Ljudi 3.0: Evolucija u doba biotehnologije

[Stojkov Menidjer]

Savremena medicina i tehnologija je povećala sposobnost preživljavanja i dugovečnost i menja pravila ljudske evolucije jer oni koji bi u prirodnim okolnostima možda ostali bez potomstva sada imaju priliku da osnuju porodicu i oblikuju genetski fond. Genetski poremećaji sada se mogu lečiti genetskom terapijom, a veštački organi i biotehnološki implanti otvaraju vrata budućnosti u kojoj ljudi neće biti samo biološka bića nego Ljudi 3.0 – kiborzi.

Ovde se postavljaju pitanja: Da li prkosimo prirodnoj selekciji na način koji slabi ljudski genetski fond, ili izražavamo najviši oblik moralnog napretka i saosećanja koji prevazilazi biologiju?

Da li čovečanstvo evoluira kroz ideje, empatiju i tehnologiju, a ne samo kroz gene?
Da li tehnologija treba da postane deo ljudske evolucije i naša nova selektivna prednost?

Da li farmaceutske i biotehnološke korporacije postaju agenti ljudske evolucije?
Da li ova promena potkopava ljudsku prirodu i autonomiju?

Diskutabilno je koliki je životni vek zbog ljudske agresivne prirode
Možda su u kameno doba ljudi umirali od zime i napada životinja
Možda su u starom i srednjem veku umirali od ratova i trivijalnih bolesti te teških zaraza
Možda u savremenom dobu stradaju zbog urbanizacije i industrijske hrane

Medicina se svela na farmakomafiju i mesarstvo, a sve izmedju je jako diskutabilno.

 

[Banovic Strahinja]

Medicina se svela na farmakomafiju i mesarstvo, a sve izmedju je jako diskutabilno.

Medicina je poprilicno uznapredovala, a zivotni vek je znatno produzen.

Diskutabilno je koliki je životni vek zbog ljudske agresivne prirode

Generalno ne mislim da su ljudi toliko agresivni, a cinjenica da su ljudi preziveli u postali dominantna zivotinjska vrsta sugerira da su nam osobine koje imamo bile potrebne u dosta nemilosrdnom svetu, gde je u odredjenim periodima vecina zivotinjskih vrsta izumrlo.
S druge strane problem je sto smo tehnoloski napredovali brzo, a mentalitet napreduje mnogo sporije.

 

[Banovic Strahinja]

Lično bih dao prednost inteligentnijima, jednostavno mi to deluje poželjnije jer verujem da će oni brže razvijati nove tehnologije, ali evolucija često nagrađuje glasnije, tvrdoglavije i samouverenije.

Tehnologiju razvijaju timovi ljudi, a kreativnost je cesto vaznija od samog IQ,
medjutim kod evolucije je osim povecanja sposobnosti prezivljavanja vazna i privlacnost- npr plave oci ili kosa kod zena nema nikakav efekat na povecavanje sposobnosti prezivljavanja- ali se pokazala kao osobina koja je vrlo privlacna i efekat je bio da se broj plavookih i plavokosih dosta brzo povecao, isto tako neke zivotnjske vrste imaju sarolik izgled iz istih razloga-
a generalno ljudi s visim samopouzdanjem i asertivnoscu su privlacniji zenama, i generalno su odlucniji od ljudi s visokom inteligencijom i zato bih njima dao vece sanse.

 

[Stojkov Menidjer]

Medicina je poprilicno uznapredovala, a zivotni vek je znatno produzen.

Generalno ne mislim da su ljudi toliko agresivni, a cinjenica da su ljudi preziveli u postali dominantna zivotinjska vrsta sugerira da su nam osobine koje imamo bile potrebne u dosta nemilosrdnom svetu, gde je u odredjenim periodima vecina zivotinjskih vrsta izumrlo.
S druge strane problem je sto smo tehnoloski napredovali brzo, a mentalitet napreduje mnogo sporije.

Pa interesantno razmišljaš.
Možda i ljudi imaju svoj genetski limit?
Recimo, primera radi, izvesni američki general je rekao da ljudi danas koriste tehnologiju koju samo mali procenat ume da projektuje te da je vodeći problem što je ljudski um ta tehnologija prevazišla.
Ono što sam posebno upamtio beše izjava te osobe da je ljudski um za tehnologiju do 1945-te - čuo si eksploziju znači živ si, nisi stigao da čuješ znači...

 

[celadon]

Tehnologiju razvijaju timovi ljudi, a kreativnost je cesto vaznija od samog IQ,
medjutim kod evolucije je osim povecanja sposobnosti prezivljavanja vazna i privlacnost- npr plave oci ili kosa kod zena nema nikakav efekat na povecavanje sposobnosti prezivljavanja- ali se pokazala kao osobina koja je vrlo privlacna i efekat je bio da se broj plavookih i plavokosih dosta brzo povecao, isto tako neke zivotnjske vrste imaju sarolik izgled iz istih razloga-
a generalno ljudi s visim samopouzdanjem i asertivnoscu su privlacniji zenama, i generalno su odlucniji od ljudi s visokom inteligencijom i zato bih njima dao vece sanse.

Evolucija praćena prirodnom selekcijom ide svojim tokom i ne favorizuje nužno najinteligentnije, nego one koji su u datom okruženju najuspešniji u reprodukciji. Mi ne možemo u ovom trenutku prevideti kako bi evolucija tekla kroz naredne milenijume.
Ali kada već pričamo o tehnologijama, posebno o bioinženjeringu i modeliranju ljudskih gena, nijedna od tih ideja nije nastala zahvaljujući snagatorima niskog IQ, nego upravo ljudima sa jačim kognitivnim sposobnostima. I u pravu si kada kažeš da tehnologiju razvijaju timovi ljudi, ali uvek se radi o timovima visokointeligentnih ljudi, nikada o grupi uličnih siledžija, mada je posle većina tih inovacija dostupna i onima koji u njih nisu uložili nikakav mentalni trud.
Fizička snaga i samopouzdanje jesu bile poželjne osobine u prošlosti, posebno u društvima gde je zaštita imala primat. Žena je tražila zaštitnika, i u fizičkom i u materijalnom smislu, (hrani pre svega), da bi na miru brinula o potomstvu, dok je muškarac tražio vizuelno lepšu partnerku i taj obrazac je opstao do danas. Međutim, već sada smo svedoci situacija da i manje privlačna žena može u banci sperme odabrati donora, i da joj uopšte nije potreban muškarac u kući, jer je sposobna da sama brine o detetu. Kako se društvo menja i kako se sve više oslanjamo na znanje i tehnologiju, možda će današnje poželjne osobine prirodno postati manje bitne, a veći fokus otići na inteligenciju, kreativnost i sl. Tako da mi je logično da će se i kriterijumi privlačnosti menjati zajedno sa tim.
Visoka inteligencija i samopouzdanje nisu nužno suprotstavljene ni danas. Nisu svi pametni ljudi tunjavci koji ne bi mogli da ti otmu iz ruke i obore te na pod ako budu prinuđeni, i nisu svi snagatori oni koji bi opstali ako bi im na određeni period oduzeo ono čime kompenzuju svoju prividnu moć.

Sad pričamo hipotetički o nekoj dalekoj budućnosti, ali ako tržište gena postane realnost, onda bi oni koji bi sebi to mogli da priušte, kupovali i po više poželjnih osobina u paketu, po nekim potpuno novim kriterijumima i, na primer, izabrali da uvek budu istovremeno i privlačni izgledim, i pametni i fizički nadmoćni.

 

[celadon]

Pa interesantno razmišljaš.
Možda i ljudi imaju svoj genetski limit?
Recimo, primera radi, izvesni američki general je rekao da ljudi danas koriste tehnologiju koju samo mali procenat ume da projektuje te da je vodeći problem što je ljudski um ta tehnologija prevazišla.
Ono što sam posebno upamtio beše izjava te osobe da je ljudski um za tehnologiju do 1945-te - čuo si eksploziju znači živ si, nisi stigao da čuješ znači...

Odavno nas je i običan digitron prešišao, danas kasirka ne zna napamet da izračuna, samo ukuca koliko si joj para dao i kasa izbaci iznos kusura. Nema potrebe da poznaje ni osnovne računske radnje, niti da koristi sopstvenu memoriju.
Tehnologiju koristimo da lakše obrađujemo informacije, a mozak nam se ni za milimetar nije promenio.
Sad, zamisli svet gde implanti omogućavaju učenje novih veština preko noći, tada bi genetski limit ljudi postao gotovo nebitan, jer bismo deo svojih sposobnosti prebacili na tehnologiju. Prirodan tok evolucije nikada to ne može dostići.

 

[Stojkov Menidjer]

Odavno nas je i običan digitron prešišao, danas kasirka ne zna napamet da izračuna, samo ukuca koliko si joj para dao i kasa izbaci iznos kusura. Nema potrebe da poznaje ni osnovne računske radnje, niti da koristi sopstvenu memoriju.
Tehnologiju koristimo da lakše obrađujemo informacije, a mozak nam se ni za milimetar nije promenio.
Sad, zamisli svet gde implanti omogućavaju učenje novih veština preko noći, tada bi genetski limit ljudi postao gotovo nebitan, jer bismo deo svojih sposobnosti prebacili na tehnologiju. Prirodan tok evolucije nikada to ne može dostići.

Jedino je problem śto mi ne znamo šta mozak radi u 99% svojih autonomnih operacija
Ako implant narušava interne procese pozdravi se sa životom.

Stoyko Space Labs

 

[celadon]

Jedino je problem śto mi ne znamo šta mozak radi u 99% svojih autonomnih operacija
Ako implant narušava interne procese pozdravi se sa životom.

Stoyko Space Labs

Da, ali implanti su druga priča, oni već postoje u medicini i ne čačkaju u genetiku. Koriste se za razne bolesti, Parkinsona, epilepsiju, paralizu, depresiju…
Ali, ajde da uzmemo kao okvir onaj procenat koji si predložio: 1% znamo, 99% ne znamo. Nije nam je ni potrebno 100% uvida u sve moždane procese jer implantanti rade tako što se elektrode ili mini-čipovi postavljaju tačno tamo gde se zna šta i kako funkcioniše: pamćenje, pokreti, senzorne sposobnosti... Dakle, pomažu mozgu da radi bolje, u granicama trenutnog naučnog saznanja. Radi se o preciznoj hirurgiji.

Možda nećemo odmah moći popiti svu pamet i znanje, ali implanti bi mogli ubrzati učenje, povećati memoriju, fokus i koordinaciju, i otvoriti potpuno novu dimenziju u kojoj tehnologija i mozak rade zajedno.

 

[Stojkov Menidjer]

Da, ali implanti su druga priča, oni već postoje u medicini i ne čačkaju u genetiku. Koriste se za razne bolesti, Parkinsona, epilepsiju, paralizu, depresiju…
Ali, ajde da uzmemo kao okvir onaj procenat koji si predložio: 1% znamo, 99% ne znamo. Nije nam je ni potrebno 100% uvida u sve moždane procese jer implantanti rade tako što se elektrode ili mini-čipovi postavljaju tačno tamo gde se zna šta i kako funkcioniše: pamćenje, pokreti, senzorne sposobnosti... Dakle, pomažu mozgu da radi bolje, u granicama trenutnog naučnog saznanja. Radi se o preciznoj hirurgiji.

Možda nećemo odmah moći popiti svu pamet i znanje, ali implanti bi mogli ubrzati učenje, povećati memoriju, fokus i koordinaciju, i otvoriti potpuno novu dimenziju u kojoj tehnologija i mozak rade zajedno.

Voleo bih ako grešim, mada mislim da
Da je Orvel poranio dva'jst godina
Svakoj ženi silikonom ti ulepšaj trap
Meni ne ugrađuj ništa, nisam robo-cop (circuit)

 

[celadon]

Sasvim saglasan.

 

[Banovic Strahinja]

Da, ali implanti su druga priča, oni već postoje u medicini i ne čačkaju u genetiku.

implanti bi mogli ubrzati učenje, povećati memoriju, fokus i koordinaciju, i otvoriti potpuno novu dimenziju u kojoj tehnologija i mozak rade zajedno.

U slucaju da ugradnja implanta bude standard, onda ce uticati na genetiku i evoluciju jer ce se organizam prilagodjavati novim okolnostima.

Možda i ljudi imaju svoj genetski limit?

Mislim da imaju, da li se ti limiti i granice mogu pomeriti ili promeniti? Verovatno mogu barem donekle, pada mi na pamet cinjenica da ne stare svi organizmi ili zivotinje, tj ljudsko starenje je progresivno dok kod nekih zivotinjskih oblika, uslovno receno kad dostignu odredjeni stadijum starenje zastane i onda tek pred kraj zivotnog veka ostare, razmisljam da kad bi genetski modifikovali ljude da su mladi do recimo 100te godine zivota i onda da pocnu da stare i da ostare u roku od recimo desetak, dvadesetak godina, no ne znam kakve bi to posledice imalo, niti da li bi bilo svrsishodno.

 

[Stojkov Menidjer]

U slucaju da ugradnja implanta bude standard, onda ce uticati na genetiku i evoluciju jer ce se organizam prilagodjavati novim okolnostima.

Mislim da imaju, da li se ti limiti i granice mogu pomeriti ili promeniti? Verovatno mogu barem donekle, pada mi na pamet cinjenica da ne stare svi organizmi ili zivotinje, tj ljudsko starenje je progresivno dok kod nekih zivotinjskih oblika, uslovno receno kad dostignu odredjeni stadijum starenje zastane i onda tek pred kraj zivotnog veka ostare, razmisljam da kad bi genetski modifikovali ljude da su mladi do recimo 100te godine zivota i onda da pocnu da stare i da ostare u roku od recimo desetak, dvadesetak godina, no ne znam kakve bi to posledice imalo, niti da li bi bilo svrsishodno.

Pa sad ako bi ti za života da tri put kupuješ i otplaćuješ stan - izvoli
Zamisli samo scenu gde deca praunuka čekaju "da matori rikne više"?

 

[celadon]

U slucaju da ugradnja implanta bude standard, onda ce uticati na genetiku i evoluciju jer ce se organizam prilagodjavati novim okolnostima.

Biološki gledano, ništa se ne menja. Genetika i evolucija ostaju netaknute jer implant nije nasledan. Ali zato se menjaju uslovi u kojima evolucija deluje jer ljudi sa slabijim osobinama više nisu nepovoljno selektovani. Kad tehnologija preuzme neku funkciju, prirodna selekcija praktično nestaje i priroda nema razlog da je usavršava. Otkad postoje naočari, kao spoljašnje pomagalo, kratkovidost se procentualno povećala jer prirodno loš vid više nije bitan za preživljavanje. Jednostavno nema selekcionog pritiska i za selekciju će ubrzo ostati samo ono što tehnologija neće moći da otkloni ili mutacije koje medicina ne može sprečiti. Možda će, na primer, biti favorizovani oni se bolje snalaze u novom tehnološkom okruženju, a možda će evolucija teći i bez jasnog smera.
Ali ako bi nešto bilo obavezno, tu treba biti oprezan. Potpuno realni implanti, kao što su čip u mozgu ili kamera u oku, otvaraju ozbiljna pitanja nadzora. Država ili kompanije bi mogli da prate praktično sve. To je veći rizik od samog implanta, gubi se privatnost i sloboda izbora.
Šta bi bilo sa onima koji ne žele da ga imaju?

 

[Banovic Strahinja]

Šta bi bilo sa onima koji ne žele da ga imaju?

Setio sam se filma Gattaca,
ako bi implanti davali veliku prednost onima koji ih imaju, a verovatno bi, mislim da bi s vremenom ljudi bez implanata izumrli ili bi nastale 2 razlicite vrste ljudi u kojima bi u vecini uslova ljudi s implantima imali prednost,
no u slucaju gde implanti ne rade ljudi bez implanata bi imali veliku prednost,
odnosno ljudima s implantima se moze desiti ono sto se dogodilo dodo-ima, s vremenom su se prilagoditi lagodnom zivotu i uslovima, medjutim kad su se pojavili beki novi ekementi za koje nisu bili pripremljeni- brzo su izumrli.

 

[celadon]

Izumranje običnih ljudi je malo verovatno, evolucija ih sigurno neće obrisati kao vrstu, osim u nekom kataklizmatičnom scenarijumu, ali je diskriminacija, istorijski gledano, vrlo moguća. Najrealnije je da će se odvojiti grupe i uspostaviti neka ravnoteža u kojoj svaka grupa ima svoje prednosti u zavisnosti od okolnosti.
Kao što si rekao, uvek će postojati situacije u kojima prirodne sposobnosti vrede više od tehnoloških dodataka.
Zato je najbolje biti delimično opremljen, tehnologijom, ali i dovoljno sposoban da funkcionišeš ako se ta oprema pokvari.