Aman ljudi, malo pogledajte shta su realni podatci. Nema potrebe da vi "mislite" ili "pretpostavljate" kako ce neshto izgledati ako se vecina tih stvari ZNA ili je vec odavno definisana !!! Pochetni podatci bitni za analizu/dijalog/raspravu/svadju (vec ko shta zeli):
Bitni (vec izgradjeni) gasovodi:
1. Takozvani "Sovjetski gasovod" (na nekim mestima ga josh zovu i "trans-crnomorski")
- izgradjen: u doba SSSR-a
- vlasnishtvo: svaka od drzava placa i odrzava svoju sekciju. Loshi ugovori iz doba SSSR-a dovode do chestih sukoba izmedju Rusije kao izvora gasa i drzava kroz koje gasovod prolazi.
- trasa: Rusija-Ukrajna-Moldavija-Rumunija-Bugarska-(od 1997)Turska
- kapacitet: teoretski 40mkm (milijardi kubnih metara), usled problema sa odrzavanjem nikada nije prelazio 30mkm.
- ideja: prvobitno, gasovod namenjen prodaji SSSR gasa zemljama satelitima. Usled defekata i problema sa odrzavanjem (cheste kradje i nelegalno prikljuchivanje i problemi vecani za odrzavanje). Od 2000-te definitivno nedovoljan da podmiri potrebe zemalja kroz koje prolazi.
2. "Plavi tok"
- izgradjen 2006. do punog kapaciteta ce biti doveden 2010.
- vlasnishtvo: Gasprom, vlasnik instalacija u Rusiji, turska energetska firma BOTAŞ je vlasnik turskog dela, deo ispod Crnog Mora (kao i pumpno/kompresione stanice na oba kraka) je u vlasnishtvu "Blue Stream Pipeline B.V." (50-50 Gasprom i italijanski ENI)
- trasa: Rusija-Turska (ispod Crnog Mora)
- kapacitet: teoretski 16mkm (treba da bude postignut 2010), trenutno oko 10 mkm.
- ideja: usled ozbiljnih problema sa drzavama kroz koje prolazi trans-crnomorski gasovod (od odrzavanja, promenljivih tranzitnih taksi, pa sve do direktnih kradja gasa) Turska i Rusija su se odluchile da zajednichkim naporima izgrade gasovod kojim bi snabdevali Tursku, ruskim gasom.
Bitni projekti izgradnje gasovoda:
1. "Plavi tok: proshirenje" u vezi sa ovim postoje tri ideje:
- proshirenje gasovoda sa ciljem izvoza prema Libanu i Izraelu: (odbachena posle konflikta 2006, mada ponovno, ozivljena za vreme mirovnih pregovora 2007 i ruske diplomatske inicijative za "plan mira na Bliskom Istoku")
- proshirenje gasovoda kroz Tursku do Erzurum-a: Chime bi se smanjila turska zavisnost od gasa koji nije ruskog porekla (Sirija, Azerbejdzan itd.). Nazalost time bi se povecala zavisnost od gasa ruskog porekla - ali izgleda da Turcima to narochito ne smeta
- proshirenje gasovoda trasom Turska-Bugarska-Srbija-Hrvatska-Madjarska (i/ili Austrija). Ova ideja je nashla na vishestruk otpor poshto odredjeni ruski struchnjaci smatraju da je Turska "vishak" u aranzmanu (zalazu se za samo i jedino "Juzni tok"). Sa druge strane EU ne zeli da joj snabdevanje zavisi od Turske (poshto bi onda preko iste ishli svi bitni gasovodi za kaspijski gas) dok SAD "upozorava" EU da ne sme da bude zavisna od Ruskih energenata.
2. "NABUKO projekat" predstavlja ideju da je potrrbno diversifikovati snabdevanje EU prirodnim gasom (preciznije, da je nuzno da Rusija i njeni gasovodi ne bude jedino sredstvo snabdevanja.
- Predlozena ruta: Turska (Erzurum)-Bugarska-Rumunija-Madjarska-Austrija.
- Vlasnichka struktura: OMV, (Austria), MOL (Hungary), Transgaz (Romania), Bulgargaz (Bulgaria), BOTAŞ (Turkey) svi su vlasnici po 20% akcija.
- gradnja: pochetak 2009, ochekuje se da ce biti zavrshen 2012, dok ce u pun kapacitet biti stavljen 2020.
- kapacitet: 13mkm (od chega do 2-8mkm stize do kraja, ostatak se "troshi" usput) kada bude zavrshen, dok je u punom kapacitetu 2020 planirano 31mkm (16mkm stize do Austrije).
Postoje 5 "nozeva u ledja" koji mogu znachiti smrt ovom projektu.
- prvi je planirano proshirenje "Plavog puta" koji bi se u tom sluchaju kod Erzuruma vezao na Tursko-Iranski gasovod i omogucio proshirenje Plavog puta ka Bugarskoj (i na dalje) kapacitetom vecim od Nabucca.
- dugi je chinjenica da su 12 maja 2007 Kazahstan i Turkmenistan (inache dva glavna izvora gasa koji bi putem trans-kaspiskog gasovoda trebao da snabdeva Nabucco) potpisali sporazum o zajednichkom finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i modernizacije Ruskog "Centalno aziskog gasovoda" kao i o zajedniochkom korishcenju istog za izvoz gasa prema krajnjim kupcima. Ovim je kapacitet izvora Nabucco projekta redukovan na otprilike 2/3. 20. Decembra nachelni sporazum je doveo do implementacionog sporazuma o novom gasovodu koji ce se protezati paralelno sa postojecim (znachi, paralelno se jedan renovira, dok se drugi gradi). Kapacitet kombinovanih gasovoda bi bio 44 mkm (stari) + 20mkm novi gasovod.
- treci je shto se "trans-kaspijski" gasovod (primarni izvor gasa za Nabucco) nalazi u ozbiljnim problemima usled nesuglasica na liniji Gruzija-Jemenija i Azerbejdzan-Jermenija oko udela, u korishcenju, tranzitnih taksi i odnosa u "izlaznom protoku" (svako zeli da izveze shto vishe "svog gasa").
- postoji vishe projekata izvoza Sirijskog i Iranskog gasa koji se ili vezuju na ekstenziju "Plavog puta" (u sluchaju Sirije) ili omogucavaju direktno povezivanje Irana na ruske gasovode (ili vec pomenutom vezom preko Erzuruma) ili povezivanjem na gasovode izgradjene u ugovorenim projektima Rusije, Kazahstana i Turkmenistana. Izgradnja ovih projekata bi Nabucco uchinila izlishnim poshto bi gas koji bi on potencijalno transportovao "otishao u drugu cevku"
- "Juzni put" (o kome vishe sada ...)
2. "Juzni put" . Zajednichki projekat ruskog Gasproma i italijanskog ENI-ja. Primarni cilj ovog projekta je snabdevanje ruskim gasom 3 drzave koje su energetski najproblematichnije u EU (Italje, Grchka i Bugarska).
- predlozena ruta: juzni krak je vec predefinisan (Crno More-Bugarska-Grchka-Jonsko more-juzna Italija) dok postoje
dva ravnopravna reshenja za severni krak. Prvo je Bugarska-Rumunija-Madjarska-Austrija-sever Italije (opcija koja se dopada EU, shto je rezultat intenzivnog lobiranja MOL-a i OMV-a, poshto je i komplementarna sa Nabucco projektom (chiji su obe deo) i omogucava nastavak monopola obe firme isporuke gasa balkanskim zemljama). Druga ruta je Bugarska-Srbija-Hrvatska-severna italija (koja se vishe dopada Italijanima i Rusima, jer ukljuchuje manje tranzitnih taksi i povezuje zemlje kojima je gas neophodan povecavajuci isplativost projekta).
-Vlasnichka struktura: ENI i Gasprom 50-50, mada je udeo u projektu (kao celini) ponudjen i Grchkoj i Bugarskoj gasnoj kompaniji. Bugarska je trazila (i posle JAKO napornih pregovora i dobila) da deo gasovoda koji ide kroz Bugarsku bude izgradjen, upravljan i odrzavan firmom u chijem je 50% vlasnishtvu drzavna firma Bulgargaz. Da li ovo znachi da joj nece biti ponudjen deo radova i profita u celokupnom projektu - nije poznato. Takodje nije poznata priroda dogovora sa Grchkom, poshto se ne zna koliki deo kapaciteta gasovoda ce otici "u nju" (takodje zemlju sa ogromnim energetskim problemima).
- kapacitet 30mkm
kao kapacitet gasovoda Rusija-Bugarska. Pri chemu
nije poznata niti raspodela ovog kapaciteta na severni i juzni krak niti chak ni
koliko predefinisani juzni krak snabdeva koga (koliko ostaje Bugarskoj, koliko ide Grchkoj, a koliko na kraju zavrshava u juznoj Italiji). O kapacitetima severnog kraka se moze samo jako neosnovano spekulisati !!!
Zakljuchke koje ja izvodim iz svega ovoga - za par minuta kada izadjem iz nervnog sloma u koji sam doshao chitajuci ovu temu !!!
