Ona o kojoj se prica: Mileva Maric Ajnstajn
Zena koja je ostala u senci svoga muza
Moze li se reci da je Mileva Maric „majka" teorije relativiteta? Moze li se reci da je „vredan samo onaj zivot koji je prozivljen za druge"? Gotovo je sigurno da se u zivotu jedne zene tesko ili nikako mogu sjediniti dve srece, licna i opsteljudska jedna se mora zrtvovati. U borbi za Ajnstajna, Mileva je izgubila sebe
Velicinu jednog genija moze da prozre samo onaj ko u sebi nosi slicnu energiju. Takvu energiju je svakako posedovala Srpkinja Mileva Maric, prva supruga nemackog nobelovca Alberta Ajnstajna. Pretpostavlja se da je ova zena iz senke dala znacajan doprinos Ajnstajnovom stvaralackom radu, pa se sve cesce postavlja pitanje da li su Ajnstajnovi najznacajniji radovi zaista njegovi, ili iza njih stoji Mileva Maric. Godinu 1905. nemacka Vlada je proglasila godinom Alberta Ajnstajna, ali se svakako treba prisetiti i zene koja je u njemu otkrila genija, sa njim ostvarila brak i porodicu, ali izgubila svoje mesto u svetskoj nauci.
Imao je sedamnaest, a ona cetiri godine vise kada su se sreli na ciriskoj politehnici. Bila je jedina devojka u odeljenju u kome je Ajnstajn studirao, ijedna od cetiri zene na svetu kojoj je dozvoljeno da izucava tehnicke nauke. U Srbiji u to vreme nije bilo dozvoljeno zenama da studiraju, a u svetu se sa podozrenjem gledalo na moguci uspeh zena u nauci. Ali njen talenatza matematiku i fiziku nisu mogli da ospore ni najveci skeptici. Bilo je jasno da je rodjena zena koja moze dati znacajan doprinos nauci, znali su da ona moze promeniti svet.
To je znao i mladi Albert. Crnokosa, crnooka, grubih crta lica, mrgodnog izgleda, hroma od rodjenja i slozenog karaktera, Mileva se nikako nije uklapala u opis onih atraktivnih i lakoumnih devojcica za kojima je zudeo Ajnstajn, ali je za njega imala nesto posebno, nesto sto je odvajalo od ostalih devojaka. Imala je energiju da prati njegov genijalni um i, sto je bilo vaznije, imala je brilijantne ideje kroz koje je video sebe medju zvezdama. Albertova jedina zeIja je bila da dotakne vrh svetske nauke.
Bez sumnje, spojila ih je zajednicka strast prema fizici i matematici, a ostaje nedoumica da li je za Alberta Ajnstajna Milevu Maric trajno vezala Ijubav ili teorija relativiteta.
Dugo ga nije primecivala, ali kada su posle casova ostajali sami u biblioteci, resavajuci
matematicke zadatke, a nakon toga odlazila kuci potistena zbog rastanka, morala je sebi priznati da je beznadezno zaljubljena u cudaka, zanesenog i nemarnog, koji je uvek negde kasnio i stalno se izvinjavao, ali i plenio dobrodusnim osmehom. Ubrzo u istoj biblioteci ostaje sama, nadneta nad njegovim zadacima. On je radije vreme provodio u drustvu prijatelja i lepih devojaka. Nije zelela da prizna da je zbog svoje Ijubavi postala zrtva koristolju blja. Verovala je da ako radi za njega, radi za sebe. On se pojavljivao svake noci i odvajao je od papira, i odvodio iza somotske zavese, gde je uvek uspevao da probudi njenu strast.
Mileva 1903. godine napusta studije i odlazi za Nemacku, gde je rodila njihovo prvo vanbracno dete, devojcicu Lizarel. Ajnstajn nije znao razlog njenog odlaska. Na vest o napustanju Svajcarske zapanjeno je upitao:
,,A ko ce raditi moje zadatke?". Utesila ga je mogucnost da joj zadatke salje postom, i tako je i bilo. Neposredno pred porodjaj javila mu je da za koji mesec treba da se rodi njihovo dete. Ta vest probudila je u njemu panican strah od odgovornosti, na koju nije bio spreman. Znao je da se rodjenjem deteta zatvara njegova perspektiva. Nauka nije smela da trpi.
Odmah nakon rodenja, devojcica je data na usvajanje. Dve godine kasnije, vencali su se Albert i Mileva. A to nije bilo ni malo jednostavno. Na putu ka zajednickom zivotu stajala je Albertova majka, Jevrejka koja nije zelela da se pomiri sa cinjenicom da ce njen sin ostvariti brak sa Srpkinjom. Zbog svog porekla nije bila dostojna da bude njegova supruga, i to je bio dovoljno da je nikada ne prihvati i do kraja zivota mrzi svoju snahu. Umrla je u ubedjenju da je pored Mileve njen sin procerdao svoju buducnost.
Na njihov brak su mnogi sa podozrenjem gledali, cak i njena porodica, ali su oni bez mnogo negodovanja morali da prihvate zeta, jer su znali da se njihovo dete razlikuje od ostalih i da nema mogucnosti da bira. Bili su presrecni cinjenicom da ce je bilo ko uzeti za suprugu, pa makar to bio i cudak poput Ajnstajna. Mileva je rodjena hroma, sa jednom nogom kracom, i taj usud je obelezio njen zivot. To je bio jedini razlog zbog cega je ponekad osecala da nije dostojna svog supruga.
U braku su se rodili Hans Albert i Edvard, ali i prve ideje o teoriji relativiteta, koje je Mileva razradjivala u pauzama izmedju kucnih poslova i decijeg placa.
Ajnstajn u potrazi za poslom sve cesce menja gradove i prebivalista. Jako malo vremena su imali za zajednicki rad, a dodatno breme im je bila bolest drugog deteta, kome su lekari konstatovali shizofreniju. Brak za ove dve razlicite prirode postaje veliki teret. Ajnstajn je opsteIjudsku srecu stavljao iznad licne, sopstvene i Milevine srece. On je sebi krcio put do zvezda.
Ona je morala da se zadovolji ulogom majke, potajno verujuci u trenutak kada ce se vratiti nauci. Do tada joj je bilo dovoljno da saradjuje na radovima koji ce proslaviti njenog muza. I nikada nije htela da prizna da sama nema nista od toga. Verovala je da su njih dvoje jedno.
Nakon 11 godina zajednickog zivota Ajnstajn napusta porodicu i zeni se svojom bliskom rodjakom. Ovaj razvod je Milevu kostao nervnog sloma. Bila je vec dovoljno izmucena stalnim nesuglasicama, preljubama, siromastvom, borbom za bolesno dete, da joj je Ajnstajnovo pismo kojim trazi razvod doslo kao kap u prepunoj casi.
Nakon oporavka zivi u velikoj bedi. Bez posla, doma, vere u bolji zivot. Decu je prehranjivala u narodnim kuhinjama. Nije imala novca za lecenje deteta, cija je bolest napredovala i za Milevu postala nesavladiva.
Ajnstajn je odavno prestao da dovodi sebe u vezu sa njima. Godine 1922. je dobio Nobelovu nagradu za rad o fotoelektricnom efektu. Njene zasluge nikad nije javno priznao.
Nacin na koji se razisao sa Milevom i kasniji odnos prema njoj i sinovima, otkrivaju ne samo neobicnu mrznju i osvetoljubivost prema bivsoj supruzi, vec i neku vrstu traume. Mozda zato sto je uz nekoliko najboljih prijatelja najbolje znao da je Mileva sve radila sa njim i da sve sto je radio nije njegovo. Ajnstajnje celokupan novac od Nobelove nagrade preneo na Milevin bankarski racun. Da li je to bilo njegovo priznanje iza njen doprinos? I da li joj je to bilo potrebno? U borbi za njega izgubila je sebe.
Mileva Maric je umrla u Cirihu, avgusta 1948. godine. Sahranjena je o trosku drzave. Mesto njenog trajnog prebivalista je do skoro bilo nepoznato. Tek 2004. godine, zahvaljujuci Nikoli Stojanovicu, osnivacu memorijalnog centra Nikole Tesle u SentGaleni, pronadjen je grob Mileve Maric. On se pet godina bavio istrazivanjem sa zeljom da otkrije, i javnost upozna gde tacno pociva Srpkinja koja je svet zaduzila naukom, a na neki nacin ostala u senci svog muza.
Iza Mileve su ostala samo dva naucna spisa. Prvi, o Analitickoj mehanici, spremljen za Ajnstajnova predavanja 1910. godine na Ciriskom univerzitetu. Drugi je odgovor Mileve Maric Maksu Planktu na njihov rad o infracrvenom zracenju.
Jedan medjunarodni kongres fizicara devedesetih godina proslog veka bio je skandalizovan izjavom
Evana Harisa Vokera:
„Ajnstajn nije otkrio teoriju relativiteta, koja mu je donela svetsku slavu. Njegova prva supruga, Mileva Maric, dala mu je mnoge genijalne ideje koje su mu otvorile put do uspeha. Ona je ta koja je napisala clanke o teoriji relativiteta, koje je on objavio pod svojim imenom".
Fizicar Abram Jofe je tvrdio kako su mu u ruke dospeli originalni spisi teorije relativiteta, potpisani sa Maric Ajnstajn.
Moze li se reci da je Mlleva Maric „majka" teorije relativiteta ? Moze li se reci da je „ vredan samo onaj zivot koji je prozivljen za druge"? Gotovo je sigurno da se u zivotu jedne zene tesko ili nikako mogu sjediniti dve srece licna i opsteljudska jedna se mora zrtvovati.
http://www.vibilia.co.yu/srpski/izvestaj/0205/mileva-ajnstajn_preduzece33_261005.pdf.
......Eto, kao i Srbe:shock:.....Zato i kod nas ima dosta pametnjakovića, dobrih sportista
.......Borba za život razvija i izoštrava karakter....Loši ljudi koji su ugnjetavali Jevreje kroz istoriju nisu shvatali da im time čine veću uslugu nego štetu8-)
