Nisu Zli ljudi takvi zbog nas nego zbog sebe! Za njih je karakteristicno da u svojoj narcisoidnosti veruju da im nista ne fali i da su primer ljudske psiholoske savrsenosti a i okolina ih najcesce tako vidi - kao savrseno zdrave i uravnotezene ljude. Iz toga se namece zakljucak da su ljudi koji pate i koji to priznaju bolesni i da ih treba leciti a da zli ljudi koji negiraju patnju koja je u stvari bolna spoznaja sopstvene gresnosti, neadekvatnosti i nesavrsenosti, da oni nisu bolesni i da ih ne treba leciti. Oni koji u potpunosti dozive depresiju, sumnju ili ocaj mogu biti neuporedivo zdraviji od onih koji su uglavnom sigurni, samouvereni i samozadovoljni.
Negiranje patnje ili nesposobnost da se ona oseti u stvari bolje definise bolest nego njeno prihvatanje. Zli ljudi ne pate ali prouzrokoju patnju ljudi koji zive pod njihovom dominacijom. Oni su u vlasti svoje narcisoidnosti koja ih stalno tera da se lazno predstavljaju kao dobri i zdravi ljudi i prestravljeni su od mogucnosti da budu raskrinkani pred svetom i pred sobom. Da li treba osobu smatrati zdravom samo na osnovu toga sto sama ne pati ni od kakvih tegoba, bez obzira koliko patnje i tegoba stvara ljudima oko sebe? Ako posmatras bolest kao nesto sto te je snaslo, kao okolnost nad kojom nemas nikakvu kontrolu, kao sudbinu ili prokletstvo u cijem stvaranju ne ucestvujes dolazis do zakljucka da je svako ko je bolestan samim tim i zrtva. Je li dete koje istrci na ulicu iako mu je receno da to ne uradi zrtva ako ga udari auto. Ili covek koji dozivi saobracajnu nesrecu a jurio je daleko iznad dozvoljene brzine. Da li su ljudi koji pate od glavobolja zato sto ne vole svoj posao zrtve. Ili zena koja dobije napad astme jer se oseca zapostavljenom. Da li je alkoholizam bolest iako mu se ljudi sami predaju... Svi ovi ljudi su sopstvene zrtve odgovorne za svoje stanje a mi ih ipak smatramo bolesnim.
Tako je i sa zlom - ono je stvar licnog izbora. Treba priznati da zli ljudi postoje da bi prestali da nasedamo na njihovu maskaradu normalnosti i pretvaranja i moramo pokusati da ih lecimo ili da ih lokalizujemo jer u borbi izmedju dobra i zla lezi smisao zivota. Sta reci za majku koja je svakodnevnim omalovazavanjem svoje dete navela da izvrsi samoubistvo ili muza koji maltretira svoju zenu, ili poslodavca koji maltretira zaposlene... ako bi se zlo prepoznalo i ako bi se zli ljudi smatrali bolesnim i lecili mozda bi spasili mnoge zivote a mnogi ljudi ne bi zavrsili u zatvoru zato sto su se sami borili protiv zla jos vecim zlom. Zli ljudi se nikad ne pitaju kako se osecaju njihove zrtve - ni Hitler se nije nista vise pitao kako su se osecali Jevreji dok su ih gurali u gasne komore. Iako takvi ljudi u nama bude zelju da ih unistimo pre nego lecimo, da ih mrzimo pre nego sazaljevamo zlo treba da bude proglaseno za bolest i treba da postane predmet istrazivanja a pocetna postavka u lecenju zlih ljudi mora biti ljubav. Zlo se ne moze pobediti unistenjem jer tako i sami postajemo zli...ili kako kazu stari ljudi - ako "vesticu" nazoves vesticom ne moze ti nauditi
.
).........(al' ne znaci da nisam u pravu!)
