Quantcast

Zenonov paradoks

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Bergsona za predsednika...
Da sam u srednjoj skoli ja bih zenonom problem video ovako:
Imam Ceo put, 1/1,
To je problem, jer nemas ceo put. Ako podjes od predjenog puta onda si samim tim negirao Zenonov paradoks i onda se sve svodi na postvaljanje jednacine gde ce predjeni put od A do B biti dat i negirace se teza upravo onim sto je ona dovela u pitanje.
Nema predjenog puta. Zenonov paradoks nas ukopava u mestu. Jedino sadasnjost postoji a u njoj telo miruje. U proslosti telo ne postoji , u budunosti takodje nema nikakvog tela....a u sadasnjosti ima samo telo koje miruje .

Lako je zbuniti se ovim, zato opet ponavaljam fragment:

Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne krece se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se nista ne krece.
Zenon Elejski
Tuzni Patak
A ako pocnem da mislim kao neki ljudi, ubedicu sebe da iako sam presao neki put (ceo put)', nema sanse da predjem Ceo put, pa cu na vreme odustati....
Nisi presao nikakav put, vec imas posla sa slikom jedne linije u svojoj svesti, gde zamisljas sadasnji trenutak stavljen pored trenutka koji zoves "proslost" ( a koji ne postoji nigde osim u tvom secanju) i da onda tu zamisljenu liniju a koja koja je sva u sadasnjosti, u prostoru, i kao takva nema veze sa trajanjem ... zoves "predjeni put".

Nesto se desilo..tacno. Ali to sto se desilo nije prelazak tela iz jedne tacke u drugu. Ma koliko redjao tacke jedne do druge i trenutke jedne do drugih, tako neces dobiti kretanje. Kretanje je nesto izvan prostora i nezavisno od njega. Prostor i kretanje nisu kompatibilne velicine. Sukcesija nije isto sto i jukstapozicija.
To je rezultat velike Bergsonove filozofije. To je veliko otkrice koje uklanja milenijmusku zabludu u razmisljanju ljudi, a koja se uprkos apsurdnosti ne moze lako skloniti u stranu i otvoriti put filozofiji intucije... filozofiji trajanja i volje.
 

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.148
Pogledaj postavku zenonovog paradoksa, tu se lepo kaze put od starta do cilja, to je put, ceo put...
Nemoj da kasnije demagosko davanje prednosti logickom silogizmu odmah u startu primenjujes menjajuci postavku...

Samo kazem da ono sto se nekima cini kao dodirna tacka realne i misticne filozofije ili kvantne kako se ponekad naziva nije uopste dodirna tacka...neke druge stvari su mozda.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Pogledaj postavku zenonovog paradoksa, tu se lepo kaze put od starta do cilja, to je put, ceo put...
Ma nemoj? Ceo put. To je primer koji zbunjuje i odvlaci paznju sa sustine. Zenon negira kretanje samim tim i mogucnost prevaljivanja puta, tako da ti nije Zenon dao predjeni put kao cinilac jednacine, vec on mogucnost predjenog puta osporava u korenu. Zato stalno ukazujem na onaj fragment a ne na njegove aporije, jer taj fragment pokazuje sustinu i sto je najvaznije ekspresno ucutkava matematicare koji su antipod filozofiji i kojima pred filozofskim pitanjima nije mesto.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Da proverim da li sam razumela...
Matematicari kazu da je Zenonova greska u tome sto nije uzeo u obzir vreme i da kako se smanjuje udaljenost smanjuje se i vreme i zbog toga je konacno.
E sad,s obzirom da je Bergson dokazao da je vreme koje mi poznajemo ustvari prostor i da meri u sustini istovremenosti,jel to znaci da ono nema nikakvu ulogu u Zenonovom paradoksu?
I onda logicno,mi nikada ne mozemo doci do tacke B...bar ne u objektivnom svetu...
Bergsonova filozofija je iznikla iz Zenonovog paradoksa. Do svoje ideje trajanja on je dosao iznenada i to u trenutku dok je studentima objasnjavao taj paradoks.
Upravo Bergsonova filozofija dala je resenje toga, ne matematika.
Ako ti neko spomene matematiku..samo mu citiraj ovaj Zenonov fragment: :)
Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne krece se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se nista ne krece.
Zenon Elejski
Jer jednacina u matematici polazi od predjenog puta kao cinioca a ovaj fragment kazuje da nema nikakvog predjenog puta.. Da se telo ne pomera sa mesta, tako da nijedna jednacina nema vazenja u tom slucaju. Matematika nije nista resila , tek je Bergson dao resenje Zenonovog paradoksa.

Kao sto si sama primetila, vreme u matematici isto je sto i linija u prostoru...znaci prostor.
Ta linija se sada deli na polovine, na cetvrtine, na trecine. i nikada tom logikom putnik nece iz tacke A doci do tacke B.
Medjutim, u objektivnom svetu ja ipak stizem do vrata svoje sobe..pa kako je to moguce? Moguce je upravo zato sto kretanje nije linija vec nesto savim drugo nedeljivo. Za njega ne vazi ona podela na pola, pa pola od pola...itd. Tako se samo prostor moze deliti ne i vreme.,..ne i kretanje. Tako da je interval od tacke A do tacke B predjen bez teskoca jer nije ni bilo intrevala dok se to desavalo... linija nastaje tek percepcijom... tejk posle izvresnog čina. Za vreme kretanja nema nikakve linije.
Ili ne prelazim ja od svoje stolice do vrata moje sobe deo po deo ...nego se taj put stavra tek u mojo9j percepciji kada do vrata dodjem. Kretanje nije prelazenje tela iz tacke a u tacku b sto je apsurd. Vec je pravo kretanje intuicija.. kvalitativna mnozina.. linija se izdvaja u nasoj percepciji tek kada sam do vrata dosao,tek tada u analizi imam liniju a dok sam prelazio,dok sam se kretao,dok sam bio u akciji, nije bilo nikakve linije vec kretanja uopste ...koje je nedeljivo.

Ne znam da li sam uspeo da ti pojasnim?
Mozda ce ti biti jasnije posle ovih Bergsonovih misli o tome:

Kretanje izmiče u interval, jer svaki pokušaj da se uspostavi kretanje stanjima prikriva ovu besmislenu pretpostavku da je kretanje napravljeno od nepomičnosti.
To je ono što je filozofija primetila čim je otvorila oči. Dokazi Zenona Eleatskog, mada formulisani u sasvim drugoj nameri, ne kažu ništa drugo.
Posmatra li se strela koja leti? U svakom trenutku, kaže Zenon, ona je nepomična, jer ona ne bi imala vremena da se kreće, ona ne bi mogla da zauzme ni dva uzastopna položaja, ako joj se ne bi dopustila bar dva trenutka. U jednom datom trenutku, ona je dakle u miru u jednoj datoj tačci. Nepomična u svakoj tačci svoga puta, ona je dakle, za celo vreme dok se kreće, nepomična.
Da, ako pretpostavimo da strela ikad može biti na jednoj tačci svoga puta. Da, ako se strela, koja je nešto što se kreće, podudara ikad sa jednim položajem, koji je nepomičnost. Ali, strela nikad nije ni na jednoj tačci svoga puta. Najviše što se može reći to je da bi ona tu mogla biti utoliko što ona tuda prolazi i što bi se slobodno mogla tu da zaustavi.
Istina, ako bi se ona tu zaustavila, ona bi tu ostala, i to ne bi bilo više kretanje o kom je reč na ovoj tačci. Ustvari, kad strela ide od tačke A da bi pala na tačku B, njeno kretanje AB toliko je prosto, toliko neraščlanjivo
175- kao kretanje - koliko i zategnutost luka koji je baca. Kao što šrapnel koji se rasprskava pre nego što dodirne zemlju pokriva nedeljivom opasnošću svoje domašajno polje, tako strela koja ide od A do B razvija odjedanput, mada na jednoj izvesnoj dužini svoga trajanja, svoje nevidljivo kretanje. Pretpostavite jednu rastegljivu pantljiku koju biste vukli od A do B; možete li tu deliti istezanje? Let strele je ovo isto istezanje, isto tako prosto i isto tako nedeljivo kao i ono. To je jedan jedini skok. Vi odredite izvesnu tačku C u pređenom razmaku, i kažete da je u jednom trenutku strela bila tu. Ali, da je ona tu bila, ona bi se tu zaustavila, i vi ne biste više imali jedan let od A do B, već dva leta, jedan od A do C, drugi od C do B, sa jednim razmakom odmora. Jedno jedinstveno kretanje je, po pretpostavci, celo, i to je baš kretanje između dva zastoja: ako ima međusredišnjih zastoja, to nije više jedno jedinstveno kretanje. U osnovi, iluzija dolazi odatle što je kretanje, jedanput izvedeno, ostavilo duž puta jednu nepomičnu putanju, na kojoj se može brojiti toliko nepomičnosti koliko vam je volja. Odatle se zaključuje da je kretanje koje se izvodi ostavilo u svakom trenutku ispod sebe jedan položaj sa kojim se podudaralo. Ne vidi se da se putanja stvara odjedanput, mada mu je zato trebalo izvesno vreme, i ako se putanja jedanput stvorena može da deli po volji, ne bi se moglo deliti njeno stvaranje, koje je jedan akt u razvijanju a ne jedna stvar. Pretpostaviti da se kretajući objekt nalazi na jednoj tačci putanje, to znači, jednim potezom makaza po ovoj tačci, preseći putanju na dve i staviti dve putanje na mesto jedne jedine koja se najpre posma-trala. To znači razlikovati dva uzastopna akta tamo gde, po pretpostavci, ima samo jedan. Najzad, to znači primeniti na let strele sve ono što se može reći o razmaku koji je prešla, a to znači usvojiti a priori ovu besmislicu da se kretanje podudara sa nepomičnim.
Iz Stvaralacke evolucije
Iz tog brkanja kretanja i prostora koji pređe pokretno telo proistekli su sofizmi elejske škole; jer, beskonačno je deljiv interval koji razdvaja dve tačke, a on nikada ne bi bio prevaljen da je kretanje sastavljeno od delova kao što su delovi samog intervala. Istina je, međutim, da je svaki Ahilov korak jednostavan, nedeljiv čin, i da će posle određenog broja tih činova Ahil prestići kornjaču. Iluzija Elejaca potiče otuda što oni taj niz nedeljivih i sui generis činova poistovećuju sa homogenim prostorom na kojem ovi počivaju. Kako taj prostor može da se deli i opet spaja prema bilo kojem zakonu, oni veruju da imaju prava da rekonstruišu celokupno Ahilovo kretanje, ne više koracima Ahilovim već koracima kornjače: oni, u stvari, Ahila koji juri kornjaču zamenjuju s dvema kornjačama koje se upravljaju jedna prema drugoj, kornjačama osuđenim da prave istu vrstu koračaja ili istovremenih radnji, tako da se nikada ne sustignu. Zašto Ahil prestiže kornjaču? Zato jer su svaki od Ahilovih koraka i svaki od koraka kornjače nedeljivi kao pokreti, i različite veličine kao prostor: tako će sabiranje za prostor koji je prevalio Ahil, brzo dati dužinu veću od zbira prostora koji je prešla kornjača i prednosti koju je ona imala pred njim. Zenon o tome uopšte ne vodi računa kada Ahilovo kretanje ponovo sastavlja prema istom zakonu prema kojem i kretanje kornjače, zaboravljajući da jedino prostor dopušta da se oroizvolino rastavlja i ponovno sastavlja, i tako brkaiući prostor i kretanje.
Iz "Trajanja i sloboda volje"
 

Hetfield girl

Ističe se
Poruka
2.556
Uh...ovo nije nimalo lako.
Razumela sam da je kretanje nedeljivo,svideo mi se onaj primer sa rastegljivom pantljikom.
Samo je prostor deljiv pa zbog toga mi mozemo u mislima da delimo kretanje.
Ali da li to znaci onda da se kretanje uopste ni ne odvija u prostoru?
Ako ja na putu od svoje stolice do vrata svoje sobe odredim tacku c koja je ormar npr.,znaci li to da ja u stvari i nisam bila pored ormara posto bih se onda tu zaustavila?
Vi odredite izvesnu tačku C u pređenom razmaku, i kažete da je u jednom trenutku strela bila tu. Ali, da je ona tu bila, ona bi se tu zaustavila
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Uh...ovo nije nimalo lako.
Razumela sam da je kretanje nedeljivo,svideo mi se onaj primer sa rastegljivom pantljikom.
Samo je prostor deljiv pa zbog toga mi mozemo u mislima da delimo kretanje.
Ali da li to znaci onda da se kretanje uopste ni ne odvija u prostoru?
Ako ja na putu od svoje stolice do vrata svoje sobe odredim tacku c koja je ormar npr.,znaci li to da ja u stvari i nisam bila pored ormara posto bih se onda tu zaustavila?
Naravno da se ne odvija u prostoru. Prostor nastaje tek u percepciji kada je kretanje vec izvrseno.... kada si stigla do ormana i razmisljas o liniji. Medjutim, dok si se kretala ka ormanu, nije bilo nikakvog prostora vec samo akcije...volje...kretanja, bez icega sto bi se kretalo. Prostor je apriorna forma opazanja razuma i on postoji samo u pojavi, ne i u stvari po sebi.

I nije ovo tesko razumeti. Samo imaj na umu podelu na pojavu i stvar po sebi. Prostor sa svojim linijima , percepcijom ..pojavom, izdvaja se iz kretanja koje je na onoj drugoj strani, na strani stvari po sebi, i samim tim izvan porstora. Kretanje je nista drugo do volja, intuicija trajanja, ona se ne analizira niti deli, niti meri.. vec zivi.

Od intuicije mozemo ici ka percepciji ali obrnuto nije moguce. Bergson
Ili, iz kretanja izdvajamo liniju, ali tom linijom ,ili njenim nepokretnim tackama, ne mozemo sastaviti kretanje.
Kretanje nije zbir nepomicnih tacaka u prostoru vec nesto drugo.
 

Hetfield girl

Ističe se
Poruka
2.556
Naravno da se ne odvija u prostoru. Prostor nastaje tek u percepciji kada je kretanje vec izvrseno.... kada si stigla do ormana i razmisljas o liniji. Medjutim, dok si se kretala ka ormanu, nije bilo nikakvog prostora vec samo akcije...volje...kretanja, bez icega sto bi se kretalo. Prostor je apriorna forma opazanja razuma i on postoji samo u pojavi, ne i u stvari po sebi.

I nije ovo tesko razumeti. Samo imaj na umu podelu na pojavu i stvar po sebi. Prostor sa svojim linijima , percepcijom ..pojavom, izdvaja se iz kretanja koje je na onoj drugoj strani, na strani stvari po sebi, i samim tim izvan porstora. Kretanje je nista drugo do volja, intuicija trajanja, ona se ne analizira niti deli, niti meri.. vec zivi.


Ili, iz kretanja izdvajamo liniju, ali tom linijom ,ili njenim nepokretnim tackama, ne mozemo sastaviti kretanje.
Kretanje nije zbir nepomicnih tacaka u prostoru vec nesto drugo.
Ahaaa...
Mislim da kontam. Sad kad sam razdvojila kretanje od prostora.
Mi iz kretanja izdvajamo liniju i prostor. Primarno je kretanje a sekundarna je linija! Linija nastaje tek kad se kretanje izvrsi i to u nasoj percepciji :)
Kretanje nastaje u samom duhu a prostor i linije su ono sto se objektivise...
 

goranbeograd

Poznat
Poruka
7.183
U Antickoj Grckoj u vreme kada je Filozofija tek otvorila oci, ljudi su primetili nesto sto rusi samu predstavu o kretanju i svetu uopste. Prvi je to primetio Parmenid a Zenon elejski je to formulisao u svojim aporijama.
Verovatno svi znaju za Zenonove primere ali ovde cu parafrazirati samo jedan:



Ako moram sada ustati i otici do vrata moje sobe. Moram preci onu tacku koja je bas na polovini izmedju mene i vrata. Kada dodjem do te tacke ceka me jos jedna tacka na polovini. Kada dodjem do te tacke... smanjio sam put..ali me polovina opet ceka.
Mogu se pribliziti vratima na razdaljinu od metar...moram opet preci onu tacku na pola metra.
Mogu se pribliziti vratim na milimetar, opet me ceka tacka od pola milimetra i tako u beskonacnost...in infinitum. A nikada necu na taj nacin stici do vrata.
Jer moram uvek preci polovinu od sledece razdaljine.



Ovo je uobicajena slika dihotomije koja odmah navodi na matematiku ili kvantnu fiziku... ali to nije ovde stvar.
Objasnjenje Zenonovog paradoksa nije dala matematika ili fizika vec tek filozofija dvadesetog veka. I to Bergson koji je ,predavajuci studentima upravo taj paradoks, dosao tada na ideju trajanja , sto je kasnije stvorilo njegovu filozofiju i njega kao jednog od najvecih filozofa covecanstva.
Dakle i ovde ,kao i uopste u filozofiji, ne tebamo obratiti paznju na brojeve , apstrakcije i jednacine, vec na neposredno iskustvo.
A u tome ce nam najbolje pomoci ovaj jedan Zenonov fragment :



Upravo je ovaj fragment taj koji pogadja u sustinu stvari i koji se odnosi ,ne na eksperimente, vec na neposredno iskustvo, a kao takav.... on je definitivan. I ako razmisljate o Zenonovim aporijama, razmisljajte pre svega o ovom fragmentu.
што просто кад може компликовано...
а и напорно је бити користан.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
што просто кад може компликовано...
а и напорно је бити користан.
Zenonov paradoks objasnio sam veoma jasno u uvodnom postu, a takodje je i onaj Zenonov fragement prava "Deus ex" masina, koja ucutkuje sve one matematicare koji su navodno "resili" taj paradoks.

Dovoljno je ukazati da nema predjenog puta kao cinioca jednacine i toliko o matematickom resenju.. :)
Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne krece se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se nista ne krece.
Zenon Elejski
Resenje Zenonovog paradoksa dobili smo tek u dvadesetom veku sa Bergsonovom filozofijom, a ono daleko zalazi u metafiziku. i zapravo potpuno menja uobicajeno misljenje o kretanju.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Zenonov paradoks u najboljem sluchaju govori u prilog relativnosti kretanja , a ne o njegovom nepostojanju.
Kada izneses stav bio bi red da taj stav i obrazlozis. Ocito da se tebi svidja da kretanje koje bi bilo prelazenje linije iz tace a u tacku B postoji ..iIsuvise je naporno menjati utvrdjene sisteme misljenja,.ali postoji i Zenonov paradoks koji kaze da nema kretanja koje bi bilo isto sto i linija. Da skup nepomicnsoti ne moze dati kretanje.

A ako smatras da ovo nije tacno....obrazlozi svoj stav:
Pokazi problematicnost Zenonovog fragmenta:

Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne krece se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se nista ne krece.
Zenon Elejski

Da li se telo u jednom sadasnjem trenutku vremena i u jednoj tacci prostora krece ili ne?...Ako se krece kakvo je to kretanje iz tacke A u tacku A? ZAR NE MISLIS da je to mirovanje.?:think:

U proslosti (ili na delu linije u prostoruu koju zamisljamo kao proslost) to telo nije ..a nije ni u buducnosti (ili opet delu linije u prostoru koji zamisljamo kkao buducnsot )..ono jedino postoji u sadasnjosti u jednoj tacci ...u prsotoru ili na liniji... gde miruje...ne krece se.

Ako tretiras vreme i kretanje kao liniju upadas pravo u nemoguce paradokse koje nista ne moze da resi. Kretanje nije linija...KRETANJE JE INTUICIJA. Supstancija, a prostor i linija su oblici koji postoje samo u percepciji.

Osim tvoje VERE u kretanje mozes li izneti i neki argument u prlog tvog verovanja?
Ako ne mozes, onda milim da si promasio forum. Ma koliko to vecini ljudi bilo neshvatljivo, ali svaki filozofski sud mora imati razlog svoj istinitosti. Tvoja vera u nesto nije argument. Ako i dalje tvrdis da kretanje postoji na nacin prelazenja linije, onda ukazi na problematicnost Zenonovih i Bergsonovih argumenata?
 

Bulletdodger

Iskusan
Poruka
6.818
Zenon je zaboravio najvazhniji deo "kretanja", neshto shto nema veze sa vremenom kao linijom.
Strela se ne krece u odnosu na sebe , to je apsolutno tachno , ali se krece u odnosu na neki predmet u okolini. Zato Zenonovi paradoksi govore o relatovnosti kretanja , a ne o njegovom nepostojanju. Paradoksi u loshoj analizi kretanja.

Drugo , kretanje koje nije ni pochelo nikako nije kretanje. Zenon analizira kretanje koje nije ni pochelo , to je apsurd . Takvo razmishljanje se mozhe primeniti na bilo koju drugu pojavu . Polovina , chetvrtina ili bilo koji deo puta postoji tek poshto je kretanje zavrsheno.
 

Stroncijum

Elita
Poruka
15.143
Evo jednog od primera zasto filozofija ponekad postaja nista drugo do mentalna masturbacija koja je samoj sebi cilj.
Stavise, cilj je da se filozofski dokazu apsurdne stvari, sto je verovatno moguce, ali nema ama bas nikakvu prakticnu svrhu kad svi znamo da se predmeti u prostoru krecu, i da sasvim lako stizu iz bilo koje u bilo koju tacku
Stoga bilo ko moze dokazati da kretanja nema, a onda neka se sa takvom nadom postavi pred luk i strelu, verujuci u svoje apsurdne teorije
 

Stroncijum

Elita
Poruka
15.143
A moze i pred tramvaj, jer i on nikad nece stici do njega jer se zapravo ne krece
Stavise, nista se nece ni desiti jer realnost ne postoji, mi ne postojimo, sve je ovo samo umisljeno.
I onda filozof ode da zdere mesa i pije vina
I vodi ljubav sa zenom
A sve to dakako, umislja jer sve to zapravo ne postoji

GIve me a break
 

goranbeograd

Poznat
Poruka
7.183
Zenonov paradoks objasnio sam veoma jasno u uvodnom postu, a takodje je i onaj Zenonov fragement prava "Deus ex" masina, koja ucutkuje sve one matematicare koji su navodno "resili" taj paradoks.

Dovoljno je ukazati da nema predjenog puta kao cinioca jednacine i toliko o matematickom resenju.. :)


Resenje Zenonovog paradoksa dobili smo tek u dvadesetom veku sa Bergsonovom filozofijom, a ono daleko zalazi u metafiziku. i zapravo potpuno menja uobicajeno misljenje o kretanju.
у математици 1 и 1 су 2.
у животу никад.

математика и философија су леонардов квадрат...
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Zenon je zaboravio najvazhniji deo "kretanja", neshto shto nema veze sa vremenom kao linijom.
Strela se ne krece u odnosu na sebe , to je apsolutno tachno , ali se krece u odnosu na neki predmet u okolini. Zato Zenonovi paradoksi govore o relatovnosti kretanja , a ne o njegovom nepostojanju. Paradoksi u loshoj analizi kretanja.
To nema veze sa Zenonovim aporijama. Anstajnova teorija relativnosti ...koja takodje tretira vreme kao liniju. a sto je greska, i cime smo se bavili i na ovom forumu ako si zaboravio...nema veze sa pitanjem ove teme.

Nije pitanje da li za mene koji recimo sedim u vozu i drzim strelu u ruci, ..ona miruje.., a miruje, ...dok za nekog napolju koji posmtara voz ta ista strela koja za mene miruje za njega se krece.

Pusti mene i strelu koja miruje u odnosu na mene (ovo tvoje "miruje u odnosu na sebe", kako ti kazes, nema nikakve veze) vec zenonov paradoks pokazuje da strela miruje i za onog izvan voza. Da kretanje nije linija i niej moguce .niti za mene, niti za tebe , niti za ovog spolja.
niti za bilo koji odnos.
Na primer:
Uzmimo coveka izvan voza koji posmatra strelu koja se krece zajedno sa vozom iz tacke a u tacku b. Da bi strela u njegovoj percepciji dosla do tacke b MORA PRECI BESKOANCNO MNOGO POLOVINA .a to je nemoguce. Takodje, ne moze se ni pomeriti sa mesta..kako dokazuje onaj fragment.

To sto za mene, koji sam u vozu, ta ista sterla miruje nema nikakve veze..

Zenenov paradoks ukida svaku mogucnost kretanja. KRETANJE NIJE LINIJA... ni za mene. ni za tebe ni za posmtraca ,...ni za bilo koji ODNOS.

Drugo , kretanje koje nije ni pochelo nikako nije kretanje. Zenon analizira kretanje koje nije ni pochelo , to je apsurd . Takvo razmishljanje se mozhe primeniti na bilo koju drugu pojavu . Polovina , chetvrtina ili bilo koji deo puta postoji tek poshto je kretanje zavrsheno.
Nije pocelo jer ne moze poceti.. podsecam te opet na ovaj fragment:
Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne krece se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se nista ne krece.
Zenon Elejski
Zenon ovde ne anlizira kretanje "koje nije pocelo" vec kaze da nikakvog kretanja nema nit mzoe biti. Ono sto jeste...miruje... a sto nije.. ne krece se. Tako da nijedno kretanje ne moze biti zavrseno da bi ga analizirao.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Evo jednog od primera zasto filozofija ponekad postaja nista drugo do mentalna masturbacija koja je samoj sebi cilj.
Stavise, cilj je da se filozofski dokazu apsurdne stvari, sto je verovatno moguce, ali nema ama bas nikakvu prakticnu svrhu kad svi znamo da se predmeti u prostoru krecu, i da sasvim lako stizu iz bilo koje u bilo koju tacku
Stoga bilo ko moze dokazati da kretanja nema, a onda neka se sa takvom nadom postavi pred luk i strelu, verujuci u svoje apsurdne teorije
Nije pitanje da li postoji kretanje..ono postoji. ono je supstanciaja ovoga sveta dok tvoji opazaji koje zoves "realan svet" postoje samo u pojavi. Ali kretenje je nesto sasvim durgacije ..ono se ne opaza ..ono je intuicija. ono nije onakvo kako ga zamisljas izjednacavajuci vreme sa linijom u prostoru.
Ili izjednacavajuci kretanje opet sa tom linijom u prostoru.
Vreme nije linija. kretanje nije linija.
Bolje se zapitaj kako , ako ovo prvi put cujes, mozes izjednacavati jukstapoziciju sa sukcesijom.? Vreme sa prostorom? Skup nepokretnih tacaka jedne linije sa vremenom trajanjem?
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
A moze i pred tramvaj, jer i on nikad nece stici do njega jer se zapravo ne krece
Stavise, nista se nece ni desiti jer realnost ne postoji, mi ne postojimo, sve je ovo samo umisljeno.
I onda filozof ode da zdere mesa i pije vina
I vodi ljubav sa zenom
A sve to dakako, umislja jer sve to zapravo ne postoji

GIve me a break
Postoji ali u samo u pojavi u svesti subjekta koji opaza.
Opazaj Tramvaj moze udariti u neki drugi opazaj koji zoves telo a koje je takodje slika u svesti subjekta...ali ne moze udariti u sam saznajuci subjekat. Niti ista od toga sto opazas mozes nazvati "kretanje".

Ovo nije hipoteza vec cinjenica ..i to "give me a break", je suvisno.

Ako te zanima pogledaj prvi unos na mom blogu o Barklljevoj filozofiji.
 

Silence_

Zainteresovan član
Poruka
271
Jel mi se cini ili je rekavsi:
Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne krece se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se nista ne krece.
on vec definisao kretanje kao "mirovanje" koje se desava ili u tacki u kojoj jeste, ili u tacki u kojoj nije? Posle toga naravno da moze da zakljuci da to kretanje ne postoji, jer "ono sto se krece" ustvari miruje. Pa mora da miruje u zakljucku kad ga je definisao u prvoj premisi kao mirovanje.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
Jel mi se cini ili je rekavsi:
on vec definisao kretanje kao "mirovanje" koje se desava ili u tacki u kojoj jeste, ili u tacki u kojoj nije? Posle toga naravno da moze da zakljuci da to kretanje ne postoji, jer "ono sto se krece" ustvari miruje. Pa mora da miruje u zakljucku kad ga je definisao u prvoj premisi kao mirovanje.
Mislis na ovo

"Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije."

Pa zar mozes da zameris nesto ovoj premisi?

Ili hoces reci da se telo krece onde gde nije?:)
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.713
@Oziman: Ajnashtajna i vreme ne spominjem uopshte ,niti su nuzhni za analizu kretanja koja se ovde vrshi.
Ti vidish kretanje kao liniju , ja kao promenu polozhaja objekta u odnisu na druge objekte.
Zapitaj se kako je moguca promena polozaja objekata u odnosu na druge objekte ako se taj objekat koji menja polozaj, ne krece po jednoj liniji? :)
 
Top