаки осећај, раздирао му је груди и чупао му срце. Не, није то био страх, јер знао је, да се страх не јавља тако тихо, подмукло. Настави ка каменом оивиченом врелу, дође, саже се, попи пар гутљаја.Тада устаде и крете назад. Не направи ни пар корака, када га нешто нагна да се нагло окрене. Прилика у црној тоги захваташе воду са зденца. У том часу, погледи им се сретоше и он виде, најлепше очи на свету. Поздрави непознату прилику, полугласом који му не изгледаше као његов. Она отпоздрави. Полако јој приђе, иако осећаше нелагодност и неку чудну хладноћу, коју му не доносише хладна ноћ око њега.Дуго су причали, а онда, кад први петл’и у даљини најавише зору, кренуше кроз измаглицу, која се полако дизала. Отпрати је до пута и хтеде да крене са њом и даље, али она га одби. Ту се опростише. Крете ка граду, а онда се сети да је не зна име, пожури за њом, путем који завијаше иза бедема али она већ нестаде. Па пут је дуг, где је могла отићи? -помисли. Нека, потражићу је сутра и врати се у сигурност и топлоту зидина.
Сутрадан је потражи али за њу нико не чу’. Тражио је и наредног дана и свих дана који долазише. Године су пролазиле, препуне добра и зла, а он, куд год би пошао, питао је за девојку у црној тоги али одговора не беше. Свих тих година, остајао је сам. Мучиле су га слутње и једна стара легенда, коју давно чу’ али мало од ње се сећаше. Двадесет зима прође, од оног дана, када је први пут угледа. На врело више није ишао, наде, да ће је тамо затећи, не беше али тог, магловитог зимског дана, који Сунце не виде, није имао мира. Сви пориви и сва чула, његовог тела стопише се у једну мисао – врело. Месец је изашао и магла се помало разби, а он, стајаше на бедему, гледајући у црне стене, које су иза себе криле столетну шуму и поток бисерне хладне воде. Брзо прође кроз капију, отпусти стражу која крете за њим и изгуби се у ноћи. Дошао је до западног зида, сова хукну. Поток је разбијао тишину ноћи, а тек понеки лист, који заостаде, бацао је сабласну сенку на тло. Срце му се стеже, давни осећај се врати и он пожури. Врело беше пусто. Заста мало и кад одлући да се врати, осети да није сам.
- Дошао си! чу’ глас и виде је како излази из сумаглице. Два најлепша ока била су ту, а она, није се променила, за све те године.- Да, дошао сам по тебе, иако ти ни име не знам, тржим те свих ових година.
- Знам, одговори му, пратила сам те и уз тебе била свакога дана, од нашег последњег сусрета и чувaла те, да бих те сад могла водити, једним другим путем. Осећао си ме свакодневно, у јутарњем Сунцу, благом поветарцу који врат ти је дирао. Да, то била сам ја, сада знаш. Сада твоја питања која си постављао себи свакога дана, од оне ноћи, налазе одговоре. Онда, пре двадесет зима, ниси смео да ме видиш, ни да ми сазнаш име. Допустила сам себи, нешто, што допуштено ми је само једном и нисам се покајала. Пустила сам те да живиш, срећна сам јер су ти протекле године биле добре. А сад, ако желиш, можеш поћи самном али овде никада се више нећеш вратити, желиш ли то? - упита га.
- Желим да пођем с’ тобом, овде, ничега нема што ме веже, одговори јој, и док се присећао старе Сиретске легенде, коју је једне вечери уз пламен ватри, давно чу’, од једног безименог ратника иза великих планина, без жалости и туге за било чим, пође са њом, истим путем, као и некада.
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Ono što me je snažno privlačilo nije neka spoljna lepota koja se može meriti opštim kriterijumima ili količinom, već ono nepromenljivo, što se nalazi duboko unutra. Kao što neki ljudi potajno vole oluje, zemljotrese ili nestanak struje, tako ja volim to nešto neopipljivo što mi upućuju pripadnice suprotnog pola. Nazovimo to magnetizmom. To je sila koja te hteo ne hteo, ščepa i usisa. Ta sila bi se najpre mogla uporediti sa mirisom parfema. Možda čak ni onaj koji se bavi spravljanjem parfema ne bi mogao da objasni kako se stvara miris koji poseduje takav magnetizam. Ni nauka ne može to da objasni. Jedan miris privlači možda pedeset od sto ljudi, a neki drugi miris verovatno privlači onih preostalih pedeset. Ipak, na svetu postoje i mirisi koji silovito privlače samo jednog ili dva čoveka. To su posebni mirisi, a ja sam imao moć da ih iz daljine jasno namirišem. Znao sam da su mi sudjeni. Tim devojkama sam hteo ovo da kažem: Slušaj, ja znam! Možda niko drugi nije shvatio, ali ja - jesam!
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
Da te hiljadu i jedan put pitam da mi das 5 reci po kojima cu ti napisati nesto, hiljadu i jedan put bi mi dao reci koje odvesce te u neki zabaceni deo sveta satkan od moje fantazije, ciji zatocenici bismo bili Ti i Ja. Mozda cu te jednog dana i pokupiti carobnim cilimom i odvesti u razgldanje svetskih cuda. Mozda cu jednog dana postati tvoja Seherezada i pricati ti svih hiljadu prica, a onda cu kod poslednje zaspati na tvom ramenu , namerno te ostavljajuci u dilemi da li da me ubijes ili zavolis.
Dakle, veceras su reci : staza, usne, zvezda, svitanje i vrelina.
" Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji, zivela je princeza Danica. Bila je dobra kao dobar dan, umiljata kao malo lane i naivna kao tek prohodalo dete. Vec je bila izrasla u prekrasnu zenu, ali ni jedan kraljevic nije tuda prolazio. Razlog tome je bila strma staza koja je vodila do kraljevstva. Niko nikada nije tu dolazio jer je bilo skoro nemoguce uspentrati se tom stazom, a jos teze sici niz nju a ne strmoglaviti se u bezdan. Nocima je molila zvezde da joj posalju princa koji ce je odvesti daleko od samoce i usamljenosti, koji ce je voleti i ljubiti joj usne sve do svitanja. Ponekad bi zvezde zasijale nekim umirujucim sjajem, ali vrlo brzo bi ih mesec opomenuo da joj ne daju laznu nadu.
Dani su prolazili, meseci se nizali u godine i princeza je polako gubila nadu da ce ikada naici neko ko ce joj probuditi usnulo srce i vratiti sjaj koji iz oka ispao je u bistri potok kraj borove sume kroz koju je setala.
Te godine je leto bilo vrelo. Spas je pronalazila u hladu koji je pravila predivna krosnja procvale tresnje. Plela je kiku i razmisljala o Ljubavi. Interesovalo je koje je boje ljubav? Zamisljala ju je najdivnijim crvenim nijansama, laganu i vrcastu, skoro neuhvatljivu. Iz misli je trgo sum obliznjeg grma. Poskocila je osetivsi kako se vrelina sunca ubrzano upija u njenu kozu, dok ogromnim ocima prati lagane pokrete nepoznatog coveka.
"Dobar dan lepa zeno " - prozborio je cudno prijatnim glasom, stranac koji je uzrokovao njen strah.
"Dobar dan dobri covece. Kako si dospeo ovde?" - upitala je drhtavim glasom plaseci se Nade koja je stampedom uletela u njeno srce.
"Pratio sam stazu koja vodi ovde" - rece stranac i obliza suve usne.
"Mora biti da si jako umoran. Godinama niko nije uspeo da se popne tom stazom. Pridji, eno tamo bistrog potoka, napij se vode, osvezi se" - rece ona osetivsi kako se opusta pod modrim pogledom nepoznatog coveka.
"Zahvaljujem ti lepa zeno. Da li bi prosetala sa mnom do potoka?" - upita je iskreno, ne mogavsi da sakrije ocaranost njenom jednostavnom lepotom, previse krhkom da bi se poseglo grubom rukom ka njenoj neznosti.
Posli su lagano do potoka, sasvim blizu jedan drugom, gledajci se ispod oka i cuteci, a ne osecajuci se neprijatno. Kao da su se dogovorili da se obaviju cutnjom i postanu apsolutno nevidljivi celom svetu. Odjednom je primetila citava polja krv crvenih bulki.. Kako to da ih ranije nije primetila?
Stigavsi do potoka, stranac kleknu i umi se bistrom vodom, napoji zedno grlo, a onda sasvim spontano, nakupi vode u sake i ponudi princezi da popije malo iz njegovih ruku. Kao plasljiva srna, previse zedna da bi odolila, sagla je glavu i napila se vode sa njegovih dlanova. Podigavsi glavu , stranac se trgnu i krenu korak unazad. Bejase zatecen sjajem u njenim ocima. Nikada nije video bistri potok skupljen oko dve crne zenice. Ne mogavsi da se kontrolise, pridje joj sasvim blizu obuhvatajuci joj lice dlanovima i nezno, skoro plasljivo, spusti usne na njene. Kao zacarana nudila mu se jos i jos i jos, uzivajuci u vrelini koja ih je nestajala i radjala iznova. Na vrhovima prstiju stajala je na vrhovima zelenih travki koje ugibale su se pod njenom lakocom. Najlepse nijanse crvene boje zaigrale su joj pred ocima dok je upijala neznost dlanova totalnog stranca.
"Podji sa mnom" - prosaputao je izmedj dva poljubca.
"Vodi me" - odgovorila je u zanosu ne slusajuci razum, vec samo sledeci vapaj srca i zeleno svetlo instinkta.
Kada su dosli do staze, prepala se strmine koja je preteci gledala u njihovom pravcu. Uzevsi je za ruku nezno, osetila je sigurnost koja joj je ulila hrabrost. Krenuli su obazrivo, pazeci na svaki korak, jer samo jedan pogresan bi ih odveo u carstvo snova. Na pola puta, premorena i zedna, isrcpljena strahom od visine i opasne staze, pogledala je stranca ispred sebe koji je svojim telom stitio da se ne strmekne. Znoj mu je lio sa cela dok su mu misici bili zategnuti kao strune, zastitnicki je cuvajuci kao najvredniju stvar. blago ga je povukla unazad, tek koliko da mu stavi do znanja da stanu za trenutak. Pod uzarenim suncem, na sred opasne staze koja vodila je u provaliju, stajali su i gledali se bez daha, suvih usana i vlaznih dlanova, ali sa sjajem u ocima.
"Mislim da necu izdrzati do kraja" - prosaputala je .
"Naravno da ces izdrzati. Nosicu te ako treba. Znas li koliko sam svetova pretrazio i zivota proziveo, trazeci bas tebe?" - rekao je promuklo dok svaka izgovorena rec, parala mu je suvo grlo.
"Kako znas da si mene trazio?" - upitala je tuzno, osecajuci da je na izmaku snage.
" Pre nego si popila vode iz moje ruke, oci su ti bile pune straha i tuge. A onda su odjednom poprimile divan sjaj...taj sjaj sam trazio u zenicama silnih zena, ali samo u tvom oku ga nadjoh" - rece iskreno prilazeci joj sasvim blizu i ljubeci joj vrelo lice, tuzno gledajuci kako se polako gasi sjaj u oku, nestaje...
Do noci je drzao u zagrljaju, a onda je poneo do kraja staze pod kojom je bila lipova suma. Te noci, na nebu se pojavila nova zvezda, koja obasjavala mu je put i pokazivala jednu stranu sveta ma gde zalutao - zvezda Danica. Mnoga svitanja je docekao sa njom, uzivajuci u njenom sjaju..."
Dakle, veceras su reci : staza, usne, zvezda, svitanje i vrelina.
" Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji, zivela je princeza Danica. Bila je dobra kao dobar dan, umiljata kao malo lane i naivna kao tek prohodalo dete. Vec je bila izrasla u prekrasnu zenu, ali ni jedan kraljevic nije tuda prolazio. Razlog tome je bila strma staza koja je vodila do kraljevstva. Niko nikada nije tu dolazio jer je bilo skoro nemoguce uspentrati se tom stazom, a jos teze sici niz nju a ne strmoglaviti se u bezdan. Nocima je molila zvezde da joj posalju princa koji ce je odvesti daleko od samoce i usamljenosti, koji ce je voleti i ljubiti joj usne sve do svitanja. Ponekad bi zvezde zasijale nekim umirujucim sjajem, ali vrlo brzo bi ih mesec opomenuo da joj ne daju laznu nadu.
Dani su prolazili, meseci se nizali u godine i princeza je polako gubila nadu da ce ikada naici neko ko ce joj probuditi usnulo srce i vratiti sjaj koji iz oka ispao je u bistri potok kraj borove sume kroz koju je setala.
Te godine je leto bilo vrelo. Spas je pronalazila u hladu koji je pravila predivna krosnja procvale tresnje. Plela je kiku i razmisljala o Ljubavi. Interesovalo je koje je boje ljubav? Zamisljala ju je najdivnijim crvenim nijansama, laganu i vrcastu, skoro neuhvatljivu. Iz misli je trgo sum obliznjeg grma. Poskocila je osetivsi kako se vrelina sunca ubrzano upija u njenu kozu, dok ogromnim ocima prati lagane pokrete nepoznatog coveka.
"Dobar dan lepa zeno " - prozborio je cudno prijatnim glasom, stranac koji je uzrokovao njen strah.
"Dobar dan dobri covece. Kako si dospeo ovde?" - upitala je drhtavim glasom plaseci se Nade koja je stampedom uletela u njeno srce.
"Pratio sam stazu koja vodi ovde" - rece stranac i obliza suve usne.
"Mora biti da si jako umoran. Godinama niko nije uspeo da se popne tom stazom. Pridji, eno tamo bistrog potoka, napij se vode, osvezi se" - rece ona osetivsi kako se opusta pod modrim pogledom nepoznatog coveka.
"Zahvaljujem ti lepa zeno. Da li bi prosetala sa mnom do potoka?" - upita je iskreno, ne mogavsi da sakrije ocaranost njenom jednostavnom lepotom, previse krhkom da bi se poseglo grubom rukom ka njenoj neznosti.
Posli su lagano do potoka, sasvim blizu jedan drugom, gledajci se ispod oka i cuteci, a ne osecajuci se neprijatno. Kao da su se dogovorili da se obaviju cutnjom i postanu apsolutno nevidljivi celom svetu. Odjednom je primetila citava polja krv crvenih bulki.. Kako to da ih ranije nije primetila?
Stigavsi do potoka, stranac kleknu i umi se bistrom vodom, napoji zedno grlo, a onda sasvim spontano, nakupi vode u sake i ponudi princezi da popije malo iz njegovih ruku. Kao plasljiva srna, previse zedna da bi odolila, sagla je glavu i napila se vode sa njegovih dlanova. Podigavsi glavu , stranac se trgnu i krenu korak unazad. Bejase zatecen sjajem u njenim ocima. Nikada nije video bistri potok skupljen oko dve crne zenice. Ne mogavsi da se kontrolise, pridje joj sasvim blizu obuhvatajuci joj lice dlanovima i nezno, skoro plasljivo, spusti usne na njene. Kao zacarana nudila mu se jos i jos i jos, uzivajuci u vrelini koja ih je nestajala i radjala iznova. Na vrhovima prstiju stajala je na vrhovima zelenih travki koje ugibale su se pod njenom lakocom. Najlepse nijanse crvene boje zaigrale su joj pred ocima dok je upijala neznost dlanova totalnog stranca.
"Podji sa mnom" - prosaputao je izmedj dva poljubca.
"Vodi me" - odgovorila je u zanosu ne slusajuci razum, vec samo sledeci vapaj srca i zeleno svetlo instinkta.
Kada su dosli do staze, prepala se strmine koja je preteci gledala u njihovom pravcu. Uzevsi je za ruku nezno, osetila je sigurnost koja joj je ulila hrabrost. Krenuli su obazrivo, pazeci na svaki korak, jer samo jedan pogresan bi ih odveo u carstvo snova. Na pola puta, premorena i zedna, isrcpljena strahom od visine i opasne staze, pogledala je stranca ispred sebe koji je svojim telom stitio da se ne strmekne. Znoj mu je lio sa cela dok su mu misici bili zategnuti kao strune, zastitnicki je cuvajuci kao najvredniju stvar. blago ga je povukla unazad, tek koliko da mu stavi do znanja da stanu za trenutak. Pod uzarenim suncem, na sred opasne staze koja vodila je u provaliju, stajali su i gledali se bez daha, suvih usana i vlaznih dlanova, ali sa sjajem u ocima.
"Mislim da necu izdrzati do kraja" - prosaputala je .
"Naravno da ces izdrzati. Nosicu te ako treba. Znas li koliko sam svetova pretrazio i zivota proziveo, trazeci bas tebe?" - rekao je promuklo dok svaka izgovorena rec, parala mu je suvo grlo.
"Kako znas da si mene trazio?" - upitala je tuzno, osecajuci da je na izmaku snage.
" Pre nego si popila vode iz moje ruke, oci su ti bile pune straha i tuge. A onda su odjednom poprimile divan sjaj...taj sjaj sam trazio u zenicama silnih zena, ali samo u tvom oku ga nadjoh" - rece iskreno prilazeci joj sasvim blizu i ljubeci joj vrelo lice, tuzno gledajuci kako se polako gasi sjaj u oku, nestaje...
Do noci je drzao u zagrljaju, a onda je poneo do kraja staze pod kojom je bila lipova suma. Te noci, na nebu se pojavila nova zvezda, koja obasjavala mu je put i pokazivala jednu stranu sveta ma gde zalutao - zvezda Danica. Mnoga svitanja je docekao sa njom, uzivajuci u njenom sjaju..."
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
Volim trenutak kada osetim kako me koža onoga koga volim, upija, absorbuje lagano, menja boju pod mojim dodirima i otvara pore pod mojim mirisima. Udiše me. Volim pogled pun obožavanja koji čini me predmetom basnoslovne vrednosti, koji skida me lagano, bez ikakve žurbe, strpljivo, s ljubavlju, koji uzdiže me i spušta me podjednako brzo. Volim dah na vratu koji bez imalo vlage ostavlja pečat vreline i jednog trenutka. Volim ruke koje svoje puteve znaju, koje ne lutaju već namenski se gube u mojim dolinama, u mojim snovima, u mojim fantazijama, u mojim mislima. Volim glas koji sasvim tiho zna mi reći urlikom da sam mu potrebna. Volim miris koji zapara mi čula i u ludilo ih povede.
Uzdignuta visoko tvojim rukama, zabacujem glavu i poturam ti grudi. Prepuštena kao snu, zatvorenih očiju prepuštam se uživanju - baš sa tobom, baš tu, baš tako. Vreme gubi značaj u trenutku kada shvatam, da po prvi put u životu ja Jesam na pravom mestu, ja Jesam u pravom vremenu, ja Jesam sa pravom osobom. Spuštaš me lagano, a ja od miline ječim i ukalupljujem te u sebe. Dišem teško i molim vrisak da probije iz mene, da se oslobodi, da mi iz grudi izleti bez kontrole i rastera ptice iz krošnje pod prozorom.
Uzdignuta visoko tvojim rukama, zabacujem glavu i poturam ti grudi. Prepuštena kao snu, zatvorenih očiju prepuštam se uživanju - baš sa tobom, baš tu, baš tako. Vreme gubi značaj u trenutku kada shvatam, da po prvi put u životu ja Jesam na pravom mestu, ja Jesam u pravom vremenu, ja Jesam sa pravom osobom. Spuštaš me lagano, a ja od miline ječim i ukalupljujem te u sebe. Dišem teško i molim vrisak da probije iz mene, da se oslobodi, da mi iz grudi izleti bez kontrole i rastera ptice iz krošnje pod prozorom.
REVELIN
Buduća legenda
- Poruka
- 27.795
Vidim da je zatisje....*tisina* koja uvek potakne na neka spletkarenja.....
moze biti....a ne mora.....mada.....ako se i ne slozite,....ma, ja i ona smo se
slozile,u nasem razgovoru......stvarnost i moja masta.....sanjari su uvek bili
iluminatori nade i slikari sarenila.....nikad nisam znala slikati bojama,ali volim reci
bojiti snovima.....i na javi cak
Nekako je u ovoj tisini razgovor sasvim iznenada zapocela ona......
Stvarnost : Zasto ljudi misle da sam ruzna i zla?
Masta : A zasto ljudi misle da sam ja lepa.....ali,beskorisna?
Stvarnost : Zato sto nemas pravog smisla postojanja....
Masta : Zar snovi ne postoje,u svima nama,jednako.....kao i misli?
Stvarnost : Snovi postaju smisao sami sebi,a misli su smisao koji ce zaista to i postati....
Masta : Ali....,ostvarene misli mogu,kao i razum,zauvek nestati.A snovi....oni nastaju sve do smrti!
Stvarnost : A,sta se dogadja sa snovima posle smrti? Hm.....
Masta : Nestanu.....zajedno sa stvarnoscu.
Stvarnost : I,ako je bas sve tako kako ti kazes da jeste,sto onda ostaje kao smisao postojanju ??
Masta : Vecnost.....u trazenju....
Stvarnost : Ne zasmejavaj me, ...trazenju vecnosti?!...ma daj, bar jednom ne preteruj ...
Masta : Ma ne ,zasto nikad ne sacekas da misao zavrsim do kraja ?
Bas nikad nemas sluha za mene....Smisao postojanja je u trazenju besmrtne istine !!
Stvarnost : Sta hoces da kazes? Znaci,ja kao i ti nisam istina ??
Masta : Ma ne? Zasto si uvek tako iskljuciva,kad sam ja u pitanju?
Istina je LJUBAV......ona koja se zrtvuje za voljene....ona je stvarajuci smisao postojanja !
Stvarnost se iznenada probudila iz sna....
Napokon je valjda postala sretna.....valjda je osetila da nije usamljena.
I ako se ne slozite sa mojim,toplim bojama *obojenim* recima,ja ostajem pri svome....,
a ako mi ne verujete.....pocnite da sanjate.....snove.....i na javi....zbog stvarnosti,....usamljene
moze biti....a ne mora.....mada.....ako se i ne slozite,....ma, ja i ona smo se
slozile,u nasem razgovoru......stvarnost i moja masta.....sanjari su uvek bili
iluminatori nade i slikari sarenila.....nikad nisam znala slikati bojama,ali volim reci
bojiti snovima.....i na javi cak
Nekako je u ovoj tisini razgovor sasvim iznenada zapocela ona......
Stvarnost : Zasto ljudi misle da sam ruzna i zla?
Masta : A zasto ljudi misle da sam ja lepa.....ali,beskorisna?
Stvarnost : Zato sto nemas pravog smisla postojanja....
Masta : Zar snovi ne postoje,u svima nama,jednako.....kao i misli?
Stvarnost : Snovi postaju smisao sami sebi,a misli su smisao koji ce zaista to i postati....
Masta : Ali....,ostvarene misli mogu,kao i razum,zauvek nestati.A snovi....oni nastaju sve do smrti!
Stvarnost : A,sta se dogadja sa snovima posle smrti? Hm.....
Masta : Nestanu.....zajedno sa stvarnoscu.
Stvarnost : I,ako je bas sve tako kako ti kazes da jeste,sto onda ostaje kao smisao postojanju ??
Masta : Vecnost.....u trazenju....
Stvarnost : Ne zasmejavaj me, ...trazenju vecnosti?!...ma daj, bar jednom ne preteruj ...
Masta : Ma ne ,zasto nikad ne sacekas da misao zavrsim do kraja ?
Bas nikad nemas sluha za mene....Smisao postojanja je u trazenju besmrtne istine !!
Stvarnost : Sta hoces da kazes? Znaci,ja kao i ti nisam istina ??
Masta : Ma ne? Zasto si uvek tako iskljuciva,kad sam ja u pitanju?
Istina je LJUBAV......ona koja se zrtvuje za voljene....ona je stvarajuci smisao postojanja !
Stvarnost se iznenada probudila iz sna....
Napokon je valjda postala sretna.....valjda je osetila da nije usamljena.
I ako se ne slozite sa mojim,toplim bojama *obojenim* recima,ja ostajem pri svome....,
a ako mi ne verujete.....pocnite da sanjate.....snove.....i na javi....zbog stvarnosti,....usamljene
REVELIN
Buduća legenda
- Poruka
- 27.795
............provalija...............
Starac sa drvenim stapom u ruci je isao prema beskrajnoj provaliji
Viknuo sam mu da stane jer je hodao prema sigurnoj propasti
Ali nije se obazirao na moje reci dok se priblizavao neizbeznoj tragediji
I u zadnjem trenutku sam ga primio za ruku i zaustavio na rubu smrti .....
Kada se okrenuo prema meni otkrio sam da On svojim ocima ne vidi
Ali onda su me iznenadile Njegove okrutne reci :
" Pusti me gresnice prokleti !
Zar stvarno mislis da ne vidim kojim putem moja dusa zeli ici ? "
Zbunjeno sam pokusao nesto smisleno reci :
" Ali svojom smrcu nece ništa promeniti ..... samo Ti zelim pomoci ..... "
Tada se starac glasno nasmejao i ponovno okrenuo prema provaliji .....
" Covece , prvo pomogni sebi ! "
Cutao sam jer nisam znao sto to upozorenje znaci .....
A onda sam cuo istinite reci :
" Zasto Ti covece izgubljeni zelis ziveti ? "
Nista nisam mogao odgovoriti .....
" Mislis da je Stvarnost ono sto vide Tvoje oci ?
Mislis da je Smisao Postojanja nesto sto mozes otkriti ?
Mislis da Zivotnu Istinu Tvoj razum moze stvoriti ?
Covece , otvori svoje oci ! "
U tom trenutku mi je sve postalo jasno ..... zatvorio sam oci .....
Topli vetar je plesao na zvezdanom nocnom nebu
Stoletni hrast je sustanjem sarenog lisca pevusio setnu pjesmu
Srebrna mesecina je spavala na starom grobu posvecenom Njemu
Izgubljenom coveku koji je napisao poslednje reci na steni svojom krvlju
" Covece , zatvori svoje oci ..... i Istinu ces otkriti u beskrajnoj provaliji ..... u svom Srcu ! "
Starac sa drvenim stapom u ruci je isao prema beskrajnoj provaliji
Viknuo sam mu da stane jer je hodao prema sigurnoj propasti
Ali nije se obazirao na moje reci dok se priblizavao neizbeznoj tragediji
I u zadnjem trenutku sam ga primio za ruku i zaustavio na rubu smrti .....
Kada se okrenuo prema meni otkrio sam da On svojim ocima ne vidi
Ali onda su me iznenadile Njegove okrutne reci :
" Pusti me gresnice prokleti !
Zar stvarno mislis da ne vidim kojim putem moja dusa zeli ici ? "
Zbunjeno sam pokusao nesto smisleno reci :
" Ali svojom smrcu nece ništa promeniti ..... samo Ti zelim pomoci ..... "
Tada se starac glasno nasmejao i ponovno okrenuo prema provaliji .....
" Covece , prvo pomogni sebi ! "
Cutao sam jer nisam znao sto to upozorenje znaci .....
A onda sam cuo istinite reci :
" Zasto Ti covece izgubljeni zelis ziveti ? "
Nista nisam mogao odgovoriti .....
" Mislis da je Stvarnost ono sto vide Tvoje oci ?
Mislis da je Smisao Postojanja nesto sto mozes otkriti ?
Mislis da Zivotnu Istinu Tvoj razum moze stvoriti ?
Covece , otvori svoje oci ! "
U tom trenutku mi je sve postalo jasno ..... zatvorio sam oci .....
Topli vetar je plesao na zvezdanom nocnom nebu
Stoletni hrast je sustanjem sarenog lisca pevusio setnu pjesmu
Srebrna mesecina je spavala na starom grobu posvecenom Njemu
Izgubljenom coveku koji je napisao poslednje reci na steni svojom krvlju
" Covece , zatvori svoje oci ..... i Istinu ces otkriti u beskrajnoj provaliji ..... u svom Srcu ! "
Poslednja izmena:
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
Promatrajući izbliza tijela muškaraca
Diane Schoemperlen
Na nesreću, ne možeš ništa saznati o muškarčevom mozgu time da promatraš njegovo tijelo. Kad izbliza promatraš tijela muškaraca moraš se prisjetiti da ono što vidiš apsolutno nema nikakve veze s onim što ćeš dobiti
I.
Baš su atraktivna, ta tijela muškaraca.
Počet ćemo s vratom. Najbolji vrat je onaj koji je dovoljno tanak i koji te istog časa neće podsjetiti na riječ bik. Taj isti vrat bi trebao biti dovoljno dugačak kako se ne bi stekao utisak da se glava direktno nastavlja na tijelo. Primjerci muškaraca bez vrata najčešće se mogu naći u nogometnoj ili hokej uniformi. Teško ga se može zamisliti u običnoj odjeći s ovratnikom i kravatom.
Na dobrom vratu Adamova jabučica je vidljiva, ali nije šiljata. Ne privlači na sebe pažnju time što previše strši ili previše skače gore dolje. Ne smije imati previše ožiljaka zbog čestih nezgoda oko brijanja. Veće vene na svakoj strani vrata mogu biti vidljive, ali osim u situaciji ekstremnog stresa, ne smiju biti previše istaknute. U tim venama možeš ponekad vidjeti kako pulsira krv. To bi trebalo izgledati tako da te ispuniti nježnošću, a ne da izazove mučninu, odvratnost ili čak ubilačku želju. Imaj na umu da je jedna od tih žila, žila kucavica.
Ispod vrata su ramena koja su neophodna za dizanje teških objekata poput klavira, frižidera, ali i da bi nosila težinu cijelog svijeta. Snaga gornjeg dijela tijela kod muškaraca je tri puta veća nego kod žene. Ta široka i impozantna ramena prirodna su površina za tvoju glavu kad spavaš, plačeš ili plešeš. Ne postoji ništa bolje od para čvrstih ramena na kojima se možeš osjećati nježnom, tetošenom i zaštićenom.
Jednako dobra za plakanje su prsa. Mnoga muška prsa imaju u sredini malu udubinu u koju će se, ako dovoljno dugo plačeš, tvoje suze skupiti kao u mali bazen. Prsa moraju imati razvijene pektoralne mišiće, tako dobro formirane da se ni u kom slučaju ne mogu zamijeniti za grudi. Neki muškarci mogu tako napeti svoje pektoralne mišiće da poskakuju kao mali psići. To te može zbuniti, isto kao i muške grudi koje su skladnije od tvojih.
Iako muške bradavice nemaju nikakvu poznatu funkciju, privlačne su na svoj način. Grudi bez bradavica bile bi nešto kao lice bez očiju.
Dlake na prsima ti se mogu svidjeti ili ne, to je pitanje osobnog ukusa. Najbolja su ipak prsa koja su negdje na sredini između dva ekstrema. Potpuno gola prsa previše su skliska i mogu proizvesti neugodni zvuk sisanja kad na njih pritisneš svoje znojne grudi. Dok je s druge strane debeli prostirač od crnog krzna ljeti daleko od ugodnog. Poznato je da muškarci čije dlake strše izvan ruba njihovih košulja neobično vole zlatne privjeske, sintetične tkanine i prstenove na malom prstu.
Unutar prsiju je naravno nastanjeno srce. Nemoj misliti da je muško srce u osnovi jednako kao i žensko. Postoje mnoge teorije o najboljim načinima kako stići do muškog srca. Slobodno pokušaj jednu ili sve od tih varijanti, ali upozorit ću te da će u biti taj put ostati jednako misteriozan kao i ono što ćeš najvjerojatnije naći kad tamo stigneš. Neki muškarci imaju kamenje na mjestima gdje bi trebalo biti srce. Drugima tamo zjape rupe.
Od 204 kosti u muškarčevom tijelu, dvadeset i četiri kostiju su rebra, dvanaest na svakoj strani. Gledajući izvana, ne bih se usudila to potvrditi. Jedan od dvadeset i četvero ljudi ima dodatno rebro i ta osoba je najčešće muškarac. Dobro razmisli prije nego li pripišeš previše simbolične vrijednosti toj činjenici.
Trbuh bolje izgleda bez dlaka. Iako ne treba baš izgledati kao rifljača, isto tako ne smije visiti preko remena. Kad pritisneš svoje uho na trbuh, možda ćeš čuti zvižduk ili žuboranje. Nešto slično plimi kad ulazi u podzemnu spilju. To je vjerojatno zbog toga što muško tijelo sadrži više vode od ženskog. Ili možda dotični ima čir na želucu, čemu su muškarci skloniji od žena.
Ispod trbuha je pupak koji bi uvijek trebao biti uredan i čist. Trebala bi biti u stanju da u njega staviš jezik, a da pri tome ne dobiješ želju za povraćanjem.
Bočne kosti trebaju biti čvrste, ali ne toliko izražene da ti ostavljaju modrice. Njegove kosti mogu izdržati pritisak od 24.000 funti na kvadratni inč, ali tvoje to ne mogu. Muška zdjelica je uža od ženske i formirana je u obliku srca. Sudski stručnjaci smatraju da je oblik zdjelice najbolji pokazatelj spola neidentificiranog kostura.
A onda su tu genitalije. To je područje gdje obično ima najviše gužve.
Prosječna dužina penisa u erekciji je četrnaest centimetara. Nijedan muškarac ne voli da ga se smatra prosječnim. Bolje mu je i ne spominjati da je penis afričkog slona u erekciji težak 30 kg a dugačak 2 m.
Ali veličina očito nije važna. Umjesto toga divi se toj koži bez pora. Isto tako boji koja je tamnija od kože na ostalim dijelovima tijela, ponekad s ljubičastim odsjajem. Razveseli se elastičnoj energiji s kojom se penis oslobađa iz svog kaveza od odjeće tako da se čini kao da te se nikada neće zasititi.
Zgodno je vidjeti penis koji se svija malo udesno ili ulijevo. Onaj koji izgleda kao da ti klima ili namiguje, sve dok iz njega ne iscuri jedna pristojna kapljica, zasigurno će te očarati. Mnogi muškarci daju svojim penisima imena od milja. Tu je mušku budalaštinu najbolje smireno tolerirati. I nikako nemojte ta imena odavati svojim prijateljicama.
Ugnježđene iza penisa su mošnje. Smeđe, naborane, s tek ponekom dlakom, one predstavljaju osjetljivu vrećicu iz koje vire testikli.
Nemoj se prestrašiti kad opaziš da testikli plutaju unutar mošnji kao da su tvrdo kuhana jaja. Tu, unutar testikla, radi se sperma. Samo se sjeti činjenice da je u ženinim jajnicima kod poroda prisutno samo 400 jaja, a da zdrav muškarac u toku svog života proizvede 400 biliona novih spermatozoida. Ne možeš a da se ne diviš takvoj industriji.
Diane Schoemperlen
Na nesreću, ne možeš ništa saznati o muškarčevom mozgu time da promatraš njegovo tijelo. Kad izbliza promatraš tijela muškaraca moraš se prisjetiti da ono što vidiš apsolutno nema nikakve veze s onim što ćeš dobiti
I.
Baš su atraktivna, ta tijela muškaraca.
Počet ćemo s vratom. Najbolji vrat je onaj koji je dovoljno tanak i koji te istog časa neće podsjetiti na riječ bik. Taj isti vrat bi trebao biti dovoljno dugačak kako se ne bi stekao utisak da se glava direktno nastavlja na tijelo. Primjerci muškaraca bez vrata najčešće se mogu naći u nogometnoj ili hokej uniformi. Teško ga se može zamisliti u običnoj odjeći s ovratnikom i kravatom.
Na dobrom vratu Adamova jabučica je vidljiva, ali nije šiljata. Ne privlači na sebe pažnju time što previše strši ili previše skače gore dolje. Ne smije imati previše ožiljaka zbog čestih nezgoda oko brijanja. Veće vene na svakoj strani vrata mogu biti vidljive, ali osim u situaciji ekstremnog stresa, ne smiju biti previše istaknute. U tim venama možeš ponekad vidjeti kako pulsira krv. To bi trebalo izgledati tako da te ispuniti nježnošću, a ne da izazove mučninu, odvratnost ili čak ubilačku želju. Imaj na umu da je jedna od tih žila, žila kucavica.
Ispod vrata su ramena koja su neophodna za dizanje teških objekata poput klavira, frižidera, ali i da bi nosila težinu cijelog svijeta. Snaga gornjeg dijela tijela kod muškaraca je tri puta veća nego kod žene. Ta široka i impozantna ramena prirodna su površina za tvoju glavu kad spavaš, plačeš ili plešeš. Ne postoji ništa bolje od para čvrstih ramena na kojima se možeš osjećati nježnom, tetošenom i zaštićenom.
Jednako dobra za plakanje su prsa. Mnoga muška prsa imaju u sredini malu udubinu u koju će se, ako dovoljno dugo plačeš, tvoje suze skupiti kao u mali bazen. Prsa moraju imati razvijene pektoralne mišiće, tako dobro formirane da se ni u kom slučaju ne mogu zamijeniti za grudi. Neki muškarci mogu tako napeti svoje pektoralne mišiće da poskakuju kao mali psići. To te može zbuniti, isto kao i muške grudi koje su skladnije od tvojih.
Iako muške bradavice nemaju nikakvu poznatu funkciju, privlačne su na svoj način. Grudi bez bradavica bile bi nešto kao lice bez očiju.
Dlake na prsima ti se mogu svidjeti ili ne, to je pitanje osobnog ukusa. Najbolja su ipak prsa koja su negdje na sredini između dva ekstrema. Potpuno gola prsa previše su skliska i mogu proizvesti neugodni zvuk sisanja kad na njih pritisneš svoje znojne grudi. Dok je s druge strane debeli prostirač od crnog krzna ljeti daleko od ugodnog. Poznato je da muškarci čije dlake strše izvan ruba njihovih košulja neobično vole zlatne privjeske, sintetične tkanine i prstenove na malom prstu.
Unutar prsiju je naravno nastanjeno srce. Nemoj misliti da je muško srce u osnovi jednako kao i žensko. Postoje mnoge teorije o najboljim načinima kako stići do muškog srca. Slobodno pokušaj jednu ili sve od tih varijanti, ali upozorit ću te da će u biti taj put ostati jednako misteriozan kao i ono što ćeš najvjerojatnije naći kad tamo stigneš. Neki muškarci imaju kamenje na mjestima gdje bi trebalo biti srce. Drugima tamo zjape rupe.
Od 204 kosti u muškarčevom tijelu, dvadeset i četiri kostiju su rebra, dvanaest na svakoj strani. Gledajući izvana, ne bih se usudila to potvrditi. Jedan od dvadeset i četvero ljudi ima dodatno rebro i ta osoba je najčešće muškarac. Dobro razmisli prije nego li pripišeš previše simbolične vrijednosti toj činjenici.
Trbuh bolje izgleda bez dlaka. Iako ne treba baš izgledati kao rifljača, isto tako ne smije visiti preko remena. Kad pritisneš svoje uho na trbuh, možda ćeš čuti zvižduk ili žuboranje. Nešto slično plimi kad ulazi u podzemnu spilju. To je vjerojatno zbog toga što muško tijelo sadrži više vode od ženskog. Ili možda dotični ima čir na želucu, čemu su muškarci skloniji od žena.
Ispod trbuha je pupak koji bi uvijek trebao biti uredan i čist. Trebala bi biti u stanju da u njega staviš jezik, a da pri tome ne dobiješ želju za povraćanjem.
Bočne kosti trebaju biti čvrste, ali ne toliko izražene da ti ostavljaju modrice. Njegove kosti mogu izdržati pritisak od 24.000 funti na kvadratni inč, ali tvoje to ne mogu. Muška zdjelica je uža od ženske i formirana je u obliku srca. Sudski stručnjaci smatraju da je oblik zdjelice najbolji pokazatelj spola neidentificiranog kostura.
A onda su tu genitalije. To je područje gdje obično ima najviše gužve.
Prosječna dužina penisa u erekciji je četrnaest centimetara. Nijedan muškarac ne voli da ga se smatra prosječnim. Bolje mu je i ne spominjati da je penis afričkog slona u erekciji težak 30 kg a dugačak 2 m.
Ali veličina očito nije važna. Umjesto toga divi se toj koži bez pora. Isto tako boji koja je tamnija od kože na ostalim dijelovima tijela, ponekad s ljubičastim odsjajem. Razveseli se elastičnoj energiji s kojom se penis oslobađa iz svog kaveza od odjeće tako da se čini kao da te se nikada neće zasititi.
Zgodno je vidjeti penis koji se svija malo udesno ili ulijevo. Onaj koji izgleda kao da ti klima ili namiguje, sve dok iz njega ne iscuri jedna pristojna kapljica, zasigurno će te očarati. Mnogi muškarci daju svojim penisima imena od milja. Tu je mušku budalaštinu najbolje smireno tolerirati. I nikako nemojte ta imena odavati svojim prijateljicama.
Ugnježđene iza penisa su mošnje. Smeđe, naborane, s tek ponekom dlakom, one predstavljaju osjetljivu vrećicu iz koje vire testikli.
Nemoj se prestrašiti kad opaziš da testikli plutaju unutar mošnji kao da su tvrdo kuhana jaja. Tu, unutar testikla, radi se sperma. Samo se sjeti činjenice da je u ženinim jajnicima kod poroda prisutno samo 400 jaja, a da zdrav muškarac u toku svog života proizvede 400 biliona novih spermatozoida. Ne možeš a da se ne diviš takvoj industriji.
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
II.
Iako je muški torzo sam po sebi zanimljiv (evocirajući, kao što to često čini, sliku škrinje s blagom punu misterioznih organa, kompliciranih kanala i jakih vodoinstalaterskih pipa), priključci koji iz njega izlaze su isto vrijedni poštovanja. Oni muškom tijelu daju veće područje kretanja.
Može biti da su ruke ono za čime najviše čezneš. Ruke sa svojim čvrstim bicepsima bez dlaka. Koje dodaju loptu, dižu šalicu s kavom ili telefonsku slušalicu. Ili poravnjuju plahte. Ruke sa svojim čvrstim napetim tricepsima, pružene prema tebi, omotavaju se oko tebe i ne ispuštaju te. Dobro obrati pažnju na zglobove. Prošarani plavim venama, s malim kostima, ranjivi, osjetljivi, odmaraju se na stolu. Svako objašnjenje je moguće.
Bez obzira da li su prsti ruku dugački, kratki, tanki ili debeli, trebaju biti nježni, ali ipak snažni. Idealno je da su kod muškarca svi prsti na broju. Ipak, muškarac kojem fali poneki prst moći će ispričati makar jednu zanimljivu priču. Bježi od ruku išaranih ožiljcima ili ruku koje su često stisnute u šake. Muške ruke su obično tople. To je zato jer je protok krvi jači u muškim nego u ženskim rukama. Budi sumnjičava prema muškarcu koji najčešće ima hladne ruke. Protok krvi je kod njega vjerojatno spor i slabašan. Muškarci s rukama kao kukama za meso ne bi smjeli biti zubari, neurokirurzi ili mađioničari.
Od 656 mišića u muškom tijelu vjerovatno ćeš se najviše diviti bedrenim mišićima. Muško bedro u pokretu nešto je šta će te zasigurno jako razveseliti. Omotani oko femura, najveće kosti u tijelu, su sartorius, rectus femoris i vastus, uključujući externus i internus. Ti su mišići slični cvijeću: cijenit ćeš ih iako ti nisu poznata njihova latinska imena. Kad su ti mišići u pokretu, pogled na njih može biti dovoljna naknada za sve ostale nedostatke.
Ispod bedra su koljena koja su rijetko privlačna i često prouzrokuju čudne, neočekivane zvukove. Kao da nešto pucketa ili iskače iz svog mjesta. To se često događa muškarcima određene dobi koji su se bavili sportom i može biti povod za dugačke, dosadne diskusije o hrskavici, uljima za masažu i slavnim nogometašima čije su karijere bile uništene čestim povredama koljena. Kod nekih muškaraca njihove čašice na koljenima često iskaču iz zgloba. Oni očekuju da ih ti vratiš natrag na svoje mjesto, a da se pri tome ne onesvijestiš.
Kost u koljenu je povezana s potkoljenicom, koja se latinski zove tibia. Potkoljenice potpuno odraslog čovjeka ne bi smjele biti pokrivene krastama ili modricama. Naravno ukoliko te povrede nisu nastale za vrijeme veranja po stijenama, splavarenja po bijelim vodama ili puzanja pred tobom moleći te za milost, oproštenje ili makar još jednu šansu.
Nožni bi zglobovi trebali biti snažni i čvrstih kostiju. Muškarci čiji nožni zglobovi nisu takvi, imaju sklonost da se posluže tom malom slabošću kao izgovorom za izbjegavanje svih fizičkih aktivnosti uključujući klizanje, šetnju po mjesečini, iznošenje smeća i šišanje trave.
Pod uglom od 90 stupnjeva na gležnjeve su pričvršćena stopala. Ona ti se ili sviđaju ili ne. Nakon godina zapuštenosti i zlostavljanja, stopala nekih muškaraca dekorirana su žuljevima, zadebljanjima i kurjim očima. Stopalo se sastoji od dvadeset i šest malih kostiju i kod nekih muškaraca sve su te kosti odreda deformirane i kvrgave. Nokti su često žuti i tako čvornati da ih je nemoguće rezati normalnim načinom. Neki su muškarci osjetljivi i nisu uspjeli pošteno poštucati nokte na nožnim prstima zadnjih dvadeset godina. Njihovi prsti su često dlakavi, drugi prst je dulji od palca, a mali je prst deformirana škrba koja sliči mrtvom pužu balavcu. Muškarci s ružnim stopalima nemaju pravo očekivati da ćeš ti ta stopala masirati, ljubiti ili lizati. Muškarci s ružnim stopalima moraju potrošiti mnogo novaca na cipele i čarape koje bi u principu trebali skidati samo po mraku.
Iako je muški torzo sam po sebi zanimljiv (evocirajući, kao što to često čini, sliku škrinje s blagom punu misterioznih organa, kompliciranih kanala i jakih vodoinstalaterskih pipa), priključci koji iz njega izlaze su isto vrijedni poštovanja. Oni muškom tijelu daju veće područje kretanja.
Može biti da su ruke ono za čime najviše čezneš. Ruke sa svojim čvrstim bicepsima bez dlaka. Koje dodaju loptu, dižu šalicu s kavom ili telefonsku slušalicu. Ili poravnjuju plahte. Ruke sa svojim čvrstim napetim tricepsima, pružene prema tebi, omotavaju se oko tebe i ne ispuštaju te. Dobro obrati pažnju na zglobove. Prošarani plavim venama, s malim kostima, ranjivi, osjetljivi, odmaraju se na stolu. Svako objašnjenje je moguće.
Bez obzira da li su prsti ruku dugački, kratki, tanki ili debeli, trebaju biti nježni, ali ipak snažni. Idealno je da su kod muškarca svi prsti na broju. Ipak, muškarac kojem fali poneki prst moći će ispričati makar jednu zanimljivu priču. Bježi od ruku išaranih ožiljcima ili ruku koje su često stisnute u šake. Muške ruke su obično tople. To je zato jer je protok krvi jači u muškim nego u ženskim rukama. Budi sumnjičava prema muškarcu koji najčešće ima hladne ruke. Protok krvi je kod njega vjerojatno spor i slabašan. Muškarci s rukama kao kukama za meso ne bi smjeli biti zubari, neurokirurzi ili mađioničari.
Od 656 mišića u muškom tijelu vjerovatno ćeš se najviše diviti bedrenim mišićima. Muško bedro u pokretu nešto je šta će te zasigurno jako razveseliti. Omotani oko femura, najveće kosti u tijelu, su sartorius, rectus femoris i vastus, uključujući externus i internus. Ti su mišići slični cvijeću: cijenit ćeš ih iako ti nisu poznata njihova latinska imena. Kad su ti mišići u pokretu, pogled na njih može biti dovoljna naknada za sve ostale nedostatke.
Ispod bedra su koljena koja su rijetko privlačna i često prouzrokuju čudne, neočekivane zvukove. Kao da nešto pucketa ili iskače iz svog mjesta. To se često događa muškarcima određene dobi koji su se bavili sportom i može biti povod za dugačke, dosadne diskusije o hrskavici, uljima za masažu i slavnim nogometašima čije su karijere bile uništene čestim povredama koljena. Kod nekih muškaraca njihove čašice na koljenima često iskaču iz zgloba. Oni očekuju da ih ti vratiš natrag na svoje mjesto, a da se pri tome ne onesvijestiš.
Kost u koljenu je povezana s potkoljenicom, koja se latinski zove tibia. Potkoljenice potpuno odraslog čovjeka ne bi smjele biti pokrivene krastama ili modricama. Naravno ukoliko te povrede nisu nastale za vrijeme veranja po stijenama, splavarenja po bijelim vodama ili puzanja pred tobom moleći te za milost, oproštenje ili makar još jednu šansu.
Nožni bi zglobovi trebali biti snažni i čvrstih kostiju. Muškarci čiji nožni zglobovi nisu takvi, imaju sklonost da se posluže tom malom slabošću kao izgovorom za izbjegavanje svih fizičkih aktivnosti uključujući klizanje, šetnju po mjesečini, iznošenje smeća i šišanje trave.
Pod uglom od 90 stupnjeva na gležnjeve su pričvršćena stopala. Ona ti se ili sviđaju ili ne. Nakon godina zapuštenosti i zlostavljanja, stopala nekih muškaraca dekorirana su žuljevima, zadebljanjima i kurjim očima. Stopalo se sastoji od dvadeset i šest malih kostiju i kod nekih muškaraca sve su te kosti odreda deformirane i kvrgave. Nokti su često žuti i tako čvornati da ih je nemoguće rezati normalnim načinom. Neki su muškarci osjetljivi i nisu uspjeli pošteno poštucati nokte na nožnim prstima zadnjih dvadeset godina. Njihovi prsti su često dlakavi, drugi prst je dulji od palca, a mali je prst deformirana škrba koja sliči mrtvom pužu balavcu. Muškarci s ružnim stopalima nemaju pravo očekivati da ćeš ti ta stopala masirati, ljubiti ili lizati. Muškarci s ružnim stopalima moraju potrošiti mnogo novaca na cipele i čarape koje bi u principu trebali skidati samo po mraku.
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
III.
Kad se već toliko uzbuđenja događa s prednje strane, može biti smirujuće promatrati muška tijela otpozada.
Gledano iz tog ugla, možete vidjeti zatiljak u najboljem svjetlu. Slično ručnom zglobu, zatiljak zrači osjetljivošću i ranjivošću. U tome i leži njegova moć. Najbolje ga je promatrati onako slučajno, kada nije ni svjestan da ga se promatra. Iznenadni pogled na pahuljasti zatiljak muškog vrata sagnutog nad knjigom u žutom krugu svjetlosti lampe može prouzročiti napad ljubavi u tvom sentimentalnom grlu, u tvom zaprepaštenom srcu.
Sama leđa trebaju biti što manje dlakava. Muškarcima dlakavih leđa često je neugodno zbog te neprikladne rutavosti i kad skidaju košulju obično se pretjerano ispričavaju.
Leđa bez dlaka daju dovoljno mogućnosti za divljenje i istraživanje te velike neprekidne površine kože. Jedan centimetar kože sadrži 8 miliona ćelija, 300 žlijezda znojnica, 65 dlaka, 6 metara krvnih žila i 20 miliona mikroskopskih grinja. Koža, najveći dio ljudskog tijela, kod prosječnog muškarca pokriva teren od sedam kvadratnih metara i teži pet kila. Da bi potvrdili tu informaciju, kožu bi trebali skinuti i onda je izmjeriti. To nije posao za amatere jer je procedura neregularna i šanse da sve to uredno vratiš natrag na svoje mjesto gotovo su nikakve. Bolje bi bilo da u sve to samo slijepo vjeruješ, isto onako kako si godinama slijepo vjerovala da su muškarci snažniji, hrabriji, manje emocionalni, racionalniji, bolji u matematici i da im svi tehnički poslovi prirodno idu od ruke.
Poželjno je da koža bude glatka i relativno bez mana. Nemoj zaboraviti da je muškarčeva koža deblja od ženske. Sada ti je sigurno puno toga jasnije.
Na samoj sredini leđa nalazi se kralježnica sa svojih dvadeset i šest kralježaka, od kojih najveći izgledaju kao zglobovi na prstima, a najmanji kao grašak. Sa svake strane kralježnice je latissimus dorsi, najveći mišić u ljudskom tijelu. To je mjesto gdje, ako uporno posmatraš, možeš uhvatiti trenutak legendarnog trzaja leđnog mišića. Na dnu kralježnice su često dvije veće rupice koje uvijek pozivaju na osmijeh ili prijateljski poljubac.
Svi muškarci vole da im se masiraju leđa. To nije neugodno ni za koju stranu, ali nemoj pri tome zaboraviti da ako to učiniš jedanput on će očekivati da to radiš cijelo vrijeme. Prije nego što ponudiš taj servis na redovnoj bazi, osiguraj se da je on spreman na reciprocitet barem jedanput tjedno.
Leđa bi se prirodno trebala sužavati prema struku. Muškarci bez struka još uvijek mogu biti dobro društvo, ali je za vrijeme šetnje nešto teže obaviti svoju ruku oko njegovog struka. Čak i muškarci s uskim strukom ponekad imaju na tome mjestu naslage sala koje sa simpatijom nazivamo ljubavnim kvakama. To ne mora uvijek biti neprivlačno, a u situacijama koje traže čvršći stisak, to može biti čak korisno. Muškarci s vrlo uskim strukom i vrlo širokim ramenima će ti vjerojatno ići na živce jer se uvijek prave važni.
Zovite ga kako hoćete, ali kad se gleda straga, muško dupe je najčešći fokus pažnje. Mozda je to i jedini razlog što čini gledanje profesionalnih sportova podnošljivim. Gluteus maximus je najsnažniji mišić u tijelu i kao takav zaslužuje puni respekt. Dupence nadalje mora biti potpuno bez dlaka i bez prištića. Ne smije biti ni vrećasto ni pljosnato, a ne smije ni previše stršiti. Muškarci bez dupeta imaju problema sa spadanjem hlača. Bez obzira na njegovu veličinu, prorez na dupetu ne smije biti vidljiv iznad gornjeg ruba hlača. Ovaj uvređujući spektakl možeš vidjeti u slučaju vodoinstalatera kad kleči u tvojoj kuhinji i popravlja cijevi ispod sudopera. Također na parkiralištima kod muževa i tatica dok se saginju da stave špeceraj u gepek.
Činjenica je da mnogi muškarci izgledaju bolje u odjeći. To nije karakteristika samo muškaraca. Ta se činjenica odnosi i na žene, samo s tom razlikom da žene uglavnom to shvaćaju, a muškarci ne.
Kad se već toliko uzbuđenja događa s prednje strane, može biti smirujuće promatrati muška tijela otpozada.
Gledano iz tog ugla, možete vidjeti zatiljak u najboljem svjetlu. Slično ručnom zglobu, zatiljak zrači osjetljivošću i ranjivošću. U tome i leži njegova moć. Najbolje ga je promatrati onako slučajno, kada nije ni svjestan da ga se promatra. Iznenadni pogled na pahuljasti zatiljak muškog vrata sagnutog nad knjigom u žutom krugu svjetlosti lampe može prouzročiti napad ljubavi u tvom sentimentalnom grlu, u tvom zaprepaštenom srcu.
Sama leđa trebaju biti što manje dlakava. Muškarcima dlakavih leđa često je neugodno zbog te neprikladne rutavosti i kad skidaju košulju obično se pretjerano ispričavaju.
Leđa bez dlaka daju dovoljno mogućnosti za divljenje i istraživanje te velike neprekidne površine kože. Jedan centimetar kože sadrži 8 miliona ćelija, 300 žlijezda znojnica, 65 dlaka, 6 metara krvnih žila i 20 miliona mikroskopskih grinja. Koža, najveći dio ljudskog tijela, kod prosječnog muškarca pokriva teren od sedam kvadratnih metara i teži pet kila. Da bi potvrdili tu informaciju, kožu bi trebali skinuti i onda je izmjeriti. To nije posao za amatere jer je procedura neregularna i šanse da sve to uredno vratiš natrag na svoje mjesto gotovo su nikakve. Bolje bi bilo da u sve to samo slijepo vjeruješ, isto onako kako si godinama slijepo vjerovala da su muškarci snažniji, hrabriji, manje emocionalni, racionalniji, bolji u matematici i da im svi tehnički poslovi prirodno idu od ruke.
Poželjno je da koža bude glatka i relativno bez mana. Nemoj zaboraviti da je muškarčeva koža deblja od ženske. Sada ti je sigurno puno toga jasnije.
Na samoj sredini leđa nalazi se kralježnica sa svojih dvadeset i šest kralježaka, od kojih najveći izgledaju kao zglobovi na prstima, a najmanji kao grašak. Sa svake strane kralježnice je latissimus dorsi, najveći mišić u ljudskom tijelu. To je mjesto gdje, ako uporno posmatraš, možeš uhvatiti trenutak legendarnog trzaja leđnog mišića. Na dnu kralježnice su često dvije veće rupice koje uvijek pozivaju na osmijeh ili prijateljski poljubac.
Svi muškarci vole da im se masiraju leđa. To nije neugodno ni za koju stranu, ali nemoj pri tome zaboraviti da ako to učiniš jedanput on će očekivati da to radiš cijelo vrijeme. Prije nego što ponudiš taj servis na redovnoj bazi, osiguraj se da je on spreman na reciprocitet barem jedanput tjedno.
Leđa bi se prirodno trebala sužavati prema struku. Muškarci bez struka još uvijek mogu biti dobro društvo, ali je za vrijeme šetnje nešto teže obaviti svoju ruku oko njegovog struka. Čak i muškarci s uskim strukom ponekad imaju na tome mjestu naslage sala koje sa simpatijom nazivamo ljubavnim kvakama. To ne mora uvijek biti neprivlačno, a u situacijama koje traže čvršći stisak, to može biti čak korisno. Muškarci s vrlo uskim strukom i vrlo širokim ramenima će ti vjerojatno ići na živce jer se uvijek prave važni.
Zovite ga kako hoćete, ali kad se gleda straga, muško dupe je najčešći fokus pažnje. Mozda je to i jedini razlog što čini gledanje profesionalnih sportova podnošljivim. Gluteus maximus je najsnažniji mišić u tijelu i kao takav zaslužuje puni respekt. Dupence nadalje mora biti potpuno bez dlaka i bez prištića. Ne smije biti ni vrećasto ni pljosnato, a ne smije ni previše stršiti. Muškarci bez dupeta imaju problema sa spadanjem hlača. Bez obzira na njegovu veličinu, prorez na dupetu ne smije biti vidljiv iznad gornjeg ruba hlača. Ovaj uvređujući spektakl možeš vidjeti u slučaju vodoinstalatera kad kleči u tvojoj kuhinji i popravlja cijevi ispod sudopera. Također na parkiralištima kod muževa i tatica dok se saginju da stave špeceraj u gepek.
Činjenica je da mnogi muškarci izgledaju bolje u odjeći. To nije karakteristika samo muškaraca. Ta se činjenica odnosi i na žene, samo s tom razlikom da žene uglavnom to shvaćaju, a muškarci ne.
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
IV.
Kruna muškog tijela, nešto poput zvijezde na vrhu božićnog drvca je, naravno, glava. Glave nekih muškaraca nisu u skladu s njihovim tijelima. Neki mali, mršavi muškarci imaju velike, debele glave. Dok drugi, mišićavi i visoki, imaju male glave koje se uvijek pomalo njišu. Neki muškarci lijepih tijela imaju ružne glave i obratno. Problemi koji nastaju iz takvog nesklada uglavnom su samo estetske naravi.
Osnovna baza glave je lubanja. Ona se sastoji od dvadeset dviju velikih i malih kostiju koje bi trebale biti uredno spojene bez previše kvrga ili brežuljaka. To je od posebne važnosti za ćelavce ili za one koji su iznenadno dobili neodoljivu želju da ošišaju glavu.
Unutar glave se nalazi nekoliko zanimljivih, ali potencijalno problematičnih stvari. Svakako nisu nevažne oči, koje bi trebale biti sjajne i tople, prepune obećanja i muškosti. Oči nekih muškaraca su iskričave. Možeš se utješiti podatkom da poslije smrti sve oči promjene boju i obično postaju mutne zeleno-smeđe boje.
Iz ušiju nekih muškaraca rastu dlake u neurednim snopićima. To možeš uzeti kao razlog zašto muškarac ne čuje niti polovicu onog šta mu govoriš: njegove su uši začepljene dlakom. Ali je činjenica da muškarčev sluh nije izoštren kao ženin. To objašnjava zašto on nikad ne čuje kad zvoni telefon, laje pas ili kad se beba rasplače usred noći.
Nos ne smije biti tako velik da se osjećaš ponukana ponuditi mu adresu plastičnog kirurga. Ne smije biti crven i pun kvrga ili upadljivo iskrivljen zbog toga što je bio slomljen sedamnaest puta. Nos s nekima od tih ili čak svim svojstvima čista je parodija nosa i ne može ga se uzeti za ozbiljno. Nos mora dobro funkcionirati sam od sebe, a ne da mu je svaki čas potrebno uštrcavati kapljice. Ili da neprekidno trubi u maramicu. Mora funkcionirati potiho, bez da na sebe navlači nepotrebnu pažnju. Muškarci koji glasno dišu ići će ti toliko na živce da će ti čak biti teško sjediti s njima u istoj sobi. Muškarce koji hrču treba uljudno obavijestiti da sada postoje kirurški zahvati koji će ispraviti problem.
Ispod nosa su usta, mjesto gdje se događa puno toga zanimljivog. Količinu sline u ustima uvijek bi trebalo kontrolirati. Muškarce koji sline i bale ne možeš izvesti među ljude. Usne bi trebale biti mekane, vlažne i ne vječno ispucane. Nije potrebno da zubi budu savršeni i bijeli kao biseri, ali bi svi trebali biti na broju, u najmanju ruku oni prednji. Jezik mora biti okretan i ne prevelik. Ne bi smio izgledati kao da sam od sebe mlatara okolo. Nikad nemoj gledati jezik odozdola jer je ta strana jezika, jednako kao i kod žena, prilično odvratna. Mišići jezika pričvršćeni su za jezičnu kost formiranu u obliku potkove i to je jedina kost u tijelu koja ne dodiruje drugu kost. U slučaju smrti davljenjem, jezična je kost obično slomljena ili zdrobljena i njezino stanje često pruža korisnu evidenciju kod istrage ubojstva.
Što čini jednu mušku glavu privlačnom, a drugu ne, ostaje zagonetka. Tu se radi o nečemu puno više nego samo kvaliteti i rasporedu obilježja.
Zašto ti klecaju koljena samo od jednog pogleda na muškarca na suprotnoj strani sobe pune ljudi, dok te s druge strane pogled sasvim zgodnog muškarca ostavlja potpuno hladnom, to je jedna od neriješenih misterija života, nešto poput Bermudskog trokuta ili nestanka Amelije Earhart.
Isto se odnosi i na mozak. On te, kao i muško srce, može naizmjence zanijeti, zastrašiti ili razljutiti. Jednako kao i srce, mozak je potpuno nedokučiv. Nakon što si završila s podobnim ispitivanjem površnih karakteristika muškog tijela morat ćeš se na kraju suočiti s mozgom. Ne možeš to vječno odgađati.
Muški mozak, kao i ženski, nije naizgled bog zna šta. Sjajeća, uvrnuta hrpa sive tvari kroz koju prolaze crvene arterije i plave vene.
Od rođenja do punoljetnosti mozak se poveća tri puta. Muški mozak je otprilike veličine dviju šaka, a teži tri funte. Prema zabilježenim podacima najteži je mozak težio 2,5 kile i pripadao je tridesetgodišnjem muškarcu. Najlakši je mozak težio otprilike jednu kilu i pripadao je tridesetjednogodišnjoj ženi. Ukoliko neki muškarac pokuša u tome vidjeti nešto simbolično, podsjeti ga da nema uzajamnog odnosa između veličine mozga i inteligencije. Objasni mu da iako je muški mozak teži od ženskog za 10 posto, ženski mozak sadrži 11 posto više moždanih ćelija. Dovod krvi u muški mozak u fazi razmišljanja manji je u poređenju sa ženskim. U svakom slučaju, neki muškarci ne razmišljaju mozgovima.
Kapacitet ljudskog mozga je neki broj iza kojeg slijedi 6,5 miliona nula – broj koji je tako velik da bi ga se moglo rastegnuti više od trinaest puta od zemlje do mjeseca i natrag. Pošto mozak nema živaca, može ga se zapaliti, smrznuti, udariti ili isjeckati, a da on to uopće ne osjeti.
Svakog dana umire između 30.000 i 50.000 mozgovnih ćelija i one se ne regeneriraju, nego ih pojedu i probave druge ćelije. Kako muškarci stare, njihovi mozgovi propadaju dva ili tri puta brže nego mozgovi žena. Iako je ta činjenica bila dokumentirana tek nedavno, teško da će nas to začuditi.
Na nesreću, ne možeš ništa saznati o muškarčevom mozgu time da promatraš njegovo tijelo. Kad izbliza promatraš tijela muškaraca moraš se prisjetiti da ono što vidiš apsolutno nema nikakve veze s onim što ćeš dobiti.
Mozak nastavlja slati signale čak i do trideset i sedam sati nakon smrti. Moždani valovi, oni poslije smrti i oni prije, nešto su poput vjetra: u stvari ne možeš ih vidjeti, možeš samo osjetiti njihov efekat. Zamisli dašak toplog povjetarca iznad mirisne livade pune poljskog cvijeća kako se nježno poigrava s tvojom kosom i lagano je podiže s tvog vrata. Onda zamisli tornado kako zgrće sadržaj tvog srca i razdire ga na komadiće a zatim te komadiće razbacuje na sve četiri strane svijeta.
Moždani valovi su vrsta električne struje. Zamisli ugodnu sobu predveče, bazene žute svjetlosti od lampe i zvuk tihe muzike u zraku.
Onda zamisli kako si stavila prst u utičnicu.
Kruna muškog tijela, nešto poput zvijezde na vrhu božićnog drvca je, naravno, glava. Glave nekih muškaraca nisu u skladu s njihovim tijelima. Neki mali, mršavi muškarci imaju velike, debele glave. Dok drugi, mišićavi i visoki, imaju male glave koje se uvijek pomalo njišu. Neki muškarci lijepih tijela imaju ružne glave i obratno. Problemi koji nastaju iz takvog nesklada uglavnom su samo estetske naravi.
Osnovna baza glave je lubanja. Ona se sastoji od dvadeset dviju velikih i malih kostiju koje bi trebale biti uredno spojene bez previše kvrga ili brežuljaka. To je od posebne važnosti za ćelavce ili za one koji su iznenadno dobili neodoljivu želju da ošišaju glavu.
Unutar glave se nalazi nekoliko zanimljivih, ali potencijalno problematičnih stvari. Svakako nisu nevažne oči, koje bi trebale biti sjajne i tople, prepune obećanja i muškosti. Oči nekih muškaraca su iskričave. Možeš se utješiti podatkom da poslije smrti sve oči promjene boju i obično postaju mutne zeleno-smeđe boje.
Iz ušiju nekih muškaraca rastu dlake u neurednim snopićima. To možeš uzeti kao razlog zašto muškarac ne čuje niti polovicu onog šta mu govoriš: njegove su uši začepljene dlakom. Ali je činjenica da muškarčev sluh nije izoštren kao ženin. To objašnjava zašto on nikad ne čuje kad zvoni telefon, laje pas ili kad se beba rasplače usred noći.
Nos ne smije biti tako velik da se osjećaš ponukana ponuditi mu adresu plastičnog kirurga. Ne smije biti crven i pun kvrga ili upadljivo iskrivljen zbog toga što je bio slomljen sedamnaest puta. Nos s nekima od tih ili čak svim svojstvima čista je parodija nosa i ne može ga se uzeti za ozbiljno. Nos mora dobro funkcionirati sam od sebe, a ne da mu je svaki čas potrebno uštrcavati kapljice. Ili da neprekidno trubi u maramicu. Mora funkcionirati potiho, bez da na sebe navlači nepotrebnu pažnju. Muškarci koji glasno dišu ići će ti toliko na živce da će ti čak biti teško sjediti s njima u istoj sobi. Muškarce koji hrču treba uljudno obavijestiti da sada postoje kirurški zahvati koji će ispraviti problem.
Ispod nosa su usta, mjesto gdje se događa puno toga zanimljivog. Količinu sline u ustima uvijek bi trebalo kontrolirati. Muškarce koji sline i bale ne možeš izvesti među ljude. Usne bi trebale biti mekane, vlažne i ne vječno ispucane. Nije potrebno da zubi budu savršeni i bijeli kao biseri, ali bi svi trebali biti na broju, u najmanju ruku oni prednji. Jezik mora biti okretan i ne prevelik. Ne bi smio izgledati kao da sam od sebe mlatara okolo. Nikad nemoj gledati jezik odozdola jer je ta strana jezika, jednako kao i kod žena, prilično odvratna. Mišići jezika pričvršćeni su za jezičnu kost formiranu u obliku potkove i to je jedina kost u tijelu koja ne dodiruje drugu kost. U slučaju smrti davljenjem, jezična je kost obično slomljena ili zdrobljena i njezino stanje često pruža korisnu evidenciju kod istrage ubojstva.
Što čini jednu mušku glavu privlačnom, a drugu ne, ostaje zagonetka. Tu se radi o nečemu puno više nego samo kvaliteti i rasporedu obilježja.
Zašto ti klecaju koljena samo od jednog pogleda na muškarca na suprotnoj strani sobe pune ljudi, dok te s druge strane pogled sasvim zgodnog muškarca ostavlja potpuno hladnom, to je jedna od neriješenih misterija života, nešto poput Bermudskog trokuta ili nestanka Amelije Earhart.
Isto se odnosi i na mozak. On te, kao i muško srce, može naizmjence zanijeti, zastrašiti ili razljutiti. Jednako kao i srce, mozak je potpuno nedokučiv. Nakon što si završila s podobnim ispitivanjem površnih karakteristika muškog tijela morat ćeš se na kraju suočiti s mozgom. Ne možeš to vječno odgađati.
Muški mozak, kao i ženski, nije naizgled bog zna šta. Sjajeća, uvrnuta hrpa sive tvari kroz koju prolaze crvene arterije i plave vene.
Od rođenja do punoljetnosti mozak se poveća tri puta. Muški mozak je otprilike veličine dviju šaka, a teži tri funte. Prema zabilježenim podacima najteži je mozak težio 2,5 kile i pripadao je tridesetgodišnjem muškarcu. Najlakši je mozak težio otprilike jednu kilu i pripadao je tridesetjednogodišnjoj ženi. Ukoliko neki muškarac pokuša u tome vidjeti nešto simbolično, podsjeti ga da nema uzajamnog odnosa između veličine mozga i inteligencije. Objasni mu da iako je muški mozak teži od ženskog za 10 posto, ženski mozak sadrži 11 posto više moždanih ćelija. Dovod krvi u muški mozak u fazi razmišljanja manji je u poređenju sa ženskim. U svakom slučaju, neki muškarci ne razmišljaju mozgovima.
Kapacitet ljudskog mozga je neki broj iza kojeg slijedi 6,5 miliona nula – broj koji je tako velik da bi ga se moglo rastegnuti više od trinaest puta od zemlje do mjeseca i natrag. Pošto mozak nema živaca, može ga se zapaliti, smrznuti, udariti ili isjeckati, a da on to uopće ne osjeti.
Svakog dana umire između 30.000 i 50.000 mozgovnih ćelija i one se ne regeneriraju, nego ih pojedu i probave druge ćelije. Kako muškarci stare, njihovi mozgovi propadaju dva ili tri puta brže nego mozgovi žena. Iako je ta činjenica bila dokumentirana tek nedavno, teško da će nas to začuditi.
Na nesreću, ne možeš ništa saznati o muškarčevom mozgu time da promatraš njegovo tijelo. Kad izbliza promatraš tijela muškaraca moraš se prisjetiti da ono što vidiš apsolutno nema nikakve veze s onim što ćeš dobiti.
Mozak nastavlja slati signale čak i do trideset i sedam sati nakon smrti. Moždani valovi, oni poslije smrti i oni prije, nešto su poput vjetra: u stvari ne možeš ih vidjeti, možeš samo osjetiti njihov efekat. Zamisli dašak toplog povjetarca iznad mirisne livade pune poljskog cvijeća kako se nježno poigrava s tvojom kosom i lagano je podiže s tvog vrata. Onda zamisli tornado kako zgrće sadržaj tvog srca i razdire ga na komadiće a zatim te komadiće razbacuje na sve četiri strane svijeta.
Moždani valovi su vrsta električne struje. Zamisli ugodnu sobu predveče, bazene žute svjetlosti od lampe i zvuk tihe muzike u zraku.
Onda zamisli kako si stavila prst u utičnicu.
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Para vrti - Sreća moze vise.
Parama možeš da kupis kucu, ali ne i DOM.
Možeš da kupis postelju, ali ne i SAN.
Možeš da kupis sat, ali ne i VREME.
Možeš da kupis knjigu, ali ne i ZNANJE.
Možeš da kupis polozaj, ali ne i POSTOVANJE.
Možeš da kupis da platis lekara, ali ne i ZDRAVLJE.
Možeš da kupis zivot, ali ne i DUSU.
Možeš da kupis seks, ali ne i LJUBAV.
Parama možeš da kupis kucu, ali ne i DOM.
Možeš da kupis postelju, ali ne i SAN.
Možeš da kupis sat, ali ne i VREME.
Možeš da kupis knjigu, ali ne i ZNANJE.
Možeš da kupis polozaj, ali ne i POSTOVANJE.
Možeš da kupis da platis lekara, ali ne i ZDRAVLJE.
Možeš da kupis zivot, ali ne i DUSU.
Možeš da kupis seks, ali ne i LJUBAV.
Poslednja izmena:
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Ljubavi moja ne reci ništa više
Ostavi nek padnu obe ove reci u cutanje
Kao kamen dugo glacan izmedu dlanova mojih ruku
Kao kamen hitar i kamen težak
I dubok svojim padom kroz naš život
Dugim putovanjem i ništa ne susrecuci do samo ponor
Taj beskrajni put bez šuma da trajanje
I nespecavanje nikakve daleke vode rada užas
Nikakve površine dodirnute nikakvo odskakivanje od prepreka
Ništa do univerzum koji treba dostici i ja te uzeh za ruku
Nikakav eho sve pada i uzalud sam culio uvo
Ništa cak ni uzdah ni sinkopa zvuka
I ukoliko više pada i prolazi kroz tminu
Utoliko vrtoglavica raste i noc je sve brža
Ništa do samo zahuktali teret
Neprimetna pesma izgubljena
Izbegla lepota poneta i sudarena
Vec možda ili ne Ne još ne ljubav
Ništa do samo nepodnošljivo odlaganje bez mere
Smrvljavaju sigurnom užasno podmetnutom
Kamen ili srce stvar savršena
Jedna stvar dovršena a živa ipak
Pa preko toga udaljuje se i manje je kamen
O naopaki bunaru gde plen posle tame polece ko ptica
Kamen ipak kao svi kamenovi
Na kraju krajeva koji se zamara od svega
I završava time da bude samo grob
Cuj cuj Izgleda d apreko ograde bunarske
Nece preci krik udar ili lom
Vec nejasno i uzvitlano neodredeno zastrašeno
Svetlucanje bledih i cistih dubina
Slicno prividenjima u detinjskim pricama
Boja nas samih možda za poslednji put
I kao da je sve bilo iznenadno sve što još može biti
Došlo da nade objašnjenje jer je neko
Koga nisu videli da je ušao podigao zavesu prozora
A kamen tamo dole nastavlja do zvezdanih dubina
Sad znam zašto sam roden na ovom svetu
Pricace se moja istorija jednog dana i njenih hiljadu peripetija
U stvari sve je to samo lepršava varka
Venac od šarene hartije za jedno vece u siromašnoj kuci
Sad znam zašto sam roden
I kamen silazi dalje izmedu nebuloza
Šta li jegore šta li je dole u tome donjem nebu
Sve što sam kazao sve što sam ucinio sve što sam izgledao da sam
Lišce lišce koje umire i ne ostavlja drvetu do samo goli pokret svojih ruku
Evo ispred mene velike istine zime
Svaki covek ima sudbinu varnice Svaki covek je samo
Videni cvet a šta sam više nego svaki covek
Moja gordost je da sam voleo
Ništa drugo
A kamen se zariva bez kraja u prašinu u prašinu planete
U suštini sam samo malo vina prosutog a vino
Svedoci o pijanstvu u rano bledo jutro
Ništa drugo
Roden sam bio za te reci koje rekoh
Ljubavi moja
Ostavi nek padnu obe ove reci u cutanje
Kao kamen dugo glacan izmedu dlanova mojih ruku
Kao kamen hitar i kamen težak
I dubok svojim padom kroz naš život
Dugim putovanjem i ništa ne susrecuci do samo ponor
Taj beskrajni put bez šuma da trajanje
I nespecavanje nikakve daleke vode rada užas
Nikakve površine dodirnute nikakvo odskakivanje od prepreka
Ništa do univerzum koji treba dostici i ja te uzeh za ruku
Nikakav eho sve pada i uzalud sam culio uvo
Ništa cak ni uzdah ni sinkopa zvuka
I ukoliko više pada i prolazi kroz tminu
Utoliko vrtoglavica raste i noc je sve brža
Ništa do samo zahuktali teret
Neprimetna pesma izgubljena
Izbegla lepota poneta i sudarena
Vec možda ili ne Ne još ne ljubav
Ništa do samo nepodnošljivo odlaganje bez mere
Smrvljavaju sigurnom užasno podmetnutom
Kamen ili srce stvar savršena
Jedna stvar dovršena a živa ipak
Pa preko toga udaljuje se i manje je kamen
O naopaki bunaru gde plen posle tame polece ko ptica
Kamen ipak kao svi kamenovi
Na kraju krajeva koji se zamara od svega
I završava time da bude samo grob
Cuj cuj Izgleda d apreko ograde bunarske
Nece preci krik udar ili lom
Vec nejasno i uzvitlano neodredeno zastrašeno
Svetlucanje bledih i cistih dubina
Slicno prividenjima u detinjskim pricama
Boja nas samih možda za poslednji put
I kao da je sve bilo iznenadno sve što još može biti
Došlo da nade objašnjenje jer je neko
Koga nisu videli da je ušao podigao zavesu prozora
A kamen tamo dole nastavlja do zvezdanih dubina
Sad znam zašto sam roden na ovom svetu
Pricace se moja istorija jednog dana i njenih hiljadu peripetija
U stvari sve je to samo lepršava varka
Venac od šarene hartije za jedno vece u siromašnoj kuci
Sad znam zašto sam roden
I kamen silazi dalje izmedu nebuloza
Šta li jegore šta li je dole u tome donjem nebu
Sve što sam kazao sve što sam ucinio sve što sam izgledao da sam
Lišce lišce koje umire i ne ostavlja drvetu do samo goli pokret svojih ruku
Evo ispred mene velike istine zime
Svaki covek ima sudbinu varnice Svaki covek je samo
Videni cvet a šta sam više nego svaki covek
Moja gordost je da sam voleo
Ništa drugo
A kamen se zariva bez kraja u prašinu u prašinu planete
U suštini sam samo malo vina prosutog a vino
Svedoci o pijanstvu u rano bledo jutro
Ništa drugo
Roden sam bio za te reci koje rekoh
Ljubavi moja
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
Ne volim te zato što te volim
i od voljeti te do ne voljeti te stižem
i do čekanja kada te ne čekam
srcem mi struji studen i plam.
Ne volim te zato što te volim
i beskrajno te mrzim, a mrzeći te molim,
i mjera moje putujuće ljubavi
jest da te ne vidim i poput slijepca volim.
Možda ću potrošiti siječanjsku svjetlost,
okrutnu zraku, svoje beskrajno srce,
ukravši sebi ključ spokoja.
U ovoj historiji samo ja umirem
i umrijet ću od ljubavi jer te volim,
jer te volim, ljubavi, krvlju i ognjem.
Pablo Neruda
i od voljeti te do ne voljeti te stižem
i do čekanja kada te ne čekam
srcem mi struji studen i plam.
Ne volim te zato što te volim
i beskrajno te mrzim, a mrzeći te molim,
i mjera moje putujuće ljubavi
jest da te ne vidim i poput slijepca volim.
Možda ću potrošiti siječanjsku svjetlost,
okrutnu zraku, svoje beskrajno srce,
ukravši sebi ključ spokoja.
U ovoj historiji samo ja umirem
i umrijet ću od ljubavi jer te volim,
jer te volim, ljubavi, krvlju i ognjem.
Pablo Neruda
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
-Najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.
-Kada voliš, to se vidi.
-Ako mi samo jedna osoba kaze "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan.
-Usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.
-Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.
-Nikada ne treba odbiti detetov dar.
-Uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.
-Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svako treba prijatelja s kojim se može glupirati.
-Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.
-Obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.
-Život je poput rolne toaletnog papira. Što se više bliži kraju, brže se troši.
-Dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.
-Novac ne kupuje klasu.
-Male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.
-Ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.
-Ignorisanje činjenica ne menja ih.
-Kada se planiraš s nekim izjednačavati, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.
-Ljubav, ne vreme, leči sve rane.
-Najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijim od mene.
-Svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
-Niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega/nju.
-Život je grub, ali ja sam još grublji.
-Mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.
-Kada udomljuješ ogorčenost, sreća će otići negde drugo.
-Poželim da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre no što je umrla.
-Svoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
-Osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.
-Kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.
-Svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.
-Što manje vremena imam, više posla napravim.
-Kada voliš, to se vidi.
-Ako mi samo jedna osoba kaze "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan.
-Usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.
-Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.
-Nikada ne treba odbiti detetov dar.
-Uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.
-Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svako treba prijatelja s kojim se može glupirati.
-Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.
-Obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.
-Život je poput rolne toaletnog papira. Što se više bliži kraju, brže se troši.
-Dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.
-Novac ne kupuje klasu.
-Male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.
-Ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.
-Ignorisanje činjenica ne menja ih.
-Kada se planiraš s nekim izjednačavati, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.
-Ljubav, ne vreme, leči sve rane.
-Najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijim od mene.
-Svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
-Niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega/nju.
-Život je grub, ali ja sam još grublji.
-Mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.
-Kada udomljuješ ogorčenost, sreća će otići negde drugo.
-Poželim da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre no što je umrla.
-Svoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
-Osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.
-Kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.
-Svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.
-Što manje vremena imam, više posla napravim.
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Jednog dana, dok je drvoseca sekao granu jednog drveta iznad reke, njegova sekira upade u reku.
Kad je zaplakao, pojavi se Bog i upita: "Zasto places?"
On je odgovorio da mu je sekira upala u vodu, i da mu je potrebna jer
tako zaradjuje za zivot.
Bog sidje u reku i pojavi se sa zlatnom sekirom.
-"Jel' ovo tvoja?" upita Bog.
Drvoseca odgovori: "Nije."
Bog ponovo sidje i pojavi se sa srebrnom sekirom.
-"Jel' ovo tvoja sekira?" upita Bog.
Drvoseca ponovo rece: "Nije."
Bog ponovo sidje dolje i pojavi se sa zeleznom sekirom.
- "Jel' ovo tvoja sjekira? upita Bog.
Drvoseca odgovori: "Da."
Bog je bio odusevljen covekovim postenjem te mu dade sve tri
sekire i tako drvoseca sretan ode kuci.
Nakon nekog vremena, drvoseca je setao sa svojom zenom po obali,
kad mu zena upade u reku.
On zaplaka, a Bog se ponovo pojavi i upita ga: "Zasto places?"
-"Oh, Boze, zena mi je upala u reku!"
Bog sidje dolje i pojavi se s Jennifer Lopez.
- "Jel' ovo tvoja zena?", upita Bog.
- "Da!" rece drvoseca.
Bog se naljuti - "Slagao si! To nije tacno!"
Drvoseca odgovori:
"Oh, oprosti mi, Boze. U pitanju je nesporazum.
Vidis, da sam rekao da Jennifer Lopez nije moja zena, ti bi se
pojavio sa Catherine Zeta-Jones. Nakon sto bih ja rekao da ni ona nije
moja zena, ti bi se pojavio sa mojom zenom. I kad bih ja rekao da to jest
moja zena, ti bi rekao da mi dajes sve tri.
Boze, ja sam siromasan, i ne bih se mogao brinuti o sve tri supruge,
i zbog toga sam rekao da je moja supruga Jennifer Lopez!"
Kad god muskarci lazu, to je iz dobrog i casnog razloga,
i na dobrobit svih!
Kad je zaplakao, pojavi se Bog i upita: "Zasto places?"
On je odgovorio da mu je sekira upala u vodu, i da mu je potrebna jer
tako zaradjuje za zivot.
Bog sidje u reku i pojavi se sa zlatnom sekirom.
-"Jel' ovo tvoja?" upita Bog.
Drvoseca odgovori: "Nije."
Bog ponovo sidje i pojavi se sa srebrnom sekirom.
-"Jel' ovo tvoja sekira?" upita Bog.
Drvoseca ponovo rece: "Nije."
Bog ponovo sidje dolje i pojavi se sa zeleznom sekirom.
- "Jel' ovo tvoja sjekira? upita Bog.
Drvoseca odgovori: "Da."
Bog je bio odusevljen covekovim postenjem te mu dade sve tri
sekire i tako drvoseca sretan ode kuci.
Nakon nekog vremena, drvoseca je setao sa svojom zenom po obali,
kad mu zena upade u reku.
On zaplaka, a Bog se ponovo pojavi i upita ga: "Zasto places?"
-"Oh, Boze, zena mi je upala u reku!"
Bog sidje dolje i pojavi se s Jennifer Lopez.
- "Jel' ovo tvoja zena?", upita Bog.
- "Da!" rece drvoseca.
Bog se naljuti - "Slagao si! To nije tacno!"
Drvoseca odgovori:
"Oh, oprosti mi, Boze. U pitanju je nesporazum.
Vidis, da sam rekao da Jennifer Lopez nije moja zena, ti bi se
pojavio sa Catherine Zeta-Jones. Nakon sto bih ja rekao da ni ona nije
moja zena, ti bi se pojavio sa mojom zenom. I kad bih ja rekao da to jest
moja zena, ti bi rekao da mi dajes sve tri.
Boze, ja sam siromasan, i ne bih se mogao brinuti o sve tri supruge,
i zbog toga sam rekao da je moja supruga Jennifer Lopez!"
Kad god muskarci lazu, to je iz dobrog i casnog razloga,
i na dobrobit svih!
Neponovljiva Gracija
Domaćin
- Poruka
- 4.330
