pa ako ameri mogu da zabrane ruskim mackama da ne prisustvuju medjunarodnim izlozbama, mogu valjda i ja da u ovom ratu protiv americke sotone, koristim sva raspoloziva propagandna sredstva. Ameriku treba pljuvati na svakom mestu i da se u svesti celog sveta ugradi negativan stav o toj nakaradnoj sotonskoj tvorevini, americi. Uspeli smo 90 posto i idemo do kraja.
Reci ti jel se grejes na ruski gas ili na zapadnoevropski?Jel voziš moskviča/ladu ili neki zapadnoevropski auto?
ne vozim "zapadno-evropski" auto. Sramota me da me neko vidi na ulici.Jel voziš moskviča/ladu ili neki zapadnoevropski auto?
Propade Amerika? (po hiljaditi put ako se uzmu tvrdnje Krstinih velikana).
Na struju od solarnih panela i vetrenjače
Pazi, ako je tvoj deda kupovao zemlju, tata uzeo kombajn na kredit , investirale tri generacije sa tvojom, realno je i prakticno ocekivati da posao nastave tvoja deca nakon skolovanja.
Naravno, svako ima pravo da bira kuda ce da ide.Nista to nema nikakve veze. Svako odlucuje kako ce ziveti svoj zivot, roditelj nema pravo da odlucuje niti da ocekuje da ce dete da nastavi porodican biznis.
Mislim, moze da ocekuje, ali dete nije obavezno da ispunjava nicija ocekivanja osim svojih sopstvenih
Evo, ja sam roditelj, svoj sam gazda u sopstvenoj firmi, i apsolutno nemam nikakva ocekivanja da ce dete sutra da nastavi biznis, iako znam da bi mu to bilo najlakse, jer staza je lepo utabana.
Ako hoce - super.
Ako nece - opet super.
Vazno da mi dete postane srećan čovek, savršeno je nebitno čime će da se bavi i gde će da živi, dokle god bude bilo kakav iole pošten posao i pošten način života.
Nase svakako jeste da doprinesemo vaganju.Naravno da postoje. Ali kako ce ti razlozi biti izvagani, mi kao roditelji ne mozemo da znamo, jer vaganje i odluka ce uvek biti na onome ko odlucuje, a ne na onome ko očekuje
Upravo!Nista to nema nikakve veze. Svako odlucuje kako ce ziveti svoj zivot, roditelj nema pravo da odlucuje niti da ocekuje da ce dete da nastavi porodican biznis.
Mislim, moze da ocekuje, ali dete nije obavezno da ispunjava nicija ocekivanja osim svojih sopstvenih
Evo, ja sam roditelj, svoj sam gazda u sopstvenoj firmi, i apsolutno nemam nikakva ocekivanja da ce dete sutra da nastavi biznis, iako znam da bi mu to bilo najlakse, jer staza je lepo utabana.
Ako hoce - super.
Ako nece - opet super.
Vazno da mi dete postane srećan čovek, savršeno je nebitno čime će da se bavi i gde će da živi, dokle god bude bilo kakav iole pošten posao i pošten način života.
Ne moraju mi ni biti jasni nečiji razlozi.Naravno da postoje. Ali kako ce ti razlozi biti izvagani, mi kao roditelji ne mozemo da znamo, jer vaganje i odluka ce uvek biti na onome ko odlucuje, a ne na onome ko očekuje
Prva stvar u životu je da nam ništa nije zagarantovano, osim smrti.Ko je u pravu oko odlaska u inostranstvo? Teoretski problem
Temu sam pokrenuo kao teoretski problem. Necu nigde da idem trenutno. Pitam da li iz aspekta psihologije, savetodavca, podrske kao roditelja (iako svaki savet od njih je najdobronamerniji koliko god se to nama deci svidelo ili ne).
Imam problem, nesuglasice sa roditeljima oko odlasku u inostranstvo. Šta bi bilo kad bi bilo. Kad se povede pitanje bezanije, spomene zivot preko granice dolazi do sukoba misljenja gde se meni stav mnogo ne svidja. Znamo svi da se deci zeli najbolje i svi saveti su iz najbolje namere. Mislim da ovde preteruju malo.
Oduvek je prica sa njihove strane nigde nije lako, nemamo nikog tamo, kako ces sam. To da nemamo nikog nigde nije skroz tačno. Imamo neke rođake, ranije bliske prijatelje koji su svojim odlaskom se odvojili, prekinuli kontakt i ogradili od bilo kakve pomoci. Sa te strane gledano stvarno izgleda kao da nemamo nikog. Imam utisak da ovo ne vazi bas za neki master i studije, pa da se vratim. To bi proslo, izgurali bismo to. Ugrizli bi se za jezik. Otici na zivot od nule tamo negde je vec problem za njih. Samo po sebi nije lako, jeste problem od svega tamo od papira, vize, dozvole, stana xy drugih stvari koje idu.
Meni je bezveze to njihovo razmišljanje. Ne kaze se direktno nemoj nego izokola. Ne mozemo da te vezemo, ali cemo da te beshrabrimo, demoralisemo cak iako ne misle stvarno to da rade. Nije problem uci jezik, znaj jezike, sve je to ok, ali bas tamo negde da ides malo cvrc. Ceo taj plan i prica u startu znam da ima velikog neslaganja. Onda to stvara jos vecu tenziju, nervozu, neizvesnost kad biste uradili, pokrenuli, a znate da ce to sa strane ici na silu. Nemate dodatni motiv, imate utisak da ste obeshrabreni, demoralisani, bez prave podrske. Nema nista na silu, onda nemate volje kad vam neko kvari planove za nesto koje samo po sebi nije lako i malo komplikovano, strepnja, neizvesnost. Nemate vetar u ledja koliko god da budete pozitivni sto jesam uvek kako god bilo na kraju. Zna se kakva je situacija na svim nivoima ovde. Svaki pokusaj za bolje sutra bar na kratko se izhejtuje. Mozda bolje za njih i za mene da se nesto uspe i pokrene na licnom planu. Ne kazem da tamo teče med i mleko i da su svi ljudi beli anđeli. U nekim krucijalnim stvarima za zivot je itekako bolje. Razumem ih, strah od nečeg da mi se ne desi nešto loše.
Nadam se da sam RAZUMEN.
Oni opet isto. 
Imam I ja razumevanje za njih, ali mislim da preteruju u toj prici. U medjuvremenu on se tamo ozenio, pogasio dr. mreze nemamo kontakt. Pitanje da li ta ideja jos stoji s obzirom na njegov drugaciji ritam. Korona je dosta stopirala u tom smeru bilo sta da se uradi.
i meni je ali nece da mi daju da kupimo "kamper" i lagano oko sveta...
