Zenonov paradoks

[milsu]

И даље, као што у једном каблу може несметано да постоји више сигнала са различитим фреквенцијама који не виде један другога, тако исто и у свету постоји живот на више различитих фреквенција. На пример, ако ми живимо на 30 фрејмова по секунди, а неки други свет живи на 60, а трећи на 120, ова три света делиће живот у истом простору, али се неће међусобно видети. Међутим, ако неко из света од 60 ФПС промени фреквенцију на 30 ФПС, он се у том тренутку "створи" у нашем свету, и ми га због подударности фреквенција одједном видимо. Али када врати фреквенцију на 60 ФПС, онда "нестане" пред нашим очима.

Простор и време су дефинисани одређеним ограниченим бројем градивних јединица, као координатама. Најмања градивна јединица простора би се вероватно могла назвати пиксел, то је нека најмања јединица светлости, која поседује и материјалну и енергетску природу, и на тај начин је свет саздан од светлости, то јест од пиксела. Цео свемир се на неки начин пројектује као слика од светлости, на тродимензионалном екрану са пикселима и у одређеним фреквенцијама.

 

[oziman]

Љубо je закључио да се парадокс састоји у закључку да у свету нема кретања кога опажамо чулима. Као да су Зенон и сви остали филозофи који су се бавили тиме, све до Бергсона, били некакви дебили, шта ли. Па их он ево "руши" демонстрирајући ходање.
Али није он једини. Већина људи тако разумева Зенонов парадокс,а можемо споменути чак и Диогена који је по причи ходао по соби како би показао да има кретања (али приче о Диогену сличне су причама о Краљевићчу Марку, дело су народа).

Дакле већина људи могу појмити Зенонов парадокс, али то је све. О правом његовом разумевању они су како каже Хералкит:

Ljudima su oči i uši loši svedoci (od male koristi) ukoliko imaju varvarske neuke duše. Mnogi kada se susretnu sa takvim stvarima, iste pravilno ne tumače, niti ih razumeju kada ih nauče. Ne znaju kako valja slušati i kako valja o tome govoriti".

Зато ћу појаснити бесмисао тога и рећи којим правим закључцима мислеће људе води овај парадокс.

"Рушити" Зенонов парадокс тако што ће неко ходати по соби слично је као када би рушио чињеницу да су ова два квадрата исте боје, рекавши да он види да нису исте боје.

Pogledajte prilog 510956

Овде се ради се о илузији. О нечему што је другачије од онога како га видимо па се и не може рушити констатовањем онога што видимо.

Слично је и са кретањем.

Оно што опажамо и зовемо "кретање" постоји у нашем опажању, то нико не спори, али Зенонов парадокс показује да то постоји као илузија, као имагинација наше моћи сазнања. Показује да кретање није прелажење тела дуж тачака пута него "мењање статичних менталних слика" баш као на филму. Зато је то Бергсон то назавао "кинематографски принцип интелигенције".

То је истина о кретању која следи из парадокса а која у основи мења уобичајени поглед на свет. Наравно мења га код онога ко неће парадокс склонити на страну, гурнути под тепих, заборавити и настављајући кроз живот мислити да се кретање састоји у прелажењу пута.

 

[Ljubo2]

Ozimane, nije problem razumeti Zenonov paradoks, ali pitanje je ČEMU TO PRAKTIČNO SLUŽI?
Imajući u vidu da je u Univerzumu sve racionalno, da u njemu, kao i u ljudskom telu, nema viška delova
tj.da ničega nema da nečemu ne služi. A Zenonov paradoks apsolutno nikakvu praktičnu vrednost nema.
Pa se postavlja pitanje, zašto se baviti nečim što ničemu ne služi. Da li zato da bi
se neko s tim pravio pametan, kao ti na primer, ili zato da bi izigravao budalu - opet kao, na primer, ti.

 

[Sousuke Aizen]

to sam ga i ja pitao i nećeš verovati nije mi odgovorio
zato što i sam zna kolika je to nebitna glupost,sve i da je tačno,potpuno je nebitno da li je tačno ili ne,niko nema nikakvu korist od toga

 

[Svetozar ot Ružičić]

Moj sin kad se rodio skoro da nije imao kosu. Kad mu je počela da raste bila je riđkaste boje. Nakon godinu dve, postala je smeđa. Danas je gotovo crna. A kad ostari biće zasigurno seda, tj. bela. I hajde ti meni sada reci šta je tu ISTINA?

Ne poznajem tvog sina tako da ne bih mogao da ti odgovorim na pitanje sta je od ovoga sto si rekao istina. Ono sto mogu da kazem to je sta moze da bude istina. Recimo, moze biti istina to da tvoj sin nije imao kosu kada se rodio. Zatim, moze biti istina da mu je kosa bila ridja kad je pocela da raste. Onda, moze biti istina da mu je nakon godinu dve bila smedja. Takodje, moze biti istina da mu je danas gotovo crna. I na kraju, moze biti istina da ce mu, kada ostari, kosa biti seda tj. bele boje. Svaka od tih pet propozicija moze biti istina tj. moze biti u skladu sa onim delom realnosti na koji se odnosi. E sad, da li je svaka od tih propozicija istina ili ne, to ne mogu da ti kazem, prosto zato sto ne znam tvog sina. A i da mogu da ti kazem, opet ne bi znacilo da sam u pravu, jer jedno je misliti da je nesto istina, kako god dosli do takve misli, a drugo je da li je to nesto stvarno istina.

Da li je Istina do da je u mog sina kosa riđa, plava, smeđa, crna ili seda?

To je sasvim drugo pitanje. Ti se sada pitas koje je boje kosa tvoga sina u svakom trenutku njegovog postojanja. Odgovor na to pitanje ne znam ali moze recimo biti da je u svakom trenutku postojanja tvog sina njegova kosa ili ridja ili smedja ili crna ili bela ili te kose uopste nema. Posto se boja kose tvog sina menja kroz vreme, ne mozemo reci da je u svakom trenutku boja njegove kose neka specificna boja, kao sto je recimo smedja ili crna, vec mozemo samo reci da je jedna od mogucih tj. ili je ridja ili je smedja ili je crna ili je bela ili te kose uopste nema. Sve moze da se razjasni kad za to postoji volja.

Dakle, ovde imamo sest razlicitih tvrdnji i svaka od njih moze da bude istina. E sad, da li one to jesu ili nisu, da li su samo neke od njih istinite ili je pak slucaj da nijedna od njih nije istinita, i ako su samo neke od njih istinite koje su to tvrdnje koje su istinite, na ta pitanja ne mogu da odgovorim zato sto ne poznajem tvog sina. A cak i da mogu odgovorim, to opet ne bi znacilo da sam u pravu.

Kad nešto opazimo i u tančine opišemo šta smo opazili i kažemo da je ISTINA to što smo opazili, već naredne sekunde to što smo opazili i opisali može da se promeni i bude drugačije nego što je pre nekoliko trenutaka bilo.

To je nebitno. Ako nas jedino zanima koja je boja kosa Donalda Trampa samo u odredjenom trenutku, a ne u svakom, onda to mozemo da saznamo tako sto bi bas u tom trenutku opazili njegovu kosu.

Naprotiv, potpuno je jasno o čemu ja govorim i to je ISTINA što ja govorim, ali ti si, kao i sav ostali svet, ubeđen da se do istine dolazi opažanjem, a ne razumevanjem stvarnosti. ne shvatajući da se na taj način ne može saznati Prava i Konačna Istina ni o čemu, već samo RELATOVNA, tj. trenutačna Istina, koja danas jeste, a već sutra NIJE.

Istina nije nesto sto moze danas da bude a sutra da ne bude. Istina je verovanje koje se ili podudara sa onim delom realnosti na koji se odnosi ili se ne podudara. Ako je u jednom trenutku kosa Donalda Trampa plave boje a u narednom ruzicaste, to ne znaci da je neistina to da je u prethodnom trenutku Trampova kosa bila plava. Nauci jezik pa tek onda dodji da nam pametujes.

Kad bi Istina o stvarnosti mogla da se sazna po načinu opažanja, tada bi i ovca znala istinu, jer i ona može da opaža.

Mnoge istine je moguce saznati samo na osnovu opazanja. Naprimer, koje je boje kosa Donalda Trampa u odredjenom trenutku je nesto sto mozemo da saznamo samo na osnovu opazanja, bez ikakvog razmisljanja.

Na drugu stranu, ako bi hteli da otkrijemo pravila po kojim neki deo univerzuma funkcionise, onda bi nam osim culnog iskustva bio potreban i intelekt.

Nauka, recimo, izucava pravila po kojim odredjeni delovi univerzuma funkcionisu, i u te stvrhe ona koristi kako culno iskustvo tako i intelekt.

Tako da nisi u pravu kada kazes da naucnici ne razmisljaju. Ajnstajn svakako nije bio neko ko je do svojih otkrica dosao tako sto je bez ikakvog razmisljanja zevao u univerzum.

Istina o stvarnosti se ne saznaje opažanjem, već razumevanjem stvarnosti - zapamti to.

Bruka i sramota je to sto se uopste ne trudis da razumes svoje sagovornike pre nego sto odlucis da im se suprotstavis.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Мрзи ме да читам све странице, углавном, реч је о погрешној поставци кретања, као да је оно аналогно, а уствари је дигитално, то јест, свет се креће на одређеној фреквенцији, и има одрећени ограничен број помераја у јединици времена, као кад на пример имамо 30 или 60 FPS у некој видео игри. Тако да никада не прелазимо тачно половину преосталог растојања, већ прелазимо одрећени ограничени број помераја у јединици времена. Ако на пример живимо у фреквенцији од 60 FPS, онда ако се крећемо константно током једне секунде, у тој секунди се померимо тачно 60 пута, ни мање ни више. Зато, ако се непрестано крећемо, морамо стићи од тачке А до тачке Б, јер идемо фрејм за фрејмом.

Verujem da je kretanje analogno tj. da je svako kretanje izmedju svake dve tacke sacinjeno od beskonacno mnogo pomaka. Medjutim, da li je to tacno ili ne, uopste nije bitno, zato sto Zenonov zakljucak da kretanje ne postoji u svakom slucaju ne sledi.

Problem je u tome sto su Zenon, Bergson i Oziman tri komplet debila.
A debil je i Ljubo koji misli da Zenonov zakljucak ne sledi zato sto prostor nije sacinjen od tacaka.

 

[Svetozar ot Ružičić]

"Рушити" Зенонов парадокс тако што ће неко ходати по соби слично је као када би рушио чињеницу да су ова два квадрата исте боје, рекавши да он види да нису исте боје.

[slika]

Овде се ради се о илузији. О нечему што је другачије од онога како га видимо па се и не може рушити констатовањем онога што видимо.

Ta opticka iluzija koju stalno pominjes i Zenonov paradoks nemaju apsolutno nikakve veze jedno s drugim. I uopste nisi u pravu kada kazes da je rusenje Zenonovog paradoksa hodanjem po sobi slicno kao kada neko rusi cinjenicu da su pikseli od kojih je sacinjeno polje A i polje B na sledecoj slici iste boje, rekavsi da on vidi da nisu iste boje.

Rec "iluzija" je fensi naziv za verovanje koje nije istinito. Konkretno, ova opticka iluzija ne pokazuje nista drugo nego da je ljudima tesko da tacno odgovore na pitanje "Da li su pikseli koji cine polje A i polje B na ovoj slici iste ili razlicite boje?" Problem zasto vecina nas ne moze da da tacan odgovor na ovo pitanje je bas zato sto ne vidimo da su pikseli koji cine ova dva polja iste boje vec automatski ono sto vidimo zamenjujemo simbolima tj. apstrakcijama.

Mi smo navikli da apstrahujemo -- mi smo visoko apstraktna bica -- sto je razlog zasto na ovoj slici ne vidimo piksele -- piksele momentalno zaboravljamo -- vec trodimenzionalne objekte u prostoru koji su osvetljeni na odredjeni nacin. A posto ne vidimo piksele, ne vidimo da su pikseli koji cine polje A i polje B iste boje. Ono sto vidimo to su jedno crno i jedno belo polje koja su osvetljena na dva razlicita nacina.

Inace, ova iluzija ne osporava cinjenicu da su ova dva polja, u smislu fizickih tela, razlicite boje.

 

[Ljubo2]

USER UNFRIENDLY:

A debil je i Ljubo koji misli da Zenonov zakljucak ne sledi zato sto prostor nije sacinjen od tacaka.

Ne, ja sam debil zato što razgovaram sa debilom koji je umislio da je prostor sačinjen od tačaka. Do te mere da su tačke u prostoru počele da mu se priviđaju i dok usled priviđanja nije postao ubeđen da se prostor zaista sastoji od tačaka.

I kao drugo, nebo je plavo, more je plavo, a kosa Donalda Trampa nije, debilu.

 

[hakim bej]

Da bi coveku koji stari osedela kosa, ona mora osedeti do pola. Da bi osedela do pola ona mora osedeti cetvrtinu.... Po ozijevom paradoksu kosa nikada nece osedeti.
Stvarnost nas uci drugacije: jedna po jedna vlas postaje bela, pa to izgleda kao postepena promena boje.
Zakljucak se moze primeniti i na kretanje.

Ako promenu boje posmatramo uvecano, videcemo da jedna vlas ne promeni boju odjednom, nego, kao u vecem modelu, naizgled postepeno.

Kretanje kroz prostor ili kroz boje je jednako kretanje.
Gausova kriva, hiperbola i asimptota nude upotrebljiv matematicki opis. Matematika je produzena ruka logike. Brojevi su bogovi u mnogim ucenjima.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ne, ja sam debil zato što razgovaram sa debilom koji je umislio da je prostor sačinjen od tačaka. Do te mere da su tačke u prostoru počele da mu se priviđaju i dok usled priviđanja nije postao ubeđen da se prostor zaista sastoji od tačaka.

I kao drugo, nebo je plavo, more je plavo, a kosa Donalda Trampa nije, debilu.

Kad naucis jezik, javi se. I da, kosa Donalda Trampa jeste plava.

 

[Augustus]

Da su Zenon, i njegov učitelj pre njega bili upravu svakodnevno nam dokazuje astronomija. Podji od crne rupe koja dokazuje nepouzdanost i laž čula vida. Naime ako neka osoba posmatra drugo lice kako biva usisavano u crnu rupu, u jednom momentu, za posmatrača žrtva će stati u mestu nepomična i njena figura će postepeno početi da bledi sve dok ne nestane. Sa druge strane žrtva koja biva usisavana u crnu rupu doživljava potpuno drugačije iskustvo, njeno kretanje nikada ne prestaje a slika njenog tela počinje da se rasteže, a kovitlanje svetla postaje takvo da će u jednom momentu žrtva ispred sebe ustvari videti ono što se nalazi iza nje - svoja ledja i potiljak i suprotno.

Stani kod crvLJe rupe koja dokazuje nepouzdanost prostora i stvari u prostoru, teleportacija itd. Završi sa brzinom svetlost koja dokazuje nepouzdanost vremena i verovanje da bi dete koje bi se kretao brzinom svetlost za nekoliko desetinki osedeo i umrlo od starosti.

Genijalni Zenon i Parmenid pre njega zaista bejaše upravu. Čula su iluzija, dimenzije su iluzija.

 

[Sousuke Aizen]

tako je,sve je iluzija

 

[MarieSoLong]

Da su Zenon, i njegov učitelj pre njega bili upravu svakodnevno nam dokazuje astronomija. Podji od crne rupe koja dokazuje nepouzdanost i laž čula vida. Naime ako neka osoba posmatra drugo lice kako biva usisavano u crnu rupu, u jednom momentu, za posmatrača žrtva će stati u mestu nepomična i njena figura će postepeno početi da bledi sve dok ne nestane. Sa druge strane žrtva koja biva usisavana u crnu rupu doživljava potpuno drugačije iskustvo, njeno kretanje nikada ne prestaje a slika njenog tela počinje da se rasteže, a kovitlanje svetla postaje takvo da će u jednom momentu žrtva ispred sebe ustvari videti ono što se nalazi iza nje - svoja ledja i potiljak i suprotno.

Stani kod crvLJe rupe koja dokazuje nepouzdanost prostora i stvari u prostoru, teleportacija itd. Završi sa brzinom svetlost koja dokazuje nepouzdanost vremena i verovanje da bi dete koje bi se kretao brzinom svetlost za nekoliko desetinki osedeo i umrlo od starosti.

Genijalni Zenon i Parmenid pre njega zaista bejaše upravu. Čula su iluzija, dimenzije su iluzija.

jeste i ja sam citala u politikinom zabavniku
a ovde sigurno ima i onih koji su imali direktan okrsaj sa crnom rupom

 

[Ljubo2]

SOUSDUKE AIZEN:

tako je,sve je iluzija

Nije sve iluzija. Nije iluzija ono što sve moguće iluzije pravi - JA + 7

JA + 7 je jedino što APSOLUTNO POSOJI-

JA + 7 je JEDINA i to APSOLUTNA, VEČITA, NEPROMENLJIVA ISTINA.

 

[milsu]

Verujem da je kretanje analogno tj. da je svako kretanje izmedju svake dve tacke sacinjeno od beskonacno mnogo pomaka. Medjutim, da li je to tacno ili ne, uopste nije bitno, zato sto Zenonov zakljucak da kretanje ne postoji u svakom slucaju ne sledi.

Зенон само поставља питање, он зна да је његово питање парадокс, и да у реалности увек стигнемо од тачке А до тачке Б, али не зна одговор на њега. А одговор лежи у чињеници да је Зенонова поставка кретања погрешна. Ако би свако кретање између сваке две тачке било сачињено од бесконачно много помака, онда Зеноново питање не би било парадокс, и кретање би заиста било немогуће, јер бисмо увек прелазили преосталу половину пута, и никада не бисмо стигли до циља. Зенон изврће чињенице, своје тумачење кретања поставља изнад реалности, и онда закључује да је његова фикција у вези са кретањем истинита, те да зато реално кретање мора бити лажно и да не постоји. Али ако се држимо реалности, онда видимо да кретање постоји, а да је Зенонова поставка кретања неистинита. А неистинита је зато што постоји одређени ограничени број помака између тачке А и тачке Б, што следи из чињенице да стижемо од тачке А до тачке Б. Када нам на крају остане још само један помак до циља, нема више половине преосталог пута, јер се један помак не може поделити на пола.

Видимо да сав свет функционише по некој фреквенцији, осцилацији, вибрацији, ритму, а да би уопште појам фреквенције, осцилације, вибрације, ритма, постојао, мора постојати ограничен број помака по јединици времена.

 

[Sousuke Aizen]

SOUSDUKE AIZEN:



Nije sve iluzija. Nije iluzija ono što sve moguće iluzije pravi - JA + 7

JA + 7 je jedino što APSOLUTNO POSOJI-

JA + 7 je JEDINA i to APSOLUTNA, VEČITA, NEPROMENLJIVA ISTINA.

nisam mislio na bukvalno sve

- - - - - - - - - -

nego sva uvrežena mišljenja i ''shvatanja'' sveta

 

[Svetozar ot Ružičić]

Зенон само поставља питање, он зна да је његово питање парадокс, и да у реалности увек стигнемо од тачке А до тачке Б, али не зна одговор на њега.

Znam da Zenon zna da u realnosti uvek stignemo od tacke A od tacke B. Problem je u tome sto je njegov nacin razmisljanja jednsotavno neispravan.

Ако би свако кретање између сваке две тачке било сачињено од бесконачно много помака, онда Зеноново питање не би било парадокс, и кретање би заиста било немогуће, јер бисмо увек прелазили преосталу половину пута, и никада не бисмо стигли до циља.

E vidis, u tome je problem, na to sam pokusao da ti skrenem paznju. Ako je put izmedju neke dve tacke A i B beskonacno deljiv, tj. ukoliko za svake dve tacke P1 i P2 koje se nalaze na pravoj liniji koja spaja tacke A i B postoji neka tacka P3 koja se nalazi izmedju P1 i P2, i ako je za prelazak takvog puta potrebno biti neistovremeno u svakoj od tih beskonacno mnogo tacaka koje cine pravu liniju koja povezuje tacke A i B, sto znaci da je potrebno i beskonacno mnogo trenutaka, to ne znaci da je prelaz tog puta nemoguca stvar. Ono sto je ZAISTA nemoguce to je postati SVESTAN svakog naseg pomaka tokom kretanja od tacke A do tacke B prosto zato sto je skup svih tacaka koje cine taj put nebrojiv, odnosno, zato sto ne postoji jedan-na-jedan korespondencija izmedju skupa prirodnih brojeva {1, 2, 3, ...} i skupa realnih brojeva.

Uzmimo za primer da je neki deo realnosti beskonacan tj. da je sacinjen od beskonacno mnogo stvari, recimo od beskonacno mnogo drveca. Da je nasa svest beskonacna, onda bi mogli bez problema da opazimo svako drvo koje se nalazi u tom delu univerzuma. Medjutim, posto je nasa svest konacna, mi mozemo da opazimo samo konacni podskup drveca, prosto zato sto ne postoji jedan-na-jedan korespondencija izmedju konacnih skupova i beskonacnih skupova. To, medjutim, nikako ne znaci da taj beskonacni broj drveca u nekom trenutku, ili tokom nekog vremenskog perioda, ne postoji, samo da ne mozemo direktno da opazimo svako drvo. Niti znaci da ne mozemo putem razmisljanja na osnovu konacnog skupa opazenog, tj. putem induktivnom reznovanja, da dodjemo do saznanja da je broj tih drveca beskonacan.

Zamisli sad da je put izmedju tacke A i tacke B sacinjen od beskonacno mnogo tacaka i da je za prelazak tog puta neophodno biti neistovremeno u svakoj od tih tacaka. To znaci da bi nam bilo potrebno beskonacno mnogo pomaka, sto znaci i beskonacno mnogo trenutaka, da bi mogli da predjemo taj put. Posto je nasa svest konacna, mi mozemo biti svesni samo konacnog podskupa nasih pomaka. Ne mozemo direktno opaziti bas svaki. Medjutim, kada bi imali beskonacnu svest, onda bi mogli opaziti svaki pomak.

Medjutim, ovde imamo pretpostavku da je svaka prava linija koja spavaja neke dve tacke kontinuum, sto ce reci, da je beskonacno deljiva, sto ce reci, da za svake dve tacke koje je cine postoji treca tacka koja se nalazi izmedju njih. To znaci da je skup svih tacaka koje cine tu liniju, osim sto je beskonacan, takodje i nebrojiv, sto ce reci da je nemoguce postati svestan svih pomaka cak i da imamo beskonacnu svest, jer ne postoji jedan-na-jedan korespondencija izmedju skupa prirodnih brojeva i skupa realnih. Medjutim, samo zato sto ne mozemo postati u potpunosti svesni nekog dela univerzuma, to ne znaci da on ne postoji.

Stvari postoje nezavisno od toga da li smo mi njih svesni ili ne. To je ono sto je Zenon (i sto ekipa koju cine Bergson i Oziman) ne kapiraju.

Зенон изврће чињенице, своје тумачење кретања поставља изнад реалности, и онда закључује да је његова фикција у вези са кретањем истинита, те да зато реално кретање мора бити лажно и да не постоји.

Mislim da je njegova premisa da su prostor i vreme beskonacno deljivi, tj. analogni, tacna. Ono sto ne valja kod njega jeste njegova logika tj. da iz toga sledi da je kretanje nemoguce.

 

[Svetozar ot Ružičić]

VEČITA, NEPROMENLJIVA ISTINA

Istina nije nesto sto traje kroz vreme tako da istina ne moze da bude ni prolazna ni vecita ni promenljiva ni nepromenljiva.

Istina je verovanje koje se podudara sa onim delom realnosti na koji se odnosi.

 

[Sousuke Aizen]

Medjutim, samo zato sto ne mozemo postati u potpunosti svesni nekog dela univerzuma, to ne znaci da on ne postoji.

naravno da znači,ne postoji ZA NAS

Stvari postoje nezavisno od toga da li smo mi njih svesni ili ne

krajnje je vreme da ovo i DOKAŽEŠ a ne samo da ponavljaš ko papagaj i lupaš i blamiraš se

- - - - - - - - - -

Istina je verovanje koje se podudara sa onim delom realnosti na koji se odnosi.

to je tvoja,krajnje debilna i nestandardna definicija
istina nema nikakve veze s verovanjem,istina i verovanje su dve dijametralno suprotne stvari

 

[Svetozar ot Ružičić]

naravno da znači,ne postoji ZA NAS

Stvari ne postoje za tebe, za mene, za vas ili za nas vec same po sebi.

krajnje je vreme da ovo i DOKAŽEŠ a ne samo da ponavljaš ko papagaj i lupaš i blamiraš se

Ja sam ti vec dokazao ali ti si nedokazan.

to je tvoja,krajnje debilna i nestandardna definicija
istina nema nikakve veze s verovanjem,istina i verovanje su dve dijametralno suprotne stvari

Ti konstantno pokusavas da negiras moje tvrdnje ali u tome nikada ne uspevas. Bolje bi ti bilo da smiris malo te tvoje nekontrolisane strasti, da se spustis na zemlju, da pocnes da slusas druge, posto su drugi ljudi generalno pametniji od tebe, i obrazujes se.

Merriam-Webster:

- a statement or idea that is true

Britannica:

https://www.britannica.com/topic/truth-philosophy-and-logic

Truth, in metaphysics and the philosophy of language, the property of sentences, assertions, beliefs, thoughts, or propositions that are said, in ordinary discourse, to agree with the facts or to state what is the case.

Truth is the aim of belief; falsity is a fault.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Kako ono bese, Suzuki, ti si procitao sve filozofe? A za najosnovniju stvar, tj. za Platonovu epistemologiju odnosno teoriju znanja, nisi cuo. Nisi cuo da je Platon znanje definisao kao opravdano istinito verovanje? Kako se samo usudio ovaj glupi Platon da kaze da postoji nekakvo "istinito verovanje" kad su, kako kaze najpametnija osoba na svetu tj. Suki, istina i verovanje dve dijametralno suprotne stvari?

 

[Sousuke Aizen]

Stvari ne postoje za tebe, za mene, za vas ili za nas vec same po sebi.

''stvar po sebi'' je oksimoron,čim TI pričaš o NEČEMU,NEKOJ STVARI (bukvalno ma kojoj)-time dokazuješ da ona postoji ZA TEBE a ne ''po sebi''

Ja sam ti vec dokazao ali ti si nedokazan.

nisi,nisam

zašto mi kopiraš neke glupave definicije sa jebene britanike
a da,zato što si gluperda
a čak i tu piše istina je cilj verovanja,al ti ni engleski ne znaš mukice

to što sam sve pročitao ne znači da se sa svima slažem wtf

 

[Svetozar ot Ružičić]

''stvar po sebi'' je oksimoron,čim TI pričaš o NEČEMU,NEKOJ STVARI (bukvalno ma kojoj)-time dokazuješ da ona postoji ZA TEBE a ne ''po sebi''

Ne dokazujes.
Nije oksimoron, ti si moron.

nisi,nisam

jesam,jesi

zašto mi kopiraš neke glupave definicije sa jebene britanike
a da,zato što si gluperda
a čak i tu piše istina je cilj verovanja,al ti ni engleski ne znaš mukice

to što sam sve pročitao ne znači da se sa svima slažem wtf

Verovanje moze biti istina ili neistina. Dakle, nisi u pravu kada kazes da je verovanje po definiciji neistina.

Uostalom, mozes umesto reci "verovanje" da ubacis rec "misljenje". Moja poenta ostaje, a ti si u svakom slucaju samo debil koji iz petnih zila pokusava, ali nikako ne uspeva, da dokaze da nisam u pravu.

 

[Ljubo2]

MILSU:

Али ако се држимо реалности, онда видимо да кретање постоји, а да је Зенонова поставка кретања неистинита. А неистинита је зато што постоји одређени ограничени број помака између тачке А и тачке Б, што следи из чињенице да стижемо од тачке А до тачке Б.

Između tačke A i B u realnosti ne postoji ni konačni, ni beskonačni broj ni tačaka, ni pomaka, ni trenutaka vremena. I tačke i pomaci i vremenski trenuci su samo izmišljeni logički, tj. matematički konstrukti. Zato je besmisleno izmišljati da kretanje nije moguće ili tražiti rešenje zašto je moguće, već se samo pridržavati realnosti kakvu opažamo da jeste. Kao što je to, na primer, ovca, kao i cela priroda, radila i pre Zenona i posle. Imajući to na umu, Zenonov paradoks za filozofiju nije ni od kakvog značaja. Pa čak i u praktičnoj fizici je besmisleno postaviti pitanje zašto je kretanje moguće ili nije, u kojoj je logički i matematički nužno deliti fizički prostor i na tačke i pomake i vremenske trenutke.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ljubo i ja govorimo razlicitim jezicima. Razlog je taj sto Ljubo govori nekim svojim izmisljenim jezikom dok ja govorim jezikom kojim manje-vise svi ljudi govore. Problem je u tome sto on to ne kapira, pa umesto da moje recenice tumaci na jezik na koji su napisane, on ih cita kao da su napisane na njegovom jeziku. I naravno, to dovodi do toga da stvara pogresnu sliku o mojim tvrdnjama.

Recimo, gosn Ljubo ima neku svoju, izuzetno cudnu, definiciju pojma postojanje. Za njega se rec postojanje odnosi na nesto cega ima u svakom trenunutku, na nesto cega je uvek bilo i cega ce uvek biti, na nesto sto vecno traje. Tako da, kada ja kazem nesto tipa "Kosa Donalda Trampa postoji" on to cita kao da sam rekao "Kosa Donalda Trampa je uvek bila i uvek ce je biti". I naravno, ta tvrdnja nikako nije istinita, i tu je Ljubo u pravu, ali ne kapira da to nije ono sto sam ja rekao. Ja nisam rekao da je kosa Donalda Trampa oduvek postojala i da ce uvek da postoji vec da postoji u odredjenom trenutku tj. u sadasnjosti.

Zanimljivo pitanje je otkud ova potreba da se izmislja novi jezik. Postoje razni razlozi ali jedan od cestih je taj sto kad modifikujes jezik kojim govoris ti gubis sposobnost da razumes druge ljude. I to je u odredjenim situacijama pozeljno. Recimo, ko ne voli da cuje da je debil tome je u interesu da modifikuje jezik tako da kad drugi za njega kazu da je debil on na to vise ne moze emotivno da reaguje. To je svakako razlog zasto Suki ima potrebu za izmisljenim jezikom, ali verujem da je slicno slucaj i sa Ljubom.