Zašto Rumuni Bugare zovu Srbima?

  • Začetnik teme Začetnik teme Holy1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pravi Vlah:
Румуни су до недавно били Срби. Славили су славу, обожавали Светог Саву, жалили Косово, јели прасетину, пили ракију и играли Жикино Коло. А сада е баш више неће.

Зашто? Због Ватикана.
Kliknite za proširenje...

А да ли је и Дракула био Србин?
 
Pravi Vlah:
..Дубровчани су Душана дочекали цвећем само зато што се он војском појавио пред њиховом капијом.
Kliknite za proširenje...

Дочекали га цвећем само зато што је дошао са војском пред њихову капију?

Када дође нека војска под градске бедеме онда се она дочекивала цвећем(и плаћањем данка) , то је тада био обичај раширен по целој Европи.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Šta misli @Boris T o ovoj temi?
Kliknite za proširenje...
Приметих да ти тврдиш да се Душан неселективно ширио попут сваког царства?
Пошто је поразио Бугаре какав је њихов статус, припадају ли царству, излази ли
Душанова држава на Црно Море?
 
Q. in perpetuum hibernum:
@Gledston
Kliknite za proširenje...
P. Cancel, Termenii slavi de plug în daco-română, Bucureşti 1921, p. 35–36.
Максим Сл. Младенов, За етнонима cърби ‘българи’ в румънския езиқ и румънската топонимия, „Българска етнография” 3, 1985, p. 3–11.

Чини ми се да је последица тога што Румуни нису добро разликовали два словенска народа, и да се ни сами Срби и Бугари нису разликовали у контактним зонама.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Šta misli @Boris T o ovoj temi?
Kliknite za proširenje...


Нисам се бавио овим питањем – прочитао сам шта је Младенов написао у својој књизи „Бугарски говори у Румунији, 1993“.
Не објављујем текст на бугарском из "очигледних" разлога. Испод су моменти које сматрам важним у књизи, јер донекле објашњавају овај феномен:

--------------------------------------------------
Сматра се да се етноним Срби који се користио за Бугаре у румунским земљама појавио у 17. веку, а то је, највероватније, проузроковао однос између румунског становништва и мађарских Срба.
Г. С. Раковски такође примећује да су бугарски досељеници северно од Дунава у румунским земљама познатији као Срби: „Власи зову Бугаре Србима и њихов језик „сербешти“, а Молдавци их зову чисто Бугари и њихов језик „бугарешти“, јер после падом Бугарске Срби су имали утицаја у Влашкој, али у Молдавији тако нешто нису успели да добију“ (Раковски 1860, стр. 111). И други аутори, бавећи се другим поводом бугарским насељеницима северно од Дунава, приметили су овај посебан пренос етнонима у име друге националности: „Интересантно је да се назив „Србин“ раније ширио у Трансилванији и Румунији и прошлог века са општим значењем „југословенски“, не правећи разлику између српског и бугарског. Управо у овим вековима (16.-17. век) бугарско име је било у опадању; заборављено је да на Балканском полуострву постоје „Срби“ и „Бугари“, односно два различита југословенска племена, па је назив „Срби“, који је посебно преко Мађарске био више подржаван и распрострањен, добио опште значење (jуго)словени.“ (Л .Милетић 1896, стр. 170).
Дуго је недостајао диференциран однос према разним народностима словенског порекла које живе јужно од Дунава: "Познато је да је неколико векова назив „sîrbi“ био уопштен за све Словене који прелазе Дунав, Србе и Бугаре. Данас становништво бугарских села у Влашкој и Молдавији околно влашко становништво назива срби, чак и ако у њима нема Срба: српских насеља у Влашкој и Молдавији данас уопште нема“ (Романски 1914, стр. 56). )
Из реченог је јасно да деетнизација етнонима Бугари и његова замена етнонимом Срби одвијала се у веома сложеној ситуацији.
Поклопило се неколико фактора: с једне стране, јачање политичке улоге српске државе током средњег века, када бугарска држава је пропала а бугарски народ постепено заборављен, и који ће бити поново откривен тек крајем 18.-почетак 19. века; с друге стране, у свести румунског народа баштовански занат је почео да се поистовећује са бугарским народом који се њиме најмасовније и најуспешније бавио. Уосталом, вероватно је све то довело до скоро потпуног измештања етнонима Бугари етнонимом Срби.
Иначе, такво мешање етничких група познато је и као појава код других народа: Руси су до краја 18. века за већину источних народа користили назив Татари. Италијани Албанце на Сицилији називају Грцима. Познато је да су Румуни, поред Влаха, и саме румунске трговце називали Грцима. Пољски и чешки занатлије у јужној Румунији звали су се Немци.
-----------------------------------------------

Поново наглашавам да ово није мој текст или мишљење, већ мишљење бугарског филолога, који се професионално бавио банатским језицима и у Румунији је поштован као специјалиста.


1693605251261.png
 
Poslednja izmena:
Gledston:
P. Cancel, Termenii slavi de plug în daco-română, Bucureşti 1921, p. 35–36.
Максим Сл. Младенов, За етнонима cърби ‘българи’ в румънския езиқ и румънската топонимия, „Българска етнография” 3, 1985, p. 3–11.

Чини ми се да је последица тога што Румуни нису добро разликовали два словенска народа, и да се ни сами Срби и Бугари нису разликовали у контактним зонама.
Kliknite za proširenje...
Како објашњаваш то? Данашњи Румуни су имали блиске контакте с оба народа?
 
У румунском Банату задњих неколико векова свакако је било много више Срба него Бугара. Из личног искуства знам да у скорашњим временина банатски Румуни су све Југословене називали Србима. У Румунији и раније у румунским кнежевинама Влашкој и Молдавији задњих неколико векова везе са Србима су биле јаче него са Бугарима. Југословенска краљица Марија је била Румунка. Српски краљ Милан Обреновић се родио у Молдавији од мајке Молдавке. Банатски и Трансилвански Румуни су били под Српском Карловачком Патријаршијом до друге половине девентаестог века. У шеснаестом веку легендарни Баба Новак (Старина Новак), рођен на десној страни Дунава, је био генерал румунског кнеза Михаја Храброг који је по први пут сјединио Влашку, Молдавију и Трансилванију у једну државу. Први штампар књига у Влашкој у петнаестом веку је био неки Црногорац.

А са Бугарском Румунија је била у војном конфликту у првом делу двадестог века, око Добруџе.

Без обзира на горње, језички утицај словенског језика на румунском је ближи бугарском него српском, што указује на раније везе за време првог и другог Бугарског Царства.
 
Boris T:
Нисам се бавио овим питањем – прочитао сам шта је Младенов написао у својој књизи „Бугарски говори у Румунији, 1993“.
Не објављујем текст на бугарском из "очигледних" разлога. Испод су моменти које сматрам важним у књизи, јер донекле објашњавају овај феномен:

--------------------------------------------------
Сматра се да се етноним Срби који се користио за Бугаре у румунским земљама појавио у 17. веку, а то је, највероватније, проузроковао однос између румунског становништва и мађарских Срба.
Г. С. Раковски такође примећује да су бугарски досељеници северно од Дунава у румунским земљама познатији као Срби: „Власи зову Бугаре Србима и њихов језик „сербешти“, а Молдавци их зову чисто Бугари и њихов језик „бугарешти“, јер после падом Бугарске Срби су имали утицаја у Влашкој, али у Молдавији тако нешто нису успели да добију“ (Раковски 1860, стр. 111). И други аутори, бавећи се другим поводом бугарским насељеницима северно од Дунава, приметили су овај посебан пренос етнонима у име друге националности: „Интересантно је да се назив „Србин“ раније ширио у Трансилванији и Румунији и прошлог века са општим значењем „југословенски“, не правећи разлику између српског и бугарског. Управо у овим вековима (16.-17. век) бугарско име је било у опадању; заборављено је да на Балканском полуострву постоје „Срби“ и „Бугари“, односно два различита југословенска племена, па је назив „Срби“, који је посебно преко Мађарске био више подржаван и распрострањен, добио опште значење (jуго)словени.“ (Л .Милетић 1896, стр. 170).
Дуго је недостајао диференциран однос према разним народностима словенског порекла које живе јужно од Дунава: "Познато је да је неколико векова назив „sîrbi“ био уопштен за све Словене који прелазе Дунав, Србе и Бугаре. Данас становништво бугарских села у Влашкој и Молдавији околно влашко становништво назива срби, чак и ако у њима нема Срба: српских насеља у Влашкој и Молдавији данас уопште нема“ (Романски 1914, стр. 56). )
Из реченог је јасно да деетнизација етнонима Бугари и његова замена етнонимом Срби одвијала се у веома сложеној ситуацији.
Поклопило се неколико фактора: с једне стране, јачање политичке улоге српске државе током средњег века, када бугарска држава је пропала а бугарски народ постепено заборављен, и који ће бити поново откривен тек крајем 18.-почетак 19. века; с друге стране, у свести румунског народа баштовански занат је почео да се поистовећује са бугарским народом који се њиме најмасовније и најуспешније бавио. Уосталом, вероватно је све то довело до скоро потпуног измештања етнонима Бугари етнонимом Срби.
Иначе, такво мешање етничких група познато је и као појава код других народа: Руси су до краја 18. века за већину источних народа користили назив Татари. Италијани Албанце на Сицилији називају Грцима. Познато је да су Румуни, поред Влаха, и саме румунске трговце називали Грцима. Пољски и чешки занатлије у јужној Румунији звали су се Немци.
-----------------------------------------------

Поново наглашавам да ово није мој текст или мишљење, већ мишљење бугарског филолога, који се професионално бавио банатским језицима и у Румунији је поштован као специјалиста.


Pogledajte prilog 1403533
Kliknite za proširenje...
Kako to da je rumunska percepcija podele Južnih Slovena na Srbe i Bugare tako relativna a ona probugarska apologeta i poržavaoca samodržavlja i Aleksandra i Ignjatijeva i II i njohovog bankrotiranog sanstefanskog projekta apsolutna? Nije u skladu sa nacionalnim mitom propisanim od Todora Živkova?
Pravi Vlah:
У румунском Банату задњих неколико векова свакако је било много више Срба него Бугара. Из личног искуства знам да у скорашњим временина банатски Румуни су све Југословене називали Србима. У Румунији и раније у румунским кнежевинама Влашкој и Молдавији задњих неколико векова везе са Србима су биле јаче него са Бугарима. Југословенска краљица Марија је била Румунка. Српски краљ Милан Обреновић се родио у Молдавији од мајке Молдавке. Банатски и Трансилвански Румуни су били под Српском Карловачком Патријаршијом до друге половине девентаестог века. У шеснаестом веку легендарни Баба Новак (Старина Новак), рођен на десној страни Дунава, је био генерал румунског кнеза Михаја Храброг који је по први пут сјединио Влашку, Молдавију и Трансилванију у једну државу. Први штампар књига у Влашкој у петнаестом веку је био неки Црногорац.

А са Бугарском Румунија је била у војном конфликту у првом делу двадестог века, око Добруџе.

Без обзира на горње, језички утицај словенског језика на румунском је ближи бугарском него српском, што указује на раније везе за време првог и другог Бугарског Царства.
Kliknite za proširenje...
Probugarsko viđenje istorije, motivacija za to veoma jasna iz ostalih priloga autora.
 
Poslednja izmena:
  • Haha
Reactions: PA8
Gledston:
Мислим да је @Pravi Vlah одговорио на све. Једино не знам око језика.
Kliknite za proširenje...
Ne bih rekao, krajnje je sumnjiva tvrdnja da u Rumuniji nazivaju sve Južne Slovene Srbima (ili da su ih nekad nazivali Jugoslovenima): gde to Rumuni nazivaju Bugare u Dobrudži “Srbima”? U Banatu, osim sadašnjoh grkokatolika, bivših Pavlikijanaca ima izuzetno malo Bugara, tj pravoslavnih Bugara jedva da ima.

U Rumuniji panbugarske teorije nisu obavezujući pogled na svet, tako da ne možeš da proglašavaš za “Bugare” one koji se tako samo ne izjašnjavaju. Sve ostalo je sanstefanska izmaglica i bolgarsko-onogurski dim.
 
Poslednja izmena:
Boris T:
Нисам се бавио овим питањем – прочитао сам шта је Младенов написао у својој књизи „Бугарски говори у Румунији, 1993“.
Не објављујем текст на бугарском из "очигледних" разлога. Испод су моменти које сматрам важним у књизи, јер донекле објашњавају овај феномен:

--------------------------------------------------
Сматра се да се етноним Срби који се користио за Бугаре у румунским земљама појавио у 17. веку, а то је, највероватније, проузроковао однос између румунског становништва и мађарских Срба.
Г. С. Раковски такође примећује да су бугарски досељеници северно од Дунава у румунским земљама познатији као Срби: „Власи зову Бугаре Србима и њихов језик „сербешти“, а Молдавци их зову чисто Бугари и њихов језик „бугарешти“, јер после падом Бугарске Срби су имали утицаја у Влашкој, али у Молдавији тако нешто нису успели да добију“ (Раковски 1860, стр. 111). И други аутори, бавећи се другим поводом бугарским насељеницима северно од Дунава, приметили су овај посебан пренос етнонима у име друге националности: „Интересантно је да се назив „Србин“ раније ширио у Трансилванији и Румунији и прошлог века са општим значењем „југословенски“, не правећи разлику између српског и бугарског. Управо у овим вековима (16.-17. век) бугарско име је било у опадању; заборављено је да на Балканском полуострву постоје „Срби“ и „Бугари“, односно два различита југословенска племена, па је назив „Срби“, који је посебно преко Мађарске био више подржаван и распрострањен, добио опште значење (jуго)словени.“ (Л .Милетић 1896, стр. 170).
Дуго је недостајао диференциран однос према разним народностима словенског порекла које живе јужно од Дунава: "Познато је да је неколико векова назив „sîrbi“ био уопштен за све Словене који прелазе Дунав, Србе и Бугаре. Данас становништво бугарских села у Влашкој и Молдавији околно влашко становништво назива срби, чак и ако у њима нема Срба: српских насеља у Влашкој и Молдавији данас уопште нема“ (Романски 1914, стр. 56). )
Из реченог је јасно да деетнизација етнонима Бугари и његова замена етнонимом Срби одвијала се у веома сложеној ситуацији.
Поклопило се неколико фактора: с једне стране, јачање политичке улоге српске државе током средњег века, када бугарска држава је пропала а бугарски народ постепено заборављен, и који ће бити поново откривен тек крајем 18.-почетак 19. века; с друге стране, у свести румунског народа баштовански занат је почео да се поистовећује са бугарским народом који се њиме најмасовније и најуспешније бавио. Уосталом, вероватно је све то довело до скоро потпуног измештања етнонима Бугари етнонимом Срби.
Иначе, такво мешање етничких група познато је и као појава код других народа: Руси су до краја 18. века за већину источних народа користили назив Татари. Италијани Албанце на Сицилији називају Грцима. Познато је да су Румуни, поред Влаха, и саме румунске трговце називали Грцима. Пољски и чешки занатлије у јужној Румунији звали су се Немци.
-----------------------------------------------

Поново наглашавам да ово није мој текст или мишљење, већ мишљење бугарског филолога, који се професионално бавио банатским језицима и у Румунији је поштован као специјалиста.


Pogledajte prilog 1403533
Kliknite za proširenje...
Управо у овим вековима (16.-17. век) бугарско име је било у опадању; заборављено је да на Балканском полуострву постоје „Срби“ и „Бугари“, односно два различита југословенска племена
Kliknite za proširenje...
Evo primera poznate “objektivnosti” bugarske “istoriografije”, tj učenja striktno podređenog “teoretskom podupiranju” bugarskih velikodrzavnih ambicija.
 
  • Haha
Reactions: PA8
Casual Observer:
Ne bih rekao, krajnje je sumnjiva tvrdnja da u Rumuniji nazivaju sve Južne Slovene Srbima (ili da su ih nekad nazivali Jugoslovenima): gde to Rumuni nazivaju Bugare u Dobrudži “Srbima”? U Banatu, osim sadašnjoh grkokatolika, bivših Pavlikijanaca ima izuzetno malo Bugara, tj pravoslavnih Bugara jedva da ima.

U Rumuniji panbugarske teorije nisu obavezujući pogled na svet, tako da ne možeš da proglašavaš za “Bugare” one koji se tako samo ne izjašnjavaju. Sve ostalo je sanstefanska izmaglica i bolgarsko-onogurski dim.
Kliknite za proširenje...
Ок, где је извор да су се ови људи називали Србима, да то није само егзоним?
 
leki1:
Dolaskom Turaka na Balkan i osvajanjem Balkana granica izmedju srba i bugara je bila duboko u današnjoj zoni Bugarske. Tako da kada su Turci dolazili na Balkan izbeglice iz današnje Bugarske su bili srbi. Još uvek se tada znalo ko je slovenin a ko protobugarin.
Kliknite za proširenje...
Проблем је што овде причамо о људима из много касније прошлости.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mrkalj
Hrvatski genocid nad Srbima u Mačvi i Jadru 1914.
2 3 4
Odgovora
99
Pregleda
1.708
Mrkalj
Mrkalj
Nina
Zašto je Rusija prodala Aljasku Americi
2 3 4
Odgovora
87
Pregleda
948
Radašin778
Radašin778
M
Zašto se više ne uči o istoriji srednjevekovne Bosne?
4 5 6
Odgovora
140
Pregleda
1.667
mirrko
M

Back
Top