OZIMAN:
Не постоји човек на овом свету, који није искусио незадовољство и зло. Али то што свако зна како то изгледа и зна да је незадовољство непријатно, не даје одговор на питање "зашто".
Zlo je zlo, zato što nije dobro. Isto kao što je nešto dobro zato što nije zlo. To je odgovor na pitanje "zašto" je zlo - ZLO i "zašto" je dobro, DOBRO.
Sve što postoji ima svoju suprotnost i sebe raspoznaje po svojoj suprotnosti. Crno sebe pepoznaje po belom kao svojoj suprotnosti isto kao i belo po crnom. Isto tako je i sa ostalim suprotnostima - slatko-gorko, toplo-hladno, lepo-ružno, smrljivo-mirišljavo, gore-dole, ljubav-mržnja, haos-harmonija, pravda-nepravda, umornost-odmornost, jednakost-nejednakost, mokro-suvo, prljavo-čisto, glad-sitost, mirovanje-kretanje,, sintropija-entropija, građenje-rušenje, rađanje-umiranje, ništa-nešto, da ne nabraja, dalje, ima toga još dosta. Analizirajući sve ove suprotnosti lako može da se dođe do zaključka da je jedna uvek pozitivna sa značenjem dobra, a druga negativne sa značenjem zla. I do zaključka da nam sve što je negativno sa značenjem zla uvek onemogućuju postojanje, ugrožava ili postojanju umanjuje smisao, a da sve što je pozitvno omogućuje postojanje, podržava ga ili osmišljava.
ZAŠTO je jedna strana uvek negativna sa značenjem nepostojanja i zla, a druga pozitivna sa značenjem postojanja i dobra? ILI još boljje da postavimo pitanje, šta bi bilo da nije tako? Da li bi postojanja uopšte moglo da bude kad postojanje ne bi moglo da zna šta mu godi, šta ga omogućuje i daje mu smisao, a šta ne godi i šta ga onemogućuje, ugrožava ili umanjuje smisao? Ne bi moglo da bude. Pogotovo ne bi moglo da bude zato što postojanje, da bi ga bilo, mora večito da vrši ulogu i sebe kao svoga uzroka i sebe kao svoje posledice, što podrazumeva da postojanje kad ne bi raspolagalo iskustvom, tj. znanjem šta mu omogućuje postojanje, a šta ugrožava, ,ne bi bilo ustanju da teži da čini samo ono što ga omogućuje, a izbegava sve ono što ga ugrožava. Što postojanje nikako ne bi moglo da zna kad ne bi OSEĆALO kao zlo sve ono što ga ugrožava, a kao dobro, sve ono što ga omogućuje, da bi se tako, večito težeći od zla ka dobru, večito održavalo i postojalo.
I tek ako se sve ovo zna, moguće je odgovoriti na tvoje gornje pitanje koje si postavio - da ga ponovim:
"Не постоји човек на овом свету, који није искусио незадовољство и зло. Али то што свако зна како то изгледа и зна да је незадовољство непријатно, не даје одговор на питање "зашто".
Odgovor na ovo pitanje nije u tome da čovek ili bilo šta drugo u prirodi, beži od nezadovoljstva i zla zato što
ZNA da su nezadovoljstvo i zlo negativni, već zato što nezadovoljstvo i zlo
OSEĆA kao nešto negativno koje ne može da podnese. Od kojega uvek beži zato što ga
OSEĆA kao negativno, čak i onda ako i nema iskustvi i ne zna da je negativno. U nauci se na primer, zna da sve što postoji ima svoje "DA" i svoje "NE", što je dokaz da sve što postoji ima sposobnost da svoje postojanje oseća kao dobro sa značenjem "DA" i ka tome teži, a svoje nepostojanje kao zlo sa značenjem "NE" i od toga beži. Prema tome, odgovor na pitanje ZAŠTO od zla beži, a ka dobru teži, glasi, ZATO što postojanje sebe OSEČA kao dobro, a nepostojanje kao ZLO. Drugim rečima, kad postojanje ne bi bilo u stanju da sebe oseća kao dobro, asvoje nepostojanje kao zlo, tada postojanja ne bi ni bilo jer bi mu svejedno bilo da li ga ima ili nema.
Uostalom, po Zakonu postojanja "JA+7" jedna od njegovih nužnih 7 sposobnosti je upravo to da se postojanje oseća kao dobro, a nepostojanje kao zlo, da bi tako večito moglo od nepostojanja i zla da se beži, a ka postojanju i dobru, teži i tako se večito samoodržava, tj. POSTOJI. Postojanje MORA tako da čini i tako postoji ZATo što osećanje nezadovoljstva i zla u sebi ne može da podnese, a osećanje zadovoljstva i zla može i to je odgovor na ptanja ZAŠTO. To je ujedno i Zakon postojanja i koje sposoban da svoje postojanje oseća kao dobro, a nepostojanje kao zlo, taj i postoji, ko nije sposoban toga i nema, niti postoji. To je logika samog postojanja i tu se dalje ne moguu postavljati pitanja ZAŠTO je nezadovoljstvo neprijatno, i zašto se od njega beži, a zašto je zadovoljstvo prijatno i zašto se ka njemu teži?
Зашто ти је незадовољство непријатно?
И? Нема одговора.
Odgovra ima i dobio si ga. Sama logika kojom se objašnjava ZAŠTO su osećanja dobra i zla nužna je ujedno i odgovor na pitanje ZAŠTO ( sa kojom svrhom, ulogom i ciljem) je nezadovoljstvo neprijatno, a zadovoljstvo prijatno
Можеш констатовати да ти је нешто непријатно, али не и дати одговор на питање зашто ти је непријатно. Воља је безразложна. Свака њена манифестација у појави има своје зашто, али она сама нема.
Ovako možeš da razmišljaš i zaključuješ samo kad ne znaš i ne razumeš Osnovni prirodni zakon po kojem sve postoji i sve se dešava. A kao što je poznato, ti ovaj zakon niti znaš, niti razumeš. ZAŠTO? Odgovori sam, ZAŠTO.
