- Poruka
- 7.375
BEOGRAD - Ukoliko Vlada Srbije pozitivno odgovori na pismo „Gasproma“ i predloge za konačno potpisivanje srpsko-ruskog sporazuma, postoji mogućnost da Vladimir Putin dođe u Beograd i time lično pokaže koliki značaj ovaj ugovor ima za obe strane. Prema informacijama „Kurira“ iz Moskve, Putin bi sa svojim saradnicima trebalo da sleti na surčinski aerodrom 18. januara po podne. Specijalnim avionom bi stigao iz Sofije, gde će se sastati sa predsednicima i ministrima Bugarske, Grčke, Republike Srpske i Hrvatske zbog potpisivanja međudržavnog sporazuma o energetskoj saradnji.
Provereni izvor „Kurira“ iz Moskve navodi da je sporazum gotovo izvestan i da ne postoji mnogo mogućnosti da Srbija odbije rusku ponudu. Iako najavljivana, specijalna delegacija koja bi do petka trebalo da razmatra preostale detalje sporazuma i usaglasi pravne detalje sa predstavnicima naše vlade - nije došla u Beograd. Stigli su samo operativci i stratezi koji od vikenda rade na usaglašavanju.
I samo pismo - rođendanska čestitka predsedniku Tadiću - više je nego jasna najava Putinovog dolaska. Čestitka je pisana u vrlo srdačnom, prijateljskom tonu i nije isključeno da bi Putin mogao nedvosmisleno da podrži Tadića na izborima. Ostaje nejasno ko će sve dočekati ruskog predsednika kada sleti na Surčin.
Ukupan aranžman, kroz cenu za 51 odsto NIS i ulaganja u izgradnju gasovoda, iznosiće preko dve milijarde evra, odnosno više od cene na koju ministar ekonomije Mlađan Dinkić procenjuje to državno preduzeće.
Naime, Srbija će zajedno sa gasovodom dobiti i cenu gasa od 150 dolara na hiljadu kubnih metara, a za ostale zemlje važiće duplo veća cena. To će biti i ogroman podsticaj srpskoj privredi koja će imati manje troškove za energiju i samim tim dobiti priliku da bude konkurentnija na evropskom i svetskom tržištu. Osim toga u Srbiji će biti pet „ventila“ za gas prema zemljama u okruženju, što ima ne samo ekonomski nego i geostrateški značaj.
Još 1991. godine uradio „Energogas“ je uradio plan gasovoda koji zbog raspada SFRJ, ratova i sankcija još nije sproveden u delo. Upravo ovaj plan je aktuelizovan i čini osnovu za izgradnju gasovodne mreže kroz Srbiju. Treba pre svega reći da određeni gasovod manjeg kapaciteta iz pravca Mađarske za Beograd već postoji i on se grana u nekoliko krakova kroz Vojvodinu, i donekle južno od Beograda prema Nišu i Kraljevu.
„Gasprom“ bi kroz Srbiju izgradio magistralnu cev gasovoda „Plavi potok“, prečnika 1.100 milimetara i kapaciteta 18 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Preko Crnog mora i Bugarske, on bi ušao kod Dimitrovgrada i nastavio linijom Niš - Beograd - Šid. Tu bi izgradnja delimično išla i linijom postojećeg gasovoda, s tim što ne bi bile zamenjene dosadašnje cevi, već bi bile instalirane i nove, većeg kapaciteta. Magistralni pravac je preduslov za postojanje južnog kraka „Plavog potoka“, čiji će prečnik cevi biti 660 milimetara. On bi išao iz Niša ka Prištini i dalje pravcem Podgorica - Bar - Bari. Od Podgorice bi jedan krak išao za Tiranu, a od Niša bi još jedan krak išao za Skoplje. Pored toga, bila bi izgrađena čitava mreža ogranaka gasovoda kroz celu Srbiju.
Što se tiče postojećeg pravca Beograd - Budimpešta, on bi ostao u dosadašnjem obimu, ali bi došlo do bitne promene smera kretanja gasa. Umesto uvoza gasa u Srbiju, taj pravac bi se koristio za izlaz gasa prema Mađarskoj.
Provereni izvor „Kurira“ iz Moskve navodi da je sporazum gotovo izvestan i da ne postoji mnogo mogućnosti da Srbija odbije rusku ponudu. Iako najavljivana, specijalna delegacija koja bi do petka trebalo da razmatra preostale detalje sporazuma i usaglasi pravne detalje sa predstavnicima naše vlade - nije došla u Beograd. Stigli su samo operativci i stratezi koji od vikenda rade na usaglašavanju.
I samo pismo - rođendanska čestitka predsedniku Tadiću - više je nego jasna najava Putinovog dolaska. Čestitka je pisana u vrlo srdačnom, prijateljskom tonu i nije isključeno da bi Putin mogao nedvosmisleno da podrži Tadića na izborima. Ostaje nejasno ko će sve dočekati ruskog predsednika kada sleti na Surčin.
Ukupan aranžman, kroz cenu za 51 odsto NIS i ulaganja u izgradnju gasovoda, iznosiće preko dve milijarde evra, odnosno više od cene na koju ministar ekonomije Mlađan Dinkić procenjuje to državno preduzeće.
Naime, Srbija će zajedno sa gasovodom dobiti i cenu gasa od 150 dolara na hiljadu kubnih metara, a za ostale zemlje važiće duplo veća cena. To će biti i ogroman podsticaj srpskoj privredi koja će imati manje troškove za energiju i samim tim dobiti priliku da bude konkurentnija na evropskom i svetskom tržištu. Osim toga u Srbiji će biti pet „ventila“ za gas prema zemljama u okruženju, što ima ne samo ekonomski nego i geostrateški značaj.
Još 1991. godine uradio „Energogas“ je uradio plan gasovoda koji zbog raspada SFRJ, ratova i sankcija još nije sproveden u delo. Upravo ovaj plan je aktuelizovan i čini osnovu za izgradnju gasovodne mreže kroz Srbiju. Treba pre svega reći da određeni gasovod manjeg kapaciteta iz pravca Mađarske za Beograd već postoji i on se grana u nekoliko krakova kroz Vojvodinu, i donekle južno od Beograda prema Nišu i Kraljevu.
„Gasprom“ bi kroz Srbiju izgradio magistralnu cev gasovoda „Plavi potok“, prečnika 1.100 milimetara i kapaciteta 18 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Preko Crnog mora i Bugarske, on bi ušao kod Dimitrovgrada i nastavio linijom Niš - Beograd - Šid. Tu bi izgradnja delimično išla i linijom postojećeg gasovoda, s tim što ne bi bile zamenjene dosadašnje cevi, već bi bile instalirane i nove, većeg kapaciteta. Magistralni pravac je preduslov za postojanje južnog kraka „Plavog potoka“, čiji će prečnik cevi biti 660 milimetara. On bi išao iz Niša ka Prištini i dalje pravcem Podgorica - Bar - Bari. Od Podgorice bi jedan krak išao za Tiranu, a od Niša bi još jedan krak išao za Skoplje. Pored toga, bila bi izgrađena čitava mreža ogranaka gasovoda kroz celu Srbiju.
Što se tiče postojećeg pravca Beograd - Budimpešta, on bi ostao u dosadašnjem obimu, ali bi došlo do bitne promene smera kretanja gasa. Umesto uvoza gasa u Srbiju, taj pravac bi se koristio za izlaz gasa prema Mađarskoj.