Zašto Rumuni Bugare zovu Srbima?

  • Začetnik teme Začetnik teme Holy1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
ја ти кажем чињенице да имена места , тј топноми се здржавају дуго у историји само ако је народ дуже време боравио на неком месту.
Па имамо Сервиа и српских топонима свуда по Хелади и Егејској Македонији у малој Азији и историјским изворима.
 
ја ти кажем чињенице да имена места , тј топноми се здржавају дуго у историји само ако је народ дуже време боравио на неком месту.
Па имамо Сервиа и српских топонима свуда по Хелади и Егејској Македонији у малој Азији и историјским изворима.
Проблем је што смо видели већ да се позиваш на измишљене топониме. Најближе што се може прићи јесте Сервија у Грчкој и Гордонсервон/Сервохори, али то припада потпуно другом слоју у односу на Драгувите, за које смо видели да немају никакав знак српског имена. А очито је да ти Срби нису били из Тракије, нити из територије Драгувита. У најбољем случају доста северније, тамо где извори и могу рећи да је било Срба.
 
Проблем је што смо видели већ да се позиваш на измишљене топониме. Најближе што се може прићи јесте Сервија у Грчкој и Гордонсервон/Сервохори, али то припада потпуно другом слоју у односу на Драгувите, за које смо видели да немају никакав знак српског имена. А очито је да ти Срби нису били из Тракије, нити из територије Драгувита. У најбољем случају доста северније, тамо где извори и могу рећи да је било Срба.
Имаш на Пелопонезу бар 5 српских топонима а вероватно и више
 
Сумњам да је горња тврдња тачна. За време Југославије Румуни би колоквијално под називом Срби подразумевали све Југословене. Сада више не. Ако говоримо о ситуацији у шеснаестом веку, Румуни су црквенословенски називали српским, мада је црквенословенски блискији бугарском. То је била последица пада средњовековне српске државе под Османлијама наког чега био је талас српских културалних и верских избеглица у Влашку.
Увек нека оправдања.
 
Данас милион помака у самој бугарској не желе да буду бугари, затим словени у северног грчкој не желе да буду бугари, нити северни македонци, а видели смо ни драговићи нису хтели.
Ово није битно – нити је то тема разговора, нити је тачно – уопште улазиш у политичку расправу - понестало ти је чисто историјских аргумената, заправо их никада ниси ни имао.....
 
Ово није битно – нити је то тема разговора, нити је тачно – уопште улазиш у политичку расправу - понестало ти је чисто историјских аргумената, заправо их никада ниси ни имао.....
Po haplogrupama srbi i vardarski makedonci isti 96%. Dakle i oni oko soluna, potomci dragovića
 
ја ти кажем чињенице да имена места , тј топноми се здржавају дуго у историји само ако је народ дуже време боравио на неком месту.
Па имамо Сервиа и српских топонима свуда по Хелади и Егејској Македонији у малој Азији и историјским изворима.

Па то уопште није тачно, опет причаш шта ти падне на памет..
Чини ми се да су ови топоними једино о чему говоримо... Топоними нису једини услов за доказивање етничког карактера становништва неког географског подручја током било ког историјског периода. Супротно, то је најмањи доказ.
Пре свега, топоними су повезани са неким обликом миграције, и то на два начина: синхронијски, односно са освртом на савремене миграционе ситуације, или дијахронијски, односно из историјске перспективе, с обзиром на мноштво и разноврсност миграција током историје.
 
Драгувити долазе из потпуно супротног дела словенских племена у односу на Србе.
Како мислиш из потпуно супротног дела? У смислу места живљења пре досељавања, или нешто друго? Уколико је то случај, одакле су дошли на Балкан једни а одакле други?
 
Наишао само сам на један грчки текст. Занимљив. Свакако је поткован добро. Ето знао сам за словенска племена у Хелади, али ми је промакло племе Загорити. Како кажу живели су на Пинду. Али невезано за то, показује нешто и о Драговићима. Интересантно ми је да Белоруси сматрају данас македонце својим најближим рођацима.

На исти начин су Драговци – или како су себе називали Драговици – на крају говорили сличним језиком сада поробљеним Бугарима, јер су учествовали у истој динамичној држави, Симеону Великом (893-927 н.е.), први бугарски цар и цар, који је тврдио да се намеће целој европској Ромелији.
Током касног средњег века, присуство огранка Драговита помиње се и у средишту спора између Римљана и Бугара, Аимимондо (=> Источна Ромилија). Али већ од почетка словенских сеоба , током 670-их година, примећују се тронационални контакти – између Бугара, Драговита и Ромеја – када је, након преговора римског званичника првог бугарског господара Кубера, патриција Црног, пресељење Сермисијана Бугари из региона Сирмиа (северна Србија) у енклавама око Солуна (историјска Македонија), након њиховог отпадништва од власти Авара, и њиховог приступања снагама Ромелије.
Што се тиче Драговита-Дреговаца, они нису били у сродству са Бугарима и њиховим украјинским родом, будући да су потекли из данашње Белорусије, где је један њихов огранак остао и измешао се са Кривима и Пољацима, формирајући белоруску нацију. Знајући своје сродство са Славомакедонцима, Белоруси су међу првима прихватили државу Скопље, са свим њеним чудесима.

Међутим, неколико склавенија, као што су Вергити, Белегизити, Сагудати и Регинини, ујединило се са Драговитима и развило се у засебну националну целину. (Овде имамо први помен засебне националне целине али то треба испитати!!! ЈЕр Драговићи нису имали државу, имали су посебност каоплеме очигледмо различито од Бугара и РОмеја)

Међутим, Драговљани су били пријатељски расположени према Грцима, без обзира на политичку целисходност, на шта указују животи људи као што су Николитјас, Кекауменов деда, али и Добромир Хрисос, господар Просакоса. У тадашњим текстовима изгледа да су углавном желели да прођу за Римљане. Али и Римљани су их вероватно више волели него нешто турбулентније Бугаре. (опет су Драговићи нешто посебну у односу на Бугаре и Грке) Карактеристично је да је након потчињавања свих земаља у Подунављу од стране Василија ИИ Порфироборна 1018. године, сачувана аутокефалност архиепископије Ахридоса, престонице драговитских царева, али не и Преславе, првобитне престонице Бугара. . А драговитског цара и цара Бугара, Константина Тича, при повратку на престо подржавао је његов таст Грк,


Грчки текст
 
Poslednja izmena:
Па дао си грчку википедију, која јасно каже да нема историјских података о таквим тврдњама.
Lupaš: ime Serbiana je dobila garant po Bolgarima, nego šta. Σερβιανά, baš zvuči onako bolgarski. Mora da je neki onogurski naziv za Bugare u pitanju. :lol:
 
Poslednja izmena:
Драгувити су 200 километара одакле си ти рекао да јесу, не знајући географију Балканског полуострва. Драгувити долазе из потпуно супротног дела словенских племена у односу на Србе. Драгувити себе зову само Драгувити и никако Срби. Ти се бавиш фиктивним рекама, непостојећим доказима, географија те збуњује, правиш везе између неповезаних догађаја. И још мораш себе тапкати по рамену. Трагично.
Dokumentuj ovu tvrdnju:
Драгувити долазе из потпуно супротног дела словенских племена у односу на Србе
Gde su tačno živeli pre doseljavanja na Balkan?
 
Све је то у реду, али ниједна од ових група не жели да буде српска, као што нису хтели ни Северномакедонци, Црногорци, Бошњаци, као што се јављају аутономисти у Војводини...
Brkaš nacionalno opredeljenje i poreklo. Brozove odluke i time omogućeno postojanje političke elite. Sve drugo je irelevantno.
 
Да ли је пелопонеска Сербијана лоцирана на трачкој Драговици? ;)

Како мислиш из потпуно супротног дела? У смислу места живљења пре досељавања, или нешто друго? Уколико је то случај, одакле су дошли на Балкан једни а одакле други?
Dokumentuj ovu tvrdnju:

Gde su tačno živeli pre doseljavanja na Balkan?
Извесни Пипер који је изумитељ Драговице, и који је изнад цитиран, каже да су Драгувити дошли из Белорусије. Срби су, како сте наводили, сродници Западних Словена - дакле из супротног дела "словенског света". Не знам треба ли нацртати на карти или?Д

Brkaš nacionalno opredeljenje i poreklo. Brozove odluke i time omogućeno postojanje političke elite. Sve drugo je irelevantno.
Ili si ti samo titoista?
Да се мање бавиш етикетама а више изворима, можда би мање служио за подсмех на овом подфоруму.
 
Извесни Пипер који је изумитељ Драговице, и који је изнад цитиран, каже да су Драгувити дошли из Белорусије. Срби су, како сте наводили, сродници Западних Словена - дакле из супротног дела "словенског света". Не знам треба ли нацртати на карти или?Д
Да, треба. Да видимо постојбину Драговића.
 
Да, треба. Да видимо постојбину Драговића.
Погледајмо у тексту који је оставио колега @leki1 . Цтрл + ф, па "белорус".

Наишао само сам на један грчки текст. Занимљив. Свакако је поткован добро. Ето знао сам за словенска племена у Хелади, али ми је промакло племе Загорити. Како кажу живели су на Пинду. Али невезано за то, показује нешто и о Драговићима. Интересантно ми је да Белоруси сматрају данас македонце својим најближим рођацима.

На исти начин су Драговци – или како су себе називали Драговици – на крају говорили сличним језиком сада поробљеним Бугарима, јер су учествовали у истој динамичној држави, Симеону Великом (893-927 н.е.), први бугарски цар и цар, који је тврдио да се намеће целој европској Ромелији.
Током касног средњег века, присуство огранка Драговита помиње се и у средишту спора између Римљана и Бугара, Аимимондо (=> Источна Ромилија). Али већ од почетка словенских сеоба , током 670-их година, примећују се тронационални контакти – између Бугара, Драговита и Ромеја – када је, након преговора римског званичника првог бугарског господара Кубера, патриција Црног, пресељење Сермисијана Бугари из региона Сирмиа (северна Србија) у енклавама око Солуна (историјска Македонија), након њиховог отпадништва од власти Авара, и њиховог приступања снагама Ромелије.
Што се тиче Драговита-Дреговаца, они нису били у сродству са Бугарима и њиховим украјинским родом, будући да су потекли из данашње Белорусије, где је један њихов огранак остао и измешао се са Кривима и Пољацима, формирајући белоруску нацију. Знајући своје сродство са Славомакедонцима, Белоруси су међу првима прихватили државу Скопље, са свим њеним чудесима.

Међутим, неколико склавенија, као што су Вергити, Белегизити, Сагудати и Регинини, ујединило се са Драговитима и развило се у засебну националну целину. (Овде имамо први помен засебне националне целине али то треба испитати!!! ЈЕр Драговићи нису имали државу, имали су посебност каоплеме очигледмо различито од Бугара и РОмеја)

Међутим, Драговљани су били пријатељски расположени према Грцима, без обзира на политичку целисходност, на шта указују животи људи као што су Николитјас, Кекауменов деда, али и Добромир Хрисос, господар Просакоса. У тадашњим текстовима изгледа да су углавном желели да прођу за Римљане. Али и Римљани су их вероватно више волели него нешто турбулентније Бугаре. (опет су Драговићи нешто посебну у односу на Бугаре и Грке) Карактеристично је да је након потчињавања свих земаља у Подунављу од стране Василија ИИ Порфироборна 1018. године, сачувана аутокефалност архиепископије Ахридоса, престонице драговитских царева, али не и Преславе, првобитне престонице Бугара. . А драговитског цара и цара Бугара, Константина Тича, при повратку на престо подржавао је његов таст Грк,


Грчки текст
 

Back
Top