Zasto i sta?

bangg:
Imao neki čovek cirkus koji je posle nekog broja godina počeo propadati.Taman kad ga je mislio zatvoriti dođe mu neki prijatelj sa torbom i kaže mu :
Prijatelj : Molim te , imam nesto da ti pokazem, imam jednu fenomenalnu tacku, opstace ti cirkus.
Vlasnik cirkusa : Ma bezi bre , sta ti imas da mi pokazes a i vec sam resio da ga zatvorim, bezi odavde, izlazi
i istera ga napolje.
Medjutim ovaj prijatelj uporan,zeli da pomogne drugu u nevolji, ponovo akuca na vrata,kuc,kuc... i udje opet unutra
Vlasnik cirkusa: ma ostavi me na miru nije mi nidocega.
Prijatelj :Nemoj zatvoriti,mogu ti pomoći,imam sjajnu tačku za tebe.Psa koji svira gitaru i mačku koja peva.
Vlasnik cirkusa: ma daj to nigde ne postoji, ni u jednom cirkusu, ne lupaj.
Prijatelj: Uze svoju torbu , izvadi psa i postavi ga na stolicu, pa za njim i macku, takodje na stolicu.
Pa izvadi gitaricu malu i okaci je psu.
Pocese oni da pevaju samo tako, predivno,a pas svira neverovatno dobro.
Vlasnik cirkusa se odusevi, totalno, u sebi pomisli ovo je spas, ipak cemo opstati.

Poenta je u sledecem : ako znamo da slusamo svako moze necem da nas nauci

Medjutim , djavo nedade mira vlasniku cirkusa, pa priupita prijatelja:
Vlasnik cirkusa : Molim te otkri mi tajnu , kako si to uspeo? pa ja ovo nigde u svetu ne videh.
Prijatelj : to ti ne mogu odati nikako, ne ,ne...
Vlasnik cirkusa: Molim te , evo potpisacemo ugovor na godinu dana , ti dobijas 70% prihoda.
Prijatelj: ma ne, stvarno ti to ne mogu otkriti, zao mi je
Vlasnik cirkusa:Evo ,ugovor na 5 godina i 70%
Prijatelj e onda ok

Poenta :sve ima svoju cenu

Vlasnik cirkusa: Dobro da cujem tu veliku tajnu, molim te...
Prijatelj:

Tajna je u tome da pas i svira i peva ,a macka samo otvara usta/


Poenta :svi smo mi posebni, i svako od nas zamisli tajnu-istinu na drugaciji nacin
Kliknite za proširenje...
nemoj da se uvredis mene je ova prica zdrobila
 
osećanja


Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom ostrvu u svemiru ,na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi “pronaðu”. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.
«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide.
 
marzivu:
ne mogu viceve, bolni su po dusu. Mogu samo ovako:
Kliknite za proširenje...
Podseti me na:
FB_IMG_1656870230828.jpg
 
bangg:
osećanja


Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom ostrvu u svemiru ,na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi “pronaðu”. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.
«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide.
Kliknite za proširenje...
Pa brate, ovo je antimotivaciona...
 
bangg:
osećanja


Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom ostrvu u svemiru ,na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi “pronaðu”. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.
«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide.
Kliknite za proširenje...
ovo je malo teze shvatiti, isao sam sporije, pa mi se opet pomutio um, ali sam toliko pesimistican da mislim da mi ni ovako skladno skrojena prica, iako je prvi put u zivotu citam, nece pomoci
 
marzivu:
ovo je malo teze shvatiti, isao sam sporije, pa mi se opet pomutio um, ali sam toliko pesimistican da mislim da mi ni ovako skladno skrojena prica, iako je prvi put u zivotu citam, nece pomoci
Kliknite za proširenje...
Ne znam šta je poenta. Priča objašnjava stanje kakvo realno jeste, doduše.
Najlakše je naći lenjost (biti lenj) a najteže je pronaći ljubav koja je jadna slepa.
 
bangg:
osećanja


Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom ostrvu u svemiru ,na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi “pronaðu”. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.
«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide.
Kliknite za proširenje...
cekaj, ko je plakao i molio ljubav? i kako je ludost prati gde god da ide?
 
marzivu:
cekaj, ko je plakao i molio ljubav? i kako je ludost prati gde god da ide?
Kliknite za proširenje...
Plakala je i molila ljubav -ludost,jer ju je oslepela i sada je prati kud god da ide...
To ti je tako u zivotu brate...
Imam jednu bolju pricu za tebe:

Ostrvo ljudskih osecanja

Jednom davno beše jedno ostrvo gde su sva ljudska osećanja živela zajedno: Bogatstvo, Dobra volja, Tuga, Mudrost,.... i svi ostali, uključujući i ljubav.
Jednog dana objave osećanjima da ostrvo na kojem žive počinje da tone zbog njihove nesloge i svi počeše da pripremaju brodove za polazak, samo je Ljubav čekala poslednji trenutak.
Kada je ostrvo došlo do momenta potapanja, Ljubav odluči da traži pomoć.
Bogatstvo je prošlo pored ostrva u luksuznoj barci i ljubav povika:
"Bogatstvo, možeš li da me povedeš sa sobom?"
"Ne mogu, imam puno zlata i srebra na barci pa nema mesta za tebe."
Ljubav onda odluči da zamoli Ponos koji je upravo prolazio na fantastičnom brodu:
"Ponosu, molim te, da li možeš da me povedeš sa sobom?"
"Ne mogu ti pomoći Ljubavi. Ovde je sve perfektno, mogla bi da upropastiš moju barku."
Na kraju Ljubav zamoli Tugu koja je prolazila pored nje:
"Tugo, molim te, dozvoli mi da pođem sa tobom!?!"
"Oh Ljubavi, tako sam tužna da imam potrebu da budem sama."
Prođe i Dobro raspoloženje pored Ljubavi, ali je bilo toliko zadovoljno da nije čulo njene povike. Iznenada jedan glas reče:
"Dođi Ljubavi, povešću te ja sa sobom!"
Beše stara ta osoba koja se obratila Ljubavi!
Kada su došli na kopno, starac se hitro udalji, a Ljubav, koja se konačno osetila uvaženom i punom radosti, zaboravi da ga pita kako se zove. Ljubav shvati koliko mu puno duguje i zapita Mudrost:
"Mudrosti, možeš li mi reći ko mi je pomogao?"
"Bilo je to Vreme." odgovori Mudrost.
"Vreme!?!" začudi se Ljubav, "Zašto mi je Vreme pomoglo?"
Mudrost, puna iskustva, odgovori:
"Zato što Vreme može da shvati koliko je Ljubav važna u životu:"

Ljubav je jedini Perpetum Mobile! Moja ljubav prema vama, Vaša ljubav prema meni i Svih nas malih ljudi prema onima koji su nam bliski, jedina je energija koja nam uvek daje snagu, zahvaljujući kojoj možemo da prevaziđemo sami sebe i postignemo čak i nemoguće.

Ovo je priča o o Ljubavi, Mojoj, Vašoj, i Svakoga od nas..... Vreme će vam sigurno pomoći da je još bolje razumete..... Primite zato bez oklevanja, Ljubav na vašu barku.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Alita
Zašto mnogima treba Bog?
3 4 5
Odgovora
105
Pregleda
1.134
blablablahh
blablablahh
bangg
Za šta se vredi boriti?
2
Odgovora
48
Pregleda
726
poljo privrednik
poljo privrednik
Ljubo2
Šta sve ne znamo
Odgovora
9
Pregleda
383
Ljubo2
Ljubo2

Back
Top