Zašto inteligentne osobe imaju manji broj prijatelja?

Све и да дефинишемо појам интелигенције уско, не следи ово што кажеш. Социопатија, као и психопатија, је последица недостатка одређене врсте интелигенције.
Kontam da je sociopatija posledica trauma na koju je dodat faktor okrutnosti/sadizma/malicioznosti i sl.
Ono kada se iz žrtve razviješ u agresora.
 
Da li poznajete nekoga koga smatrate inteligentnom osobom, a da ta osoba ima manji krug prijatelja oko sebe?
Šta mislite, zašto je to tako?
Ne nuzno inteligetne koliko uzvisene i ciste osobe, jer svijet je previse prljav i jadan a samo postojanje tih osoba je samar vecini ljudi u lice,ljudi ih podsvjesno izbjegavaju jer se ne osjecaju prijatno u njihovom drustvo i to ne zato sto su ti ljudi losi ili odvratni ,naprotiv oni si cisti,nestvarni,kao iz filma nekog,vec ljudima ne prija aura te osobe zato sto pored te osobe ljudima izadje sva prljavstina i odvratnost na vidjelo i sa njima ne mogu da igraju poker i igre razne.I upravo su ti ljudi samar ruznom svijetu i jednoj maloj,dosadnoj,ruznoj i pokvarenoj epohi a posebno mislim na epohu od 2010 pa nadalje


Ti ljudi nose svijetlo a sa svijetla bjeze svi insekti odvratni tipa buba svabe itd, ne prija im svijetlo jer pokazuje njihov mrak i prljavstinu,najdivniji ljudi i nestvrani su danas najusamljeniji naravno ne mora to biti pravilo ali obicno je tako,iako ti ljudi nisu nikom nista lose uradili,ne idu zapusteni ulicom, mogu biti lijepi kao andjeli dzaba bice sami,a takvi ljudi su slika jedne nadolazece velike epohe i velicanstvene epohe ili epohe koja je prosla
 
Poslednja izmena:
Onaj ko ume da razgovara i sa alkosem ispred prodavnice i sa doktorom nauka, e taj je baja.
Meni najbolje baš krajnosti idu. Recimo još u osnovnoj sam na časovima debatovao i s nastavnicima, i na odmoru se družio s cigančićima. Nekako mi uvek bilo najprijatnije kod ljudi koji su najbolji i koji su najgori. Jer otvoreno kažu šta su, pošteni su. Mrzim licemere zlatne sredine. Prosečan čovek je vrlo često mediokritet. Mislim, ne zaboravimo da barem svaki treći čovek, ako ne i skoro svaki drugi u Srbiji podržava Vučića... šta to govori o nama kad biramo takve?
 
Ово мислиш озбиљно? 🤔

Све и да дефинишемо појам интелигенције уско, не следи ово што кажеш. Социопатија, као и психопатија, је последица недостатка одређене врсте интелигенције.
Možda sam se loše izrazio. Ali odbojnost neka prema ljudima.
 
Постоји један озбиљан проблем с твојим питањем.

Наиме, људи по правилу процењују колико су други интелигентни у односу на то колико су они сами интелигентни. Свако полази од тога да је он сам интелигентан. Ко ће ти рећи да није? Апсолутно нико. Не постоји широко распострањен и притом поуздан начин да се измери интелигенција ( ИКУ тестови су глупост, тако да се они не рачунају. )

onaj koji ima dovoljno inteligencije da shvati gde je u toj stvari - ima uvek neko inteligentniji i uvek neko manje inteligentan. Ova druga grupacija ne mora nuzno da ne razume nesto, cesci je slucaj da i manje inteligentni dodju do istog zakljucka samo im treba vise vremena. Ima mesta za sve nas na ovoj planeti.
 
onaj koji ima dovoljno inteligencije da shvati gde je u toj stvari - ima uvek neko inteligentniji i uvek neko manje inteligentan.

Класификација која се употребљава у уводном посту је бинарна -- сви људи су сврстани у једну од две класе: класу интелигентних и класу неинтелигентних.

Постављач теме нам није рекао где је поставио линију која раздваја те две класе. Такође, не постоји уобичајено место где се иста ставља. Самим тим, онај ко одговора мора сам да је постави.

Уколико онај ко одговора постави линију довољно ниско, и притом познаје само људе с већим кругом пријатеља, може врло лако да "докаже" да оно што се претпоставља у самом наслову теме није тачно.

Тема се, заправо, бави питањем односа између висине интелигенције и броја пријатеља, а то питање гласи: "Да ли број пријатеља опада с порастом интелигенције?"

Међутим, и сам појам интелигенције је нејасан, јер не постоји опште прихваћена дефиниција истог.

Шта је интелигенција?
Шта је висина интелигенције?

Из тог разлога, резултати научних студија не могу аутоматски да се прихвате јер су, због начина на који те студије дефинишу појам интелигенције, потенцијално небитни.

Научне студије по правилу интелигенцију изједначавају са способношћу решавања ИКУ тестова, а висину интелигенције са бројем који поменути тестови дају као резултат.

Али шта ИКУ тестови заправо мере?

Једним делом мере колико добро разумеш матерњи језик, колико си добар у аритметици, колико добро можеш да ротираш 3Д објекте у глави, колико добро памтиш и слично.

Другим делом мере колико се добро уклапаш у изабрану групу људи ( чији избори одређују тачне одговоре на ткз. неодређена питања, на питања као што су "Који је следећи број у низу?" ) и колико добро можеш да погодиш шта је дизајнер теста од тебе очекивао да одговориш.

Да ли је то исто што и интелигенција генерално?
 
Класификација која се употребљава у уводном посту је бинарна -- сви људи су сврстани у једну од две класе: класу интелигентних и класу неинтелигентних.

(cut)

Да ли је то исто што и интелигенција генерално?

Mislim da ne.

Inace se slazem sa ostalim - testovi pokusavaju da klasifikuju razne vrste problema i mere vreme za koje je neki problem tacno resen. Nekad su ti testovi bazirani i u kulturi i mozeopasno da se omasi jer kultura je razlicita. Mozda najbolji su oni gde je resenje ocigledno, ali ga treba primetiti. Takodje ima i 'ajnstajnov' test koji se zasniva na kombinatorici vise osobina (nesto u cemu mi generalno bas i nismo dobri).

Jedna visoko inteligentna osoba mi je obratila paznju na to da je inteligencija mera anticipacije (koliko daleko moze da se pogleda). Nije mi to palo na pamet, ali sam primetio da se desava. Ono sto sam na osnovu te opaske ustanovio je da nema bas mnogo ljudi koji razmisljaju sta ce doci posle (ili mnogo posle, ili mnogo mnogo posle), i to mi se nekako uklapa u komplet manipulacije cinjenicama pogotovo ako to posle ili mnogo posle ispadne onako kako je zamisljeno (na stranu drugi efekti koje sam doziveo licno)

Ne mogu a da ne zavrsim sa malo sale, na temu podele u inteligentne i neitnteligentne kao mera granice:

Na svetu ima ljudi koji dele ljude u dve grupe, oni koji dele ljude u dve grupe i oni koji to ne rade :)
 
Inteligentna osoba je i svesna nesavršenosti ljudskog bića, nije kategorična / isključiva , naročito važi za sitnice.
Ali ozbiljno , čitav jedan mentalni sklop određuje u kojoj meri će neko biti društven, mislim i dalje da inteligencija nije važna.
inteligencija je samo jedna od sposobnosti a istina je: ne j.. ni lep ni pametam ni uporan, nego TAMic na celu kolone na Ibarskoj. :) Dzaba vam novci, moji sinovci.
 
Inace se slazem sa ostalim - testovi pokusavaju da klasifikuju razne vrste problema i mere vreme za koje je neki problem tacno resen. Nekad su ti testovi bazirani i u kulturi i mozeopasno da se omasi jer kultura je razlicita. Mozda najbolji su oni gde je resenje ocigledno, ali ga treba primetiti. Takodje ima i 'ajnstajnov' test koji se zasniva na kombinatorici vise osobina (nesto u cemu mi generalno bas i nismo dobri).
Кад кажеш "Ајнштајнов" тест, претпостављам да мислиш на чувену Зебра загонетку.

Осим што ИКу тестови мере изузетно мали скуп интелектуалнихи вештина, додатни проблем праве неодређена питања чији се тачни одговори одређују на основу тога шта је изабрана група људи најчешће бирала као тачан одговор. Трећи проблем прави покушај да се нешто сложено попут интелигенције сведе на скаларну вредност тј. на обичан број.

Jedna visoko inteligentna osoba mi je obratila paznju na to da je inteligencija mera anticipacije (koliko daleko moze da se pogleda). Nije mi to palo na pamet, ali sam primetio da se desava. Ono sto sam na osnovu te opaske ustanovio je da nema bas mnogo ljudi koji razmisljaju sta ce doci posle (ili mnogo posle, ili mnogo mnogo posle), i to mi se nekako uklapa u komplet manipulacije cinjenicama pogotovo ako to posle ili mnogo posle ispadne onako kako je zamisljeno (na stranu drugi efekti koje sam doziveo licno)
То је способност да предвидиш будућност -- ментална далековидост.

Али то је опет само један аспект интелигенције. Интелигенција је заправо скуп свих интелектуалних вештина -- а њих има много. Дакле, није само једна.

Неки дефинишу интелигенцију као "брзину процесуирања информација". То би било нешто налик брзини процесора рачунара. Проблем је што се тиме изостављају бројне друге интелектуалне вештине. Још већи је проблем то што, да би појам био од користи, мора да се претходно утврди да постоји значајна разлика између људи у том погледу.

Проблем је свести и способност рачунара на скаларну вредност -- а камо ли интелигенцију. Осим брзине процесора, ту су и број језгара, врсте меморија, капацитет и брзине истих, итд. Битан је и софтвер јер колико добро функционише рачунар зависи и од тога колико су добро оптимизовани алгоритми које извршава. Све те комплексности постоје и код људског ума.
 
Кад кажеш "Ајнштајнов" тест, претпостављам да мислиш на чувену Зебра загонетку.

ijes (nisam znao da se tako zove) Hvala!

Осим што ИКу тестови мере изузетно мали скуп интелектуалнихи вештина, додатни проблем праве неодређена питања чији се тачни одговори одређују на основу тога шта је изабрана група људи најчешће бирала као тачан одговор. Трећи проблем прави покушај да се нешто сложено попут интелигенције сведе на скаларну вредност тј. на обичан број.

То је способност да предвидиш будућност -- ментална далековидост.
Nesto u cemo smo losi na kvadrat kao vrsta. Samo mislimo da znamo sta ce da bude u buducnosti (osim meteorologije :) )

Али то је опет само један аспект интелигенције. Интелигенција је заправо скуп свих интелектуалних вештина -- а њих има много. Дакле, није само једна.
Znaci i dalje nemamo definiciju - samo kazemo 'its complicated'

Неки дефинишу интелигенцију као "брзину процесуирања информација". То би било нешто налик брзини процесора рачунара. Проблем је што се тиме изостављају бројне друге интелектуалне вештине. Још већи је проблем то што, да би појам био од користи, мора да се утврди да постоји значајна разлика између људи у том погледу. Ми имамо проблем да способност рачунара сведемо на скаларну вредност. Осим брзине процесора, ту су и број језгара, врсте меморија, капацитет и брзине истих, итд. Битан је и софтвер јер колико добро функционише рачунар зависи и од тога колико су добро оптимизовани алгоритми које извршава. Све те комплексности постоје и код људског ума.

sto se kompjutera tice, imamo flopse

ali se to sada menja jer se menjaju glavni procesori - verovatno da ce flopsi biti potisnuti tokenima ili vektorima / sekundi

procesuiranje je grozan izraz. koji se toliko odomacio i trosi se, da su ljudi zaboravili da je u pitanju procesiranje. To malo govori o opstoj lokalnoj inteligenciji. Valjda im bolje zvuci.
 
ijes (nisam znao da se tako zove) Hvala!
И мене су лагали да је тест измислио Ајнштајн кад је био мали. Зато данас саботирам све Сенсејеве теме на којима је нацртан Ајнштајн а изнад пише, "Ово не може да реши 99% популације!"

Znaci i dalje nemamo definiciju - samo kazemo 'its complicated'
То је дефиниција :cool: Скуп свих менталних способности. Може да се дефинише и као способност решавања проблема.

Што се тиче висине, може да се дефинише на милион различитих начина. Но, питање је да ли било који од тих појмова уопште користан.

procesuiranje je grozan izraz. koji se toliko odomacio i trosi se, da su ljudi zaboravili da je u pitanju procesiranje.
Или још срБскије, обрада?
 

Back
Top