Živa voda filozofije

[oziman]

Ne možeš ukloniti dimenzije iskustva samo, moraš ukloniti iskustvo uopšte. Ja ni ne govorim o nekom ništa posle smrti, već da prvo ne možeš biti siguran u svoje postojanje kao Ozimana, a potom ne možeš biti siguran u svoje postojanje kao subjekta posle smrti.

Итекако могу бити сигуран у постојање субјекта после смрти јер субјекат не може нити настати нити нестати. Субјекат није нешто што је у простору и времену већ је сав простор и опросторено време ИСПРЕД субјекта. А субјекат није нигде. То је метафизички ентитет. Он нема нити облик, нити величиниу па како нешто што је 0 димензија и 0 трајања може да нестане?

Ono sto sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekt. On je po tome nosilac sveta, opsti, uvek pretpostavljeni uslov svih pojava, svakog objekta, jer samo za subjekat jeste sve sto uopste jeste. A svaki covek nalzi da je taj subjekat on sam ali samo ukoliko saznaje a ne ukoliko je objekat saznanja. A objekat je
vec njegovo vlastito telo koje mi samo zbog toga, sa ove tacke gledista, nazivamo predstavom. Jer telo je objekat medju objektima i podvrgnuto zakonima objekata, mada je ono neposredan objekat. Ono, kao i svi objekti opazanja, podleze oblicima opazanja vremenu i prostoru, kroz koje mnostvo biva.
Dok ono saznajuce, a nikad saznano, ne podleze tim oblicima, koji ga uvek vec pretpostavljaju. Prema tome njemu ne pripada ni mnostvo, niti suprotnost mnostvu, jedinstvo. Njega mi nikad ne saznajemo nego je on upravo ono sto saznaje gde god ima saznanja.

Sopenhauer

Али ти си и даље заглибљен у реализам и сумњам да можеш појмити ово што ти објашњавам.

Покушај прво разумети на правилан начин поделу на субјекат и објекат . Ту поделу сам недавно објаснио у овом блогу:

http://forum.krstarica.com/entry.php/41893-Subjekat-i-objekat

Dakle, ne možeš samo ukinuti prostorno-vremenski kontinuum, a pretpostaviti da će se na mestu toga naći nešto drugo, takozvano nepojmljivo x. Nemaš osnova da misliš tako nešto, imaš samo POTREBU da misliš tako, iz interesa.
Ako ćemo ići tvojim metodom, pretpostavićemo da se ukida sve što je poznato u ovom modelu, dakle ukidamo i subjekat-objekat relaciju, svest, sopstvo, iskustvo uopšte. A ti to ne radiš, već primenjuješ koncept polovično. Ukida se, al se ne ukida, tj. dolazi nešto drugo u poznati okvir. U srpskom jeziku se kaže "oš se je.beš al da ti ne uđe".

Не долази ништа друго у познати оквир. Него сам тај познати оквир (простор, опросторено време, каузалитет) нестаје а замењује га нешто друго. Шта је то друго као што рекох не можемо знати јер је трансценденто. Непојмљиво нашем сазнању. Све што сазанање може рећи о томе јесте да је таква егзистенција 0 димензија и 0 трајања, дакле ништа. Али ништа за њега, за сазнање, не и само по себи.

Dakle, jedino u odnosu na pojave pojmovi prestanka i trajanja nalaze svoju primenu, a ne u odnosu na ono što se u pojavama manifestuje, to jest u odnosu na suštinu-po-sebi stvari; zato, primenjeni na tu suštinu, ti pojmovi više nemaju nikakvog smisla. To se vidi i u činjenici da je nemoguće odgovoriti na pitanje koje polazi od tih vremenskih pojmova, i da je svaka tvrdnja u davanju takvog odgovora, svejedno s koje strane dolazila, izložena ubedljivim prigovorima. Mogli bismo, doduše, tvrditi da naša suština-po-sebi traje i posle smrti, zato što bi bilo pogrešno reći da ona propada; ali, mogli bismo isto tako da tvrdimo kako ona propada, zato što bi bilo pogrešno reći da ona traje i posle smrti; u stvari, tačno je i jedno i drugo. Tu bi se, dakle, moglo postaviti nešto nalik antinomiji. Međutim, ta bi antinomija počivala isključivo na negacijama. U njoj bi se subjektu suda odricala dva kontradiktorno suprotna predikata, ali samo zato što cela kategorija tih predikata ne bi bila primenljiva na taj subjekt. Ako se, međutim, njemu ta dva predikata odriču ne zajedno već pojedinačno, stiče se utisak da se kod njega dokazuje predikat kontradiktoran predikatu koji mu se odriče u tom trenutku. A to se zasniva na činjenici da se tu porede nesamerljive veličine, ukoliko nas problem premešta na teren koji ukida vreme, a ipak nam postavlja pitanje o vremenskim odrednicama, koje je, dakle, jednako pogrešno i pripisati i odreći subjektu; to upravo znači: problem je transcendentan. U tom smislu smrt ostaje tajna.

Шопенхауер

 

[123loncar]

"životni impuls"- kako je dragoljub ovu moć nazvao , nije vidljiv mnogima zato što su zaposednuti gledištima posve mehaničkog tipa , a obrazovni zid u njima je ugasio moć integralnog promišljanja.....hoću da kažem , da naš obrazovni sistem nauku deli na striktne oblasti i u našoj svesti stvara odvojene matrice znanja , koje taman posla da povežemo...taman posla da nam je fizika i biologija jedno....jošte toj sgmentnoj pameti , donosi i strukovne podele , koje zahtevaju kolegijalnost i ne mešanje u esnaf...mi zapravo u nauci imamo ne naučnike , nego esnafiste - elitne esnafiste koji dejstvuju kao fanarioti ; nastoje da zaglube sav ostali svet koji nije u datom esnafu , i sebično tako na kašiščicu prodaju to malo elitnog znanja....hoću da kažem da filosofija ne ujedinjuje ljude iz naučnih grana , pa tako kod elitnih ljudi nemamo velike procese sveobuhvatnog ( integralnog) promišljanja i zaključivanja...zato se nagađa toliko o ovom pitanju "životnog impulsa" ....

...ja lično mislim da "životni impuls" rođen je u takozvanom nultom trenutku velikog praska u takozvanoj fazi stvaranja pra energije i pra materije.....odnosno , da tako kažem , volja i moć gradnje kroz razmenu energije i materije , te moć gradnje sa takvom voljom više oblike energija , materija i njihovih skupova .... gradnja složenih sistema....ovakvo umeće , mora imati svoju pamet , pamćenje , promišljanje i sve što ide kroz jedan život - odnosno intelektualni identitet , čija je svrha opstana , rast i razvoj....
...jer da nije bilo tako nečeg , na početku , moglo bi milio puta da eksplodira i nikad nebismo imali mikro česticu a ni prostor vreme....
...pogledajte živu ćeliju , njena pamet , da tako kažem , ne bi bila moguća , da svaka čestica u njoj nije pametna i voljna da gradi baš nju...biolozi kažu , pa ta pamet i njena volja - njene moći , nalaze se kao zaois u DNK lancu....pa dobro , i taj lanac je sazdan od nekih elemenata , koji imaju svoju pamet , volju i moći gradnje baš njega....čim razdruži jedan element svoje htenje u gradnji tog lanca , a nema ko da ga zameni , lanac se raspada.....
...ovo polazište vreća neka velika dostojanstva...ona ne mogu da prihvate činjenicu da njihovi intelektualni , pa i biološki potencijali su skup - suma potencijala svog mikro sveta ugrađenog u njemu...a taman posla da prihvate da njihova operativna pamet zavisi od zbira tamo nekakvih bakterija u njemu - koje kad su u većem ili manjem broju od optimalnog , narušavaju mir njegovog tela . a sa njim i njegov umni potencijal...pih , bakterije imaju svoju volju , pamet , intelektualni potebcijal - svoje bakterijsko ja....u ovom delu dobro dolazi ona čuvena : "opomeni se čoveče , samo si prah na podu "...
....dakle , ako predpostavimo da su energije i materija živa stvar , onda ćemo predpostaviti , da je život sve prisutan u svemiru , pa je stoga prostor vreme beskrajan život....neuništiva stvar....

...e sad , kao što elementarne čestice ( atomi ) su dugovečni ( vreme polu raspada neshavtljivo dugo u odnosu naljudski vek ) , za pretpostaviti je da je njihov život isto toliko vezan za njih --- hoću da kažem da viši oblici , koje gradi mikro svet , svojim raspadanjem razgrađuju svoj život i njegove moći ...razgradnjom oslobađaju se u izvornom obliku moći elementarnih čestica , odnosno tvari do kog nivoa se razgradnja vrši ( nivo minerala , jedinjenja i sl. )....oslobođene tvari slobodno grade u datim okolnostima nove složenije sisteme ( to je ono što zovemo hrana , ili sirovine ) i životni ciklus novog sistema se rađa....

...sve to je i razumljivo nekako , ali kako se pomiriti sa timda nas više nema....pa ne može se reći da nas baš totalno nema....tvari i elementarni oblici iz koji su učestvovali u našoj gradnji stekli su nekakva znanja njima potrebna iz naših saznajnih potencijala , koja će možda upotrebiti kad grade neke druge složene sisteme...to mu dođe kao knjiška znanja pohranjena u nekoj velikoj biblioteci , koja u njoj tavore godinama dok ne natrči neki čitalac i ponese samo fragmente tog znanja , od koji će samo nešto biti upotrebljeno , naravno u njegovoj obradi....
...i to je to , posle svačije smrti....
,,,možda živu dušu boli , ali tako nekako biva....zato se i kaže , dok te pominju i posle smrti , dotle i živiš....

"životni impuls" je neuništiva moć kosmički sve prisutna , čiji rast i razvoj je očigledan.....mi kroz našu istoriju smo živi dokas njegovog rasta i razvoja....
...ona je božanstveno nedostižan !

 

[oziman]

...sve to je i razumljivo nekako , ali kako se pomiriti sa timda nas više nema....pa ne može se reći da nas baš totalno nema....tvari i elementarni oblici iz koji su učestvovali u našoj gradnji

А ти си дакле изграђен. Оно што налазиш у себи као сазнајући субјекат наспрам кога је просторни свет је по теби нека грађевина, продукт састављен из делова. који су се спојили и јелте изградили субјекат.

Тј. као неки бот, робот, аутоматон, мислиш да си ти твоје тело. Да је твоје сазнајуће ЈА исто што и твоје руке или ноге. Или можда коса на глави Или желудачна киселина. Та киселина у твом желуцу си ти. ТА КОСА НА ГЛАВИ СИ ТИ. Јел тако?

То је дакле субјекат. Тело једнако сазнајући субјекат. Остаје само да питамо научнике ко нас је то изградио?

 

[Transcendental]

Итекако могу бити сигуран у постојање субјекта после смрти јер субјекат не може нити настати нити нестати. Субјекат није нешто што је у простору и времену већ је сав простор и опросторено време ИСПРЕД субјекта. А субјекат није нигде. То је метафизички ентитет. Он нема нити облик, нити величиниу па како нешто што је 0 димензија i 0 трајања може да нестане?

Subjekat je pojam koji se koristi u širem subjekat-objekat konceptu gde se označavaju dve stvari, postojanje relacije između individualizovanih entiteta bića i postojanje aparata za detektovanje te relacije. Kad govorimo o subjektu, mi govorimo o delu jedne celine, ali i o postojanju kognitivnih procesa u relaciji između delova celine. Takoreći, taj pojam služi da bi se označio individualni doživljaj koji u sebe uključuje i svest i kognitivni aparat i iskustvene senzacije - odnosno, lakše rečeno, subjekat = ono što koristeći fizičke mogućnosti prima, obrađuje i odašilje informacije.
Neko bi mogao reći i da je sinonim za to softver, jer je u istoj relaciji sa hardverom kao subjekat saznanja sa spoljnom aktualizacijom sebe u svetu objekata.

Zašto je to bitno? Zato što je definisanje pojmova prva stvar pre svake filozofije. Kada ti kažeš da subjekat ne može nastati niti nestati, ja se slažem sa tobom, ali utoliko što subjekat i nije realni entitet već reč kojom označavamo strukturu različitih fenomena. Bitno je da osvestiš to da ne postoje metafizički entiteti ZAPRAVO, već da je sve metafizičko zapravo apstraktna fikcionalna podloga, ono što čovek ima potrebu da postavi kao nekakav sistem koji upravlja imanentnim na nekom temeljnom nivou. Tako možemo označiti sve što ne možeš pokazati prstom u prostoru kao metafizički entitet, ali to mu ne daje veći kredibilitet, čak zapravo, čini ga problematičnim jer koliko je legitimno, toliko i nije, pošto nije proverljivo, jednako može biti tačno i netačno. Sreća naša ovde je da subjekat nije jedan od takvih termina, već je lako prokljuviti šta on zapravo predstavlja. Kao takav, on nije transcendentna konstanta bića i ti ne možeš da koristiš subjekat kao argument za bilo kakva nagađanja šta ima posle smrti, na tvoju veliku žalost.

 

[oziman]

Kad govorimo o subjektu, mi govorimo o delu jedne celine,

Не. Не говоримо о делу једне целине када говоримо о субјекту. Него о метафизичком ентитету наспрам кога је просторни свет са својим целинама и деловима. Субјекат није део тог просторног света него је просторни свет испред субјекта као његова представа.

Када кажем субејакт мислим на овако нешто да ти то нацртам:

Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш што показује да се ради о сликама у твојој свести.

Е . То испред чега су те слике јесте субјекат. И он као што видиш није део тих слика, него је свака слика ИСПРЕД њега.

До овога долазимо непосредним искуством а не закључивањем из премиса. Немамо аналогију те поделе у просторном појавном свету. Немамо нешто у појави што би личило на тај однос ЈА и појаве. Та подела на субјекат и објекат је својеврсна јер у себе укључује нешто метафизичко "ЈА" и објективан свет наспрам њега. Само ту је таква подела могућа и нигде више. И где год је сазнања те поделе мора бити.

Можеш ти сада млатарати празним појмовима и доносити конклузије све полазећи од аксиома "Објективан свет је реалан и постојећи и изван свести" али тај твој аксиом можеш и окачити мачку о реп.

 

[Transcendental]

Čitaj post pre tvog još 300x dok ne otkriješ na šta treba da odgovoriš i šta treba da pobiješ. Nemam potrebu da se igram gluvih telefona.

 

[oziman]

Čitaj post pre tvog još 300x dok ne otkriješ na šta treba da odgovoriš i šta treba da pobiješ. Nemam potrebu da se igram gluvih telefona.

Полазиш од аксиома Објективан свет је реалан и држиш се њега као верник за своје догме. И на основу њега износиш закључке.
И шта могу да ти одговорим на то осим да те подсетим да изван свести сазнајућег бића не постоји објективан просторни свет и да самим тим субјекат не може бити продукт објективног света јер је корелативно везан за њега и услов постојања истог.

Не може бити објективног света па онда субјекта као његовог продукта. Него они егзсистирају ЗАЈЕДНО. Корелативно неодвојиво везани.

Врати се на онај цртеж. Нису ти потребни виоскопарне речи већ најједноставније искуство.

 

[Transcendental]

Ja se gore nisam nigde bavio realnošću objektivnog sveta, to čak nije ni neka tema koja se može povezati sa mojim postom. Dva put mi već odgovaraš na nešto što nigde nije ni pomenuto.
Vrati se na post.

 

[oziman]

Ja se gore nisam nigde bavio realnošću objektivnog sveta, to čak nije ni neka tema koja se može povezati sa mojim postom. Dva put mi već odgovaraš na nešto što nigde nije ni pomenuto.
Vrati se na post.

Па ниси се бавио него полазиш од тога, од реалности објетивног света као од аксиома. Као од нечега што се само по себи разуме и о чему се не расправља.
Епа нису сви заглибљени у те ваше догме ако ниси знао.

Не прихватају сви тај ваш аксиом него напротив. Склањају га тамо где му је место 300 година после Барклија.

 

[muzjak]

Subjekat je pojam koji se koristi u širem subjekat-objekat konceptu gde se označavaju dve stvari, postojanje relacije između individualizovanih entiteta bića i postojanje aparata za detektovanje te relacije. Kad govorimo o subjektu, mi govorimo o delu jedne celine, ali i o postojanju kognitivnih procesa u relaciji između delova celine. Takoreći, taj pojam služi da bi se označio individualni doživljaj koji u sebe uključuje i svest i kognitivni aparat i iskustvene senzacije - odnosno, lakše rečeno, subjekat = ono što koristeći fizičke mogućnosti prima, obrađuje i odašilje informacije.
Neko bi mogao reći i da je sinonim za to softver, jer je u istoj relaciji sa hardverom kao subjekat saznanja sa spoljnom aktualizacijom sebe u svetu objekata.

Zašto je to bitno? Zato što je definisanje pojmova prva stvar pre svake filozofije. Kada ti kažeš da subjekat ne može nastati niti nestati, ja se slažem sa tobom, ali utoliko što subjekat i nije realni entitet već reč kojom označavamo strukturu različitih fenomena. Bitno je da osvestiš to da ne postoje metafizički entiteti ZAPRAVO, već da je sve metafizičko zapravo apstraktna fikcionalna podloga, ono što čovek ima potrebu da postavi kao nekakav sistem koji upravlja imanentnim na nekom temeljnom nivou. Tako možemo označiti sve što ne možeš pokazati prstom u prostoru kao metafizički entitet, ali to mu ne daje veći kredibilitet, čak zapravo, čini ga problematičnim jer koliko je legitimno, toliko i nije, pošto nije proverljivo, jednako može biti tačno i netačno. Sreća naša ovde je da subjekat nije jedan od takvih termina, već je lako prokljuviti šta on zapravo predstavlja. Kao takav, on nije transcendentna konstanta bića i ti ne možeš da koristiš subjekat kao argument za bilo kakva nagađanja šta ima posle smrti, na tvoju veliku žalost.

Nisi razumeo suštinu subjektivnog sveta ili realnosti. Nisi shvatio šta je realnost. Metafizičko je nesaznajno i u filozofiji nije sporno. I sem ovoga sada izrečenog o metafizičkom, ništa se dalje ne može reći. A možemo znati sa sigurnošću da je uzrok nas i naše realnosti.
E sad neka ti ozi objasni dalje, komplikovano da opet nećeš razumeti.

 

[Transcendental]

Nisi razumeo suštinu subjektivnog sveta ili realnosti. Nisi shvatio šta je realnost. Metafizičko je nesaznajno i u filozofiji nije sporno. I sem ovoga sada izrečenog o metafizičkom, ništa se dalje ne može reći. A možemo znati sa sigurnošću da je uzrok nas i naše realnosti.
E sad neka ti ozi objasni dalje, komplikovano da opet nećeš razumeti.

Malo mi je muka od toga da vodim jednu te istu raspravu ovde, kao što mi je muka da kada god dođe do neslaganja oko određenih stvari (što ovde očigledno nastaje kao rezultat nečije nesposobnosti da pobija tuđi argument) vrši se zamena teza i budem označen kao onaj koji ne razume neke osnovne postavke. Meni je više nego jasno šta znači metafizičko u idealističkom konceptu, šta je stvar po sebi, šta je transcendentno itd. Ispade da je vrhunac filozofije to što je evropska filozofija postala svesna ograničenosti subjektivne spoznaje Ok, godinama se na ovom podforumu već tumači i predstavlja ta filozofska lekcija, ajmo dalje?

Ja ni ne dovodim ovde u pitanje razliku između transcendentnog i imanentnog, već kritikujem loše zaključivanje o "onome šta ima posle smrti" koje iz toga proizlazi, da raščistimo.

 

[Transcendental]

Ono što ja govorim o subjektu nije plod neke moje lične kontemplacije i samostalno tumačenje, već zaključak izveden na osnovu iskustva o tome na koji način (idealistički) filozofi koriste taj pojam i na semantičkom i na sintaksičkom nivou. Ovde niko ne želi da promisli o tome šta sami pojmovi predstavljaju i kako se koriste, već eto, subjekat je metafizički entitet kome se samo menja iskustveni okvir kako prelazi iz jednog oblika postojanja u drugi. Budi bog s nama, neki profesor filozofije bi učeniku u srednjoj školi za ovo dao 1. To ovde priča čovek koji se izdaje za filozofa i stručnjaka za idealizam.
Ne d'o bog da slučajno pomenem ovde i to da je taj pojam problematičan utoliko što je ideološki konstrukt i da su ga na taj način "razbucali" poststrukturalisti, ali to je viša matematika.

 

[123loncar]

А ти си дакле изграђен. Оно што налазиш у себи као сазнајући субјекат наспрам кога је просторни свет је по теби нека грађевина, продукт састављен из делова. који су се спојили и јелте изградили субјекат.

Тј. као неки бот, робот, аутоматон, мислиш да си ти твоје тело. Да је твоје сазнајуће ЈА исто што и твоје руке или ноге. Или можда коса на глави Или желудачна киселина. Та киселина у твом желуцу си ти. ТА КОСА НА ГЛАВИ СИ ТИ. Јел тако?

То је дакле субјекат. Тело једнако сазнајући субјекат. Остаје само да питамо научнике ко нас је то изградио?

...kad kažeš funkcija nisi rekao f=1/x , a opet to "f=1/x" je funkcija...pa kad kažeš subjekt , nisi rekao čovek , a opet čovek je subjekt--- i to onaj subjekt koji je osmislio funkciju f=1/x i sistem funkcija koja u kome je f=1/x.....subjekt - čovek , ima maksimalne saznajne moći zahvaljujući svojoj celovitosti ...ako mu oduzmeš nekim slučajem neki delić , oduzeo si mu i delić saznajnih moći ...njegov saznajni potencijal je u njegovoj celovitosti....i ma šta se mislilo o tome , ako narušiš celovitost i kompletnost ljudskoga tela narušio si njegove potencijale....ta rezultanta u čoveku je očita...no svi delovi tela ne učestvuju u toj potencijalnosti po nekom proporcionalnom sistemu ( masa , veličine , snage ili sl.)...najveću potencijalnost u toj rezultanti daje najmoćniji organ sa svojo mrežom .....
...čovek jeste rođeni proizvod svemira - prirode , ako to tako možemo da kažemo , kao uostalom i ceo svemir , ma kakvu prestavu subjekt imao o njemu , svemiru , i o sebi i svom stvaranju ....
...no ako je subjekt , onda ima i moć saznavanja , pa nemože biti robot , automat , biološka mašina - sve dok neko spolja mu neoduzme veći broj stepena slobode , destruktivno ga ne uredi i reprogamira - da tako kažem....
....mislim da čovek nije oduvek sadržajni element svemira...jer bi bio dokaz da je i svemir tu takav kakav je oduvek....mad sa aspekta životnog veka čoveka , svemir i deluje kao da je oduvek tu kakav je....čak šta više , naše prisustvo u svemiru dokaz je da se on širi , samoizgrađuje pa je bliža istini teorija praska nego teza da je svemir oduvek tu takav kakav je .....
....ja jesam rođen , ali neovakav kakav sam trenutno...samoizgradio sam se , i ima dokaza da sam se bar tri puta u seni izmenio svaku ćeliju - osnovni gradivni biološki element u meni.....čak i moja svest je deo izgradnje projekta zvani "ja"....
...oću da kažem , ne umišljam pa i nemam predstavu da sam tu oduvek , ali imam predstavu na osnovu koje mislim da je "životni impuls" u svakom atomu u meni , u svakom potencijalu u meni , u svakoj mojoj moći....to je večno životno "gorivo" , nepresušno , koje pokreće sve procese u svemiru....

...a , ako govorimo već o njemu "životnom impulsu" i njegovoj vremenskoj beskonačnosti , to me navodi na pomisao da veliki prasak još uvek traje i tako tom pra energijom napaja svemir ...otit i širenje svemira!

 

[oziman]

...kad kažeš funkcija nisi rekao f=1/x , a opet to "f=1/x" je funkcija...pa kad kažeš subjekt , nisi rekao čovek , a opet čovek je subjekt--- i to onaj subjekt koji je osmislio funkciju f=1/x i sistem funkcija koja u kome je f=1/x.....subjekt - čovek , ima maksimalne saznajne moći zahvaljujući svojoj celovitosti ...ako mu oduzmeš nekim slučajem neki delić , oduzeo si mu i delić saznajnih moći ...njegov saznajni potencijal je u njegovoj celovitosti....i ma šta se mislilo o tome , ako narušiš celovitost i kompletnost ljudskoga tela narušio si njegove potencijale....ta rezultanta u čoveku je očita...no svi delovi tela ne učestvuju u toj potencijalnosti po nekom proporcionalnom sistemu ( masa , veličine , snage ili sl.)...najveću potencijalnost u toj rezultanti daje najmoćniji organ sa svojo mrežom .....
...čovek jeste rođeni proizvod svemira - prirode , ako to tako možemo da kažemo , kao uostalom i ceo svemir , ma kakvu prestavu subjekt imao o njemu , svemiru , i o sebi i svom stvaranju ...

Nije човек производ природе. Оно што налазим у себи као сазнајући субјекат није продукт објективног света.

Зашто?

Зато што је субјекат корелативно везан за објективни свет и услов постојања истог.

Не може бити прво објективног света па онда субјекта као његовог продукта. Него они егзсистирају ЗАЈЕДНО. Корелативно неодвојиво везани. Нема прво једног па другог. Него где је једног ту је и другог и нема једног без другог.
Не знам шта друго рећи о томе него поново изнети ову слику и ово објашњење:

Када кажем субјекат мислим на овако нешто

Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш што показује да се ради о сликама у твојој свести.

Е . То испред чега су те слике јесте субјекат. И он као што видиш није део тих слика, него је свака слика ИСПРЕД њега.

До овога долазимо непосредним искуством а не закључивањем из премиса. Немамо аналогију те поделе у просторном појавном свету. Немамо нешто у појави што би личило на тај однос ЈА и појаве. Та подела на субјекат и објекат је својеврсна јер у себе укључује нешто метафизичко "ЈА" и објективан свет наспрам њега. Само ту је таква подела могућа и нигде више. И где год је сазнања те поделе мора бити.

...

no ako je subjekt , onda ima i moć saznavanja , pa nemože biti robot , automat , biološka mašina - sve dok neko spolja mu neoduzme veći broj stepena slobode , destruktivno ga ne uredi i reprogamira - da tako kažem....

Говориш о нечијем телу, а не о субјекту. Можеш ли уочити разлику између тела и субјекта као корелата објективног света?

.

...mislim da čovek nije oduvek sadržajni element svemira...jer bi bio dokaz da je i svemir tu takav kakav je oduvek....mad sa aspekta životnog veka čoveka , svemir i deluje kao da je oduvek tu kakav je....čak šta više , naše prisustvo u svemiru dokaz je da se on širi , samoizgrađuje pa je bliža istini teorija praska nego teza da je svemir oduvek tu takav kakav je .....

Крај свемира је донде докле досеже твој поглед, буквално. То је сав простор који постоји. А почетак свемира донде докле досеже линија коју мериш и зовеш "време".

То је сва простор и време које постоји. Изван тога нема никаквог свемира већ ткз. "ствари по себи"

..

..ja jesam rođen , ali neovakav kakav sam trenutno...samoizgradio sam se , i ima dokaza da sam se bar tri puta u seni izmenio svaku ćeliju - osnovni gradivni biološki element u meni.....čak i moja svest je deo izgradnje projekta zvani "ja"....

Опет ти о свом телу као о свом ЈА. Докле год не схватиш поделу на субјекат и објекат тј да је једно субјекат а друго тело, еонима си делеко од истине.

.

..oću da kažem , ne umišljam pa i nemam predstavu da sam tu oduvek , ali imam predstavu na osnovu koje mislim da je "životni impuls" u svakom atomu u meni , u svakom potencijalu u meni , u svakoj mojoj moći....to je večno životno "gorivo" , nepresušno , koje pokreće sve procese u svemiru....

Шта ти је религија. Веру у чичу на небу сменила је вера у објективно постојећи реалан свет. Вера у атоме.

 

[Dragoljub69]

Čitaj post pre tvog još 300x dok ne otkriješ na šta treba da odgovoriš i šta treba da pobiješ. Nemam potrebu da se igram gluvih telefona.

Полазиш од аксиома Објективан свет је реалан и држиш се њега као верник за своје догме. И на основу њега износиш закључке.
И шта могу да ти одговорим на то осим да те подсетим да изван свести сазнајућег бића не постоји објективан просторни свет и да самим тим субјекат не може бити продукт објективног света јер је корелативно везан за њега и услов постојања истог.

Не може бити објективног света па онда субјекта као његовог продукта. Него они егзсистирају ЗАЈЕДНО. Корелативно неодвојиво везани.

Врати се на онај цртеж. Нису ти потребни виоскопарне речи већ најједноставније искуство.

Ja se gore nisam nigde bavio realnošću objektivnog sveta, to čak nije ni neka tema koja se može povezati sa mojim postom. Dva put mi već odgovaraš na nešto što nigde nije ni pomenuto.
Vrati se na post.

Zaista :sama tvoja misao koja obuhvata reč "subjekat" nije dovoljna da se iz nje izvlače tako obimne i dalekosežne,a uz to i
priželjkivane konkluzije!
Obična religija...

 

[123loncar]

...ako neka ljudina skoči u svom telesnom obliku u cisternu sone kiseline , ili pak u lonac kakve čeličane ; te ako njegovo telo se pretvori u nekakvo "puf " , te nestane na očigled sviju , mislim da nije pametno zaočekivati da taj subjekt sutra učestvuje na krsti u ovoj i mno drugim net zajebancijma....

...telo - subjekt....nema tela - nema subjekta.....zato se verovatno prvo traži telo žrtve , da se kaže da je nad tim i tim subjektom izvršeno ubistvo....corpus delicti - telo zločina....

"nije čovek proizvod prirode" .... onda je proizvod onog "чичe на небу" --- zar ne , ako nije ni oduvek tu...a zasigurno nije misaona ideja , predstava nekog čiče na nebu , nit je predstava nepostojećeg samoga sebe , sebi ....

 

[oziman]

Zaista :sama tvoja misao koja obuhvata reč "subjekat" nije dovoljna da se iz nje izvlače tako obimne i dalekosežne,a uz to i
priželjkivane konkluzije!
Obična religija...

Итекако је довољна. Jer:

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

Та истина је исувише једноставна. Зато вам је невидљива. Нисте навикли да полазите од првих елеменета своје свести о стварима, него сте заглибљни у утувљене вам догме.

„Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći daje istinita čim je shvati, iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje.
Шопенхауер

А ти и компањони не разумете ни када чујете ни када вам се објасни нити икада. Заједно са једно можда 99 процената "Homo sapinesa". Koja пародија. Razuman covek.

90 процената "разумних" верују у дечје приче о богу оцу на небу, А осталих десет верују у научне апсурде i atome. "Homo sapines".

 

[oziman]

...ako neka ljudina skoči u svom telesnom obliku u cisternu sone kiseline , ili pak u lonac kakve čeličane ; te ako njegovo telo se pretvori u nekakvo "puf " , te nestane na očigled sviju , mislim da nije pametno zaočekivati da taj subjekt sutra učestvuje na krsti u ovoj i mno drugim net zajebancijma...

Са нестанком сазнајућег субјекта нестаје и његовог корелата тј представе. Прецизније, нестаје тих слика које те окружују и које се мењају обликом и величином како се помериш. Оно што ти зовеш реалан спољашњи свет. Нема субјекта Нема ни тога. Нема слика без субјеката.

Ако сведочиш уништењу нечијег тела не сведочипш уништењу субјекта ,. Јер та сцена у коме неког бацају у котао егзистира исрпед ТВОГ СУБЈЕКТА.

...telo - subjekt....nema tela - nema subjekta....

Нема нечијег тела, а има субјекта који том нестанку тела сведочи.А ако нема тог субјекта нема ни тела заједно са целим универзумом.

Зашто. Зато Јер су субјекат и објекат корелати. Нема једног без другог.

.zato se verovatno prvo traži telo žrtve , da se kaže da je nad tim i tim subjektom izvršeno ubistvo....corpus delicti - telo zločina....

1)Subjekat je jedno kada tu rec uzimamo u logici gde imamo subjekat suda sa svojim predikatima.

2)Subjekat je drugo kada ga uzimamo kao vrsioca radnje u recenici

3)On je trece kada se u uobicajenoj upotrebi za subjekat uzima neka osoba ,tj njeno telo.

"SUBJEKAT"nije nista od ovoga kada ga uzmemo u smislu korelacije sa objektom .Kada ga uzmemo kao ono sto opaza opazaje u svesti a sto je najblize znacenju reci "JA".

"nije čovek proizvod prirode" .... onda je proizvod onog "чичe на небу" --- zar ne , ako nije ni oduvek tu...a zasigurno nije misaona ideja , predstava nekog čiče na nebu , nit je predstava nepostojećeg samoga sebe , sebi ....

[/QUOTE]

Субјекат је одувек ту. Где је објективног света ту је и субјекат, Они не постоје једно без другога.

Изван и једног и другог је ткз. "ствар по себи". А то нити је сазнајућу субјекат , нити је ваш свемир.

 

[Transcendental]

Upravo si dao idealan primer sopstvenog pogrešnog razumevanja pojma subjekat.
Vrati se na moj post gore, pa na taj Šopenhauerov citat, pa verglaj. Možda upali.

 

[oziman]

Upravo si dao idealan primer sopstvenog pogrešnog razumevanja pojma subjekat.
Vrati se na moj post gore, pa na taj Šopenhauerov citaj, pa verglaj. Možda upali.

Врати се ти на тај цитат па на мој пост па верглај. Јесте да ћеш изфилтрирати све што се не слаже са твојим утувљеним догмама . Али ето занимај се.

 

[Dragoljub69]

A šta ako subjekat ne pristaje na to?

 

[NEREJ]

Metafiziku odlikuje to da je apstraktna objektivnost misljena uvek tako da je subjekat ( opet, uvek ! ) izbacen iz te apstraktne " objektivnosti ".

Zato oni i ne razumeju pojam povesti i istorije, niti coveka kao drustveno bice. Pa tako imamo sve do Kanta odredjenje coveka ( samo ! ) kao prirodnog bica. O pojmu sveta ne vredi ni govoriti.

Osim Kreptomana i par ljudi ovde, vidljivo je da neki " filozofi " nemaju pojma sta je pojam subjekta u filozofiji. Kao sto i mnoge pojmove tumace zdravorazumski, sve pritom ismejavajuci filozofiju. A rec je o sebi, naravno.
I o sopstvenom poznavanju filozofije i njenog recnika, za pocetak.

 

[oziman]

Metafiziku odlikuje to da je apstraktna objektivnost misljena uvek tako da je subjekat ( opet, uvek ! ) izbacen iz te apstraktne " objektivnosti ".

Избачен је из објективности јер га тамо нема. Објективан свет чине објекти а не субјекат. Објекти су наспрам субјекта као његова представа.

Та подела на субјекат и објекат је нешто својеврсно. До ње долазимо непосредним искуством а не закључивањем из премиса. Немамо аналогију те поделе у просторном појавном свету. Немамо нешто у појави што би личило на тај однос ЈА и појаве. Та подела на субјекат и објекат је својеврсна јер у себе укључује нешто метафизичко "ЈА" и објективан свет наспрам њега. Само ту је таква подела могућа и нигде више. И где год је сазнања те поделе мора бити.

А када би ово разумео видео би колико су све оне конструкције које полазе од реализма апсурдне и далеко од истине почевши са твојом историјом.

 

[123loncar]

Čovjek je mjerilo svih stvari, onih koji jesu zbog onoga što jesu i onih koji nisu zbog onoga što nisu.

Protagora

» subjektivizam • muški rod U teoriji saznanja: shvatanje da je celokupno saznanje subjektivno, i to:
a) da svi iskazi zavise od subjekta koji ih daje, tako da jedan sud za nekoga može važiti kao istinit a za drugog kao lažan, a opštevažeće istine su isključene, ili da jedna vrsta subjekata može nešto smatrati istinitim, a druga lažnim, te prema tome apsolutne istine nema;
b) da svako saznanje shvata stvari onako kako se prikažu subjektu koji ih saznaje, a ne kakve su ustvari (glavni pretstavnici su sofisti, naročito Protagora sa svojom mišlju: Čovek je merilo svih stvari);
U etici: shvatanje da je cilj moralnog delanja uspostavljanje subjektivnog stanja, bilo kao radost (hedonizam) ili blaženstvo (eudajmonizam; fig. pristrasnost; supr. objektivizam.

 

[NEREJ]

Избачен је из објективности јер га тамо нема. Објективан свет чине објекти а не субјекат. Објекти су наспрам субјекта као његова представа.

Та подела на субјекат и објекат је нешто својеврсно. До ње долазимо непосредним искуством а не закључивањем из премиса. Немамо аналогију те поделе у просторном појавном свету. Немамо нешто у појави што би личило на тај однос ЈА и појаве. Та подела на субјекат и објекат је својеврсна јер у себе укључује нешто метафизичко "ЈА" и објективан свет наспрам њега. Само ту је таква подела могућа и нигде више. И где год је сазнања те поделе мора бити.

А када би ово разумео видео би колико су све оне конструкције које полазе од реализма апсурдне и далеко од истине почевши са твојом историјом.

Tvoje filozofiranje je meni narocito tesko da razumem. Jer, ti cas govoris o identitetu subjekt-objekta, cas cineci vise koraka pre Kanta unazad, stojis na cvrstom dualizmu i ostroj podeli izmedju subjekta i objekta. Saznajno teorijski, istina, i Kant nije prevazisao taj problem ( sto je tek u etici uradio, sa primatom praktickog uma, npr. ), pa se i kod njega javlja dualizam teorijskog i praktickog, i tako i unutar teorijske sfere odrzava dualizam subjekta i objekta.

Rec je o gnoseoloskoj relaciji subjekt-objekt, gde je subjekt odredjen kao cisto posmatralacki i poznavalacki u odnosu na gotov i dan objekat !

Objekat je tu odredjen kao " spoljni svet ", kao ono fakticki empirijsko, narocito kao ono neljudsko, a subjekat je tek apstraktni subjekat kontemplacije, pasivnog posmatranja, lisen svega stvaralackog, jer je rec o naknadnoj misaonoj delatnosti kojoj je stvarno delovanje nepoznato.

Objasnjenje, zato, problema nesaznatljivosti Kantove stvari po sebi lezi u tome sto subjekat ( kantovski receno - cisti ili teorijski um ) pita u saznajno-teorijskom odnosu za mogucnost saznanja, pa mu nije stalo do predmeta saznanja, niti do predmetne istinitosti, nego ( samo ) do samoga saznajnog akta.

Zbog toga, do predmeta saznanja ovakav teorijski um ne moze ni dopreti !

I nije tu samo objekat pretpostavljen kao dan, vec i subjekat, pa odatle i sledi njegov posmatralacki odnos, a merilo istinitosti je adekvacija, i to ne adekvacija znanja o predmetu, vec, saznajnog procesa mogucnosti saznanja.

I tu je naravno rec o onome o cemu govorim - iz vida je ispustena delatnost subjekta koja proizvodi kako predmet delovanja, tako isto i subjekat ( tj.sebe ! ) i objekat saznavanja.

Razlog tome je u Kantovom odvajanju svesti i saznanja od ljudske preobrazavalacke delatnosti - prakse , pa ova pozicija i ostaje u sferi apstraktnog subjekta, cistog teorijskog misljenja, kao i neprevladanog jaza subjekta i objekta.