Није обавезно, али јесте препоручљиво упознати се са садржајем постова на теми, у супротном само "затрпавамо" и обесмишљујемо тему.
Посебно ако се изнова прилаже наручени новински текст (пун текст
овдје) који је већ приложен на теми, текст са сврхом покушаја амнестирања оних који су својевремено стопирали напад на Јасеновац, ту су одабрана "пожељна и подобна" мишљења апологета "вољеног вође", но имамо и десетина свједочења партизанских комаданата (К.Нађ, Ј.Мажар, М.Шиљеговић, М.Пекић, П.Драпшин. Н.Демоња, Ј.Маринковић, М.Станивуковић и бројни други) супротна од "пожељног" мишљења Јакшића, и који су предлагали (а како и не би) и били убијеђени да напад на Јасеновац има добре изгледе на успјех, и да је тај напад три године неко стопирао, о чему смо на овој теми већ нашироко писали.
Такође ми можемо одабрати пасус из текста, но то би требало бити смислено, а у претходном посту то није смислено.
И док се од 1980их поставља све чешће питање зашто партизани нису
покушали напад на Јасеновац, нико није слично питање поставио за четничке јединице, нико ни од најпреданијих који на ту нашу историју гледају из угла партизана, и такво питање могу поставити само они који се не разумију у војну материју.
Што је већ у квалитетном посту објаснио форумаш
......., Јасеновац се налазио на партизанској а не четничкој територији. Четници у близини Јасеновца су имали само Мотајичку бригаду, која је имала од 500-1000 људи.
Са друге стране, 1944. партизани су имали 4. и 5. крајишку дивизију на Козари, имали су 12. и 28. дивизију у Славонији, као и друге касније састављене јединице на самој територији логора. Имали су мобилне јединице, 1. пролетерски, 2. и 3. ударни корпус. које су могли да пошаљу на Јасеновац уместо у Србију. Додајмо и огромну савезничку помоћ у виду авиона, тенкова, пушака, муниције итд.
Кратак и јасан одговор је-није их интересовало. КПЈ су водили Хрвати, а како је неко добро приметио, као што је нама Србима било увек у интересу да гурамо на Запад ка Загребу, тако је Хрватима интерес био гурање ка Београду. Јасним прегледом немачких јединица од априла до августа 1944. на територији Југославије, можемо да закључимо да су своје најбројније и најјаче јединице Немци држали на приморју и у унутрашњости НДХ, а да су у Србији држали углавном ситне посадне јединице, што јасно доказује да је циљ напада партизанских јединица на Србију 1944. био револуционарне природе. Или да кажем јасније-од марта 1944. када су кренули у офанзиву на Србију до уласка Црвене Армије партизани нису имали ниједну велику битку против Немаца на територији Србије. Са изузетком битке на Ибру против Бугара и СДК, све њихове велике битке у Србији пролећа и лета 1944. до доласка Црвене Армије биле су против четника. Да им је први циљ био борба против Немаца они би главне битке гледали да воде на приморју или да гурају према Загребу.
Ни Сремски фронт не правда недостатак интереса за било какав напад на Јасеновац. Ван чињенице да је Сремски фронт био непотребно губилиште Срба, треба додати да партизанске снаге у близини Јасеновца нису биле ометане од стране четника, да су немачке снаге у то време у повлачењу, да су многе квислиншке јединице у то време увелико почеле да прелазе у партизане, да су партизани могли да замоле Совјете и Бугаре да им помогну у освајању НДХ, чиме би рат у Југославији био скраћен за неколико месеци, итд.
Четници у близини Јасеновца нису имали ни случајну потребне ефективе да би могли угрозити овај логор и стратиште. Ни близу, и ту свака прича завршава.
На другој страни, партизани су имали потребне ефективе, већ 16.маја 1942. су ослободили Приједор, 17.маја Љубију, савладали су пет пута јача упоришта од Јасеновца, већ тада бјеше могућ напад на Јасеновац са добрим изгледима на успјех.
Овдје није разумно овакав игнорантски однос према тој нашој језивој причи приписати партизанским јединицама, борцима, јок, са нападом на Јасеновац се
није покушало не зато што се није имало потребних борбених ефектива, напротив, имало се, не зато што није било жеље, воље, храбрости, напротив, итекако је било, не зато што напад на Јасеновац и није био изводљив, напротив, био је, не зато што су логораши из Јасеновца одвраћали тај напад, напротив, охрабривали су,
него зато што је тај напад неко пуне три године стопирао. Ти који су стопирали напад на Јасеновац су Броз и клика око њега. Из разлога које смо поменули у претходним постовима.