Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
-
- Popularno:
- Cetnici na Sremskom frontu
- METKOM GA POGODIO U ČELO Ovo je...
- "Žao mi je što je policija...
- Današnja mračna Srbija: Otkaz jer je...
- Forumasi u pornicima
- Srđan Škoro: Vučić je u strahu od...
- Ne prihvatati kompliment od svakog
- U Rusiji se širi mnogoboštvo.
- Orlić povodom Dana BIA položio vence na...
- Ko vlada politikom?
Zašto je langobardski pleter morao postati hrvatskim? Hrvatsko kamenje i znamenje.
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Još dva hrvatska kralja (verovatno u gej pozi):
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
"Hrvatski pleter" na tzv. "Pariškome" prijepisu Porfirogenetova DAI
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Hrvatska prva po broju upisa nematerijalnih dobara u Europi
| vrijeme: 02.10.2009. mjesto: Zagreb url: http://www.min-kulture.hr Sa sedam nematerijalnih dobara kulturne baštine uvrštenih na UNESCO-ov popis svjetske nematerijalne kulturne baštine, Hrvatska je prva među europskim zemljama, dok su na svjetskoj razini ispred nje samo Kina, Japan i Koreja, rekao je ministar Božo Biškupić na konferenciji za novinare. To je veliki uspjeh za sve slijednike očuvanih običaja, za Hrvatsku i za Ministarstvo kulture, istaknuo je Biškupić, koji je bio na sastanku Međuvladinog odbora UNESCO-a u Abu Dhabiju kad se odlučivalo o izboru nominiranih dobara. Po njegovim riječima, osim što se radi o dragocjenom priznanju Hrvatskoj kao zemlji koja je uspjela očuvati vrijedna nematerijalna doba za buduće generacije, hrvatska baština dobila je svoj prostor u globaliziranom svijetu, a uspjeh se može iskoristiti i u turizmu. Na UNESCO-ov popis uvršteno je sedam od 16 prijavljenih hrvatskih posebnosti, a iduće godine ponovno će se prijaviti Sinjsku alku, bećarac, nijemo dinarsko kolo i medičarstvo sjeverne Hrvatske, neki od onih koji ove godine nisu prošli. Biškupić je ustvrdio da Sinjska alka zasigurno zaslužuje biti uvrštena na jedan takav popis te da u Hrvatskoj ima još fenomena koji mogu izdržati svjetsku konkurenciju. Uvršteni su dubrovačka Festa sv. Vlaha, dvoglasje tijesnih intervala Istre i Hrvatskog Primorja, umijeće izrade drvenih tradicijskih dječjih igračaka s područja Hrvatskog zagorja, godišnji proljetni ophod 'Kraljice' (Ljelje) iz Gorjana, procesija 'Za križen' na otoku Hvaru, godišnji pokladni ophod zvončara s područja Kastva i čipkarstvo u Hrvatskoj (Pag, Hvar, Lepoglava). Predstavnici tih običaja predstavili su se dijelom svojih programa na konferenciji za novinare. Etnologinja Zorica Vitez, članica Povjerenstva Ministarstva kulture za nematerijalnu kulturnu baštinu, rekla je da je nematerijalna baština suvremeni i živući kulturni fenomen, a ne nešto što je bilo i ostalo u davnoj prošlosti. Na prvom svjetskom popisu nematerijalne baštine bilo je osamdesetak fenomena i među njima nije bio nijedan hrvatski. Nakon konferencije u Kyotu 2003. postroženi su kriteriji za uvrštenje na UNESCO-ov popis. U Registru kulturnih dobara RH zasad je 77 zaštićenih hrvatskih nematerijalnih dobara. (Hina) |
| (R.P.B., 02.10.2009) Tagovi: nematerijalna kulturna baština, UNESCO, Ministarstvo kulture RH |
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Po starom običaju, ovde se uočava:
... da su slova pažljivo snižena da bi ostala ispod okrnjenog dela, tj. uklesana su sitnija slova na mestu gde je oštećenje.
„Ovaj izvor prima slabe, da ih učini prosvijetljenima. Ovdje se peru od svojih zločina, što su ih primili od svog prvog roditelja, da postanu kršćani, spasonosno ispovijedajući vječno trojstvo. Ovo djelo pobožno učini svećenik Ivan u vrijeme kneza Višeslava u čast sv. Ivana Krstitelja, da zagovara njega i njegove štićenike“.
+ HEC FONS NEMPE SVMIT INFERMOS VT REDDAT ILLVMINATOS. HIC EXPIANT SCELERA SVA OVD(SIC) DE PRIMO SVMPSERVNT PARENTE VT EFFICIANTUR CHRISTICILE. SALVBRITER CONFITENDO TRINVM PERENNE. HOC IOHANES PRESBITER SVR(SIC) OPUS BENE COMPOSVIT DEVOTE IN HONORE VIDELICET SANCT, IOHANES BAPTISTE VT INTERCEDAT PRO EO CLIENTQVE SVO.2
„Oвај извор наиме прима слабе да их учини просветљенима. Овде се перу од својих злочина, што су их примили од свог првог родитеља, да постану хришћани, спасоносно исповедајући вечно Тројство. Ово дело показано учини свештеник Јован у време кнеза Вишеслава и то у част Св. Јована Крститеља да посредује за њега и његова штићеника.“
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2018/0353-90081844139A.pdf
... da su slova pažljivo snižena da bi ostala ispod okrnjenog dela, tj. uklesana su sitnija slova na mestu gde je oštećenje.
„Ovaj izvor prima slabe, da ih učini prosvijetljenima. Ovdje se peru od svojih zločina, što su ih primili od svog prvog roditelja, da postanu kršćani, spasonosno ispovijedajući vječno trojstvo. Ovo djelo pobožno učini svećenik Ivan u vrijeme kneza Višeslava u čast sv. Ivana Krstitelja, da zagovara njega i njegove štićenike“.
+ HEC FONS NEMPE SVMIT INFERMOS VT REDDAT ILLVMINATOS. HIC EXPIANT SCELERA SVA OVD(SIC) DE PRIMO SVMPSERVNT PARENTE VT EFFICIANTUR CHRISTICILE. SALVBRITER CONFITENDO TRINVM PERENNE. HOC IOHANES PRESBITER SVR(SIC) OPUS BENE COMPOSVIT DEVOTE IN HONORE VIDELICET SANCT, IOHANES BAPTISTE VT INTERCEDAT PRO EO CLIENTQVE SVO.2
„Oвај извор наиме прима слабе да их учини просветљенима. Овде се перу од својих злочина, што су их примили од свог првог родитеља, да постану хришћани, спасоносно исповедајући вечно Тројство. Ово дело показано учини свештеник Јован у време кнеза Вишеслава и то у част Св. Јована Крститеља да посредује за њега и његова штићеника.“
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2018/0353-90081844139A.pdf
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Dakle, šta? Kada uporedimo krstionicu sa natpisom kneza Branimira, Trpimira i Baškom pločom, vidimo da je langobardsko kamenje birano i naknadno prepravljano tako što su postojeći natpisi ili ornamentika prebrisani te je na njihovom mestu, najčešće brzopleto i ne saobrazno vešto, uklesavan tekst koji pominje nekakve imaginarne hrvatske vladare.Po starom običaju, ovde se uočava:
Pogledajte prilog 657532
... da su slova pažljivo snižena da bi ostala ispod okrnjenog dela, tj. uklesana su sitnija slova na mestu gde je oštećenje.
„Ovaj izvor prima slabe, da ih učini prosvijetljenima. Ovdje se peru od svojih zločina, što su ih primili od svog prvog roditelja, da postanu kršćani, spasonosno ispovijedajući vječno trojstvo. Ovo djelo pobožno učini svećenik Ivan u vrijeme kneza Višeslava u čast sv. Ivana Krstitelja, da zagovara njega i njegove štićenike“.
+ HEC FONS NEMPE SVMIT INFERMOS VT REDDAT ILLVMINATOS. HIC EXPIANT SCELERA SVA OVD(SIC) DE PRIMO SVMPSERVNT PARENTE VT EFFICIANTUR CHRISTICILE. SALVBRITER CONFITENDO TRINVM PERENNE. HOC IOHANES PRESBITER SVR(SIC) OPUS BENE COMPOSVIT DEVOTE IN HONORE VIDELICET SANCT, IOHANES BAPTISTE VT INTERCEDAT PRO EO CLIENTQVE SVO.2
„Oвај извор наиме прима слабе да их учини просветљенима. Овде се перу од својих злочина, што су их примили од свог првог родитеља, да постану хришћани, спасоносно исповедајући вечно Тројство. Ово дело показано учини свештеник Јован у време кнеза Вишеслава и то у част Св. Јована Крститеља да посредује за њега и његова штићеника.“
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2018/0353-90081844139A.pdf
Na osnovu nepostojeće originalne diplomatičke građe i drugih originalnih izvora, svi ti hrvatski vladari u kamenu su izmišljeni, kao i prepisi darovnica koje ih pominju. Najverovartnije u 19. veku, mada ne iskuljučujem mogućnost 18. veka na talasu rimske ideje "Croatia rediviva" posvedočene 1700. perom Paulusa Rittera Vitezovića.
КРЦУН
Zainteresovan član
- Poruka
- 462
МАНИПУЛАЦИЈА ПОВИЈЕСНИМ СПОМЕНИЦИМА ПРИМЈЕР ВИШЕСЛАВОВЕ КРСТИОНИЦЕ
Наслов: Зборник. Повијесно наслијеђе и национални идентитети. Други хрватски симпозиј о настави повијести
Никола Јакшић, МАНИПУЛАЦИЈА ПОВИЈЕСНИМ СПОМЕНИЦИМА ПРИМЈЕР ВИШЕСЛАВОВЕ КРСТИОНИЦЕ, стр. 40-46
(Collection. The Second Croatian Symposium on History Teaching. The Historic Heritage and National Identities.)
Уредник/ци: Мариновић, Маријана
Издавач: Завод за школство Републике Хрватске
Град: Загреб
Година: 2006
Страница: 162
ИСБН 953-7290-01-8
https://www.azoo.hr/photos/izdanja/povijesno-naslijedje-i-nacionalni-identiteti-1536861897.pdf
КРЦУН
Zainteresovan član
- Poruka
- 462
Никола Јакшић О ПОРИЈЕКЛУ КРСТИОНИЦЕ С ИМЕНОМ КНЕЗА ВИШЕСЛАВА
«Већ се првом објавом 1853. године покушао установити идентитет кнеза славенског имена споменутог у натпису па је Е. Cicogna претпоставио да је то један од двојице руских кнежева »Yсиаслаф« односно »Взеслав« зато што су они тијеком 11. стољећа остварили контакт с Римском црквом.[3] Ускоро је у хрватској литератури о крстионици писао И. Кукуљевић, покушавајући име с натписа идентифцирати с кнезом Војиславом, који је, према Константину Порфирогенету, први по имену познати архонт Срба у новој постојбини на Балкану, а затим са захумским кнезом сродног имена, тј. оцем кнеза Михајла чије је име исачувано у Михајлову патронимику као Михаил тоу Боусебоутзис, опет код Константина Порфирогенета.[4] Године 1857. Кукуљевић се ипак опредијелио за захумског кнеза, оца Михајла Вишевића, а донио је и цртеж крстионице.[5] В. Лазари, објављујући каталог музеја Correr 1859. године, рекапитулирао је позната мишљења индиректно прихваћајући оно Кукуљевићево.[6]»
[3] E. CICOGNA, 1853.
[4] И. КУКУЉЕВИЋ САКЦИНСКИ, 1854, 336. Наведени се кнезови спомињу у поглављу 32, тј. 33 код Константина Порфирогенета.
[5] И. КУКУЉЕВИЋ САКЦИНСКИ, 1957, 391.
[6] В. ЛАЗАРИ, 1959.
Извор: Никола Јакшић Клесарство у служби евангелизације / SCULPTURE IN THE SERVICE OF EVANGELISATION / Сплит 2015, Библиотека знанствених дјела 178, Књижевни круг музеј хрватских археолошких споменика Сплит 2015.
https://www.academia.edu/21596637/K...E_IN_THE_SERVICE_OF_EVANGELISATION_Split_2015
«Већ се првом објавом 1853. године покушао установити идентитет кнеза славенског имена споменутог у натпису па је Е. Cicogna претпоставио да је то један од двојице руских кнежева »Yсиаслаф« односно »Взеслав« зато што су они тијеком 11. стољећа остварили контакт с Римском црквом.[3] Ускоро је у хрватској литератури о крстионици писао И. Кукуљевић, покушавајући име с натписа идентифцирати с кнезом Војиславом, који је, према Константину Порфирогенету, први по имену познати архонт Срба у новој постојбини на Балкану, а затим са захумским кнезом сродног имена, тј. оцем кнеза Михајла чије је име исачувано у Михајлову патронимику као Михаил тоу Боусебоутзис, опет код Константина Порфирогенета.[4] Године 1857. Кукуљевић се ипак опредијелио за захумског кнеза, оца Михајла Вишевића, а донио је и цртеж крстионице.[5] В. Лазари, објављујући каталог музеја Correr 1859. године, рекапитулирао је позната мишљења индиректно прихваћајући оно Кукуљевићево.[6]»
[3] E. CICOGNA, 1853.
[4] И. КУКУЉЕВИЋ САКЦИНСКИ, 1854, 336. Наведени се кнезови спомињу у поглављу 32, тј. 33 код Константина Порфирогенета.
[5] И. КУКУЉЕВИЋ САКЦИНСКИ, 1957, 391.
[6] В. ЛАЗАРИ, 1959.
Извор: Никола Јакшић Клесарство у служби евангелизације / SCULPTURE IN THE SERVICE OF EVANGELISATION / Сплит 2015, Библиотека знанствених дјела 178, Књижевни круг музеј хрватских археолошких споменика Сплит 2015.
https://www.academia.edu/21596637/K...E_IN_THE_SERVICE_OF_EVANGELISATION_Split_2015
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
"No, u hrvatskoj je historiografi ji od vremena Jelića i Šišića usvojeno mišljenje da je krstionica u Veneciji odnesena iz Nina 1746. godine, a sve na temelju anonimnog zapisa o nestanku jednoga krsnog zdenca iz ninske krstionice ukrašena natpisima i grbovima. No kako spomenuti šturi oblik opis krsnog zdenca u rukopisu Annonim Filippi ne odgovara u cijelosti krsnom zdencu u Veneciji (na njemu naime nema grbova), Jeliću je bilo jasno da će spomenutom zapisu osigurati vjerodostojnost samo u slučaju da arheološkom metodom potvrdi opis same građevine kako je u rukopisu opisana: batistero ... adornato di quatro capellet. Nakon provedenih arheoloških istraživanja, on je i objavio nacrt građevine koja je odgovarala opisu u rukopisu. No, godine 1962. poduzeto je revizijsko istraživanje na istom mjestu i konstatirano je da je Jelić tloris građevine u cijelosti izmislio (M. Suić-M. Perinić 1962). Iako su rezultati tog istraživanja davno objavljeni i razvidno pokazali da je Jelić cijeli tloris izmislio, jedva da je bilo onih koji su u ninsko podrijetlo krsnog zdenca u Veneciji posumnjali. O tome je temeljito pisao I. Petricioli 1984. godine, ali njegova upozorenja nisu imala gotovo nikakva odjeka, što pokazuju tekstovi nastali iza toga doba. Mi ćemo u našem usmenom izlaganju po prvi put iznijeti pisane vijesti koje bjelodano pokazuju da je raspravljani krsni zdenac zabilježen u Veneciji u petom desetljeću 18. stoljeća, dakle u vrijeme kada je, prema Annonimu Filippi trebao biti u Ninu i onda otuđen."МАНИПУЛАЦИЈА ПОВИЈЕСНИМ СПОМЕНИЦИМА ПРИМЈЕР ВИШЕСЛАВОВЕ КРСТИОНИЦЕ
Наслов: Зборник. Повијесно наслијеђе и национални идентитети. Други хрватски симпозиј о настави повијести
Никола Јакшић, МАНИПУЛАЦИЈА ПОВИЈЕСНИМ СПОМЕНИЦИМА ПРИМЈЕР ВИШЕСЛАВОВЕ КРСТИОНИЦЕ, стр. 40-46
(Collection. The Second Croatian Symposium on History Teaching. The Historic Heritage and National Identities.)
Уредник/ци: Мариновић, Маријана
Издавач: Завод за школство Републике Хрватске
Град: Загреб
Година: 2006
Страница: 162
ИСБН 953-7290-01-8
https://www.azoo.hr/photos/izdanja/povijesno-naslijedje-i-nacionalni-identiteti-1536861897.pdf
Venecija je, dakle, najverovatnije to mesto na kojem su obavljani klesarski radovi za potrebe hrvatske istoriografije u nastanku, na talasu "Croatia rediviva", a Severna Italija nalazište langobardske sirovine za tu radionicu u Veneciji.
Ima još jedan upečatljiv momanat na tom kamenju, a taj je pominjanje vladara u doba tog i tog kneza, u doba te i te crkve, u doba tog i tog kralja) i izbegavanja ma kakvog zapisa datuma (a zapis datuma je osnovna svrha svakog ostavljanja dokumentarnog zapisa). Na ovaj se način ostavlja sloboda i prostor naknadnim tumačima i koncepcionerima instoriografija da lakše usklade izmišljene vladare sa proizvoljnim vremenskim periodima koji im se naknadno budu prema osmišljenom konceptu uklapali. Jer datum je nezgodna stvar. Može lako da pokvari teške klesarske radove.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Ima još jedan upečatljiv momanat na tom kamenju, a taj je pominjanje vladara u doba tog i tog kneza, u doba te i te crkve, u doba tog i tog kralja) i izbegavanja ma kakvog zapisa datuma (a zapis datuma je osnovna svrha svakog ostavljanja dokumentarnog zapisa). Na ovaj se način ostavlja sloboda i prostor naknadnim tumačima i koncepcionerima instoriografija da lakše usklade izmišljene vladare sa proizvoljnim vremenskim periodima koji im se naknadno budu prema osmišljenom konceptu uklapali. Jer datum je nezgodna stvar. Može lako da pokvari teške klesarske radove.
"Baška" ploča, na kojoj su uklesane dve odvojene izjave, jemačno prepisane sa predloška na cedulji i uklesane na langobardski plutej sa čijeg je donjeg dela prethodno uklonjena ornamentika:
"Ja, u ime oca i Sina i Svetoga Duha.
Ja
opat Držiha pisah ovo o ledini koju
dade Zvonimir, kralj hrvatski u
dane svoje svetoj Luciji. Svjedoče
mi župan Desimir u Krbavi, Martin u Li-
ci, Piribineg u Vinodolu i Jakov na o-
toku. Da tko poreče, nega ga prokune i Bog i 12 apostola i 4 e-
vanđelista i sveta Lucija. Amen. Neka onaj tko ovdje živi,
moli za njih Boga.
Ja opat Dobrovit zi-
dah crkvu ovu sa svoje dev-
etero braće u dane kneza Kosmata koji je vl-
adao cijelom Krajinom. I bijaše u te dane Mi-
kula u Otočcu sa svetom Lucijom zajedno."
"Višeslavljeva" krstionica:
„Ovaj izvor prima slabe, da ih učini prosvijetljenima. Ovdje se peru od svojih zločina, što su ih primili od svog prvog roditelja, da postanu kršćani, spasonosno ispovijedajući vječno trojstvo. Ovo djelo pobožno učini svećenik Ivan u vrijeme kneza Višeslava u čast sv. Ivana Krstitelja, da zagovara njega i njegove štićenike“.
Veoma bi nezgodno bilo upisati ma kavu godinu na kameni artefakt, jer bi u tom slučaju vremenski okvir za potvrdu uklesnog vladara bio nemerljivo sužen, pa bi tako fabrikovano klesanje moglo lako da se dovede u pitanje glede verodostojnosti.
Višelav je najverovatnije u doba izrade kamenog falsifikata (18. ili 19. vek) otpao nakon što je uklesan jer se shvatilo da je to srpski knez koji bi mogao dovesti u pitanje ostale kamene fallsifikate (Trpimir, Branimir, Zovnimir-Baška ploča).
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Može biti da je taj Sakcinski baš mnogo naručivao kod svog kamenosresca. Čovek mora da je pune ruke posla imao. Podsetimo se da Sakcinski (Bassani de Sacchi) stoji i iza "otkrića" Baške ploče. Tamo je postojeća ploča sa gornjim ornamentom uzeta, prebrisan je sadržaj ispod ornamenta i uklesana poznata recitacija sa šatro en passant pomenom "Zvonimir kralj hrvatski".
Sakcinski u akciji
Prof. dr. Vežić je po elementima arhitekture zaključio da je Crkva sv. Lucije građena u stilu kasne romanike. Budući da se takav stil na Krku javlja relativno kasno, oko 1300. godine, a za to je najbolji primjer Crkva sv. Kvirina, posve je očigledno da je datacija Crkve sv. Lucije u 1300. godinu potpuno realna. Teze prof. dr. Vežića, vezane uz Bašćansku ploču, djeluju krajnje uvjerljivo, a nitko nije pronašao elemente koji bi osporili njegovu tezu. Bašćanska ploča može se podijeliti u dva dijela. U gornjem dijelu se nalazi plitki vegetabilni reljef, koji nosi stilsko-morfološke karakteristike romanike na prijelazu 11. u 12. stoljeće. Ispod tog prikaza dobro je poznat tekst na glagoljici, ali on nije iz istog razdoblja kao gornji reljef. Na Bašćanskoj se ploči jasno vidi da je glagoljični tekst na nešto nižoj razini od reljefa. Zaključuje se da se na tom mjestu također nalazio neki reljef, ali je on izbrisan i na njegovo je mjesto uklesan tekst na glagoljici.
(Goran Jovetić, Vjesnik, 26. 9. 2000. i prof. dr. Pavuša Vežić »Crkva sv. Lucije u Baškoj na otoku Krku«.)
Otprilike ovako je izgledala pre nego što je donji deo šlajfericom prebrisan:
https://forum.krstarica.com/threads...ku-krku-lazni-fratri-i-lazni-kraljevi.859051/
Sakcinski u akciji
Prof. dr. Vežić je po elementima arhitekture zaključio da je Crkva sv. Lucije građena u stilu kasne romanike. Budući da se takav stil na Krku javlja relativno kasno, oko 1300. godine, a za to je najbolji primjer Crkva sv. Kvirina, posve je očigledno da je datacija Crkve sv. Lucije u 1300. godinu potpuno realna. Teze prof. dr. Vežića, vezane uz Bašćansku ploču, djeluju krajnje uvjerljivo, a nitko nije pronašao elemente koji bi osporili njegovu tezu. Bašćanska ploča može se podijeliti u dva dijela. U gornjem dijelu se nalazi plitki vegetabilni reljef, koji nosi stilsko-morfološke karakteristike romanike na prijelazu 11. u 12. stoljeće. Ispod tog prikaza dobro je poznat tekst na glagoljici, ali on nije iz istog razdoblja kao gornji reljef. Na Bašćanskoj se ploči jasno vidi da je glagoljični tekst na nešto nižoj razini od reljefa. Zaključuje se da se na tom mjestu također nalazio neki reljef, ali je on izbrisan i na njegovo je mjesto uklesan tekst na glagoljici.
(Goran Jovetić, Vjesnik, 26. 9. 2000. i prof. dr. Pavuša Vežić »Crkva sv. Lucije u Baškoj na otoku Krku«.)
Otprilike ovako je izgledala pre nego što je donji deo šlajfericom prebrisan:
https://forum.krstarica.com/threads...ku-krku-lazni-fratri-i-lazni-kraljevi.859051/
КРЦУН
Zainteresovan član
- Poruka
- 462
Može biti da je taj Sakcinski baš mnogo naručivao kod svog kamenosresca. Čovek mora da je pune ruke posla imao. Podsetimo se da Sakcinski (Bassani de Sacchi) stoji i iza "otkrića" Baške ploče. Tamo je postojeća ploča sa gornjim ornamentom uzeta, prebrisan je sadržaj ispod ornamenta i uklesana poznata recitacija sa šatro en passant pomenom "Zvonimir kralj hrvatski".
Sakcinski u akciji
Prof. dr. Vežić je po elementima arhitekture zaključio da je Crkva sv. Lucije građena u stilu kasne romanike. Budući da se takav stil na Krku javlja relativno kasno, oko 1300. godine, a za to je najbolji primjer Crkva sv. Kvirina, posve je očigledno da je datacija Crkve sv. Lucije u 1300. godinu potpuno realna. Teze prof. dr. Vežića, vezane uz Bašćansku ploču, djeluju krajnje uvjerljivo, a nitko nije pronašao elemente koji bi osporili njegovu tezu. Bašćanska ploča može se podijeliti u dva dijela. U gornjem dijelu se nalazi plitki vegetabilni reljef, koji nosi stilsko-morfološke karakteristike romanike na prijelazu 11. u 12. stoljeće. Ispod tog prikaza dobro je poznat tekst na glagoljici, ali on nije iz istog razdoblja kao gornji reljef. Na Bašćanskoj se ploči jasno vidi da je glagoljični tekst na nešto nižoj razini od reljefa. Zaključuje se da se na tom mjestu također nalazio neki reljef, ali je on izbrisan i na njegovo je mjesto uklesan tekst na glagoljici.
(Goran Jovetić, Vjesnik, 26. 9. 2000. i prof. dr. Pavuša Vežić »Crkva sv. Lucije u Baškoj na otoku Krku«.)
Otprilike ovako je izgledala pre nego što je donji deo šlajfericom prebrisan:
https://forum.krstarica.com/threads...ku-krku-lazni-fratri-i-lazni-kraljevi.859051/
Са једном ''изнимком'' да је Саксинки за своје ране ''радове'' користио ДАИ Порфирогенита. Данашња модерна хробатска хисторијографија умногоме негира ДАИ као релевантан извор за тисућљетњу хисторију ''блажених'' Хрваћана. Да ли су то они на неком историјском ''дискурсу''!?
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 14.357
Да ли си ико питао ко су краљице Хрватских краљева,
имаше ли који од њих коју ћерку и удаде ли је на неки страни
двор?
имаше ли који од њих коју ћерку и удаде ли је на неки страни
двор?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Umesna opaska. Izgleda da - kao što kamenje nema uklesane godine - tako su kraljevi bili hermafroditi - po potrebi su vršili samooplodnju kako im ne bi trebale supruge iz drugih evropskih kraljevskih porodica, tj. nepostojanje podataka o sklapanju kraljevskog braka sa hrvatskim kraljevima na drugim dvorovima je problem.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Nemam ženu, nemam grob, ali zato, imam kamen.
Ko sam ja?
Odogovor:
Ko sam ja?
Odogovor:
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.371
Imaju li srpski iz tog vremena barem kamen kad već nemaju kuće, ni žene, ni groba?Nemam ženu, nemam grob, ali zato, imam kamen.
Ko sam ja?
Odogovor:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.371
Da, upravo tako. Laku noć.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Prpa?
Pa mi ih ne izmišljamo i ne stavljamo u udžbenike tokom proteklih 150 godina za razliku od Hrvata. Mi imamo prave kraljeve, sa pravim ženama i pravim grobovima i moštima.
Pitam te da navedeš srpskog kralja koji te interesuje, ali si iskoristio prvu priliku da zdimiš. Znači - strah...
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 14.357
То сам га ја послао са политике да каже неки аргумент,
тврдио је да их има.
Као што видиш опет је лагао.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.330
Ma, samo se uplašio istine.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Ne postoje podaci o bilo kakvoj diplomatskoj aktivnosti, što bi se danas reklo bilateralnim odnosima sa drugim državama i narodima, tačnije ne postoje nikakvi podaci ni o kakvim aktivnostima. Ispada da je cela svrha te nazovi države i naroda bila da ostave dva i po kamena...
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 14.357
Узгред, где је нестала тема о задужбинама Хрватских владара?
Претрагом не налазим.
