Zenonov paradoks

[Sousuke Aizen]

glup si ko ***** si glup :/

 

[Ljubo2]

USER UNFRIENDLY:

Svi mistici pate od istog problema. Misle da unapredjuju svest a u stvari je unazadjuju.
Misticizam je bezanje od stvarnosti, povlacenje u sebe, u unutrasnji svet, pomesan sa dozom sujete koja mistiku ne dozvoljava da prizna neuspeh u zivotu nego mora svoj neuspeh da na bilo koji nacin predstavi kao nekakav uspeh.
Vidite, spoljasnja realnost nije spolja, ona je zapravo unutra.
Ako zazmurimo, saznacemo vise nego sto bi saznali sirom otvorenih ociju.

Za spoznaju Konačne Istine u vezi postojanja materije, života i prirode, nužno je do kraja steći uvid o svemu onome što se podrazumeva pod pojmom "unutrašnje", "svesno", "psihičko", "transcendentno". Do tog uvida dolazimo, direktno, kako u budnom stanju svesti, tako i uz pomoć raznih meditativnih tehnika pomoću kojih se prodire u dublja stanja sopstvene svesti. Uostalom to se i zvanično istražuje u okviru psihologije kao nauke.

Ali isto tako je nužno do kraja steći uvid o svemu onome što se podrazumeva pod pojmom "spoljašnje", "objektivno", "fizičko", "materijalno". Do tog uvida dolazimo uz pomoć prirodnih nauka, fizike hemije i biologije.

Dakle, tek kad steknemo uvid o svemu onome što je unutrašnje, psihičko i svemu onome što je spoljašnje i fizičko, možemo da dođemo do Konačne istine o postopjanju materije, života i prirode, zato jer su te dve stvarnosti, jedna i ista stvarnost. To su samo dva različita ugla posmatranja jedne i iste stvarnosti - vančulno i čulno. Jer stvarnost koliko god da je fizička i čulna, ona je za sebe i u sebi isto tako i psihička, svesna i vančulna.

Da nije tako stvarnosti ne bi ni bilo, jer ona uz pomoć sebe kao psihičke pojave i procesa uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces, da bi zatim uz pomoć sebe kao fizičke pojave i procesa mogla da uzrokuje sebe kao psihičku pojavu i proces. Što podrazumeva da Materija kao fizička stvarnost ne bi mogla da postoji kad ne bi bila svesna, niti bi Svest kao psihička stvarnost mogla da postoji kad ne bi bila materijalna.

Kad je reč o Ozimanu, on lično ne raspolaže nikakvim ni transcendentnim iskustvom niti naučnim. On samo buba napamet stara, nedorečena filozofka dela i drži se njih kao pijan plota, ubeđen da su u njima izrečene sve istine u vezi postojanja stvarnosti, Nesposban da shvati da u tim delima malo čega vrednog ima.

 

[Ljubo2]

TAMNA NOĆ:

filozofija odredjuje fizicke zakone, bas si smjesan

Ne postoje nkakvi fizički zakoni, već samo zakoni Svesti, tj. zakoni nagona samoodržanja. Zato što je fizičko postojanje iluzija, tj. zato što fizički svet i ne postoji jer materije i nema. Ono što zovemo imenom "materija", to je samo opažljiovo KRETANJE. Kretanje nema značenje postojanja, već isključivo i samo KRETAČ KOJI SE KREĆE, a to je Svest. Kad Svest prestane da se kreće, ono što zovemo imenom "materija" i "materijalni univerzum", nestaje kao da ga nikad nije ni bilo. Ostaje samo crna jama, kvantni vakuum, prostor bez materije i materijalnih formi. Dakle, ostaje samo nematerijalna Svest. Svest je psihiča sila i pojava, koja po načinu naprezanja i kretanja poprima fizička svojstva sile i mase i fizički počinje da se manifestuje kao energija, koja ne deluje i ne evoluira, ni po kakvim fizičkim, već psihičkim zakonima.

Što se tiče filozofije, ona ne određuje nikakve zakone, ni fizičke ni psihičke. Osnovna filozofska disciplina je logika. Bez logike ne može da bude nikakve nauke, pa ni fizike. I tu je jedini problem to što fizičari ne umeju logički da misle.

 

[Sousuke Aizen]

kako to misliš materija je opažljivo kretanje npr ja posmatram sad neku materiju tipa kamen,a kamen se ne kreće,kakvo kretanje?

 

[Ljubo2]

SOUSUKE AIZEN:

kako to misliš materija je opažljivo kretanje npr ja posmatram sad neku materiju tipa kamen,a kamen se ne kreće,kakvo kretanje?

To sam ti pre neki dan već objasnio. Evo opet ću!

Kad dodirneš bilo koji kamen, makar i samo jedno zrno peska, pa makar i samo jedan atom koji se nalazi u sastavu zrna peska, ti si zapravo, dodirnuo planetu Zemlju. Pa se onda uptaj da li se Zemlja kreće ili stoji? I ako ustanoviš da se kreće, tada se upitaj da li ona može da se kreće, a da svo kamenje koje se nalazi u sastavu njenog tela, stoji? Takođe se upitaj i to, da li se Zemlja kreće svojom snagom ili snagom svog onog kamenja od kojeg je sastavljena?

To, da kamenje stoji, bi, na primer, bilo analogno tvrdnji da se ćelije, koje se nalaze u ljudskom organizmu, ne kreću. I bilo bi analogno pitanju da li ljudski organizam može da se kreće, a da se ćelije ne kreću, imajući na umu da se ljudski organizam kreće upravo snagom ćelija koje se nalaze u sastavu mišićnih tkiva u ljudskom organizmu.

Ako želimo da saznamo istinu o nečemu, ceo problem uvek moramo posmatrati šire iz što veće daljine. Ako, na primer želimo da vidimo šumu, moramo se što dalje odmaknuti od drveća. Inače nećemo uspeti da vidimo šumu, već samo drveće. Kao slepci koji su hteli da opišu izgled slona. Pa je za onog slepca koji je uhvatio slona za uvo, slon imao izgled lepeze. Za onoga koji ga je uhvatio za nogu, imao je izgled balvana. Za onoga koji ga je uhvatio za surlu, imao je izgled zmije. Za onoga koji ga je uhvatio za rep, imao je izgled gliste. Tako si isto i ti, uvatio jedan kamen i ustanovio da se ne kreće. Naravno da se ne kreće. I u slona rep, surla, uvo i noga uvek stoje na istom mestu, tj. ne kreću se, ali slon se kreće.

 

[Sousuke Aizen]

znači ne kreće se kamen
što znači da se materija ne kreće

 

[oziman]

Да подсетим ове који су после првог шока пред Зеноновим парадоксом, исти одмах потиснули, заборавили, и вратили се својим утувљеним уобичајеним мишљењима. Па овде на теми о Зеноновом парадоксу млатаруји ли, млатарују кретањем све мислећи на тело које се креће у простору.

Кретања НЕМА. Кретање на начин тела који се помера из тачке А у тачку Б, није могуће. Уобичајена представа о кретању сировог простог здравог разума, јесте заблуда. Варка имагинације.
Тако нешто се не дешава, нити се икада десило.

Јер, ево да вам поново извучем на светлост оно што сте потиснули у несвесно не би ли очували своје уобичајене догме:

Узимимо фантастичну ситуацију у којој неко никада није ходао и изненада је напрасно дошао до свести.
Такав се сада пита да ли је за њега могуће кретање?

Он се дакле никада није кретао и док мирује размишља... ништа друго.

Сада, приликом таквог размишања он ће доћи до оваквог закључка .

Дакле. доћи ће до закључка да ГА ЧЕКАЈУ ТАЧКЕ на свакој половини наредних етапа а КОЈЕ МОРА ПРЕЋИ на том будућем путу. И закључује је да је то немогуће као што парадокс показује. И да је немогуће да се покрене са места јер је сваки корак немогућ. Свака етапа немогућа за прелажење. Не етапа на крају пута ...НЕГО НА ПОЧЕТКУ!

Наравно, он ће покренувши се прећи тај пут о коме је размишљао, али тиме ће и схватити да прешавши га није прелазио линију и да се ДЕСИЛО НЕШТО САСВИМ ДРУГО.

Шта друго?... Епа то је и друга тема.

Нема "кретача" који се креће. Кретање нема везе са том варком наше имагинације.
Кретање нити познаје кретача, нити пут, нити тачке.
Кретање је својеврсна егзистенција доступна интуицији, не опажању.

 

[Sousuke Aizen]

smaraš
sve i da se u pravu,kakve jebene veze ima,koga boli qras za to,zašto je to bar 1 posto bitno

 

[Ljubo2]

SOUSUKE AIZEN:

kako to misliš materija je opažljivo kretanje npr ja posmatram sad neku materiju tipa kamen,a kamen se ne kreće,kakvo kretanje?

Uh, al si težak, malte ne kao Oziman. Ne shvatam da li stvarno ne razumeš ili me zezaš? Ne ide ti u glavu kad posmatraš kamen, da ti, ustvari iz velike blizine posmatraš planetu Zemlju. Koja je u stanju stalnog kretanja oko svoje osovine, kao i oko Sunca, a zajedno sa Suncem i ostalim nebeskim telima se kreće i kao galaksija i kao ceo Univerzum koji se, još uvek šireći, kreće.

 

[Sousuke Aizen]

znači ne kreće se kamen
što znači da se materija ne kreće

shvatam šta hoćeš da kažeš ali ako se zemlja i kreće (a to nikad ne možemo biti sto posto sigurni) ne kreće se materija u njoj,materija nije zemlja i zemlja nije materija
a i lepo si i sam napisao da se ne kreće kamen tako da ne znam šta izvodiš i dalje

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

Кретања НЕМА. Кретање на начин тела који се помера из тачке А у тачку Б, није могуће. Уобичајена представа о кретању сировог простог здравог разума, јесте заблуда. Варка имагинације.
Тако нешто се не дешава, нити се икада десило.

E, moj Ozimane, "veliki" mislioče! Ti i Zenon, baš rešili da negirate kretanje, a sami tim i postojanje života i sveta. Kojeg, bez naprezanja i kretanja ne može da bude. Ti ne shvataš, da negirajući kretanje, negiraš apsolutno sve, pa čak i samog Šopenhauera i ono njegovo "svet je moja predstava". Zato jer "predstave" ne može da bude bez opažanja i pamćenja, kojeg ne može da bude bez predmeta opažanja i pamćenja, kojeg, dalje, ne može da bude bez kretanja, jer sem kretanja nikakvih drugih predmeta (objekata) opažanja u beskrajnom nebeskom prostoru NEMA. Jer kad kretanje prestane, ceo Univerzum nestaje. Utuvi to sebi u glavu i ne blamiraj se više.

 

[Ljubo2]

SOUSUKE AIZEN:

znači ne kreće se kamen
što znači da se materija ne kreće

shvatam šta hoćeš da kažeš ali ako se zemlja i kreće (a to nikad ne možemo biti sto posto sigurni) ne kreće se materija u njoj,materija nije zemlja i zemlja nije materija
a i lepo si i sam napisao da se ne kreće kamen tako da ne znam šta izvodiš i dalje

Sve je aktivno i sve se kreće, pa i kamenje. Kamen je skup hemijskih elemenata, a hemijski elementi su skupovi atoma, a atomi su skupovi elementarnih čestica. Svi ti hemijski elementi i atomi i elemntarne čestice su elektromagnetna polja, velika i mala, koja nikad ne miruju, odnosno, koja postoje tako što stalno vibriraju, kao srce kad kuca ili pluča lkad dišu. Sve te vibracije, takođe imaju značenje kretanja, bez kojih ničeg ne može da bude. Kad one prestanu, ceo Univerzum se ruši.

Uoostalom, ako hoćeš i kamenje na zemlji ne miruje večito. I kamenje se s vremena na vreme kreće. Imaš zemljotrese, vulkane, erozije, stalne hemijske promene, imaš stalno kretanje vazduha, vode i vodenih struja. Struktura i oblik Zemlje se kroz milenijume stalno menja. Kako je sve to bilo moguće? Upravo po tome što kamenje Zemlje ima sposobnost da se kreće. Šta kamen radi kad ga podigneš na određenu visinu pa pustiš? On počne da se kreće, tj. pada. Nema tu nikakve gravitacije koja ga privlači, već se on sam, po svojoj vlastitoj želji, volji i potrebi, svojom vlastitom snagom, kao magnet, privlači ka Zemlji, jer Zemlja je njegov dom i njegova majka od koje on ne želi da se odvoji. Kad kamen ne bi raspolagao sa svih sedam životnih sposobnosti, naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, on kao mineral nikada ne bi mogao da postane hrana neke biljke, na primer i ne bi mogao da se preobrazi u biljku, a preko biljke koju čovek pojede, čak i u ljudski organizam. Šta misliš ko se tu, zapravo, kreće, kad vidiš čoveka da se kreće? Kreće se upravo kamenje od kojeg je ljudski organizam napravljen, koji kad se raspadne ponovo se pomoću svojih sposobnosti naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, sam, svojom snagom i voljom ponovo samopreobražava u oblik kamena. Ljudski grobovi su puni zemlje i kamena koji su nekada bili ljudi koji su se kretali.

Ponavljam, moraš široko, izdaleka i sveobuhvatno da posmatraš činjeničnu stvarnost, ako želiš da je vidiš kakva ona zaista jeste i ako želiš do kraja da je razumeš. Sa takvim uskim pogledima, poput gledanja u kamen koji miruje, nkad nećeš uspeti da vidiš stvarnost onakvom kakva ona zaista jeste i da je do kraja razumeš.

 

[Sousuke Aizen]

ne kreće se kamen nego atomi u njemu,ne pravi se lud

kamen ima volju i želje i ne želi da se odvaja od svoje majke zemlje šta sve neću pročitati ovde kukuu

ponavljam, to da kamenja imaju volju,i da je stvarnost nešto više i uzvišenije i kompleksnije od onoga kako izgleda na prvi pogled i nepristrasno gledano-nije činjenična stvarnost nego tvoja predstava,mišljenje,da ne kažem bajka i mašta

 

[Svetozar ot Ružičić]

Kamen se krece ne samo u odnosu na druga nebeska tela vec i u odnosu na nebesko telo kojem pripada. Ti kad posmatras kamen iz daljine, tebi izgleda kao da miruje. U realnosti, ako bi pogledao dovoljno blizu, video bi da kamen konstantno pravi male pomake.

 

[Ljubo2]

SOUSUKE AIZEN:

ne kreće se kamen nego atomi u njemu,ne pravi se lud

Po tebi, dakle, kamen se ne kreće, već atomi kamena. Po tebi, takođe i čovek se kreće. A ja isto tako mogu da kažem i tvrdim i budem debelo u pravu, da se ni čovek ne kreće, isto kao i kamen, već atomi koji se nalaze u sastavu čovekovog tela i imaju oblik tela. A naveo sam ti primere u kojima i kamenje Zemlje može da se kreće isto kao i čovek.

kamen ima volju i želje i ne želi da se odvaja od svoje majke zemlje šta sve neću pročitati ovde kukuu

Šta je, iznenađen si da i kamenje ima volju i da je svesno sebe i svoje okoline i da može svoju okolinu da opaža, oseća, pamti i prilagođava joj se. E, pa navikni se da ubuduće na taj način vidiš i razumeš svet oko sebe, jer to je ono što ima značenje ISTINE, a ne razne belosvetske, verske, ideološkoolitičke, filozofske i naučne teorije i zablude koje si do sada smatrao istinama i po kojima si se navikao da živiš. Jer da i kamen može i da opaža i oseća i pamti i ima volju, kao i to da može da se kreće, dokaz i argument za to su svi ovi naši elelktronski uređaji i informatički sistemi. Pogledaj šta sve ovaj naš kompjuter može, a napravljen je od onoga što zovemo "kamen". Ili pogledaj šta sve čovek zna i može, a i on je takođe napravljen od onoga što zovemo imenom "kamen". Vidiš to nije "bajka", već nepobitan argument, koji ima svoju i naučnu podlogu i logičko objašnjenje, koje može da se iskaže samo sa nekoliko reči : "Svest i njenih sedam sposobnosti".

ponavljam, to da kamenja imaju volju,i da je stvarnost nešto više i uzvišenije i kompleksnije od onoga kako izgleda na prvi pogled i nepristrasno gledano-nije činjenična stvarnost nego tvoja predstava,mišljenje,da ne kažem bajka i mašta

Napravi eksperiment i uveri se da nije reč o mašti i bajkama. Uzori neku ledinu (ledina je, naravno, isto što i kamen) i baci na nju deset različitih semeki biljaka i posmatraj šta će da se desi. I videćeš kako se ta ledina, tj. kamen postepeno pretače, razvija i poprima oblik deset različitih biljaka. I upitaj se kako se to dešava i kako je to moguće? A zatim otvori neki udžbenik biologije i vidi u čemu je razlika između ledine, tj. kamena i semenke biljke? I uveri se da razlika nije ni u čemu drugom do u INFORMACIJI. Jer semenka biljke je napravljena od iste uzorane ledine, tj. od kamena i sada se razlikuje od ledine, tj. od kamena samo po tome što u sebi nosi informaciju, tj. znanje o obliku i građi biljke i ima želju da po toj informaciji, uz pomoć svojih sedam sposobnostgi kreće se i delue i poprimi oblik biljke. I ta ista ledina, tj. kamen kad ga semenka usisa u sebe, će po toj istoj informaciji koja o izgledu biljke u semenki već postoji, uz pomoć svojih sedam sposobmnosti da krene da se samopreobražava i na kraju poprimi oblik biljke. Vidiš, to nije bajka, već naučno i eksperimentalno proveren argument. A logika po kojoj se to ili bilo šta drugo i drugačije od toga, dešava i objašnjava, uvek će da bude "Svest i njenih sedam sposobnosti", bez čega nikada i nigde ništa neće moći, ni da se desi, niti da bilo čega bude. To je ono jedino što može da se proveri, dokaže, objasni i razume. Sve drugo je izmišljanje, mašta, dogma, filozofiranje i jalova vera.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Šta je, iznenađen si da i kamenje ima volju i da je svesno sebe i svoje okoline i da može svoju okolinu da opaža, oseća, pamti i prilagođava joj se. E, pa navikni se da ubuduće na taj način vidiš i razumeš svet oko sebe, jer to je ono što ima značenje ISTINE, a ne razne belosvetske, verske, ideološkoolitičke, filozofske i naučne teorije i zablude koje si do sada smatrao istinama i po kojima si se navikao da živiš.

Sta znaci da neko fizicko telo, kao sto je recimo kamen, ima svest o sebi? Kako se to manifestuje?

 

[Ljubo2]

USER UNFRIENGLY:

Sta znaci da neko fizicko telo, kao sto je recimo kamen, ima svest o sebi? Kako se to manifestuje

N e svest o seb i, već svesnost o sbi.

Po Zakonu postojanja sve što postoji, odnosno, što se fizički manifestuje kao objekt, za sebe i u sebi je subjekt. I uvek se samopreobražava i poprima lik nekog objekta uz pomoć informacije o obliku i svojstvima objekta u koji se, samopreobražava. Tako nastaju, ne samo organska materijalna tela i oblici, već i neorganslka - atomi, nebeska tela, sistemi nebeskih tela, kao i Univerzum kao celina. Te informacije (znanja) o obliku objekta u koji se Svest samopreobražava, je ujedno i ličnost objekta koja se u subjektu uvek manifestuje kao znanje o sebi, odnosno, svesnost o sebi i koja sebe zove imen om "JA"..

Tokom evolucije svesne materije, koja se svodi na stvaranje složenijih mateijalnih formi koje se kreću i rade, po načinu udrživanja, samoorganizovanja, informatičkog povezivanja i ujedinjavanja nižih materijalnih formi, kao što to rade, na primer, elementarne čestice kad stvaraju atom, ili atomi kad se udružuju i stvaraju nebesko telo ili jednoćelijski organizam ili kad se udružuju jednoćelijski organizmi kad stvaraju tela biljaka, životinja i ljudi, ta svesnost o sebi se usložnjava, širi i povećava. Tako na primer, elementarna čestica koja ima svest o sebi, kada uđe u sastav tela atoma i informatički se poveže sa drugim elementarnim česticama pomoću elektromagnetnog svesnog i šireg polja atoma, tada svaka elementarna čestica u atomu, sem što je svesna svog individualnog jastva, ona je svesna i sebe kao atoma. A preko svesti atoma, unutar elektromagnetnog polja Zemlje koje informatički povezuje sve atome u jedinstvenu celinu i biće, koja je kolektivna svest svih atoma unutar nebeskog tela, svaka elementarna čestica u svakom atomu je ujedno svesna i sebe kao nebeskog tela. Ona tada, sem što za sebe može da kaže, ova elementarna čestica, to sam JA, ona za sebe može da kaže i, ova planeta Zemlja, to sam ja. Evolucija svesne materije koja se svodi na usložnjavanje i informatičko povezivanje svega sa svačim, na kraju evolucije, kada u celom Univezumu bude informatički povezano sve sa svačim, omogućiće da između svesnosti jedne elemen tarne česatice i celog Univerzuma ne bude nikakve razlike. Kao u ljudskom organizmu, na primer, sve čega je čovek svestan, svesna je i svaka ćelija unutar ljudskog tela jer je svaka, uz pomoć ljudske svesti, kao onog najšireg elektromagnetnog polja koje informatički povezuje sve ćelije u telu, povezana sa celim telom. Tako isto i svaki atom u svakoj ćeliji i svaka elementarna čestica unutar atoma je svesna svega čega je i čovek svestan, jer su sve elementarne čestice, preko atoma i ćelija u kojima se nalaze, informatički povezane i sa čovekovom svešću. To informatičko povezivanje omogučuje da slžene organizacije kretanja i rada materijalne svesti žive i deluju kao kompaktne, harmonične svesne celine i bića. Da nije tako, niti i jedna materijalna forma, ni organska, ni neorganska, ne bi bila moguća.

Kad je reč o jednom kamenu i njegovoj svesnosti o sebi, ona se zasigurno svodi i izjednačava sa svesnošči celog nebeskog tela u čijem sastavu se kamen nalazi- Jedan kamen na Zemlji, na primer, može da bude svesniji i od toga. Može da bude svestan isto toliko koliko i Ceo Sunčev sistema, pa i cela galaksija u čijem sastavu se Sunčev sistem nalazi, jer je kamen, preko svesti Zemlje informatički povezan sa celim sunčevim sistemom, kojeg je Zemlja zasigurno svesna, pa i sa celom Galaksijom ili celim Univerzumom koji sa svojom svesnošću obuhvata i povezuje sve galaksije.

Ovakva objašnjenja i tvrdnje da postoji samo jedna Univerzalna svest iz koje ceo univerzum nastaje, koja se na početku materijalizacije deli na mnoštvo manjih svesti, koje se putem samoorganizovanja ujedinjuju i stvaraju sve više i složenije oblike svesnosti, dok na kraju evolucije sve ponovo ne postane jedn,o univerzalno biće i jedna svesnost, ljudima nije nepoznato. Mnogi duhovno napredni pojedinci su tokom istorije čovečanstva, meditirajući ili spontano, uspeli da promene i prošire vibraciju svoje svesti i izjednače je sa vibracijom Univerzalne svesti i tako se sjedine sa njom. Oni tu svest koju doživljavaju kao sebe samoga, nazhivaju imen om "Svest jedinstva". Ti ljudi nakon tog doživljaja, nadalje ne žive više sa ubeđenjem da su oni samo ljudi i da je njihova svest samo ljudska, već sa ubeđenjim da su oni JEDNO SA SVIME, tj. da su oni, sem što su ljudi, da su oni ujedno i SVE ŠTO POSTOJI. O tom iskustvu bi možda mogao nešto više da nam kaže "JA KOJI JESAM" koji je imao takvo iskustvo JEDINSTVA, ali ga nije umeo do kraja racionalno da objasni.

U svakom slučaju, sve stvari i objekti koji nas okružuju, koje mii u našem neznanju ne smatramo živim i svesnim, zasigurno mogu sve oko sebi i da opažaju i osećaju i pamte, a time ujedno da budu svesne i svoje okoline i sebe u toj okolini. Kad bi mi uspeli da napravimo takav jedan elektronski uređaj, koji bi bio sposoban da vadi zapamćene informacije iz predmata i stvar iz naše okoline, kao što je moguće pohranjivati unformacije u harddrajvu našeg kompjutera i kasbije ih pozivati i rasprotirati na ekranu kompjutera da budu vidljive, mi bi se strašmo inenadili kad bi videli sa kavim sve zapamćenim informacijama i zbivanjima te stvari iz prošlosti raspolažu. Uostalom, u nauci već ima mnogo dokaza i zna se da i neorganska materija može i da opaža i oseća i pamti i misli sve to što pamti, pa i da razume. Da nije tako ljudski materijani organizam, ne bi bio moguć, kao ni sve ostalo i to znanje se već odavno i praktično u vidu naših elektronskih uređaja i informatičkih sistema koristi. Na žalost i pored tog znanja svetom još uvek vladaju razna verovabja, digme, razne ideologije i politike, kao i nedorečeni filozofski sistemi i nedokazive naučne teorije. Zato jer ljudi još uvek ne uspevaju da logički povežu sva svoja znanja u jedan celovit logički sistem. Upravo zato što još uvek ne shvataju da sem Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti ničeg drugogn nema i da su Svest i Materija jedna i ista prirodna sila i pojava.

 

[oziman]

E, moj Ozimane, "veliki" mislioče! Ti i Zenon, baš rešili da negirate kretanje, a sami tim i postojanje života i sveta. Kojeg, bez naprezanja i kretanja ne može da bude. Ti ne shvataš, da negirajući kretanje, negiraš apsolutno sve, pa čak i samog Šopenhauera i ono njegovo "svet je moja predstava". Zato jer "predstave" ne može da bude bez opažanja i pamćenja, kojeg ne može da bude bez predmeta opažanja i pamćenja, kojeg, dalje, ne može da bude bez kretanja, jer sem kretanja nikakvih drugih predmeta (objekata) opažanja u beskrajnom nebeskom prostoru NEMA. Jer kad kretanje prestane, ceo Univerzum nestaje. Utuvi to sebi u glavu i ne blamiraj se više.

Пред сваким аргументом, сваком изнетом чињеницом ти једноставно, попут неке мантре, поновиш твоје фикс идеје , мислећи да ако изрекнеш бесмислице тиме си изнете аргументе побио а твоје фикс идеје одбранио. Епа, вараш се.
Схватам ја да овде немам посла са нечијим разумом, него са нечијим фикс идајема изниклим из мегаломанске уобразиље и комплекса месије. Ипак, предност ове теме на којој си решио да мантраш, јесте њена једноставност, тако да је чак и неко попут тебе може разумети.
И у таквој ситуацији јасно се може видети тај одбрамбени механизам, то слепило људи пред аргументима и чињеницама, где свако чује, рамуе, а следеће секунде заборави, потисне, склони на страну враћајући се својим утувљеним убеђењима, као да ништа није речено.

И ниси ти само такав. Већина људи је таква, и зато је и свет овакав какав је.

Ја ти нисам као аргумент непостојања кретања изнео неку небулозу састављену од празних појмова попут твојих мантри, него једноставну чињеницу.

Ево ти опет:

Узимимо фантастичну ситуацију у којој неко никада није ходао и изненада је напрасно дошао до свести.
Такав се сада пита да ли је за њега могуће кретање?

Он се дакле никада није кретао и док мирује размишља... ништа друго.

Сада, приликом таквог размишања он ће доћи до оваквог закључка .

Pogledajte prilog 509119

Дакле. доћи ће до закључка да ГА ЧЕКАЈУ ТАЧКЕ на свакој половини наредних етапа а КОЈЕ МОРА ПРЕЋИ на том будућем путу. И закључује је да је то немогуће као што парадокс показује. И да је немогуће да се покрене са места јер је сваки корак немогућ. Свака етапа немогућа за прелажење. Не етапа на крају пута ...НЕГО НА ПОЧЕТКУ!

Наравно, он ће покренувши се прећи тај пут о коме је размишљао, али тиме ће и схватити да прешавши га није прелазио линију и да се ДЕСИЛО НЕШТО САСВИМ ДРУГО.

Шта друго?... Епа то је и друга тема.

Кретања на начин прелажења тела у простору, нема, не зато што се неком свиђа да га нема, већ зато што је то чињеница.

Та чињеница мења ама баш све што си мислио да је свет и живот, али шта ћеш, тако је како је.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Пред сваким аргументом, сваком изнетом чињеницом ти једноставно, попут неке мантре, поновиш твоје фикс идеје , мислећи да ако изрекнеш бесмислице тиме си изнете аргументе побио а твоје фикс идеје одбранио. Епа, вараш се.
Схватам ја да овде немам посла са нечијим разумом, него са нечијим фикс идајема изниклим из мегаломанске уобразиље и комплекса месије. Ипак, предност ове теме на којој си решио да мантраш, јесте њена једноставност, тако да је чак и неко попут тебе може разумети.
И у таквој ситуацији јасно се може видети тај одбрамбени механизам, то слепило људи пред аргументима и чињеницама, где свако чује, рамуе, а следеће секунде заборави, потисне, склони на страну враћајући се својим утувљеним убеђењима, као да ништа није речено.

И ниси ти само такав. Већина људи је таква, и зато је и свет овакав какав је.

Ја ти нисам као аргумент непостојања кретања изнео неку небулозу састављену од празних појмова попут твојих мантри, него једноставну чињеницу.

Samog sebe si opisao. I to savrseno. U psihologiji se to zove projekcija i vodi se kao odbrambeni mehanizam. Ne znam koliko je to tacno (tj. da ono sto negiras u sebi pripisujes drugima zato sto je pristupacno) ali svakako je tacno da ovo sto si pripisao Ljubi vazi za tebe.

https://en.wikipedia.org/wiki/Psychological_projection

Psychological projection is a theory in psychology in which the human ego defends itself against unconscious impulses or qualities (both positive and negative) by denying their existence in themselves while attributing them to others.[1] For example, a person who is habitually rude may constantly accuse other people of being rude. It incorporates blame shifting.

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

И ниси ти само такав. Већина људи је таква, и зато је и свет овакав какав је.

Ne, nije svet takav zato što razmišlja kao ja, već zato što razmišlja kao ti. Kad bi svet razmišljao kao ja, gde bi mu kraj bio.?

Evo kako ti razmišljaš:

Кретања НЕМА. Кретање на начин тела који се помера из тачке А у тачку Б, није могуће. Уобичајена представа о кретању сировог простог здравог разума, јесте заблуда. Варка имагинације.
Тако нешто се не дешава, нити се икада десило.

Ovvakav način razmišljanja, kao što je Zenonov i tvo,j nema nikakvu vrednost, jer sa praktičnom stvarnošću nema nikakve veze. I slobodno možeš da ga okačiš mačku o rep.

Naravno ti si svestan svoje zablude, pa kažeš:

Наравно, он ће покренувши се прећи тај пут о коме је размишљао, али тиме ће и схватити да прешавши га није прелазио линију и да се ДЕСИЛО НЕШТО САСВИМ ДРУГО.

Ovo potvrđuje da ti ipak priznaješ da je u praksi prelaženje svakog oređenog puta moguće i da se to u praksi redovno i dešava i to upravo i jeste ono na čemu se postojanje celogh Univerzuma i temelji, o čemu i ima smisla raspravljati. Ali ti, da bi opravdao svoju zabludu, kažeš da se kod takvog kretanja ДЕСИЛО НЕШТО САСВИМ ДРУГО A vešto izbegavaš, sledećim rečima, da nam objasniš ŠTA JE TO "DRUGO",

Шта друго?... Епа то је и друга тема.

I na tome staneš i ni makac dalje. A nas upravo to "DRUGO", koje je stvarno i zanima, a ne to zenonovsko i tvoje koje je lažno.

Кретања на начин прелажења тела у простору, нема, не зато што се неком свиђа да га нема, већ зато што је то чињеница. Та чињеница мења ама баш све што си мислио да је свет и живот, али шта ћеш, тако је како је.

Ama, čoveče, to tvoje, zenonovsko kretanje, uopšte nije činjenica, niti ona uopšte menja to što svet jeste. Tvoja umišljenost da kretanja nema i da nije moguće, ne menja činjenicu da kretabnja ima i da je kretanje moguće. I to upravo kretanje po liniji od tačke A do takke B. U praktičnoj stvarnosti nigde nema tog prelaženja pola puta, pa pola od ploa, pa zatim opet pola od polovininog pola itd.U praksi se uvek dešava prelaženje celih puteva od tačke A do tačke B, bez obzira da li je kretanje pravolinijsko ili krivolinisko. I to je ono što je bitno, što svetu omogućuje da bude kakav jeste. A to tvog i zenonovskog nemogućeg kretanja ima samo u tvojoj mašti i nigde drugde. Zato ono i jeste bezvredno i nije vredno ni piomena. I nemoj više ljudima da dosađuješ s tim i blamiraš se.

Naravno niko nije blesav i svako razume tu izmišljenu logiku porelaženja polovine puta, koja se na kraju svodi na to da se nije moguće ni pomeriti s mesta. Ali čoveče, ti ne shvataš da se logika o postojanju stvarnosti nikad ne izmilja, već se ona, putem opažanja stvarnosto OTKRIVA, jer stvarnost ima svoju logiku po kojoj postoji, koja zasigurno nije to da kretanje nijie moguće i da ga nema, već upravo suprotno, da je moguće i da ga ima.

 

[Svetozar ot Ružičić]

И у таквој ситуацији јасно се може видети тај одбрамбени механизам, то слепило људи пред аргументима и чињеницама, где свако чује, рамуе, а следеће секунде заборави, потисне, склони на страну враћајући се својим утувљеним убеђењима, као да ништа није речено.

Da bi narkoman shvatio da je droga losa za njegovo zdravlje on prethodno mora da negira impuls koji ga prisiljava da donese zakljucak da je droga dobra za njega.

Negiranje nije nesto sto je samo po sebi lose. Lose impulse treba negirati, dobre ne treba. Pitanje je samo koji su impulsi dobri a koji su losi.

Ako Perici na prvi pogled deluje da je tvoja logika ispravna, to ne znaci da je tvoja logika zaista ispravna.

Ako Perica ima snazan nagon da razmislja na nacin na koji ti razmisljas ali se svom snagom trudi da ga negira, to ne znaci da je taj nacin razmisljanja koji negira -- taj tvoj nacin razmisljanja -- ispravan.

Sta se ovde zapravo desava? Ti polazis od pretpostavke da je tvoja logika, zajedno sa zakljuccima koji proizilaze iz nje, ispravna i onda pokusavas da objasnis zasto se drugi ljudi ne slazu s tobom i to cinis tako sto se bavis psihologijom.

Bolje bi ti bilo da se potrudis da odbranis svoju logiku od optuzbi da je neispravna.

Pokusaj da razumes zasto se drugi ne slazu s tobom umesto sto sve svaljujes na negiranje kao da je negiranje samo po sebi losa stvar.

Vise logike i empirije a manje psihologije.
Trebaju nam argumenti a ne psihologizmi.

 

[oziman]

Ovvakav način razmišljanja, kao što je Zenonov i tvo,j nema nikakvu vrednost, jer sa praktičnom stvarnošću nema nikakve veze. I slobodno možeš da ga okačiš mačku o rep.

Naravno ti si svestan svoje zablude, pa kažeš:

Ovo potvrđuje da ti ipak priznaješ da je u praksi prelaženje svakog oređenog puta moguće i da se to u praksi redovno i dešava i to upravo i jeste ono na čemu se postojanje celogh Univerzuma i temelji, o čemu i ima smisla raspravljati. Ali ti, da bi opravdao svoju zabludu, kažeš da se kod takvog kretanja ДЕСИЛО НЕШТО САСВИМ ДРУГО A vešto izbegavaš, sledećim rečima, da nam objasniš ŠTA JE TO "DRUGO",

I na tome staneš i ni makac dalje. A nas upravo to "DRUGO", koje je stvarno i zanima, a ne to zenonovsko i tvoje koje je lažno.

Говори у једнини, а не у множини. Које то "вас" занима.
А што се тиче објашења шта је право кретање, на овој теми сам га дао. А то што га ниси ни регистровао, говори о твојој могућности да га разумеш.

Ama, čoveče, to tvoje, zenonovsko kretanje, uopšte nije činjenica, niti ona uopšte menja to što svet jeste. Tvoja umišljenost da kretanja nema i da nije moguće, ne menja činjenicu da kretabnja ima i da je kretanje moguće. I to upravo kretanje po liniji od tačke A do takke B. U praktičnoj stvarnosti nigde nema tog prelaženja pola puta, pa pola od ploa, pa zatim opet pola od polovininog pola itd.U praksi se uvek dešava prelaženje celih puteva od tačke A do tačke B, bez obzira da li je kretanje pravolinijsko ili krivolinisko. I to je ono što je bitno, što svetu omogućuje da bude kakav jeste. A to tvog i zenonovskog nemogućeg kretanja ima samo u tvojoj mašti i nigde drugde. Zato ono i jeste bezvredno i nije vredno ni piomena. I nemoj više ljudima da dosađuješ s tim i blamiraš se.

Парадоск показује да кретање није могуће. Да би прешао цео пут, мораш проћи кроз све тачке тог пута, и у свакој тој тачци пута мораш БИТИ, кроз сваку мораш проћи. А пошто је то немогуће, НЕМАШ основа даље тврдити да се кретање састоји од прелажења пута и да тако дефинишеш кретање. Јер оно то није.
Чињеницу да си на одредишту пута, треба објаснити на другачији начин, него што је начин тела које се креће по тачкама. Јер се то није могло десити, десило се нешто друго.

Узмимо пример како би могао да разумеш о чему говорим.

Рецимо, онај трик помоћу кога мађионичар пролази кроз кинески зид. Дакле, он треба проћи кроз кинески зид. То је његов задатак.
Сада, разум каже да два тела не могу бити на истом месту у исто време, и да је самим тим пролажење кроз кинески зид на тај начин немогуће.

Међутим, ево мађионичара са супротне стране.

Неко попут тебе из овога би закључио:

"Нема везе што разум каже да два тела не могу бити на истом месту у исто време, пракса ево показује да могу. Што значи да је могуће проћи кроз кинески зид".

Али, истина је нешто друго. То што је мађионичар успео да се појави са друге стране зида упркос логици, значи да га је прешао некако другачије, а не кретавши се кроз њега.

Слично томе. То што се сви нађемо у тачци Б упркос парадоксу, показује да смо ту доспели на неки други начин, а не како смо мислили, то јест прелажењем пута. И морамо скренути пажњу на тај други начин, ма шта он био и ма како он рушио уобичајено мишљење о свету и животу на које смо навикли.

 

[Svetozar ot Ružičić]

U praktičnoj stvarnosti nigde nema tog prelaženja pola puta, pa pola od ploa, pa zatim opet pola od polovininog pola itd.U praksi se uvek dešava prelaženje celih puteva od tačke A do tačke B, bez obzira da li je kretanje pravolinijsko ili krivolinisko.

Moguce je kretati se od tacke A do tacke B prelazenjem pola od preostalog puta. Medjutim, nije nuzno kretati se na taj nacin.

Ako razdaljina izmedju tacke A i tacke B iznosi 100 metara i ako se krecem tako sto prelazim metar po metar, recimo brzinom od 1 m/h, onda cu eventualno stici na cilj (trebace mi tacno 100 h.) Ali ako se krecem prelazenjem pola od preostalog puta, onda nikada necu stici na cilj koliko god se brzo kretao. To je jedino sto je Zenon dokazao: da je nemoguce stici na cilj ako se kreces tako sto prelazis pola od preostalog puta.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Treba razumeti Aristotelov pojam aktuelne, tj. kompletirane, beskonacnosti na kojem se zasniva Kantorova matematika. Siguran sam da se tu krije Ozijev problem -- znam, on ce negirati da ovo ima bilo kakve veze s matematikom, ali pustimo sta budala lupeta.

Nije lako shvatiti kako je moguce preci iz tacke A u tacku B ako se izmedju te dve tacke nalazi beskonacni broj tacaka tj. kako je moguce preci put koji je sacinjen od beskonacnog broja tacaka tj. kako je moguce preci put koji je beskonacno dugacak.

To je donekle razumljivo. Ako je put beskonacno dugacak, to znaci da je bez kraja, je l da? Ne bas. Zavisi u kom smislu je beskonacno dugacak. Ako je nesto beskonacno, ne znaci da ne moze da se zavrsi. Zato je Aristotel morao da uvede dva razlicita pojma beskonacnosti: pojam potencijalne beskonacnosti (koja je bez kraja i koju je s tim nemoguce kompletirati) i pojam aktuelne beskonacnosti (koja ima kraj i koju je moguce kompletirati.)

Ako uzmemo da je prostor beskonacan, tj. da nema kraja, onda je moguce da se u njemu u nekom trenutku odvije beksonacno mnogo promena. Svaki takav trenutak koji je deo proslosti bio bi primer kompletirane beskonacnosti. E sad, to sto mi ne mozemo da postanemo svesni svih tih promena koje su se odvile u jednom takvom trenutku, ne znaci da ta beskonacnost nije kompletirana.

Tako da, ako imamo tacku A i tacku B i ako je rastojanje izmedu te dve tacke beskonacno, to ne znaci da je nemoguce preci taj put; to samo znaci da nije moguce u potpunosti opisati prelazak tog puta (zato sto je sacinjen od beskonacno mnogo koraka.)

Dakle, kazimo da je prostor beskonacno deljiv i da je rastojanje izmedju svake dve tacke beskonacno. To znaci da postoji beskonacno mnogo tacaka na liniji koja spaja svake dve tacke. Neka su A i B dve tacke koje spaja linija. Na toj liniji postoji tacka koja je udaljena 1 metar od tacke A, kao i tacka koja je udaljena 0.1 metra od tacke A, kao i tacka koja je udaljena 0.01 metra od te tacke A, i tako dalje, bez kraja. Neka je Perica covek koji je upravo presao put od tacke A do tacke B. Sta se desilo? Perica je upravo prosao kroz svaku od beskonacno mnogo tacaka koje cine liniju koja spaja tacku A i B. Bio je na mestu udaljenom 0.1 metra od tacke A, kao i na mestu udaljenom 0.01 metra od tacke A, i tako dalje; ja ne mogu da nabrojim sve tacke na kojima je bio zato sto je njihov broj beskonacan, ali to svakako ne znaci da ih nije prosao.

Pericin prelaz iz jedne tacke u drugu sacinjeno je od beskonacno mnogo pomaka sto znaci da je Pericin prelaz trajao beskonacno mnogo trenutaka. Nekome ko ne razume pojam kompletirane beskonacnosti, to bi moglo da znaci isto sto i vecnost, ali to su zapravo dva razlicita pojma.

Obrni okreni, oziman nije nista drugo nego bruka i sramota.

 

[Sousuke Aizen]

Пред сваким аргументом, сваком изнетом чињеницом ти једноставно, попут неке мантре, поновиш твоје фикс идеје

Ево ти опет:

i ko što ljubo reče,ovo tvoje blamantno kennjanje nema nikakvu praktičnu niti bilo koju drugu korist i svrhu,sve i da je tačno,tako da je potpuno beskorisno,besmisleno i čemerno i bespotrebno