Војводина уживо: Грухоњић добија паре од страних донација

[mario80]

Kad si ti zadnji put bio u muzeju ili galeriji? Koliko često ideš u bioskop?

Samo u inostranstvu poštose u srbiji ukida kultura i umetnost. Ti si iz r. Šumske pa si operisan od toga.

 

[đavolčić]

Samo u inostranstvu poštose u srbiji ukida kultura i umetnost. Ti si iz r. Šumske pa si operisan od toga.

Ne znam samo onda kako ja bih u muzeju u BG. I kako funkcionišu tolika pozorišta.

 

[mario80]

Ne znam samo onda kako ja bih u muzeju u BG. I kako funkcionišu tolika pozorišta.

Muzej Nikole Tesle se seli u PM!

https://www.politika.rs/scc/clanak/594992/Teslin-muzej-seli-se-do-2027-iz-Krunske-na-Dorcol

 

[đavolčić]

Muzej Nikole Tesle se seli u PM!

https://www.politika.rs/scc/clanak/594992/Teslin-muzej-seli-se-do-2027-iz-Krunske-na-DorcolPogledajte prilog 1530268

Dakle seli se i? Mario možeš ti i bolje.

 

[mario80]

Muzej starih automobila izbačen na ulicu:

https://nova.rs/emisije/pogledajte-...lava-petkovica-vise-nije-dostupna-za-javnost/

 

[комшија]

​

Savet Evrope upozorio na nove pretnje smrću i zastrašivanja novinara u Srbiji​

"Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić-Hegediš upućeno hiljade pretnji putem društvenih mreža i elektronske pošte"​

13. АПР 2024.

Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope, koja notira napade na medijske radnike, uvrstila je na listu još četvoro novinara iz Srbije. Dinko Gruhonjić i Ana Lalić – Hegediš, čelnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), pridodati su listi zbog pretnji smrću kojima su izloženi od početka marta, navedeno je u saopštenju Saveta Evrope.

Osim njih, kako se navodi u saopštenju, na meti onlajn zastrašivanja i maltretiranja našli su se Vanja Đurić i Željko Veljković – novinari televizija N1 i Nova S.

Pre Saveta Evrope, nekoliko međunarodnih organizacija usredređenih na slobodu medija zatražio je od vlasti Srbije sprovođenje hitne i temeljne istrage o napadima na novinare u Srbiji i krivično gonjenje osumnjičenih počinoca.

Precizirano je da je Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić-Hegediš upućeno hiljade pretnji putem društvenih mreža i elektronske pošte – zbog učešća i izlaganja na festivalu “Rebedu” u Dubrovniku u Hrvatskoj.

“Neke od pretnji koje je dobijala Lalić Hegediš bile su uvredljive i seksualne konotacije, dok su ostale upućene NDNV-u, zbog njenih komentara na festivalu 2023. Lalić Hegediš učestvovala je na panelu o nacionalizm gde je izjavila da za vlasti Srbije građani Vojvodine nisu Srbi u dovoljnoj meri – jer nisu nacionalisti i insistiraju na svojoj multikonfesionalnosti i multietničnosti”, navodi se u saopštenju.

Ukazano je i da Dinko Gruhonjić, novinar i predavač na Novosadskom univerzitetu i programski direktor NDNV-a, slične pretnje dobija nakon objave fabrikovanih snimaka kojima se nastoji ostaviti utisak da izražava zadovoljstvo jer mu se ime podudara sa ustaškim zvaničnikom Dinkom Šakićem. Novinar strahuje za svoj i živote članova svoje porodice”, navodi Savet Evrope.

Gruhonjić je nedavno za Glas Amerike rekao da će se, imajući u vidu aktuelne okolnosti, stvari za nezavisne novinare u Srbiji samo pogoršavati.

“Novinari su, prema empirijskim istraživanjima, od svih profesija, najviše izloženi napadima, pretnjama i proganjanjima u Srbiji. Mislim da je razlog u tome što su država i institucije zarobljena od strane režima, građani su izgubili poverenje u institucije i nezavisni mediji su im gotovo jedina adresa kojoj mogu da se obrate”, podvukao je tada Gruhonjić.

Savet Evrope je u saopštenju podsetio da je jedan građanin Novog Sada protiv Gruhonjića i Lalić-Hegediš podneo krivičnu prijavu tvrdeći da su izazivali rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost.

Kada je reč o novinarima Vanji Đurić i Željku Veljkoviću, Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope pozvala se na objavu mreže SafeJournalists.
U njoj je upozoreno na brojne poruke mržnje koje je dvoje novinara dobilo zbog komentara na nastup devojčice, koja je na poluvremenu košarkaške utakmice Crvene zvezde, izvodila numere čiji su lajtmotivi tradicionalizam, srpstvo i Kosovo.

“Uvredljive komentare davali su činioci vlasti i predstavnici desničarskih opozicionih partija. Činile su ih uvrede, pretnje i zahtevi za proterivanje iz Srbije. Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici, objavila je na društvenoj mreži ‘Eks’ da Đurić mrzi sve srpsko – dodajući niz uvreda. Vladimir Đukanović, političar, pravnik i voditelj napisao je da pravoverni ljudi treba da im oproste i pomole se da ih suluda mržnja napusti”, navodi u saopštenju Savet Evrope.

Navedeno je da je Vanja Đurić zatvorila naloge na društvenim mrežama, ali je bila izložena pretnja putem telefona – jer je njen broj bio objavljen na društvenim mrežama. U sve to, kako je ukazano, bili su uključeni tabloidi – koji su raspirivali slučaj.

Glas Amerike je, početkom aprila, povodom upozorenja i navoda o ugroženosti novinara u Srbiji konkaktirao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Međutim, ni nekoliko podsećanja na pitanja i rokove nije doprinelo da od njih – do zaključenja teksta, stignu odgovori.

Srbija spada među države u kojima je počinjen najveći broj napada na bezbednost i integritet novinara, jedan je od zaključaka izveštaja Saveta Evrope objavljenog početkom marta. U toj kategoriji Srbija je rame uz rame sa Rusijom koja, prema tumačenjima međunarodnih posmatrača, prednjači u represiji nad medijima i slobodom izražavanja.

“Pretnje i napadi na novinare ne samo da uzrokuju njihovu patnju, urušavanje i u najgorem slučaju gubitak života, već dovode do autocenzure i podrivanja kredibiliteta javne uprave i poverenja javnosti u medije”, rekla je nedavno za Glas Amerike Tereza Ribero – predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija.

Ona je podvukla da se medijske slobode mogu ostvariti isključivo u ambijentu u kom novinari obavljaju svoj posao bez strahovanja od bilo kakvog vida odmazde.

“Bez toga ne može biti kvalitetnog i nezavisnog novinarstva, niti trajne i funkcionalne demokratije i informisanih građana”, istakla je Ribero.
U prva četiri meseca 2024. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) notiralo je ukupno 36 napada na novinare. Tu su ubrojana četiri fizička napada, jedan napad na imovinu, 17 pritisaka i 14 verbalnih pretnji.

U istraživanjima i izveštajima brojnih eminentnih nevladinih međunarodnih posmatrača, poput Reportera bez granica (RSF), Fridom hausa (FH) i drugih, Srbija konstantno nazaduje ili stagnira u oblasti medijskih, kao i ljudskih prava i sloboda.

U izveštaju RSF-a za 2023. godinu pozicija Srbije se pogoršala i trenutno se nalazi na 91. mestu od ukupno 180. zemalja obuhvaćenih publikacijom.
Radi se o jedinoj državi Zapadnog Balkana koja je u 2023. nazadovala prema kriterijumima te organizacije.

 

[Casual Observer]

https://www.dnevnik.rs/politika/vojvodina-uzivo-21-03-2024

21.03.2024 • 18:5319:05
Динко Грухоњић, новинар, уредник и професор на Филозофском факултету у Новом Саду, утиче и на образовање и могуће формирање критичког мишљења будућих генерација новинара, а својим токсичним ставовима утиче на младе из позиције ауторитета. постао је синоним за екстремни аутошовинизам, пише Војводина уживо.

Његова гротескна изјава о задовољству због тога што дели име са ноторним усташким злочинцем Динком Шакићем само је врх леденог брега његовог аутошовинизма, пише Војводина уживо.
Оно што треба напоменути је да је овај профеосор ангажован и на другим пројектима из области медија, где поред додатних финансија које добија од страних фондација, пише и дистрибуира текстове чији циљ је блаћење и унижавање државе Србије.

Динко Грухоњић је оснивач и дугогодишњи председник НДНВ – Независног друштва новинара Војводине (од 2006. до 2014. године), које контролише бројне портале, и медијске куће (Аутономија инфо, Voice) у северној српској покрајини.

Са којим цифрама барата Грухоњић види се на примеру финансијске донације од стране НЕД-а (National Endowment for democracy) за сајт www.autonomija.info, уочи председничких избора 2012. године, добио је 242.000 долара за 80 текстова – прецизније нешто мало више од 330.000 динара по тексту, пише Војводина уживо.
Грухоњићев НДНВ је исте године добио и 250.000 долара од Рокфелерове фондације, 180.000 евра од Европске комисије и више десетина хиљада евра од других фондова, пише Војводина уживо.

Све до 2016. године Динко Грухоњић је председавао Комисијом Министарства културе Србије за финансијску подршку медијским пројектима. Као председник те комисије, доделио је Независном друштву новинара Војводине – НДНВ само у једној години (2015.) милион динара. Те 2015. године од канцеларије ЕУ у Београду НДНВ је добио 130.000 евра донације, пише Војводина уживо.
Током прошле године, само од Рокфелер фондације НДНВ је добио 120.000 долара, 2021. године 100.000 долара, а 2019. године 180.000 долара пише Војводина уживо.
Ова река новца која се слива ка Грухоњићу траје до данас, па тако његов сајт autonomija.info објављује 2023. године, између осталог, и серију чланака „посвећених руској и кинеској пропаганди у Србији”, а затим и публикацију у којој су сви ти чланци сабрани – у оквиру пројекта Analysis of Russian and Chinese Political, Economic and Cultural Propaganda in Serbia and the Region: Trends and Consequences. Није назначено колико је коштала ова компилација текстова и ко ју је платио. Ако није финансирана од стране спољашњих донатора, што би по Кодексу новинара морало да се назначи, може се претпоставити да је НДНВ сам осмислио и за своје потребе написао дате текстове и публикацију.

И поред свега наведеног, да поседује и контролише део медија у Војводини, који се између осталог финансирају и из страних донација, да је годинама председавао државном комисијом за доделу средстава медијима, да има слободне руке да обликује умове будућих новинара на државном факултету као професор, Динко Грухоњић даје себи за право, уживајући у слободи говора, да спинује тренутну ситуацију и оптужује државу и друге медије да га нападају пише Војводина уживо.

Ustaša i Osmanlija ujedno.

 

[Casual Observer]

Što se lova tiče, gospodo nedraga, prvo idemo na Bizone i ostalu divljač...

Na kakvu to divljač? Jel AV taj bizon ili svako ko ne gleda Šolakoviziju? Pažljivo s tim, kažu i životinje krenule da love lovce, zadnje vreme došlo.

 

[Black_star]

Na kakvu to divljač? Jel AV taj bizon ili svako ko ne gleda Šolakoviziju? Pažljivo s tim, kažu i životinje krenule da love lovce, zadnje vreme došlo.

u, je, otkrio si rupu na saksiji..

 

[комшија]

​

​

Pretnje smrću američkom ambasadoru nakon posete Filozofskom fakultetu u Novom Sadu​

“Metak za obojicu”, “Glogov kolac za obojicu"​

16. АПР 2024.

Na društvenim mrežama pojavile su se pretnje smrću američkom ambasadoru Kristoferu Hilu i profesoru Novosadskog univerziteta Dinko Gruhonjiću, nakon ambasadorove jučerašnje posetu Filozofskom fakultetu.

“Metak za obojicu”, “Glogov kolac za obojicu“, piše na društvenim mrežama.

Filozofski fakultet je saopštio da je ambasador SAD Kristofer Hil posetio taj fakultet i Odsek za medijske studije.

“Gospodin Hil sa saradnicima se susreo dekanicom Ivanom Živančević Sekeruš i prodekanom za međunarodnu saradnju Zoranom Paunovićem. Gosti su obišli radijski i multimedijalni TV studio, koji je izgrađen pomoću sredstava Ambasade SAD”, navodi se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da je ambasador Hil razgovarao sa nastavnicima i studentima o stanju medijskih sloboda u Srbiji i pretnjama koje primaju novinari, profesori i studenti u Novom Sadu.

Na istu temu ambasador je na fakultetu odvojeno razgovarao i sa Dinkom Gruhonjićem sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta, piše u saopštenju.
Navodi se da je ambasador Hil dao i intervju za studentski sajt “Univerzitetski odjek”, čije je formiranje takođe pomogla Ambasada SAD.
Studentski parlament Filozofskog fakulteta podneo je Etičkoj komisiji svoga fakulteta prijavu protiv profesora Dinka Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje.
Gruhonjića su optužili za govor mržnje na osnovu izmontiranog video snimka sa tribine u Dubrovniku od pre godinu dana, gde je on navodno veličao ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, što je profesor oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.
Gruhonjić je primio brojne pretnje smrću, a na ulazu u zgradu u kojoj živi s porodicom mu je ispisan grafit koji direktno poziva na njegovo ubistvo.

Etička komisija je Studentskom parlamentu vratila prijavu protiv Gruhonjića na dopunu, za šta imaju rok od 30 dana.

Dinko Gruhonjić je na jednom skupu nedavno rekao da ima potpuno pouzdanu informaciju da su se članovi Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu sastali sa visokim funkcionerom Srpske napredne stranke u jednom novosadskom restoranu.

Dodao je da je taj sastanak održan neposredno pre početka blokade Filozofskog fakulteta, koja je trajala od četvrtka, 28. marta, do nedelje, 31. marta.
Kako su mediji izvestili, u blokadi Filozofskog fakulteta učestvovale su i osobe koje nisu studenti, kao i mnogi koji nisu studenti Filozofskog fakulteta.
Pojedini mediji i opozicione partije su tvrdili da su u blokadi učestvovali i radnici javnih i komunalnih preduzeća u Novom Sadu.

Jedan od učesnika blokade je u zgradu Filozofskog fakulteta upao u majici sa likom Milorada Ulemeka Legije.

Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora zbog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, na još 40 godina zbog ubistva nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i na 15 godina zatvora zbog pokušaja atentata na nekadašnjeg opozicionog lidera Vuka Draškovića.

Filozofski fakultet se nalazi u Ulici Zorana Đinđića. Pokojni premijer je bio i zaposlen na tom fakultetu.

Taj mladić u majici sa Legijinim likom je nosio transparent “Moj sinko samo nikad kao Dinko”.

Blokada je ukinuta u nedelju, 31. marta popodne, kada je pred fakultet došao rektor Dejan Madić, zajedno sa dekanima Fakulteta tehničkih nauka Borisom Dumnićem i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrikom Dridom.

Oni su podržali studentske zahteve i optužili Gruhonjića za govor mržnje, tako što je rektor Madić čitao rečenice iz Gruhonjićevih publicističkih kolumni, izvađene iz konteksta.

Gruhonjić je takav postupak rektora prokomentarisao rečima da mu je “ispod akademske časti” da komentariše rektorove postupke i poručio da će se videti ko u stvari treba da ide pred etičku komisiju – rektor ili on.

Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu najavio je da će se blokada nastaviti ukoliko Gruhonjić ne dobije otkaz.
Rektor Dejan Madić na sastanak sa studentima koji su blokirali fakultet nije pozvao dekanicu Filozofskog fakulteta Ivanu Živančević Sekeruš, što je ona oštro osudila.

Dekanica je kazala i da ne želi da razgovara sa studentima koji postavljaju ultimatume i podsetila da postoje jasne procedure na univerzitetu na osnovu kojih neki profesor može dobiti otkaz, ali da se u te procedure ne ubrajaju ultimatumi.

(Autonomija)

 

[комшија]

​

​

NDNV: Verbalni napad na ulici na Dinka Gruhonjića​

"Nepoznati muškarac šovinistički vređao Gruhnjića i pretio mu fizičkim nasiljem"​

16. АПР 2024.


Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) saopštilo je danas da programski direktor tog udruženja i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić „zbog hajke čelnika režima i režimskih medija“ doživljava svakodnevne pretnje na ulicama u Novom Sadu.

Kako su naveli, najnovija pretnja desila se danas u 13:45 na uglu ulica Fruškogorske i Narodnog fronta, kada je nepoznati muškarac šovinistički vređao Gruhnjića i pretio mu fizičkim nasiljem.

Kako se navodi, Gruhonjić se okrenuo prema tom čoveku, nakon čega je ovaj pobegao.

NDNV je saopštio da je reč o osobi staroj oko 40 godina koja je proćelava, neuredno obrijana, u bermudama i kratkoj svetloj majici sa kesom u rukama.
Iz ovog udruženja su naveli i da su ovu pretnju prijavili policiji.

Hajka na Gruhonjića traje već mesec dana.

Gruhonjića su optužili za govor mržnje na osnovu izmontiranog video snimka sa tribine u Dubrovniku od pre godinu dana, gde je on navodno veličao ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, što je profesor oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.

U tom periodu upućene su mu brojne pretnje smrću, a na ulazu u zgradu u kojoj živi s porodicom mu je ispisan grafit koji direktno poziva na njegovo ubistvo.

Studentski parlament Filozofskog fakulteta podneo je Etičkoj komisiji svoga fakulteta prijavu protiv Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje.
Etička komisija je Studentskom parlamentu vratila prijavu protiv Gruhonjića na dopunu, za šta imaju rok od 30 dana.

(Autonomija)

 

[Bosonosorg]

Uvesti ponovo smrtnu kaznu

 

[комшија]

​

Kristofer Hil: Blokade fakulteta nisu način, ljudi imaju pravo da kažu šta žele da kažu​

"Ne podržavam fizičke postupke koji imaju za cilj da naruše nečije pravo da govori"​

16. АПР 2024.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da blokada Filozofskog fakulteta, koju je bio organizovao Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu uz ultimatum da profesor sa Odseka za medijske studije Dinko Gruhonjić mora da dobije otkaz zbog navodnog govora mržnje, nisu način da se suprotstavite nečemu što je neko rekao.

“Ljudi imaju pravo da kažu šta žele da kažu i nabolji način da se suprotstavite nečemu što je neko rekao je da imate bolje argumente. Ne podržavam fizičke postupke koji imaju za cilj da naruše nečije pravo da govori. Mislim da je ovde ključ u osećaju za toleranciju. Svi moramo da radimo bolje na tom polju”, rekao je Hil u intervjuu za studentski portal “Univerzitetski odjek” iz Novog Sada.

Nakon jučerašnje posete ambasadora Hila Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na društvenim mrežama pojavile su se pretnje smrću američkom ambasadoru i profesoru Novosadskog univerziteta Dinku Gruhonjiću.

“Metak za obojicu”, “Glogov kolac za obojicu“, piše na društvenim mrežama.

Filozofski fakultet je saopštio da je ambasador SAD Kristofer Hil posetio taj fakultet i Odsek za medijske studije.

“Gospodin Hil sa saradnicima se susreo dekanicom Ivanom Živančević Sekeruš i prodekanom za međunarodnu saradnju Zoranom Paunovićem. Gosti su obišli radijski i multimedijalni TV studio, koji je izgrađen pomoću sredstava Ambasade SAD”, navodi se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da je ambasador Hil razgovarao sa nastavnicima i studentima o stanju medijskih sloboda u Srbiji i pretnjama koje primaju novinari, profesori i studenti u Novom Sadu.

Na istu temu ambasador je na fakultetu odvojeno razgovarao i sa Dinkom Gruhonjićem sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta, piše u saopštenju.

Studentski parlament Filozofskog fakulteta podneo je Etičkoj komisiji svoga fakulteta prijavu protiv profesora Dinka Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje.

Gruhonjića su optužili za govor mržnje na osnovu izmontiranog video snimka sa tribine u Dubrovniku od pre godinu dana, gde je on navodno veličao ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, što je profesor oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.

Gruhonjić je primio brojne pretnje smrću, a na ulazu u zgradu u kojoj živi s porodicom mu je ispisan grafit koji direktno poziva na njegovo ubistvo.
Etička komisija je Studentskom parlamentu vratila prijavu protiv Gruhonjića na dopunu, za šta imaju rok od 30 dana.

Dinko Gruhonjić je na jednom skupu nedavno rekao da ima potpuno pouzdanu informaciju da su se članovi Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu sastali sa visokim funkcionerom Srpske napredne stranke u jednom novosadskom restoranu.

Dodao je da je taj sastanak održan neposredno pre početka blokade Filozofskog fakulteta, koja je trajala od četvrtka, 28. marta, do nedelje, 31. marta.
Kako su mediji izvestili, u blokadi Filozofskog fakulteta učestvovale su i osobe koje nisu studenti, kao i mnogi koji nisu studenti Filozofskog fakulteta.

Pojedini mediji i opozicione partije su tvrdili da su u blokadi učestvovali i radnici javnih i komunalnih preduzeća u Novom Sadu.

Jedan od učesnika blokade je u zgradu Filozofskog fakulteta upao u majici sa likom Milorada Ulemeka Legije.

Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora zbog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, na još 40 godina zbog ubistva nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i na 15 godina zatvora zbog pokušaja atentata na nekadašnjeg opozicionog lidera Vuka Draškovića.

Filozofski fakultet se nalazi u Ulici Zorana Đinđića. Pokojni premijer je bio i zaposlen na tom fakultetu.

Taj mladić u majici sa Legijinim likom je nosio transparent “Moj sinko samo nikad kao Dinko”.

Blokada je ukinuta u nedelju, 31. marta popodne, kada je pred fakultet došao rektor Dejan Madić, zajedno sa dekanima Fakulteta tehničkih nauka Borisom Dumnićem i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrikom Dridom.

Oni su podržali studentske zahteve i optužili Gruhonjića za govor mržnje, tako što je rektor Madić čitao rečenice iz Gruhonjićevih publicističkih kolumni, izvađene iz konteksta.

Gruhonjić je takav postupak rektora prokomentarisao rečima da mu je “ispod akademske časti” da komentariše rektorove postupke i poručio da će se videti ko u stvari treba da ide pred etičku komisiju – rektor ili on.

Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu najavio je da će se blokada nastaviti ukoliko Gruhonjić ne dobije otkaz.

Rektor Dejan Madić na sastanak sa studentima koji su blokirali fakultet nije pozvao dekanicu Filozofskog fakulteta Ivanu Živančević Sekeruš, što je ona oštro osudila.

Dekanica je kazala i da ne želi da razgovara sa studentima koji postavljaju ultimatume i podsetila da postoje jasne procedure na univerzitetu na osnovu kojih neki profesor može dobiti otkaz, ali da se u te procedure ne ubrajaju ultimatumi.

U intervjuu za Univerzitetski odjke Hil je ocenio da je stanje medijskih sloboda u Srbiji takvo da još mnogo toga mora da bude urađeno, a naročito mora da bude još dosta toga urađeno na zaštiti bezbednosti novinara.

“Ne možete da očekujete da će se svi složiti sa onim što imate da kažete, ali se morate složiti da novinari imaju pravo da kažu svoje mišljenje”, kazao je Hil.
Ocenio je da da na društvenim mrežama ima veoma mnogo dezinformacija i dodao da postoji potencijalna opasnost i od zloupotrebe veštačke inteligencije u te svrhe.

Prema njegovim rečma, problem sa društvenim mrežama je i u segmentacji tržišta pa ljudi čuju samo ono što žele da čuju, što za posledicu ima globalni porast netolerancije, uključujući i Srbiju.

 

[комшија]

​

​

Studenti iz STAV-a blokirali izbore za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu​

"Nema glasanja jer nema izbora"​

16. АПР 2024.

Studenti neformalne strudentske grupe STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) blokirali su danas izbore za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Neposredno nakon otvaranja izbornog mesta, njih desetak je došlo da glasa, ali su umesto glasanja polepili plakate po izbornim kutijama i sprečili dalji tok glasanja.

Na izbornom mestu polepili su plakate s porukama „Nema izbora jer nemamo drugu listu“, „Jedna lista nije izbor“ i „Nema glasanja jer nema izbora“.
Studenti traže da se izmeni sporni Član 19 Pravilnika za sprovođenje izbora za Studentski parlament Filoyofskof fakulteta u Novom Sadu, koja se tiče preuzimanja obrasca od Izborne komisije prilikom pružanja podrške kandidaturi neformalne grupe.

Ponavljanje izbora uz ispunjenje prvog uslova je drugi zahtev, kazali su novinarima.

„Ovo pravilo onemogućava drugim studentima da se kandiduju i nema izbora jer nemamo izbora“, rekla je novinarima Mila Pajić iz grupe STAV.

Predsednica Studentskog parlamenta Ivana Macak nije želela da komentariše prekid glasanja niti šta dalje nalažu procedure.
Neformalna organizacija Studentska konekcija navela je ranije da je u 2023. godini devet od 15 članova parlamenta predalo inicijativu za smenu predsednice Ivane Macak.

Kako su naveli, tada su dva člana dala ostavku “zbog raznoraznih pritisaka kojima su bili izloženi”, nakon čega je Ivana Macak raspisala dopunske izbore za dva člana sa svoje liste.

Ivana Macak je na izborima za Skupštinu Vojvodine u decembru 2023. godine bila četvrta na listi kandidata za poslanike Ruske stranke.

Od ukupno 15 članova Studentskog parlamenta, sedam članova je u tom periodu zbog nezadovoljstva funkcionisanjem Studentskog parlamenta i Savezom studenata formiralo neformalnu organizaciju pod nazivom Studentska konekcija, koja se zalaže za transparentnost u radu, kako parlamenta, tako i studentskih organizacija, zaštitu prava studenata, podizanja studentskog standarda i uslova studiranja, navela je Studentska konekcija u svojoj objavi na društvenim mrežama.

Prema njihovim rečima, sve sednice parlamenta, od septembra 2023. godine, zakazane su kao „hitne elektronske“ i na njima nijednom nije glasalo dovoljno članova da bi se odluke usvojile.

„Uprkos tome, predsednica parlamenta ima smelosti da govori u ime svih studenata. Smatramo da studenti treba da budu upoznati sa dešavanjima na svom fakultetu“, naveli su iz Studentske konekcije.

Iz neformalne organizacije STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) kazali su ranije novinarima da su sednice koje je Studentski parlament zakazivao i sprovodio same po sebi vrlo problematične i upitne.

„Jako se lepo politička situacija u državi ogleda i na primeru rada Studentskog parlamenta. Pritom, ne znamo da li sednicom može da se nazove nešto čemu prisustvuje pet osoba. Njihov rad je krajnje neprofesionalan i zbog drugih stvari”, naveli su iz Stava.

Studenti iz neformalnih organizacija optužili su Studentski parlament da je eksponent režima a ne zastupnik studentskih interesa.

 

[Casual Observer]

Uvesti ponovo smrtnu kaznu

Koliko su neki podli i koliku štetu prave i treba.

 

[комшија]

 

[комшија]

​

​

Velika podrška međunarodne akademske zajednice Filozofskom fakultetu u Novom Sadu​

Apel solidarnosti međunarodne akademske zajednice sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu​

21. АПР 2024.

Inicijativni odbor za autonomiju i integritet Filozofskog fakulteta u Novom Sadu objavio je na svom sajtu potpise i pisma podrške od pojedinaca i institucija iz akademske zajednice, među kojima su i nobelovci, značajna naučna imena, Međunarodni PEN centar i drugi.

Apel je upućen međunarodnoj akademskoj zajednici nakon što je Filozofski fakultet u Novom Sadu bio izložen napadima tokom marta meseca, kada je Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu na četiri dana bio blokirao fakultet i postavio ultimatum da profesor Dinko Gruhonjić dobije otkaz zbog navodnog govora mržnje.

Gruhonjić, kao i kolege i studenti koji su podržali autonomiju fakulteta i univerziteta, dobili su brojne pretnje smrću, šovinističke uvrede i trpeli su kampanju proganjanja preko medija bliskih vlastima, visokih funkcionera režima, kao i preko društvenih mreža.

Povod za tu kampanju, koju je Gruhonjić nazvao “kampanjom linča”, bio je izmontirani video snimak sa njegovog izlaganja od pre godinu dana na festivalu ljudskih prava “Rebedu” u Dubrovniku. Gruhonjiću su ispisani i grafiti sa pretnjom ubistvom na ulazu u zgradu u kojoj u Novom Sadu živi sa porodicom.

Apel su do sada potpisali Danijel Halin (Daniel C. Hallin) sa Univerziteta Kalifornije iz San Dijega, Antje Postema sa Univerziteta Berkli u SAD, Niko Karpentier (Nico Carpentier) sa Čarls univerziteta u Češkoj, Erik Gordi (Eric Gordy) sa Univerzitetskog koledža iz Londona, Adam Mur (Adam Moore) sa Univerziteta kalifornije iz Los Anđelesa, Karol Hodž (Carole Hodge) sa Univerziteta u Glazgovu, Florijan Biber (Florian Bieber) sa Univerziteta u Gracu, Džesi Baton Hronesova (Jessie) sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Kris Fulvud (Chris Fullwood) sa Univerziteta u Birmingemu.

Apel su potpisali i filozof iz Hrvatske Srećko Horvat, zatim Nikol Dolovi Ribinska (Nicole Dołowy-Rybińska) iz Poljske akademije nauka iz Varšave, Džefri Vimer (Jeffrey Wimmer) sa Univerziteta u Augsburgu u Nemačkoj, Vaclav Stetka i Sabina Mihelj sa Univerziteta Lafborou (Loughborough) u Velikoj Britaniji, Frančeska Rolandi (Francesca) sa Univerziteta u Firenci, Tomaš Kvoka (Tomasz Kwoka) sa Univerziteta Jagilonian u Krakovu u Poljskoj, Haume Suau Martinez (Jaume), Havijer Bugarel (Xavier Bougarel), Senior Researcher iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja iz Pariza.

Potpisali su ga i Džon Frederik Bejlin (John Frederick Bailyn) sa Stouni Bruk univerziteta u SAD, Tabea Heser (Haessler) sa Univerziteta u Cirihu, Ad Nileman (Neeleman) sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Derek Barter sa Mejnot univerziteta u Irskoj, Ana Brajtbart (Anne Breitbarth) sa Univerziteta u Gentu iz Belgije, Ana Kende (Anna) Kende sa Univerziteta u Budimpešti, Magdalena Žemotjel Pjotrovska iz Varšave.

Apel su potpisali i Piter Ekema (Peter Ackema) sa Univerziteta u Edinburgu, Vadim Vasjutinski sa Nacionalne akademije obrazovnih nauka iz Ukrajine, Endrju Lemont (Andrew Lamont) as Univerzitetskog koledža u Londonu, Nor Bajah Abdul Kadir sa Univerziteta u Maleziji, Aleksej Nazarov sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji, Vinćenco Bokičio (Vincenzo Bochicchio) sa Univerziteta u Kalabriji u Italiji, Juta Hartman sa Univerziteta u Bilefeldu u Nemačkoj, Jasna Dragović Soso sa Univerziteta Goldsmits u Londonu

Potpisali su ga i Srđa Pavlović sa Univerziteta Alberta u Kanadi, Ana Dević sa Univerziteta u Levenu u Belgiji, Branko Sekulić sa Teološkog fakulteta u Minhenu, Đorđe Popović sa Berklija u SAD, Dijana Jelača sa Bruklin koledža U SAD, Čila Horvat sa Univerziteta u Helsinkiju, Maša Bešlin sa Univer ziteta Merilend u SAD, Olivera Jokić sa gradskog univerziteta u Njujorku, Tijana Karić sa Filips univerziteta u Marburgu u Nemačkoj, Marijana Marelj i Ana Bosnić sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji,

Među potpisnicima su i profesor iz Slovenije Igor Vobič, Boris Mance, Rok Stergar, Zdravko Kobe, Miha Kovač, Franc Marušič, Pavel Zgaga, Bojana Ristić, Igor Štiks, Darko Štrajn, Jernej Kaluža, Marjeta Mencin, zatim profesori iz Bosne i Hercegovine Amela Delić Aščić, Zarfa Hrnjić Kuduzović, Mladen Obrenović, iz Hrvatske Lino Veljak, Tvrtko Jakovina, Pol Stabs (Paul Stubbs), Vjeran Pavlaković, Anja Gvozdanović, Irina Masnikosa i Margareta Jelić, Biljana Đoneska iz Severne Makedonije, iz Albanije Ismet Kalaba, Bisera Zankova iz Bugarske i drugi.

Inicijativni odbor za autonomiju i integritet Filozofskog fakulteta u Novom Sadu poziva na dalju podršku Apelu solidarnosti koji je upućen domaćoj i međunarodnoj akademskoj zajednici radi iskazivanja solidarnosti Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Svi potpisi i pisma podrške se mogu videti na adresi https://defendffuns.org/

Među pismima podrške su i Komitet zabrinutih naučnika iz SAD, koji okuplja i nobelovce, Centar za filozofsko-kulturološke studije iz Meksika, Međunarodni PEN centar, najjveća evropska komunikološka asocijacija ECREA, ukupno 740 profesora i saradnika sa univerziteta i instituta iz Srbije, Hrvatsko sociološko društvo.

Filozofski fakultet u Novom Sadu podržale su i kolege sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Nišu, Akademije umetnosti u Novom Sadu, Filozo

 

[комшија]

​

​

Velika podrška međunarodne akademske zajednice Dinku Gruhonjiću​

Inicijativni odbor za autonomiju i integritet Filozofskog fakulteta objavio je potpise i pisma podrške profesoru Dinku Gruhonjiću, pojedinaca i institucija iz međunarodne i domaće akademske zajednice.

21.04.2024.​

Među onima koji su pružili podršku su i nobelovci, značajna naučna imena, Međunarodni PEN centar i drugi.

Apel je upućen međunarodnoj akademskoj zajednici nakon što je Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu bio izložen napadima tokom marta, kada je grupa mladih četiri dana blokirala fakultet i tražila da profesor Gruhonjić dobije otkaz zbog navodnog govora mržnje.

Povod za napade na Gruhonjića bio je izmontirani video snimak njegovog izlaganja od pre godinu dana na festivalu ljudskih prava "Rebedu" u Dubrovniku.

Osim pretnji putem interneta, na zgradi u kojoj Gruhonjić živi su ispisani grafiti mržnje.

Apel su do sada potpisali Danijel Halin sa Univerziteta Kalifornije iz San Dijega, Antje Postema sa Univerziteta Berkli u SAD, Niko Karpentier sa Čarls univerziteta u Češkoj, Erik Gordi sa Univerzitetskog koledža iz Londona, Adam Mur sa Univerziteta kalifornije iz Los Anđelesa, Karol Hodž sa Univerziteta u Glazgovu, Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu i drugi.

Inicijativni odbor za autonomiju i integritet Filozofskog fakulteta pozvao je na dalju podršku Apelu solidarnosti koji je upućen domaćoj i međunarodnoj akademskoj zajednici.

Svi potpisi i pisma podrške se mogu videti OVDE.