Izbegavanje reči "problem"

[*pustinjakinja]

Onda sam se ja odavno od svega umorio...dugo mi već traje taj 'izgubljeni vikend'...

Vreme za alarm.
Moraš sam da ga uključiš.
To je prvi korak...onda lagano, korak po korak...

 

[~sweet girl~]

Poenta u stvari i nije na drugima i slušanju.

Napisah da razmišljam o tome da li zaista baš sve prođe.
Ako baš baš sve prođe, kada to prolazi i gde prolazi...itd.

No, da ne davim, a i van konteksta je teme.
Oprosti što sam komentarisala.

Ne prođu neke rane nikada, pretpostavljam.
Samo naučimo živjeti sa time u smislu upoznamo bolje sebe, prihvatimo i razumijemo svoje mane.
(Ja to nisam ostvarila, ali tako zamišljam proces.)

 

[Zelena milja]

Poenta u stvari i nije na drugima i slušanju.

Napisah da razmišljam o tome da li zaista baš sve prođe.
Ako baš baš sve prođe, kada to prolazi i gde prolazi...itd.

No, da ne davim, a i van konteksta je teme.
Oprosti što sam komentarisala.

Prođe kao što sve prolazi. Sve. Za ono gde, nemam odgovor, ali definitivno ne može večno da traje.
Ne daviš. Nimalo.

 

[*pustinjakinja]

Ne prođu neke rane nikada, pretpostavljam.
Samo naučimo živjeti sa time u smislu upoznamo bolje sebe, prihvatimo i razumijemo svoje mane.
(Ja to nisam ostvarila, ali tako zamišljam proces.)

Dobro zamišljaš, znači da poseduješ redak dar da pokušaš da se staviš u određenu sitaciju i da je razumeš najbolje što možeš.

 

[Cvetoje]

Vreme za alarm.
Moraš sam da ga uključiš.
To je prvi korak...onda lagano, korak po korak...

Korak po korak, ali gde, to je pitanje...imam dugo te 'filozofske' probleme u neviđenju smisla... uglavnom neko piskaranje...malo offtopic

 

[Lule]

@Lule šta za tebe znači izazov?
U čemu uživaš dok savladavaš?


Ja ne znam da mi je ijedan problem koji rješavam (kako god) prijatan, pa ne razumijem, a želim da te shvatim

Za mene problem i izazov nemaju puno preklapajućih zona. Izazov bi mi bio da rešim neki poslovni problem, neki zadatak. U svakom slučaju nešto što je intelektualno, a ne emotivno. Da ne pričam zdravstveno. Problem sa nekom budalom na poslu mi nije izazov jer to može i da mi naškodi i izazove frustraciju. Što ne znači da ne mogu ili ne treba da ga rešavam, ali ne definišem kao izazov jer me to ne obogaćuje već razočarava. A možda i ne želim da menjam posao npr. Ukratko, izazov bi bio problem intelektualnog, stvaralačkog, kreativnog tipa, podskup svih mogućih problema.
U pravu si, rešavanje izazova ne mora da bude prijatno (ili bar ne prijatno u datom trenutku), ali na kraju ispadne pozitivno, dobro, obogati te na neki način.

 

[*pustinjakinja]

Korak po korak, ali gde, to je pitanje...imam dugo te 'filozofske' probleme u neviđenju smisla... uglavnom neko piskaranje...malo offtopic

Razumem. Ako čovek oseća besmisao i sklon je traganju za smislom, sama sklonost ka traganju ume da odvede u neželjenom smeru.
U tom traganju očekujemo nešto veliko, nešto drugačije od svega što vidimo, znamo, osećamo...
No obično, taj smisao koji se traži, niti je veliki niti neviđen.Često ga ne vidimo, a oči nam izbi.
Dobro je malo ostaviti po strani to traganje za nečim velikim, usmeriti pažnju ka svojoj unutrašnjosti i pronaći delić koji nam nedostaje, ono nešto što nam daje taj osećaj besmisla.Da bi napravili taj korak po korak, moramo dobro upoznati naše želje, naš karakter, naše mane, vrline, mogućnosti...i onda lagano krenuti gde nas to gledanje u same sebe najviše povuče.
Naravno, ovo pišem o slučajevima gde nema nekih velikih životnih nedaća koje hteli mi ili ne, deluju na čoveka da u manjoj ili većoj meri osećaju besmisao.

 

[Manga Hilux]

Ne prođu neke rane nikada, pretpostavljam.
Samo naučimo živjeti sa time u

rane valja negovati , rodile se valja ih ljuljati

 

[~sweet girl~]

Za mene problem i izazov nemaju puno preklapajućih zona. Izazov bi mi bio da rešim neki poslovni problem, neki zadatak. U svakom slučaju nešto što je intelektualno, a ne emotivno. Da ne pričam zdravstveno. Problem sa nekom budalom na poslu mi nije izazov jer to može i da mi naškodi i izazove frustraciju. Što ne znači da ne mogu ili ne treba da ga rešavam, ali ne definišem kao izazov jer me to ne obogaćuje već razočarava. A možda i ne želim da menjam posao npr. Ukratko, izazov bi bio problem intelektualnog, stvaralačkog, kreativnog tipa, podskup svih mogućih problema.
U pravu si, rešavanje izazova ne mora da bude prijatno (ili bar ne prijatno u datom trenutku), ali na kraju ispadne pozitivno, dobro, obogati te na neki način.

Sviđa mi se kako si objasnila razliku izazova i problema, sa ovim spominjanjem kreativnog i stvaralačkog tipa.

Sa time da ja uzimam premisu da se problem mora prvo riješiti na intelektualnom nivou, pa onda posljedično se riješi i na emotivnom.
Emocije su posljedica razmišljanja, i nekih naših uvjerenja.
U suprotnom, kad se problem emotivne prirode ne bi prvo intelektualno rješavao, onda kako bismo rješavali problem plačući, ljuti ili treće?


U suštini,
I dalje mislim da je izazov ono što ima rješenje i dopunjujem ovim tvojim da se tu može uživati
I tu spada sve što zavisi od nas (bilo nešto kreativno što radimo, bilo zadatak na poslu, bilo lični problem gdje se trebamo mi lično mijenjati)

A problem ne mora da ima rješenje, a može i da ima, ali ne znam ishod na početku i zato je i problem, i tu nema nikako uživanja baš zato što ne znamo ishod ili ne zavisi samo od nas
(zdravlje, neki lični problemi relacione prirode kad zavisi od drugih kao problem na poslu)

 

[крсташ]

Данас је наметнуто да сви морају да буду "успешни". "Успешан" човек не може да има проблеме. Он може само да се нађе пред неким "изазовом".

Одвратна и самозаваравајућа терминологија, која је део токсичног позитивизма.

 

[крсташ]

A problem ne mora da ima rješenje, a može i da ima, ali ne znam ishod na početku i zato je i problem, i tu nema nikako uživanja baš zato što ne znamo ishod ili ne zavisi samo od nas
(zdravlje, neki lični problemi relacione prirode kad zavisi od drugih kao problem na poslu)

Проблем има решење. Да то није тако, онда бисмо имали математичке изазове, а не математичке проблеме.

Некада су људима сугерисали да дефинишу и признају свој проблем, како би почели са његовим решавањем и побољшањем свог положаја. Данас говоре људима да проблеми не постоје, већ да су то све само неки изазови, што у суштини није тачно.

U suštini,
I dalje mislim da je izazov ono što ima rješenje i dopunjujem ovim tvojim da se tu može uživati
I tu spada sve što zavisi od nas (bilo nešto kreativno što radimo, bilo zadatak na poslu, bilo lični problem gdje se trebamo mi lično mijenjati)

Изазов је када те неко или нешто изазове да урадиш нешто, односно да реагујеш. Изазиваш неког на тучу, изазиваш неког на двобој, изазиваш неког на расправу или такмичење. Ти можеш да прихватиш изазов или да га одбијеш и ником ништа.

Проблем је када те неко нападне, када неко крене на тебе или када ти нешто стоји на путу. То мора да се реши. Ако ја тебе изазовем на бокс меч и ти одбијеш, онда нема никаквог проблема, али ако ја насрнем на тебе, онда проблем постоји и мораш да га решиш.

 

[~sweet girl~]

Проблем има решење. Да то није тако, онда бисмо имали математичке изазове, а не математичке проблеме.

Некада су људима сугерисали да дефинишу и признају свој проблем, како би почели са његовим решавањем и побољшањем свог положаја. Данас говоре људима да проблеми не постоје, већ да су то све само неки изазови, што у суштини није тачно.

Изазов је када те неко или нешто изазове да урадиш нешто, односно да реагујеш. Изазиваш неког на тучу, изазиваш неког на двобој, изазиваш неког на расправу или такмичење. Ти можеш да прихватиш изазов или да га одбијеш и ником ништа.

Проблем је када те неко нападне, када неко крене на тебе или када ти нешто стоји на путу. То мора да се реши. Ако ја тебе изазовем на бокс меч и ти одбијеш, онда нема никаквог проблема, али ако ја насрнем на тебе, онда проблем постоји и мораш да га решиш.

Izazvao si me da potražim definiciju riječi izazov
Izgleda da ste upravu @Lule i ti, ali pogledaću još malo

 

[крсташ]

Izazvao si me da potražim definiciju riječi izazov
Izgleda da ste upravu @Lule i ti, ali pogledaću još malo

Знаш оно "ничим изазван"?

Неко ко зна значење речи, не може да пристане на ово што нам намећу.

 

[~sweet girl~]

Данас је наметнуто да сви морају да буду "успешни".

Ja ne osjećam da je meni iko išta nametnuo.
A to što drugi tako rade, srećno im.
Ljudi koji su meni referentni, su prijatelji, a ne neke tmo kolege sa fakulteta koji ne misle više nego do ganjanja karijere i islunjavanja društveno-nametnutih zadataka.

Svako živi svoj život kako izabere.

"Успешан" човек не може да има проблеме. Он може само да се нађе пред неким "изазовом".

Одвратна и самозаваравајућа терминологија, која је део токсичног позитивизма.

Taj pozitivizam je romantizacija, i traži se smisao u životu, a smisao postajemo sami sebi.
Nameće se pretjerani individualizam,
Okretanje samo sebi
I suptilni emotivni autizam.

Danas illjudi mahom žive po stanovima otuđeni i usamljeni.

ali svako sebi bira,
nadam se da ću ja biti zadovoljna, to me jedino zanima

 

[RužnaKoLopov]

problem je težak (nerešen) zadatak, pitanje na koje je teško odgovoriti ili komplikovano pitanje. Izazov se definiše kao razlog da preduzmete akciju ili zadatak koji vas izaziva.

 

[Lule]

Sa time da ja uzimam premisu da se problem mora prvo riješiti na intelektualnom nivou, pa onda posljedično se riješi i na emotivnom.

To svakako. I emotivni problem mora da se rešava razumom. Ali izazov ne bi trebalo da stvara psihološku tegobu za razliku od problema. Mislim na lične, ljudske probleme, ne društvene. Možda zato to iritira. Nešto što je lično, emotivno, hoće da se predstavi kao nešto poslovno što ne treba da nas brine ni opterećuje. Maltene da budemo i zahvalni. Tom nametnutom rečju se negira naša ljudskost. Eto, dobiješ otkaz i to treba da doživiš kao izazov. Da budeš srećan i sa entuzijazmom tražiš bolji posao dok usput UsAvrŠavAš sVojE vEštiNe.

 

[Sonatica72]

Mislim da glava može sve da riješi.
Rješenje je i odlučiti samo prihvatiti činjenice, prošlost, i sve nedaće, probleme.
Rješenje je i znati odustati od borbe, promjeniti diskurs.

Rješenje je i priznati sebi da se neki nama značajni ljudi nikad neće promijeniti, i da radimo šta treba da sebe zaštitimo - ovo je meni bilo najteže.
Trenutno sebe štitim, i razvezujem se emocionalno od njih, a vezujem emotivno za prave ljude. Iskreno, srećna sam zbog toga i veoma ponosna na sebe, posebno stoga što su ljudi od kojih se distanciram roditelji. To nije socijalno prihvatljivo, to nije lako, teško je to bilo priznati sebi, a lakše je uraditi jer već vidim napredak.

Овде, у болдованој реченици не могу да се сложим са тобом. Свако треба да тежи да реши проблем, а не да га прихвати.

Ако прихватамо све чињенице, прошлост и све недаће и проблеме, да ли и када можемо бити бар мало срећни?

Уколико можемо и пронађемо начин за решавање проблема, треба да га решимо. Боље ћемо се осећати када га решимо.

Проблем има решење. Да то није тако, онда бисмо имали математичке изазове, а не математичке проблеме.

Некада су људима сугерисали да дефинишу и признају свој проблем, како би почели са његовим решавањем и побољшањем свог положаја. Данас говоре људима да проблеми не постоје, већ да су то све само неки изазови, што у суштини није тачно.

Изазов је када те неко или нешто изазове да урадиш нешто, односно да реагујеш. Изазиваш неког на тучу, изазиваш неког на двобој, изазиваш неког на расправу или такмичење. Ти можеш да прихватиш изазов или да га одбијеш и ником ништа.

Проблем је када те неко нападне, када неко крене на тебе или када ти нешто стоји на путу. То мора да се реши. Ако ја тебе изазовем на бокс меч и ти одбијеш, онда нема никаквог проблема, али ако ја насрнем на тебе, онда проблем постоји и мораш да га решиш.

Слажем се са постом. Што се тиче овог болдованог..и ми сами можемо себи да поставимо неки изазов: хоћу да смршам, хоћу да оставим цигарете..хоћу да пишем свакодневно ( или да сликам 15 дана )...Ово за писање и сликање односи се на талентоване и креативне људе...и на оне који то желе да постану.

 

[~sweet girl~]

Овде, у болдованој реченици не могу да се сложим са тобом. Свако треба да тежи да реши проблем, а не да га прихвати.

Rješenje je nekada samo prihvatiti problrm,
npr.ne možemo mijenjati proslost ili druge ljude
ili neko nije za neki faks, bolje da se ispise itd.

Ако прихватамо све чињенице, прошлост и све недаће и проблеме, да ли и када можемо бити бар мало срећни?

Da, ja mislim da kad prihvatimo sve sa razumijevanjem i oprostom
Da je nama lakse

Уколико можемо и пронађемо начин за решавање проблема, треба да га решимо. Боље ћемо се осећати када га решимо.

Saglasna sam

 

[Sonatica72]

Rješenje je nekada samo prihvatiti problrm,
npr.ne možemo mijenjati proslost ili druge ljude

Da, tu se slažem..Mislila sam na probleme u sadašnjosti koji ipak mogu da se reše.

 

[Manga Hilux]

Da, tu se slažem..Mislila sam na probleme u sadašnjosti koji ipak mogu da se reše.

svaki problem ima svoju istoriju
prošlost , sadašnjost , i
budućnost u zavisnosti kako će biti rešavan

 

[Manga Hilux]

, ja mislim da kad prihvatimo sve sa razumijevanjem i oprostom
Da je nama lakse

oprost i razumevanje isključuje jedno drugo
jer da , oprašta se , ali ne zaboravlja se
nezaborav isključuje razumevanje

 

[Sonatica72]

svaki problem ima svoju istoriju
prošlost , sadašnjost , i
budućnost u zavisnosti kako će biti rešavan

Tačno. Slažem se. Sve zavisi i od samog problema ( međuljudski odnosi u porodici, na poslu, finansijski problemi, emotivni, bolest...)

Sem raka u poslednjem IV stadijumu, sa brojnim metastazama kada se ta osoba nalazi i na veštačkim plućima.... Svi ostali problemi su rešivi.

Problem postoji, radi se na tome da se reši-to je već budućnost, problem je rešen i ostaje u prošlosti.

 

[крсташ]

Ja ne osjećam da je meni iko išta nametnuo.
A to što drugi tako rade, srećno im.
Ljudi koji su meni referentni, su prijatelji, a ne neke tmo kolege sa fakulteta koji ne misle više nego do ganjanja karijere i islunjavanja društveno-nametnutih zadataka.

Svako živi svoj život kako izabere.

Најгоре је то када не осећаш да се намеће или да је наметнуто. У колективима то итекако постоји, а временом такве речи људи несвесно усвајају, путем ТВ-а, кроз колектив, кроз разговоре или кроз неки други вид комуникације.

Што се избора тиче, то је тачно, али ако изабереш да будеш исправна, онда ћеш имати све мање људи око себе.

Taj pozitivizam je romantizacija, i traži se smisao u životu, a smisao postajemo sami sebi.
Nameće se pretjerani individualizam,
Okretanje samo sebi
I suptilni emotivni autizam.

Danas illjudi mahom žive po stanovima otuđeni i usamljeni.

ali svako sebi bira,
nadam se da ću ja biti zadovoljna, to me jedino zanima

Не. Не намеће се индивидуализам. То је превара. Намеће се лажни индивидуализам кроз друштвене мреже. Ти си наводно сам свој, јединствен, имаш профил итд., али шта се дешава ако немаш профил или мрежу'? Биваш одбачен или ограничен.

Што се станова и отуђености тиче, они су ту где јесу због мрежа. Преко апликација комуницирају са другим људима и то их задовољава.

 

[Jasna]

Postoje ljudi kojima se dešavaju tužne stvari, bolne. Ne žele da priznaju da postoji problem, niti traže pomoć u rešavanju teške situacije.
Znam i ljude koji su krili da su bolesni. Sramota je da priznaju svoju bolest..rak..

Svi ovi ljudi koriste reč izazov. Bolje zvuči a i moderno je.

Mene lično to nervira. Izazov postoji ako se takmičimo u nečemu, ako rešavamo problem na poslu...i ima još situacija u kojima je izazov adekvatna reč.

Ljudi se plaše. Strahuju od istine. Kada kažu, "imam problem" priznaju da ne mogu da ga reše. Ne mogu da se pomire da su ranjivi, bespomoćni u nekim situacijama ( bolest ).

Ako nekome kažemo " Nemaš izazov već problem" taj neko se naljuti.

Meni je problem izazov. Tako sam podešena od malih nogu. Tako smo zvali
i posebne, malo teže zadatke iz matematike, pa mi je to prva asocijacija.
Ako postoji problem, treba nači rešenje. Meni je svejedno da li ću reći
problem ili izazov.
Dok ima ljudi koji problem definišu kao nešto nerešivo. Za mene je to beg
od stvarnosti i izgovor za ne raditi ništa. Njima se savetuje da na problem
pogledaju kao na izazov, da bi potražili rešenje.
Eto tog primera sa rakom. Ljudima daju dijagnozu i sledi
Rak, neizlečivo, nerešiv problem, čekaj da umreš.
Kod mene je to bilo, rak, problem, naći rešenje. I našla sam rešenje.

Svi iste reči koristimo, ali ih ne definišemo isto.

 

[~sweet girl~]

Најгоре је то када не осећаш да се намеће или да је наметнуто. У колективима то итекако постоји, а временом такве речи људи несвесно усвајају, путем ТВ-а, кроз колектив, кроз разговоре или кроз неки други вид комуникације.

Што се избора тиче, то је тачно, али ако изабереш да будеш исправна, онда ћеш имати све мање људи око себе.

Не. Не намеће се индивидуализам. То је превара. Намеће се лажни индивидуализам кроз друштвене мреже. Ти си наводно сам свој, јединствен, имаш профил итд., али шта се дешава ако немаш профил или мрежу'? Биваш одбачен или ограничен.

Што се станова и отуђености тиче, они су ту где јесу због мрежа. Преко апликација комуницирају са другим људима и то их задовољава.

Ma isto to vidimo.
Drago mi je da neko misli svojom hlavom, jer danas se sve namece u sta nisam sigurna, ili protiv cega sam.