entitetalni
Početnik
- Poruka
- 1
Pozdrav svima
Imam toliku količinu unutarnjeg bijesa u sebi da je to nenormalno.
Radi se o sljedećem:
Imam želju za bogatstvom(novčanim) i ogromnik uspjehom.Jednostavno želja mi je da budem elita.Nisu mi ovo roditelji usadili već ja.Jednostavno imam prevelika očekivanja od sebe.
U srednjoj sam išao na međunarodna sportska takmičenja, trenirao borilačke sportove krvavo sam trenirao iako nisam sportista po prirodi(znači sve nedostatke sam morao nadoknaditi radom)
Učio ssm programiranje itd uglavnom fino naizgled sve tu i tamo sam znao da zaradim koju paru.
Šta je sporno
Što sam radio ko lud i imao serijske burnoute.
Okej nekako je to sve prošlo.
Prebacimo se u sadašnjost.Trenutno sam druga godina elektrotehničkog fakulteta.Nisam zadovoljan ondje gdje se nalazim.Želja mi je ds budem u inostranstvu i tamo studiram, želja mi je da učestvujem u nečemu većem i višem.
Nisam ni zadovoljan društvom( ovi momci s kojima se družim su najmanje zlo zato što su ostali ili djetinjasti ili pokvareni iz mjesta kojeg dolazim).Drugovi su mi dobri ko hljeb ali su ssmo obični alkoholičari.Tu i tamo ispizdim na njih ali onda se samo rastuže.Odmah pomisle da je to zato što ja hoću više od života i odmah me okarakterišu kao neko ko je viši nivo od njih.Po meni to im je glupo ali hajd.
Što se tiče djevojki većinom bude one night stand opcija.Ne uspijevam da razvijem emocionalnu vezu.
Djevojke s kojima sam to htio imaju momka ili neće sa mnom.Jedno vrijeme sam mislio da me smatraju štreberom pa da zbog toga neće.
Pogriješio sam krut sam previše.
Krut u smislu emocija.
U svakoj svađi idem ka tome da ja pobjedim.U svakom dogovoru idem do kraja da ga realizujem.
Primjetio sam isto tako da neki od mojih drugova za koje mogu reći da su baš kur**bolje uspijevaju u ljubavnom životu mnogo bolje već ja.
I u svakodnevnom životu su zadovoljniji od mene.
Ukratko
Ljudi kako da pomognem sebi?
Ovo je više nesnošljivo.Svakodnevno sam pun bijesa.
Imam toliku količinu unutarnjeg bijesa u sebi da je to nenormalno.
Radi se o sljedećem:
Imam želju za bogatstvom(novčanim) i ogromnik uspjehom.Jednostavno želja mi je da budem elita.Nisu mi ovo roditelji usadili već ja.Jednostavno imam prevelika očekivanja od sebe.
U srednjoj sam išao na međunarodna sportska takmičenja, trenirao borilačke sportove krvavo sam trenirao iako nisam sportista po prirodi(znači sve nedostatke sam morao nadoknaditi radom)
Učio ssm programiranje itd uglavnom fino naizgled sve tu i tamo sam znao da zaradim koju paru.
Šta je sporno
Što sam radio ko lud i imao serijske burnoute.
Okej nekako je to sve prošlo.
Prebacimo se u sadašnjost.Trenutno sam druga godina elektrotehničkog fakulteta.Nisam zadovoljan ondje gdje se nalazim.Želja mi je ds budem u inostranstvu i tamo studiram, želja mi je da učestvujem u nečemu većem i višem.
Nisam ni zadovoljan društvom( ovi momci s kojima se družim su najmanje zlo zato što su ostali ili djetinjasti ili pokvareni iz mjesta kojeg dolazim).Drugovi su mi dobri ko hljeb ali su ssmo obični alkoholičari.Tu i tamo ispizdim na njih ali onda se samo rastuže.Odmah pomisle da je to zato što ja hoću više od života i odmah me okarakterišu kao neko ko je viši nivo od njih.Po meni to im je glupo ali hajd.
Što se tiče djevojki većinom bude one night stand opcija.Ne uspijevam da razvijem emocionalnu vezu.
Djevojke s kojima sam to htio imaju momka ili neće sa mnom.Jedno vrijeme sam mislio da me smatraju štreberom pa da zbog toga neće.
Pogriješio sam krut sam previše.
Krut u smislu emocija.
U svakoj svađi idem ka tome da ja pobjedim.U svakom dogovoru idem do kraja da ga realizujem.
Primjetio sam isto tako da neki od mojih drugova za koje mogu reći da su baš kur**bolje uspijevaju u ljubavnom životu mnogo bolje već ja.
I u svakodnevnom životu su zadovoljniji od mene.
Ukratko
Ljudi kako da pomognem sebi?
Ovo je više nesnošljivo.Svakodnevno sam pun bijesa.