Šarlatane, kad bi Isina bila stvar jezika, tada bi svako na svakom jeziiku svaku nebuklozu mogao da proglasi Istinom, Kao što ti inače ovde i činiš. A tako isto i mnogi drugi ljudi čine.
Po stoti put ti kazem, pocni da slusas svoje sagovornike.
Ja nisam rekao da je istina stvar jezika vec da je znacenje reci istina stvar jezika.
Da li ti
stvarno ne vidis razliku izmedju te dve stvari?
Recimo, imamo neko verovanje kao sto je "Ne moze se pise zajedno". Postavlja se pitanje: od cega zavisi da li je to verovanje istina?
Reci da je neko verovanje istina znaci predstaviti neko verovanje pomocu reci istina. Tako da, prva stvar od koje zavisi da li je neko verovanje istina ili ne jeste znacenje reci istina tj. skup svih pojava koje se mogu predstaviti tom recju. A znacenje reci odredjuje sta drugo nego jezik.
Istina nije nista drugo nego rec kojom se moze predstaviti svako verovanje koje je u skladu sa onim delom realnosti na koje se ono odnosi.
Sada znamo sta je istina ali jos uvek ne znamo da li je verovanje "Ne moze se pise zajedno" tacno. To znaci da istinitost tog verovanja ne zavisi
samo od definicije pojma istine vec i od neceg drugog.
A sta je to drugo?
To drugo je da li je to verovanje u skladu sa onim delom realnosti na koje se ono odnosi.
Dakle, moramo da saznamo jos tri stvari: na koji deo realnosti se odnosi to verovanje, kako opisuje taj deo realnosti i kako zaista izgleda taj deo realnosti.
"Ne moze se pise zajedno" je verovanje koje se odnosi na deo realnosti koji zovemo jezik. Konkretno, odnosi se na pravopis srpskog jezika. Dakle, to je
jezicko verovanje. Ja sam namerno uzeo za primer takvo verovanje jer hocu da ti pokazem na koje sve nacine istinitost neke tvrdnje moze da zavisi od jezika. Takozvane analiticke
a priori tvrdnje, kao sto je recimo tvrdnja "Covek je zivo bice", su takodje primer jezickih verovanja, s obzirom na to da njihova istinitost ne zavisi od nicega drugog osim od pravila datog jezika. Kad kazemo da je covek zivo bice time nismo rekli nista drugo nego da sve sto se moze oznaciti recju covek takodje moze da se oznaci recju zivo bice.
Da bi mogli da utvrdimo na koji deo realnosti se dato verovanje odnosi, mi moramo prethodno da razumemo recenicu kojom je to verovanje izrazeno. Dakle, istinitost verovanja zavisi i od same recenice kojom je ono izrazeno, a posto je za razumevanje neke recenice potrebno razumevanje jezika na kojem je ona napisana ili izgovorena, onda istinitost nekog verovanja zavisi i od jezika na kojem je recenica, kojom je to verovanje izrazeno, napisana ili izgovorena.
Na isti nacin, da bi mogli da utvrdimo na koji nacin dato verovanje opisuje deo realnosti na koji se odnosi, moramo da razumemo recenicu kojom je ono izrazeno kao i jezik na kojem je ta recenica napisana ili izgovorena.
Jedino sto ne mora da zavisi od jezika prilikom proveravanja istinitosti nekog verovanja jeste kako zaista izgleda deo realnosti na koji se to verovanje odnosi. Medjutim, posto je u ovom slucaju predmet naseg verovanja pravopis srpskog jezika, susrecemo se situacijom u kojoj istinitost nekog verovanja u svakom pogledu zavisi od jezika.
Ko razume pravopis srpskog jezika taj zna da je verovanje "Ne moze se pise zajedno" neistinito.
Da li ces i sada, nakon ovako detaljnog objasnjenja, da nastavis da ignorises ono sto pisem i da mi odgovoras na stvari koje ja nisam rekao?
Hoces li nam
jos jednom dokazati da si tipicni
solipsista kojeg mrzi da izadje iz svoje glave i vidi sta se desava oko njega?
Kad se dete rodi prvo nauči jezik, tj. nauči da govori, pa tek onda logički da misli i pomoću logike pokušava da dođe do istine. Po svemu sudeći ti si tek naučio da govoriš.
Po svemu sudeci, ti jos uvek nisi naucio da govoris.
