Idealan brak ne postoji,dakle ni sledeci neki brak ne bi bio idealan.Koliko nesto valja ili ne to je pitanje.Ja mislim da je brak lepa institucija u kojoj se sve ostvaruje i iza koje se uvek mozes skloniti.I iz te institucije,mozes ziveti kao i da nisi u njoj.Blago onom ko je pametan.
To sam hteo da kažem, ali nisam uspeo da se izrazim kako treba. pa ono kao jeste...inace ta riba sam ja...nema mi odgovora
Takve nezgode se mogu desiti. Ne bi o mojim iskustvima, ali imao bi šta da ispričam, svedok sam više takvih brlja. Naravno, nije isti scenario, nije bilo posledica...Nezgoda za nezgodom. Kod vas se sve to završilo bez ranjavanja, na svu sreću. Ali trauma je ostala.Samo se ti krsti. Ima nas još. Dakle, bila sam DEVETI mesec trudnoće sa drugim detetom, vraćam se kući iz neke šetnje i lagane kupovine (hleb, mleko...), ulazim u stan. Iz predsoblja se išlo u kuhinju, a iz kuhinje se takođe moglo u dnevnu sobu. U kuhinji ostavim hleb i mleko. Kasnije mi je muž pričao da me je čuo i da ODMAH počeo da sklapa pištolj (koji je čistio, baš zato što je sam kod kuće). Ja ulazim u dnevnu sobu i ljudi kako sam ušla - METAK mi je zujno pored stomaka, OSETILA sam tu blizinu... i zabio se u lajsnu od parketa, ispod prozora koji je inače bio otvoren jer je bilo lepo vreme. Ja sam se TOLIKO uplašila da sam doslovce kolabirala. I on se uplašio, naravno. Inače, zanimljivo hza priču je da sam se ja i pre toga UŽASNO plašila oružja, ne volim ni da vidim pištolje a kamoli ono da ČUJEM zvuk pucnja, idem u streljane i te gluposti. Možete li da zamislite koliko se sada bojim. I onda me neko proziva što malo-malo pa pominjem životno osiguranje, pa isfrustrirana sam.
E, da. Muž je sada u srećnoj vezi sa drugom ženom. Naš razvod ne treba povezivati sa pištoljem i incidentom koji sam opisala. Ali to što sam ja i dalje sama treba povezivati sa strahom da bi neki naredni imao veći pištolj ili već
Možda bi ti bilo lakše kad bi smogla snage da se suočiš s oružjem, kad bi pokušala da savladaš strah rukujući najpre s nekim manjim modelom, prosečne veličine.
Ti se zezas...Samo se ti krsti. Ima nas još. Dakle, bila sam DEVETI mesec trudnoće sa drugim detetom, vraćam se kući iz neke šetnje i lagane kupovine (hleb, mleko...), ulazim u stan. Iz predsoblja se išlo u kuhinju, a iz kuhinje se takođe moglo u dnevnu sobu. U kuhinji ostavim hleb i mleko. Kasnije mi je muž pričao da me je čuo i da ODMAH počeo da sklapa pištolj (koji je čistio, baš zato što je sam kod kuće). Ja ulazim u dnevnu sobu i ljudi kako sam ušla - METAK mi je zujno pored stomaka, OSETILA sam tu blizinu... i zabio se u lajsnu od parketa, ispod prozora koji je inače bio otvoren jer je bilo lepo vreme. Ja sam se TOLIKO uplašila da sam doslovce kolabirala. I on se uplašio, naravno. Inače, zanimljivo hza priču je da sam se ja i pre toga UŽASNO plašila oružja, ne volim ni da vidim pištolje a kamoli ono da ČUJEM zvuk pucnja, idem u streljane i te gluposti. Možete li da zamislite koliko se sada bojim. I onda me neko proziva što malo-malo pa pominjem životno osiguranje, pa isfrustrirana sam.
E, da. Muž je sada u srećnoj vezi sa drugom ženom. Naš razvod ne treba povezivati sa pištoljem i incidentom koji sam opisala. Ali to što sam ja i dalje sama treba povezivati sa strahom da bi neki naredni imao veći pištolj ili već
Da li je u ljubavi često ovako?
Ti se zezas...
i blamazu.... ja bih prva pobegla od tvoje igrackice....
Duzina od 11 cm daje sigurnost, mislis nesigurnost.... bas smesno
Ćevapčić.To mu dođe ko viršlica, zar ne?
Da li je ovo pitanje?
