Quantcast

Zenonov paradoks

Silence_

Zainteresovan član
Poruka
271
Mislis na ovo

"Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije."

Pa zar mozes da zameris nesto ovoj premisi?

Ili hoces reci da se telo krece onde gde nije?:)
Aha, tamo je gde nije :per:

Hteo sam da kazem da je rekavsi "Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije" automatski telo definisano kao nesto sto se ne krece, tj miruje u jednoj ili drugoj tacki (tamo gde jeste i tamo gde nije). I time je svaka dalja diskusija onemogucena.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
Aha, tamo je gde nije :per:

Hteo sam da kazem da je rekavsi "Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije" automatski telo definisano kao nesto sto se ne krece, tj miruje u jednoj ili drugoj tacki (tamo gde jeste i tamo gde nije). I time je svaka dalja diskusija onemogucena.
Upravo tako. Ostaje da oni koji umeju da misle zapitaju se da li je ispravno onda nase stanoviste koje izjednavacvaa vreme i kretanje sa linjiom u prostoru? Jukstapoziciju sa sukcsijom?

Ako nije ...zasto onda u to verujemo? I sta je zapravo kretanje i vreme ako nije linija?:think:

Eto to je pravilan zakljucak i pitanje koje svako treba da postavi sebi..
 

Bulletdodger

Iskusan
Poruka
6.831
Zapitaj se kako je moguca promena polozaja objekata u odnosu na druge objekte ako se taj objekat koji menja polozaj, ne krece po jednoj liniji? :)
"linija" o kojoj govorish postoji samo u analizi kretanja , a ne u samom kretanju.
"linija" je produkt tvog uma , a ne tvojih chula ( kojima i saznajemo da se neki objekt krece).
Um nije isto shto i chula , niti je analiza pojave isto shto i sama pojava u aktuelnosti.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
"linija" o kojoj govorish postoji samo u analizi kretanja , a ne u samom kretanju.
Tacno!

"linija" je produkt tvog uma , a ne tvojih chula ( kojima i saznajemo da se neki objekt krece).
Produkti cula jesu osecaji ili oseti..poput dodira. boje, mirisa ukusa.... ili Lokovi sekundarni kvaliteti.
Eto to je produkt cula. Ali ne secam se da je produkt cula "kretanje".
Kojim culom opazas kretanje?

...a da to sto opazas nije linija ?

Tadkodje si pobrkao odnos izmeju culnosti, razuma i uma ali ti ne zameram jer malo njih su uspeli da sebi to razgranice.

samo ukratko..UM ne opaza nikakve linije vec samo misli uz ppmoc pojmova koji su neopzaljivi. Ne mozes opaziti pojam psa uospte....taj pojam mozes samo misliti.
Takodje linija nastaje tek u razumu uz pomoc apioorne forme tkz "ciste culnosti" koja uredjuje osecaje u opazaje.

Ali ne znam zasto skrenusmo sa teme. Kretanje nije linija...znaci da je neopazaljivo niti culima,...niti razumom niti umom... vec svojevrsnom intuicijom.
 

123loncar

Veoma poznat
Poruka
14.302
IJO


"Igrica reci" ili sofizam ....mozemo tako reci. Zenonov paradoks jeste sofizam, ali takav da coveku pokazuje da je uobicajena slika o svetu , zivotu, kretanju takodje zapravo jedan veliki SOFIZAM i da je udaljena od istine.

Zenonov paradoks otkriva da je misljenje da ja mogu linjom doci do sledece tacke paradoks i da se to sto ja zamisljam u svojoj svesti zapravo ne desava, to je iluzija.
Zivot , kretanje , vreme... je nesto drugacije od linije, od nepokretnih polozaja u prostoru... zivot je intuicija trajanja.
'' Zenonov paradoks jeste sofizam, ali takav da coveku pokazuje da je uobicajena slika o svetu , zivotu, kretanju takodje zapravo jedan veliki SOFIZAM i da je udaljena od istine.''

Po tome i ovaj iskaz je sofizam , udaljen od istine .

Onda je tu pomalo sporan pojam : istina.

Odnosno : koliko je to smislen ili pak besmislen ( paradoksalan pojam ) .

Uostalom , šta je istina .?

Dali je moguće dati apsolutnu definiciju bilo čega , pa onda i apsolutnu
definiciju istine ?

Mislim da je ovaj pojam osmišljen da maltretira pućanstvo i destruktivno uređuje
umove običnog sveta - zar ne ?

Inače , nauci pa i filosofiji namenjen je pojam : objektivna istina.

Tek snjim možemo spoznavati bez frustracija i samosažaljenja .
Što je još i interesantno : taj pojam ne potrebuje vojsku branilaca ;
on potrbuje vojsku mudrica namernih da svaku objektivnu istinu
ospore / obore / utvrde novu - logičniju - razumniju - bližu tačnosti ,
a dalju od proizvoljnosti i netačnosti .

Dakle , filosofija objektivne istine , ubila je đavoljevu
apsolutnu istinu
početkom XX veka , i donela čovečanstvu olakšanje ,
a i srušila mnoge autoritete pa čak i znanje ( jer mora svakoga trenutka da
opravda svoje postojanje ) .
Naravno da mnogim sofistima / filozofskim kosmopolitima i sličnim znancima
ne odgovara ( tvrdnja da je pojam '' istina '' besmislen / paradoksalan ).
No stvari stoje tako u nauci - nezavisno od nje same .
:hvala::think::hvala:
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
'' Zenonov paradoks jeste sofizam, ali takav da coveku pokazuje da je uobicajena slika o svetu , zivotu, kretanju takodje zapravo jedan veliki SOFIZAM i da je udaljena od istine.''

Po tome i ovaj iskaz je sofizam , udaljen od istine .

Onda je tu pomalo sporan pojam : istina.
Odnosno : koliko je to smislen ili pak besmislen ( paradoksalan pojam ) .
Uostalom , šta je istina .?
Dali je moguće dati apsolutnu definiciju bilo čega , pa onda i apsolutnu
definiciju istine ?
Moguce je dati apsolutne definicije. One su tkz. apodikticni (neosporni) sudovi. Takve sudove neces naci u objektivnoj istini, kako ti kazes, a pri cemu mislis na svu onu igru koja se zasniva na naucnom metodu zakljucivanja a koja ,opet te citiram: "potrebuje vojsku mudrica namernih da svaku objektivnu istinu
ospore / obore / utvrde novu - logičniju - razumniju - bližu tačnosti ,a dalju od proizvoljnosti i netačnosti ."

Netacno... Empriskim metodom ili zakljucvianjem na temelju indukcije (iz posebnog o opstem) a to je sustina naucnog metoda, nikada neces doci do apsolutnih istina.
Takvi sudovi su problematicni sto znaci da u svom temelju imaju pretpostavku. Mozes igrati onu igru dokazivanja i osporavanja vekovima, opet ces imati na kraju pretpostavku koja vec sledeceg trenutka moze prestati da vazi.
Apodikticke istine postoje samo u filozofiji i ticu se imanentnih sadrzaja duha...neposrednih cinjenica svesti.

Pogledaj ovaj moj blog o tome:

Apodikticke istine
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=16908
 

Zona realnosti

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
318
Dati primer je postavljen u vreme kada filozofija nije poznavala razliku izmedju skalarnih i vektorskih velicina. Duzina (put) je skalarna velicina i za nju vazi linearni racun. Brzina (kretanje) je vektorska velicina i za nju vazi vekrorski racun. Te dve velicine se ne sjedinjuju vec se svaka racuna posebno.
Znaci da je "paradoks" u svojoj sustini samo "posledica" nepoznavanja ove razlike.
Mozda da bude jasnije. Put se meri metrima a brzina metrima u sekundi. Ne mozemo brzinu izrazavati metrima. Nedostaje ona druga velicina a to je vreme.
PS: Video sam da je neko ovde vec postavio problem nedostatka vremena kao jedinice u "paradoksu." Izvinjavam se sto nisam citao sve i ako sam mozda plagirao primer.
 

123loncar

Veoma poznat
Poruka
14.302
Moguce je dati apsolutne definicije. One su tkz. apodikticni (neosporni) sudovi. Takve sudove neces naci u objektivnoj istini, kako ti kazes, a pri cemu mislis na svu onu igru koja se zasniva na naucnom metodu zakljucivanja a koja ,opet te citiram: "potrebuje vojsku mudrica namernih da svaku objektivnu istinu
ospore / obore / utvrde novu - logičniju - razumniju - bližu tačnosti ,a dalju od proizvoljnosti i netačnosti ."

Netacno... Empriskim metodom ili zakljucvianjem na temelju indukcije (iz posebnog o opstem) a to je sustina naucnog metoda, nikada neces doci do apsolutnih istina.
Takvi sudovi su problematicni sto znaci da u svom temelju imaju pretpostavku. Mozes igrati onu igru dokazivanja i osporavanja vekovima, opet ces imati na kraju pretpostavku koja vec sledeceg trenutka moze prestati da vazi.
Apodikticke istine postoje samo u filozofiji i ticu se imanentnih sadrzaja duha...neposrednih cinjenica svesti.

Pogledaj ovaj moj blog o tome:

Apodikticke istine
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=16908
Pogledaću tvoj rad ( sigurno ) ; no sad samo da kažem, da naučni metod zaključivanja
nema u sebi stub zaključivanja - koji se zove indukciono zaključivanje ; mada je ono
uključeno između mnogih metoda zaključivanja . Dkle , objektivan istina ( naučna istina ),
nije proizvod jednog metoda logičkog zaključivanja , već je siteza svih ; te zbog toga i ne
pretenduje da bude apsolutna ( nasilna - kao i svaki apsolut / bar onako kako ga je
osmislio ljudski doktrinalni um ) .:think:
 

123loncar

Veoma poznat
Poruka
14.302
Moguce je dati apsolutne definicije. One su tkz. apodikticni (neosporni) sudovi. Takve sudove neces naci u objektivnoj istini, kako ti kazes, a pri cemu mislis na svu onu igru koja se zasniva na naucnom metodu zakljucivanja a koja ,opet te citiram: "potrebuje vojsku mudrica namernih da svaku objektivnu istinu
ospore / obore / utvrde novu - logičniju - razumniju - bližu tačnosti ,a dalju od proizvoljnosti i netačnosti ."

Netacno... Empriskim metodom ili zakljucvianjem na temelju indukcije (iz posebnog o opstem) a to je sustina naucnog metoda, nikada neces doci do apsolutnih istina.
Takvi sudovi su problematicni sto znaci da u svom temelju imaju pretpostavku. Mozes igrati onu igru dokazivanja i osporavanja vekovima, opet ces imati na kraju pretpostavku koja vec sledeceg trenutka moze prestati da vazi.
Apodikticke istine postoje samo u filozofiji i ticu se imanentnih sadrzaja duha...neposrednih cinjenica svesti.

Pogledaj ovaj moj blog o tome:

Apodikticke istine
) . jer oni veruju a neznaju ništa ( bar osnove o naučnim
tezama ) . Da pojasnim , nauka kad je osmislila slikovitu paralelu s jabukom , da
približi svetini tezu o privlačenju dva tela , nije sve rekla o indukcionom zaključivanju u
ovom slučaju . Opšta prirodna je zakonitost , da se dva tela određenih potencijalnih masa
( a samim tim i energija ) privlače , na način da manji potencijali imaju veća ubrzanja
od većih - i sve što su razlike potencijala veće , imamo privid da veći potencijali miruju .
Privid kretanja nebeskih tela oko planeta zvanih sunce . A sve što su rastojanja veća ,
imamo privid da manji potencijali samo kruže oko većih ........... i tako to .
( Treba još samo reći , da mase tela ne zavise od dimenzija već od gustine i gustine anergija , a potencijali su u direktnom multiplikacionomodnosu gustina .)
Ako se rastojanja radikalno smanje između velikog i malog potencijala ( masa i energija ) , povećaće se ubrzanje malog potencijala i udariće ( tresnuće ) u veći . Dakle , jabuka
je pala . Ovo je prirodna zakonitost i tačno se zna kad će jabuka odleteti u nebo i
na osnovu kojih zakonitosti - dakle netrba se živeti u mraku ( verovanju ) .
Ako se na istom rastojanju od jabuke , nađe telo istih potencijala na nebu , otkinuta
jabuka lebdeće između njih ( lavitiraće - kao današnji neki političari ; nit mirišu nit smrde ) . A ako se sunce približi zemlji tako blizu , ako jabuka ne ispari , prva će da tresne o
njega . No tad ova rasprava više neće biti važna za zemljsku populaciju - dotad nima
ništa od verovanja .
Imajući u vidu ovu naučnu zakonitost , svi verujući iz citiranog primera mogu mirno
da spavaju i da prespavaju svoj verujući vek , nauka tvrdi sa svojim saznanjima da
će sve jabuke padati na zemlju , samo će neke zamišljene kod zanesenjaka
verujućih ( onih iz otkrovenja ) , kad se zanesu da lete na nebo - kao što cigani lete
u nebo - primer 2.
( neka mi ne zamere znalci iz fizike na ovako prostačkom objašnjenju , ali ono je
bliže znanju nego verovanje dato u primeru -- bar ja tako mislim ) .
Čemu služe dati primeri ? Prvi daje ortodoksnog verujućeg koji kleči ispred apsoluta .
Drugi daje praktikanta verujućeg , koji sumnju maskira magijom da bi prigrabio sve
radosti i tuge slobodnog života , koji je okupiran apsolutnom tiranijom ortodoksnih
verujućih . Treći primer trebao je da totalno prikaže očovečenje i znajućeg , ali
se filmadžije malo zanele sa tezom bogočoveka / oboženja i stvaranja paralelnog
sveta ( koji je stvorio novi bog ) --- verujući da će nauka kad tad da stvori novog moćnog
tvorca ( što je opet zanošenje onih koji veruju u postojanje apsolutnih saznanja i
znanja - konačno znanje boga ) .

Dakle , osporavanje naučnih metoda ( pa i na ovaj način ), može biti interesantna
špekulacija , ali to iznosti kao dokaz postojanja konačnog / bogo znanja / konačnih
istina / apsoluta -- zaista je paradoksalno nastupanje . Bar ja tako vidim i razumem
ove stvari .:think:
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
Loncar
Imajući u vidu ovu naučnu zakonitost , svi verujući iz citiranog primera mogu mirno
da spavaju i da prespavaju svoj verujući vek , nauka tvrdi sa svojim saznanjima da
će sve jabuke padati na zemlju.
Nauka na osnovu opazenih primera iz proslosti gde je primeceno da jabuke padaju na zemlju, PRETPOSTAVLJA da ce padati na zemlju i sutra, ali u to ne moze biti apsolutno sigurna... vec u to veruje.
Ovo je tako prosta istina koju je covecanstvu odavno dao Hjum time potpuno pokazavsi naucnom metodu gde mu je mesto. ..u pojavi, a sustina sveta i zivota sleduje filozofiji.
Nije mi jasno kako je moguce da tako prostu stvar evo ti u svojoj "elaboraciji" moje parafraze Hjuma, uspevas da to ne vidis niti razumes, jer ti se ocito ne svidja da to razumes.
Epa potrudi se, i videces da je ovo jos jedna od mnogih istina filozofije koja rusi uobicajeni metod ljudskog misljenja na koji si navikao.

Ma sta radio..ne mozes osporiti da je zakljucivanje na temelju indukcije..ili naucni metod.. bavljenje problematicnim sudovima.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
Dati primer je postavljen u vreme kada filozofija nije poznavala razliku izmedju skalarnih i vektorskih velicina. Duzina (put) je skalarna velicina i za nju vazi linearni racun. Brzina (kretanje) je vektorska velicina i za nju vazi vekrorski racun. Te dve velicine se ne sjedinjuju vec se svaka racuna posebno.
Znaci da je "paradoks" u svojoj sustini samo "posledica" nepoznavanja ove razlike.
Mozda da bude jasnije. Put se meri metrima a brzina metrima u sekundi. Ne mozemo brzinu izrazavati metrima. Nedostaje ona druga velicina a to je vreme.
Potpuno tacno kada posmatramo samo reči koje si upotrebio, ali misljenje koje stoji iza tih reci je potpuno pogresno.

Dekle, tacno je da Zenon nije uzeo vreme u obzir i da ga je izjednacio sa prostorom ili linijom, dok je pravo vreme nemerljivo, niti deljivo, niti opazljivo...ono je intuicija .. samim tim za njega ne vazi ono sto vazi za liniju. To je istina koju je na punu svetlost svima nama izneo Bergson.

Sto se tice matematike i njenog vremena, to vreme je takodje LINIJA i kao takvo daleko od toga da objasni Zenonov paradoks.

Kazes brzina se meri metrima u sekundi pri cemu je jedna sekunda 10600. ti DEO putanje zemlje oko sunca. Znaci opet PUT ..opet linija. uzeta kao jedinca vremena. Ovde imas posla samo sa linijama , istovremenostima ne i sa vremenom trajanjem.
Ali to zapravo nije tema ..ako te zanima pogledaj ovu temu..uvodni post:
http://forum.krstarica.com/threads/398259

Dalje, ma kako bila pogresna, cak i takva, ta jednacina prividno se bavi samo aporijom sa Ahilom i kornjacom ali ne i strelom i ne onim cuvenim fragmentom koji nas "ukopava u mestu".
Ono sto se krece - krece se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne krece se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se nista ne krece.
Zenon Elejski
Nema predjenog puta. Samim tim nema ni jednacine.

Sto se tice strele, opet ne vidim nikakvu jednacinu. Vreme fizicara u njoj nema veze.. :think:

Ako ustanem sa stolice i krenem ka vratima svoje sobe...do tog puta ceka me polovina, pa polovina polovine, pa opet pola od toga..i tako u beskonacnost. Nikada necu doci do vrata na taj nacin, jer moram preci beskonacno mnogo polovina.

Gde je sada vreme fizicara u tome?

Kretao se ja ovom beskonacnom putanjom poput kornjace ili poput Ahila potpuno je svejedno , i dalje me ceka beskonacno mnogo polovina koje moram preci...i koje nikada necu preci ma kojom brzinom se kretao.
 

Zona realnosti

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
318
Da pojasnim da ne bi doslo do kolizije misljenja i bespotrebnog sukoba.

Poenta mog komentara se sastoji u pogresnoj metodi racunanja. Dakle vektorski racun je poistovecen sa linearnim racunom pa je doslo do "paradoksa".

To je i sustina poimanja datog paradoksa.

U opasci koju si dao ispustio si osnovnu stvar a to je da sam komentarisao brzinu kao vektorsku velicinu. Ti si iz nje izvukao i put i vreme koji su sami za sebe skalarne velicine i prokomentarisao.

Ne moze se Zenonov paradoks posmatrati sa stanovista skalarnog racuna jer je on vektorska velicina.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
Da pojasnim da ne bi doslo do kolizije misljenja i bespotrebnog sukoba.
Mora doci do kolizije misljenja kada izneses svoje a niti procitas uvodni post teme.

Poenta mog komentara se sastoji u pogresnoj metodi racunanja. Dakle vektorski racun je poistovecen sa linearnim racunom pa je doslo do "paradoksa".
Nije zato doslo do paradoksa jer smo ,kako ti kazes, racunali pa poistovetili racune.

Kao sto ti rekoh, a ti nisi odgovorio.

Prvo: Nema predjenog puta, samim tim nema ni racunanja. (Vrati se na prethodni post).

Drugo: Ako zelim doci do vrata moje sobe, cekaju me beskonacno mnogo polovina koje moram preci i koje nikada necu preci ma kojom briznom se kretao. (opet se vrati ne prethodni post) Sta je ovde vektorsko a sta linearno kada je aporija "Strela" u pitanju.

Sto se tice tih pojmova "vektor" i "skalar" ne zanimaju me mnogo matematicke apstrakcije, ali koliko znam, vektor oznacava velicine koje imaju smer, a skalar one koje nemaju..pri cemu se u oba slucaja misli na ekstenzivne (prostorne) velicine, a ne na intenzivne velicine u koje spada vreme. Intenzivno je vanprostorno a merenje , samim tim i racunanje, moguce je samo u prostoru.
Naravno, matematicari se ne bave intenzivnim velicinama, niti se mogu baviti, medjutim, one su kljucne za objasnjenje Zenonovog paradoksa. Zato smo resenje istog dobili tek u dvadesetom veku sa Bergsonovom filozofijom.
 

gost 202584

Poznat
Poruka
7.237
Mora doci do kolizije misljenja kada izneses svoje a niti procitas uvodni post teme.



Nije zato doslo do paradoksa jer smo ,kako ti kazes, racunali pa poistovetili racune.

Kao sto ti rekoh, a ti nisi odgovorio.

Prvo: Nema predjenog puta, samim tim nema ni racunanja. (Vrati se na prethodni post).

Drugo: Ako zelim doci do vrata moje sobe, cekaju me beskonacno mnogo polovina koje moram preci i koje nikada necu preci ma kojom briznom se kretao. (opet se vrati ne prethodni post) Sta je ovde vektorsko a sta linearno kada je aporija "Strela" u pitanju.

Sto se tice tih pojmova "vektor" i "skalar" ne zanimaju me mnogo matematicke apstrakcije, ali koliko znam, vektor oznacava velicine koje imaju smer, a skalar one koje nemaju..pri cemu se u oba slucaja misli na ekstenzivne (prostorne) velicine, a ne na intenzivne velicine u koje spada vreme. Intenzivno je vanprostorno a merenje , samim tim i racunanje, moguce je samo u prostoru.
Naravno, matematicari se ne bave intenzivnim velicinama, niti se mogu baviti, medjutim, one su kljucne za objasnjenje Zenonovog paradoksa. Zato smo resenje istog dobili tek u dvadesetom veku sa Bergsonovom filozofijom.
геније и лудило.
 

Zona realnosti

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
318
Mora doci do kolizije misljenja kada izneses svoje a niti procitas uvodni post teme.



Nije zato doslo do paradoksa jer smo ,kako ti kazes, racunali pa poistovetili racune.

Kao sto ti rekoh, a ti nisi odgovorio.

Prvo: Nema predjenog puta, samim tim nema ni racunanja. (Vrati se na prethodni post).

Drugo: Ako zelim doci do vrata moje sobe, cekaju me beskonacno mnogo polovina koje moram preci i koje nikada necu preci ma kojom briznom se kretao. (opet se vrati ne prethodni post) Sta je ovde vektorsko a sta linearno kada je aporija "Strela" u pitanju.

Sto se tice tih pojmova "vektor" i "skalar" ne zanimaju me mnogo matematicke apstrakcije, ali koliko znam, vektor oznacava velicine koje imaju smer, a skalar one koje nemaju..pri cemu se u oba slucaja misli na ekstenzivne (prostorne) velicine, a ne na intenzivne velicine u koje spada vreme. Intenzivno je vanprostorno a merenje , samim tim i racunanje, moguce je samo u prostoru.
Naravno, matematicari se ne bave intenzivnim velicinama, niti se mogu baviti, medjutim, one su kljucne za objasnjenje Zenonovog paradoksa. Zato smo resenje istog dobili tek u dvadesetom veku sa Bergsonovom filozofijom.
Razmena misljenja ovako formulisanim uvodom dovodi do sukoba. To mi nije namera.

Prihvatam da ne znas razliku izmedju vektora i skalara pa ti zato dopustam da nesto ne razumes.
Skalar ima jednu velicinu. Vektor tri. Skalar brojcano oznacava vrednost dok vektor ima tri. Intenzitet, smer i pravac. U momentu kada vektoru oduzmes jednu ili cak dve velicine on prestaje to da bude.
Dakle: Kretanje (brzina) je jedan kontinualan proces. Kada ga, makar i verbalno zaustavis, time sto prelazis samo polovinu puta, vec si ga vestacki pretvorio u mirovanje. Sa te tacke gledista mozemo izvesti konkluziju da kretanje uopste ne postoji. Da je sve mirovanje.

Zenonov paradoks je upravo vesta manipulacija stanja. Tacno je da ako zelis preci ceo put, moras prvo preci polovinu. Ali time sto dogadjaj vracas unazad (da bi presao tu polovinu puta moras preci prvo polovinu te polovine) menjas tom vektoru smer. Iznenada i potpuno protiv stvarnosti. Na onaj drugi nacin (ako zelis doci do kraja moras preci prvo polovinu sledeceg dela puta) opet menjas skalaru vrednost. Smanjujes mu intenzitet dakle smanjujes brzinu. Opet ne valja jer vektoru bez razloga smanjujes intenzitet na polovinu.

Nadam se da ne zelis da me ubedis da kretanje ne postoji.
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
Razmena misljenja ovako formulisanim uvodom dovodi do sukoba. To mi nije namera.
Dovodis do sukoba misljenja svojim nametnjem pogresnih stavova, potpuno zanemarujuci argumente koje ti iznosim.

Prihvatam da ne znas razliku izmedju vektora i skalara pa ti zato dopustam da nesto ne razumes.
Znam razliku koju sam ti i objasnio..Takodje sam ti objasnio da su obe te velicine ekstenzivne ..ili prostorne i kao takve ne mogu objasniti Zenonov paradoks.
Tretiranje vremena kao ekstenzivne velicine jeste veliki apsurd celokupne matematike i fizike. Ja na to ukazujem i to negiram...samim tim tvoje dalje elaboracije koje razvijaju razne odnose izmedju vektora i skalara nemaju nikakve veze, jer negiram kako validnost jednog tako i drugog. Obe velicine su ekstenzivne a vreme , kretanje, trajanje je intenzivna (kvalitativna) velicina.
Mada, posto ne poznajes Bergsonovu filozofiju dopustam ti da nesto ne razumes.

Kretanje (brzina) je jedan kontinualan proces. Kada ga, makar i verbalno zaustavis, time sto prelazis samo polovinu puta, vec si ga vestacki pretvorio u mirovanje. Sa te tacke gledista mozemo izvesti konkluziju da kretanje uopste ne postoji. Da je sve mirovanje.
Upravo tako ..kretanje je kontinuitet..nedeljiva, intenzivna velicina. Ako zaustavimo kretanje time smo ga pretvorili u mirovanje.
Sa tim se slazemo, ali ne slazemo se sa tvojim daljim refleksijama o tome. Posto je kretanje kontinuitet, kao takvo ono je nedeljivo, ali takvog neceg nema spolja u prostoru. Sve sto opazamo u prostoru, moze se deliti, sto znaci da nije kontinuirano vec diskontinuirano.
A ako je diskuntinuirano onda to nije kretanje o kome govoris. Pa pokazi mi kretanje spolja u opazanju a da to na sta pokazes..ne bude linija ...koja je itekako deljiva sto znaci da nije kontinuirana

Mozda si ti navikao da vrtis prazne apstrakcije ali ako si dosao na forum "Filozofija"onda obrazlozi svoje sudove.
Gde u posrednom ili neposrednom iskustvu mozemo naci razlog istitnitosti tog suda? Gde mozemo naci kontinurano kretanje? Nemoj samo pokazati na neku liniju.

Zenonov paradoks je upravo vesta manipulacija stanja. Tacno je da ako zelis preci ceo put, moras prvo preci polovinu. Ali time sto dogadjaj vracas unazad (da bi presao tu polovinu puta moras preci prvo polovinu te polovine) menjas tom vektoru smer. Iznenada i potpuno protiv stvarnosti.
Da bih dosao do vrata svoje sobe cekaju me beskonacno mnogo polovina, a to sto, kako ti kazes, "vracam dogadjaj u nazad" nema nikakve veze.
Presao ja jednu polovinu ..pa sledecu polovinu do vrata pa opet pola od te polovine..pa se onda kako ti kazes "vratimo nazad".. nema nikakve veze sa time da nikada necu doci do vrata.. jer me cekaju beskonacno mnogo polovina koje moram preci. pa vracao se unazad ... koliko hocu.

Na onaj drugi nacin (ako zelis doci do kraja moras preci prvo polovinu sledeceg dela puta) opet menjas skalaru vrednost. Smanjujes mu intenzitet dakle smanjujes brzinu. Opet ne valja jer vektoru bez razloga smanjujes intenzitet na polovinu.
Ili delim ono sto je nedeljivo.Upravo tako time opet dolazimo do kretanja koje je kontinuirano i nedeljivo ....slazem se. Samo pokazi mi to takvo kretanje u prostoru? Gde je?
I opet ti kazem da mi ne pokazes samo na neku liniju, vec na nedeljivo ,,kontinuirano kretanje.
Ako to ne mozes da pokazes... nadam se da si u stanju da zakljucis sa mnom:

Kretanje kao prelazenje linije nije moguce. Kretanje je nesto sasvim drugacije...intuicija trajanja. Intenzivna(kvalitativna) a ne ekstenzivna (kvantitativna) velicina.
 

Zona realnosti

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
318
Dovodis do sukoba misljenja svojim nametnjem pogresnih stavova, potpuno zanemarujuci argumente koje ti iznosim.



Znam razliku koju sam ti i objasnio..Takodje sam ti objasnio da su obe te velicine ekstenzivne ..ili prostorne i kao takve ne mogu objasniti Zenonov paradoks.
Tretiranje vremena kao ekstenzivne velicine jeste veliki apsurd celokupne matematike i fizike. Ja na to ukazujem i to negiram...samim tim tvoje dalje elaboracije koje razvijaju razne odnose izmedju vektora i skalara nemaju nikakve veze, jer negiram kako validnost jednog tako i drugog. Obe velicine su ekstenzivne a vreme , kretanje, trajanje je intenzivna (kvalitativna) velicina.
Mada, posto ne poznajes Bergsonovu filozofiju dopustam ti da nesto ne razumes.



Upravo tako ..kretanje je kontinuitet..nedeljiva, intenzivna velicina. Ako zaustavimo kretanje time smo ga pretvorili u mirovanje.
Sa tim se slazemo, ali ne slazemo se sa tvojim daljim refleksijama o tome. Posto je kretanje kontinuitet, kao takvo ono je nedeljivo, ali takvog neceg nema spolja u prostoru. Sve sto opazamo u prostoru, moze se deliti, sto znaci da nije kontinuirano vec diskontinuirano.
A ako je diskuntinuirano onda to nije kretanje o kome govoris. Pa pokazi mi kretanje spolja u opazanju a da to na sta pokazes..ne bude linija ...koja je itekako deljiva sto znaci da nije kontinuirana

Mozda si ti navikao da vrtis prazne apstrakcije ali ako si dosao na forum "Filozofija"onda obrazlozi svoje sudove.
Gde u posrednom ili neposrednom iskustvu mozemo naci razlog istitnitosti tog suda? Gde mozemo naci kontinurano kretanje? Nemoj samo pokazati na neku liniju.



Da bih dosao do vrata svoje sobe cekaju me beskonacno mnogo polovina, a to sto, kako ti kazes, "vracam dogadjaj u nazad" nema nikakve veze.
Presao ja jednu polovinu ..pa sledecu polovinu do vrata pa opet pola od te polovine..pa se onda kako ti kazes "vratimo nazad".. nema nikakve veze sa time da nikada necu doci do vrata.. jer me cekaju beskonacno mnogo polovina koje moram preci. pa vracao se unazad ... koliko hocu.



Ili delim ono sto je nedeljivo.Upravo tako time opet dolazimo do kretanja koje je kontinuirano i nedeljivo ....slazem se. Samo pokazi mi to takvo kretanje u prostoru? Gde je?
I opet ti kazem da mi ne pokazes samo na neku liniju, vec na nedeljivo ,,kontinuirano kretanje.
Ako to ne mozes da pokazes... nadam se da si u stanju da zakljucis sa mnom:

Kretanje kao prelazenje linije nije moguce. Kretanje je nesto sasvim drugacije...intuicija trajanja. Intenzivna(kvalitativna) a ne ekstenzivna (kvantitativna) velicina.
Onda nemamo o cemu da diskutujemo.
 

123loncar

Veoma poznat
Poruka
14.302
Loncar


Nauka na osnovu opazenih primera iz proslosti gde je primeceno da jabuke padaju na zemlju, PRETPOSTAVLJA da ce padati na zemlju i sutra, ali u to ne moze biti apsolutno sigurna... vec u to veruje.
Ovo je tako prosta istina koju je covecanstvu odavno dao Hjum time potpuno pokazavsi naucnom metodu gde mu je mesto. ..u pojavi, a sustina sveta i zivota sleduje filozofiji.
Nije mi jasno kako je moguce da tako prostu stvar evo ti u svojoj "elaboraciji" moje parafraze Hjuma, uspevas da to ne vidis niti razumes, jer ti se ocito ne svidja da to razumes.
Epa potrudi se, i videces da je ovo jos jedna od mnogih istina filozofije koja rusi uobicajeni metod ljudskog misljenja na koji si navikao.

Ma sta radio..ne mozes osporiti da je zakljucivanje na temelju indukcije..ili naucni metod.. bavljenje problematicnim sudovima.
Isto može se reći za verujućeg da neželi da zna ?
Ti nepraviš razliku između znajućeg i verujućeg .
I znajući i verujući mogu da zastupaju isti stav ( jabuke padaju na zemlju ) .
Verujući to zastupa zato što je neko iskustveno zaključio da tako biva oduvek ; a
znajući zato što to može nekom svojom poštapalicom ( naukom ) da objasni pa i
predvidi kad neće ( tom istom poštapalicom ) . Verujući može i nemora da veruje
toj poštapalici , znajući zna je. Ima još jedna razlika između njih . Znajući zna
da njegova nauka nije predstavnik apsolutne istine ; verujući veruje da je njegovo
verovanje apsolutna istina .

Strela koja ne može da stigne do mete ( 1/2 ; pa 1/2 ; pa 1/2 preostalog puta ...... )
je problem verujućeg ; znajući zna sve o tome čak i o problemu verujućeg .

Tačno je da se svi naučni metodi bave problematičnim sudovima ; čak šta više i
kad zuaključuju opet formiraju nov preblematični sud . Tako se spoznaje , zato i
jeste svako znanje skup problematičnih sudova ( o svemu smislivom i nesmislivom
postojećem ) - a onda nieje ni konačno .
Lakše je verujućem , on promeni veru za večeru i gotova stvar .
Iz vere u veru . Od ovoga do onoga .
Znajući mora da osporava svoj sud , sve dok ne iskorači u nov ( snova problematičan )
sud --- i tako u beskrajon ( uvek gladan saznanja ) .
Ovde za mene nije sporna teza koju ti zastupaš da indukciona logika može da
se koristi i u iskustvenom logičkom zaključivanju ( koje je bilo dominantno pre
Aristotela - da tako kažem ) ; hteo sam da istaknem činjenicu da naučna istina
ne koristi samo taj metod , a i kad njega koristi koristi niz logika ( matematičku ,
fizičku , hemijsku .............. ) ; da kažem pratećih ; tako da imamo jasnija saznanja
o predmetu promatranja ( kad jabuka pada na zemlju a kad leti u nebo ) !
Verujući samo veruje zahvaljujući iskustvenoj indukciji da ona uvek i samo uvek
pada na zemlju .
Konačno , nauka je uzela na sebe da sva verovanja ( istorijska dokaže ili ospori ) ,
stoga je i stvorila toliko logičkih metoda ( kao saznajne poštapalice ). Ona dosad
ništa drugo i ne radi ! Čak se upinje iz petnih žila da dokaže i verovanje verujućeg
u apsolut .
I pošto je znanje zbog svojih problematičnih sudova svojevrsno verovanje , to svojevrsno
verovanje ima i praktičnu primenu ( neda mi , da stanem ispred strele koja stalno
prelazi pola po pola ) snova saznaje o sebi i o sopstvenim zabludama ( i ovde je lakše
verujućem , samo promeni veru ) .

парадокс (грч. paradoxos птротив мишљења, против очекивања), латиницом: paradoks
мишљење противно општем мишљењу; 1. привидна бесмислица, особеност, настраност, необична и чудна мисао или ствар; 2. рет. подврста антитезе: реченица чија су два дела на први поглед потпуно супротна, а ипак стоје један поред другог, нпр.: Не бојим се, али ме је страх.

Ne bojim se , ali me je strah da verujem u ono što neznam ; jer sve moći koje
su mi znane one su i pobedive , zato stalno razotkrivam moći neznane mi .
:think:
P.S.
Izvini, da možda ne misliš da je filosofija nadljudska moć ?
Ja se divim ljudima koji su do mnogih saznanja došli sedeći ( promišljajući )
- čistim umom ( da tako kažem ) ; bez mnogo rada ( institutskog - da tako kažem ) .
Divim se mnogim misliocima stare ere ; čitao bih njihova razmišljanja danima
( iako su sad srednjoškolci genijalci za njih - ovo je XXI vek ).
No ipak ne mislim da je filosofija na bilo koji način iznad čoveka .?
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
lazhni "paradoks" o prolasku kroz vrata. na desetine puta dnevno praktichno pokazhem da je taj paradoks chista fikcija..
Upravo je fikcija tvoje misljenje da mozes doci do vrata i da je taj predjeni put isto sto i ketanje.
Zenonov paradoks otkriva da je misljenje da ja mogu linjom doci do sledece tacke paradoks i da se to sto ja zamisljam u svojoj svesti da se desava ..zapravo ne desava, to je iluzija.

Linija postoji samo u svesti kao slika gde razmisljamo o putu koji smo navodno presli. Medjutim kretanje nije isto sto i linija u prostoru ili predjeni put . Linija je skup tacaka poredjanih jedna do drugih a kretanje je u vremenu , trajanje, nesto fundamentalno drugaacije od linije. Kretanje nije isto sto i prostor vec je ono nesto svojevrsno.."inuticija trajanja" a tacka a i tacka b, kao krajevi jedne linije, postoje samo u svesti kao slika ili simbol tog kretenja pri cemu ta slika ne dotice sustinu tog kretanja ..
Zivot , kretanje , vreme... je nesto drugacije od linije, od nepokretnih polozaja u prostoru... zivot je intuicija trajanja!
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
Anime.Boy
Da, vec sam citao o tome. Citao sam jos pre o Bergsonovoj teoriji ali sam takodje pronasao i jos jednu zanimljivu... Ako imas vremena procitaj, interesuje me tvoj komentar >
Konkretno, Zeonov paradoks postoji zbog pogrešnog definisanja „kretanja“, odnosno paradoks postoji jer ne postoji logika u našem poimanju “kretanja”, gledati na “kratanje” u klasičnom smislislu te reči je nelogično.

“Mehaničko kretanje je osnovni vid kretanja I predstavlja promenu položaja tela (supstancije) u prostoru I vremenu” greška je upravo ovde. Ne postoji “mehaničko kretanje” kao što ne postoji ni “toplotno kretanje”, “hemijsko kretanje”, “kretanje fizičkih polja” (postoji samo skup informacija odredjene strukture u nekoj tački prostora koje grade „toplotu“, „hemiju“, „talas“, „telo“) … Kod svakog od navedenih “kretanja” bitan faktor je put odnosno rastojanje koje telo (čestica, talas) mora da pređe da bi stiglo u željenu tačku. Ako telo, čestica, talas… mora da pređe put dolazi do paradoksa… Zeonovog paradoksa.

Međutim šta bi se desilo ako telo ne bi “prelazilo put” ? Zamislite da je svaka čestica građena od informacija a da je kretanje kopiranje istih iz jedne prostorne tačke u drugu. Odnosno kretanje je trenutna promena strukture informacija ciljane tačke u prostoru u onu strukturu koju ima telo koje se “kreće” a sve usled dejstva sile ili frekvencije u odredjenom intervalu vremena. Kopiranje ne koristi “put” odnosno “ne prelazi put” iz jedne tačke u drugu već se desi trenutno na kraju odredjenog vremenskog intervala. Znači ne postoji „ništa“ uvek je „nešto“ samo je pitanje koje se informacije nalaze trenutno na određenom mestu (na određenoj tački u prostoru).

Dakle nema “puta” nema “polovina” koje treba preći nema paradoksa, već se krećemo trenutno menjanjem structure informacija prostora koji se nalazi ispred nas tako što se informacije od kojih smo gradjeni trenutno kopiraju u sledeću prostornu tačku a nestaju iz početne. Na taj način „ne putujemo, ne prelazimo put“ već smo trenutno tamo gde želimo biti, dalje to dovodi do nestajanja paradoksa i do objašnjenja zašto u praksi ipak stignemo do željene tačke u prostoru. Stignemo upravo zato jer se „krećemo“ na način gore opisan a ne na način koji danas uzimamo zdravo za gotovo.
Autor ovog teksta ispravno primecuje da kretanje nije, i ne moze biti isto sto i predjeni put ili linija u prostoru, ali pokusavajuci da objasni to svoje zapazanje i dalje se drzi svog uobicajenog realistickog pogleda na svet ili uzima postojanje prostora kao takvog ..nezavisno od svesti subjekta. Takodje, upotrebljava kao "deus ex" ... pojam "informacija" koji je sve samo ne jasan. Pod njim mozemo misliti bilo sta.

Tako da taj tekst osim ispravnog zapazanja da je kretanje fundamentalno drugacije od linije, nema osnova u daljim spekulacijama koje negiraju prostor, a onda ipak smestaju kretanje u prostor.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
Anime boy
Huh nisam se mnogo bavio filozofijom, ali svakako cu procitati radove koje si mi naveo jer sam otvoren za sve. Ja smartam da je autor gore navedenog teksta pokusao da objasni kretanje sa stanovista fizike, jer ako bi se (ako se) kretali (krecemo) na nacin CUT/PASTE (informacija), zaista paradoks ne postoji jer ne postoji ni put. Uostalom Tesla je tvrdio nesto slicno ako se ne varam (da je telo-u svakom smislu te reci- sastavljeno od informacija koje vibriraju na odredjenoj frekvenciji), mozda si cuo spekulacije o Teslinom dezintegratoru cestica ? Uostalom zasto zivot ne bi bio baziran na principu rada racunara - protoka informacija - stanje 0 i 1 - ima struje nema struje ( u odredjenoj prostornoj tacki ) ?
Upravo ono sta sam napisao. Kaze da prostor postoji kao takav nezavisno od svesti subjekta koji opaza sto je upravo apsurd. Takodje, iako je distancirao kretanje od linije i dalje se on drzi dobre stare linije samo sto ju je isprekidao ...kao na sivacoj masini. :)

Nista od toga ne dodiruje sustinu stvari. To su frustrirajuci pokusaji da umesto sto ce pitati filozofe o cemu se tu radi, materijalisti pokusavaju da objasne sami, ne shvatajuci da su do grla u apsurdima.

Sto se tice kretanja i linije pogeldaj jos jednom onaj blog o Bergsonu ako nisi:
BERGSON -trajanje
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=6636

Videces da je kretanje nesto sasvim drugacije od prostora i da je ono supstancija a da je prostor ono sto je uvek bio ili "forma opazanja razuma". Akcidencija. Nije kretanje u prostoru nego je prostor izveden iz kretanja.
 

Vitali

Aktivan član
Poruka
1.732
Upravo je fikcija tvoje misljenje da mozes doci do vrata i da je taj predjeni put isto sto i ketanje.
to nije moje mishljenje, to je stvarnost- ja kroz ta vrata prodjem.

Linija postoji samo u svesti kao slika gde razmisljamo o putu koji smo navodno presli. Medjutim kretanje nije isto sto i linija u prostoru ili predjeni put . Linija je skup tacaka poredjanih jedna do drugih a kretanje je u vremenu , trajanje, nesto fundamentalno drugaacije od linije. Kretanje nije isto sto i prostor vec je ono nesto svojevrsno..
zapravo ne. kretanje je vezano za prostor ne za vreme. protok vremena je posledica kretanja, jer kretanje nemozhe da se desi u trenutku, ali je kretanje akcija koja je vezana prvenstveno za prostor, prelazhenje neke razdanjine, tj. duzhine. a duzhina je dimenzija prostora.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.948
to nije moje mishljenje, to je stvarnost- ja kroz ta vrata prodjem.
To nije stvarnost vec iluzija. Slika jedne linije u svesti. Dok si se kretao nije bilo nikakve linije.


zapravo ne. kretanje je vezano za prostor ne za vreme. protok vremena je posledica kretanja, jer kretanje nemozhe da se desi u trenutku, ali je kretanje akcija koja je vezana prvenstveno za prostor, prelazhenje neke razdanjine, tj. duzhine. a duzhina je dimenzija prostora.
Zapravo da. U prostoru imas skup nepokrentih tacaka poredjanih jedna do druge. Kao takve...kao nepokretne i jukstapozicionirane jedna do drugih one se fundamenalno razlikuju od kretanja koje je sukcesija a ne jukstapozicija.

Kada zamisljas telo koje se krece iz tacke a u tacku b ono sa cime imas posla jeste jedan jedini polozaj tela u prostoru. U tom polozaju to telo miruje.. ne krece se.
Prethodni polozaji ne postoje u sadasnjosti vec u tvom secanju. Kada mislis na kretanje znaci mislis na skup nepkretnih slika poredjanih jedna do druge i onda kazes da je to "kretanje". Ma nemoj? To sto si pokaazao je nepokretna slika u prostoru sastavljeana iz percepcije i slike secanja. Nema tu kretanja. kRETANJE SE NE OPAZA ...ONO JE INTUICIJA.

Uostalom sve sam ovo vec pisao. Izvoli pa razmisaljaj:

Ova ilustracija dole prikazuje snimke video klipa u kome imamo kretanje crne tacke duz belih tacaka poredjanih u krug. Snimak je postojao na yu tube pa je uklonjen, ali bez obzira to moze pojasniti ovo sto ti govorim:


U svakom trenutku vremena u SADASNJOSTI imamo samo jednu jedinu crnu tacku. Ona je u sadasnjosti nepokretna..miruje.
U sledecem trenutku vremena ona NESTAJE ,ne postoji, ona postaje proslost a sledeca crna tacka postaje sadasnjost . Kada je nastupila sledeca crna tacka, prethodne vise nema u prostoru niti prostor o njoj cuva bilo kakav trag. Znaci prethodna tacka egzistira samo u nasem secanju.


Kako nasa inteligencija sada dobija iluziju kretanja?

Tako sto sada imamo ,samo jednu crnu tacku u sadasnjosti i jednu crnu tacku SECANJE (obratite paznju -secanje) I sada inteligencija ,ne bi li dobila kretanje, vrsi SINTEZU jedne crne tacke u sadasnjosti, i jedne crne tacke secanja (koja vise ne postoji u stvarnosti ) uzetoj iz proslosti iz memorije.

Ali kako vrsimo tu sintezu? Da li tako sto te dve tacke (jednu virtuelnu a jednu aktuelnu) redjamo jednu do druge?

Upravo tako, ali onda nemamo posla sa kretanjem vec sa prostorom, sa slikama crnih tacaka poredjanih jedna do druge u nasoj svesti, a to nije kretanje. Kretanje nije zbir nepomicnosti. Time nismo mislili kretanje.

Kretanje je osnova naseg bica . Ono je trajanje, ali ono se ne moze predstaviti inteligencijom i njenim kinematografskim mehanizmom, a koja ima posla jedino sa nepokretnim opazajima, ne i sa kretanjem niti trajanjem.
Trajanje ili uzastopnost je stvar intuicije i necega sto je Bergson nazvao "Kvalitativna mnozina" a gde se sve sastoji u medjusobnom prozimanju i trajanju.

Verovatno mnogi nisu do sada primetili da je percepcija(opazanje) zapravo secanje. I da se memorija itekako mesa sa osecajima. Da je cak svaka percepcija memorija, kako kaze Bergson. Proslost ne postoji , osim u secanju, buducnost se jos nije desila. A u sadasnjosti imamo posla samo sa jednim jedinim polozajem neke stvari, koji je uz to jos nepokretan. Prethodni polozaj je secanje a upravo sinteza jednog secanja i jednog aktuelnog sadasnjeg momenta (koji je takodje secanje) daje iluziju kretanja.
Istina je da mi brojimo uzastopne trenutke trajanja i da nam se vreme, po svojim odnosima s brojem, pokazuje najpre kao merljiva veličina, sasvim analogna prostoru. Ali, ovde treba napraviti važnu distinkciju. Kažem, na primer, da je protekao minut, a pod tim mislim da je klatno, otkucavajući sekunde, izvelo šezdeset oscilacija.Ako svih tih šezdeset oscillacija sebi predočim odjednom i jednom jedinom apercepcijom duha ja po hipotezi isključujem ideju o uzastopnosti, mislim ne na šezdeset otkucaja koji se smenjuju,već na šezdeset tacaka jedne čvrste linije od kojih svaka takoreci simbolizuje jednu oscilaciju klatna.

Ako, pak, želim da sebi tih šezdeset oscilacija predočim uzastopno, a ništa ne menjanjući u načinu njihova stvaranja u prostoru moraću da mislim na svaku oscilaciju isključujući sećanje na prethodnu, jer prostor o njoj ne čuva nikakav trag ,međutim, baš zbog toga ja cu sebe osuditi da neprestano ostanem u sadašnjosti i odreći ću se toga da mislim uzastopnost ili trajanje. Ako, napokon, zadržim, spojeno sa slikom sadašnje oscilacije, sećanje na oscilaciju koja joj je prethodila, desiće se jedno od dvoga:
1)ili ću dve slike staviti jednu do druge, pa ćemo se tako vratiti na našu prvu hipotezu ili ću
2) Ili cu ih primetiti jednu u drugoj, kako se prožimaju i među sobom organizuju kao note neke melodije, obrazujući ono što cemo nazvati nejasnom ili kvalitativnom množinom, a što nema nikakve sličnosti sa brojem:

Tako ću dobiti sliku čistog trajanja, ali ću se, takođe, potpuno osloboditi ideje o homogenoj sredini ili o merljivom kvantitetu. Citat Bergson iz dela Trajanje i sloboda volje
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.