Нисам се бавио овим питањем – прочитао сам шта је Младенов написао у својој књизи „Бугарски говори у Румунији, 1993“.
Не објављујем текст на бугарском из "очигледних" разлога. Испод су моменти које сматрам важним у књизи, јер донекле објашњавају овај феномен:
--------------------------------------------------
Сматра се да се етноним Срби који се користио за Бугаре у румунским земљама појавио у 17. веку, а то је, највероватније, проузроковао однос између румунског становништва и мађарских Срба.
Г. С. Раковски такође примећује да су бугарски досељеници северно од Дунава у румунским земљама познатији као Срби: „Власи зову Бугаре Србима и њихов језик „сербешти“, а Молдавци их зову чисто Бугари и њихов језик „бугарешти“, јер после падом Бугарске Срби су имали утицаја у Влашкој, али у Молдавији тако нешто нису успели да добију“ (Раковски 1860, стр. 111). И други аутори, бавећи се другим поводом бугарским насељеницима северно од Дунава, приметили су овај посебан пренос етнонима у име друге националности: „Интересантно је да се назив „Србин“ раније ширио у Трансилванији и Румунији и прошлог века са општим значењем „југословенски“, не правећи разлику између српског и бугарског. Управо у овим вековима (16.-17. век) бугарско име је било у опадању; заборављено је да на Балканском полуострву постоје „Срби“ и „Бугари“, односно два различита југословенска племена, па је назив „Срби“, који је посебно преко Мађарске био више подржаван и распрострањен, добио опште значење (jуго)словени.“ (Л .Милетић 1896, стр. 170).
Дуго је недостајао диференциран однос према разним народностима словенског порекла које живе јужно од Дунава: "Познато је да је неколико векова назив „sîrbi“ био уопштен за све Словене који прелазе Дунав, Србе и Бугаре. Данас становништво бугарских села у Влашкој и Молдавији околно влашко становништво назива срби, чак и ако у њима нема Срба: српских насеља у Влашкој и Молдавији данас уопште нема“ (Романски 1914, стр. 56). )
Из реченог је јасно да деетнизација етнонима Бугари и његова замена етнонимом Срби одвијала се у веома сложеној ситуацији.
Поклопило се неколико фактора: с једне стране, јачање политичке улоге српске државе током средњег века, када бугарска држава је пропала а бугарски народ постепено заборављен, и који ће бити поново откривен тек крајем 18.-почетак 19. века; с друге стране, у свести румунског народа баштовански занат је почео да се поистовећује са бугарским народом који се њиме најмасовније и најуспешније бавио. Уосталом, вероватно је све то довело до скоро потпуног измештања етнонима Бугари етнонимом Срби.
Иначе, такво мешање етничких група познато је и као појава код других народа: Руси су до краја 18. века за већину источних народа користили назив Татари. Италијани Албанце на Сицилији називају Грцима. Познато је да су Румуни, поред Влаха, и саме румунске трговце називали Грцима. Пољски и чешки занатлије у јужној Румунији звали су се Немци.
-----------------------------------------------
Поново наглашавам да ово није мој текст или мишљење, већ мишљење бугарског филолога, који се професионално бавио банатским језицима и у Румунији је поштован као специјалиста.
Pogledajte prilog 1403533