Vuk Branković – izdajica ili...

  • Začetnik teme Začetnik teme -
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Izdajnik ili ne?

  • DA

  • NE

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ustav SPC iz 1967. go­di­ne pro­pi­su­je da naj­vi­ši cr­kve­ni po­gla­var na toj funk­ci­ji osta­je do­ži­vot­no. Du­go se pri­ča­lo o pre­se­da­nu ko­ji je SPC uči­ni­la u vre­me dok je pa­tri­jarh bio Ger­man: po­sle po­vre­de ku­ka, za nje­go­vog ži­vo­ta, iza­bran je no­vi cr­kve­ni po­gla­var - Pa­vle. Jed­na od mo­guć­no­sti je da se isto­ri­ja pono­vi, iako je Pa­vle, na (ne)dvo­smi­sle­no pi­ta­nje arhi­je­re­ja da li bi pod­neo ostav­ku, če­sto vo­leo da kaže da ostav­ku pod­no­si sa­mo Bo­gu. Iz Pa­tri­jar­ši­je, pak, po­ru­ču­ju da će to­ko­vi ovo­go­di­šnjeg Sa­bo­ra bi­ti Bož­ja vo­lja.
Epi­skop bra­ni­čev­ski Ig­nja­ti­je (Mi­dić) ob­ja­šnja­va da se Sa­bor u isto­ri­ji cr­kve po­ja­vlju­je kao in­sti­tu­ci­ja ko­ja tre­ba da sa­ču­va nje­no ev­ha­ri­stij­sko je­din­stvo: Sa­bor je te­lo ko­je je tu­mač tog je­din­stva, nje­gov ču­var i ute­me­lji­vač. Za­to cr­kva ni­je de­mo­krat­ska za­jed­ni­ca u ko­joj vla­da vo­lja ve­ći­ne, ko­ja mo­že da od­lu­či da­nas ova­ko, su­tra dru­ga­či­je. Svi su epi­sko­pi me­đu so­bom jed­na­ki.

To i po­tvr­đu­je či­nje­ni­cu da pri­li­kom mo­gu­ćeg iz­bo­ra pa­tri­jar­ha ne­će bi­ti nad­gla­sa­va­nja, već se da­ju tri pred­lo­ga, a ko­ver­ta ko­ja bu­de iz­vu­če­na no­si ime no­vog pa­tri­jar­ha. Vla­di­ka Ig­nja­ti­je ka­že: Sa­bor ni­je te­lo ko­je ima vr­hov­nu vlast u cr­kvi, u smi­slu da je iz­nad epi­sko­pa. Če­sto se ču­je, na ža­lost, i od učenih te­o­lo­ga, da ono što je u Ri­mo­ka­to­lič­koj cr­kvi Rim­ski pa­pa tj. vr­hov­ni po­gla­var, to je u Pravoslav­noj cr­kvi Sa­bor. To na­pro­sto ni­je tač­no, jer je cr­kva jed­na ev­ha­ri­stij­ska za­jed­ni­ca. Pre­ma reči­ma sv. Ki­pri­ja­na Ka­ra­gin­skog epi­skop je vr­hov­na vlast u Cr­kvi i iz­nad nje­ga sto­ji sa­mo Bog.

Ka­ko vla­di­ka Ig­nja­ti­je na­vo­di i ove go­di­ne glav­na te­ma Sa­bo­ra bi­će ev­ha­ri­stij­sko je­din­stvo cr­kve, ali će jed­na od te­ma sa­svim si­gur­no bi­ti i Ko­sov­ski pro­blem, ali i re­for­ma li­tur­gi­je, o ko­joj naš sagovornik ka­že: Va­žno je da su­ština i uku­pan etos cr­kve bu­du sa­ču­va­ni. For­me su se me­nja­le kroz istori­ju. Sve­do­ci smo da po­sto­je mno­ge raz­li­ke u slu­že­nju Li­tur­gi­je me­đu pra­vo­slav­nim po­me­snim crkva­ma. Te raz­li­ke po­ne­kad pra­ve zbr­ku u od­no­su na to šta iko­ni­zu­ju: pro­šlost, isto­ri­ju ili car­stvo Bo­ži­je. Op­ti­mi­sta sam, i na­dam se da će se sve to re­ši­ti u cr­kvi, sa­mo tre­ba bi­ti str­pljiv i opre­zan.

http://www.rtv.co.yu/sr/vesti/prenosimo/2007_05_14/vest_16448.jsp
 
I uoči ovogodišnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, koje počinje 14. maja, u javnosti su počela nagađanja o mogućnosti da se zbog poodmaklih godina patrijarh Pavle (93) povuče sa svetosavskog trona. Tome je doprineo i nedavni dvadesetodnevni boravak Njegove svetosti na rehabilitaciji u Banji Koviljači tokom kojeg je dao i pisano ovlašćenje mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Jovanu da ga zamenjuje.
Prevremeni povratak poglavara SPC sa oporavka 1. maja u Beograd upućuje da će patrijarh, ipak, predsedavati i ovom saboru. Da li će kao i pre nekoliko godina prvojerarh Srpske crkve na sabor doneti lekarsko uverenje kako bi uverio pojedine episkope da je sposoban da obavlja svoju dužnost – teško je reći.

Tačno je da se patrijarh veoma otežano kreće posle pada i povrede pubične kosti u decembru 2005. godine zbog čega je u nekoliko navrata bio na rehabilitaciji u Seltersu i Banji Koviljači, ali to još ne znači da nije u mogućnosti da obavlja poslove koje mu je crkva poverila izborom 1990. godine.

Zbog nepoznavanja crkvenih kanona može se čuti da će patrijarh na saboru biti smenjen ili da će dobiti pomoćnika, odnosno zamenika. U pravoslavnim crkvama patrijarh se bira doživotno. U eparhijskim poslovima crkvenom poglavaru može pomagati njegov vikarni episkop, ali on po funkciji nije ni pomoćnik niti zamenik patrijarha. U slučaju bilo kakve sprečenosti da obavlja funkciju u Svetom sinodu ili saboru, patrijarha po njegovom ovlašćenju zamenjuje po hirotoniji najstariji mitropolit, odnosno episkop.

Pismo Atanasija (Jevtića)

Tačno je da su pojedini episkopi umoljavali patrijarha da se povuče u manastir, a neki su, kako se saznaje, vršili čak i pritisak. Prošle godine je i umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić) uputio pismo u kojem je tražio od patrijarha da se povuče s patrijaršijskog trona. U javnosti se, čak, spekulisalo da je patrijarh sam govorio da će se povući kada napuni 90 godina. Ali, kako objašnjava dr Miodrag M. Petrović, stručnjak za crkveno pravo, po kanonima patrijarh ne može da podnese ostavku.

„Bilo je slučajeva da patrijarh bude smenjen. Tako je knez Lazar u dogovoru sa episkopima, suprotno kanonima, smenio trećeg po redu patrijarha Jefrema 1379. godine i na njegovo mesto postavio Spiridona. To je učinio, jer je Jefrem bio naklonjen Carigradskoj patrijaršiji i nije hteo da potpiše osnivačke povelje za podizanje manastira Ravanice. Dva meseca posle Kosovske bitke patrijarh Spiridon umire od tuge za knezom Lazarom i Jefrem po drugi put dolazi na patrijaršijski presto”, kaže Petrović.

U Patrijaršiji se nezvanično priča da je patrijarh, kada su ga jednom upitali da li namerava da se povuče, odgovorio: „Ja ostavku podnosim samo Bogu. Za vreme poslednjeg izbora – glasanja i izvlačenja koverte iz šešira, Bogu sam se neprekidno molio da ja ne budem izabran za patrijarha. Ali Bog nije uslišio moje molitve, a to znači da ima svoje planove sa mnom. Nije moje da tumačim, već da služim kad je to već bila Božja volja”.

U slučaju da na predstojećem saboru prevagne raspoloženje arhijereja da, ipak, patrijarhu odrede nekoga ko će ga trajnije zamenjivati to neće biti moguće bez njegove saglasnosti. Pozivajući se na član 62. Ustava SPC, patrijarh Pavle bi imao pravo da izabere episkopa kome bi dao pismeno ovlašćenje da ga zamenjuje.

U nedavnom intervjuu, episkop šabački Lavrentije kaže da ne zna da li će se patrijarh Pavle povući i dodaje: „Nema slučajeva u pravoslavnoj crkvi da se za života menja patrijarh. Tu smo se mi ogrešili o patrijarha Germana”.

Izbor apostolskim „žrebom”

Blaženopočivši patrijarh German je posle pada i loma kuka 1989. godine dugo ležao u Vojnomedicinskoj akademiji. Tokom lečenja zdravlje mu se pogoršalo i konzilijum VMA je tada specijalnoj delegaciji SPC saopštio „da sadašnje zdravstveno stanje, poodmaklo životno doba i dužina trajanja lečenja pokazuju da Njegova svetost patrijarh srpski German više nije u mogućnosti da obavlja svoju visoku dužnost”.

Time je bio otvoren put za izbor novog 44. po redu patrijarha SPC. Na saboru 1. decembra 1990. godine sproveden je izborni postupak po amandmanima na crveni ustav donet 1967. godine. Poglavar se birao „žrebom” između trojice kandidata koji su dobili najviše glasova. Promena izbornog postupka je urađena kako bi Srpska pravoslavna crkva sprečila uticaj sa strane. Vladika Lavrentije je u jednom autorskom tekstu za „Nin” objasnio kako je patrijarh Pavle izabran, ali i kako su ranije birani srpski prvojerarsi:

„On je prvi poglavar Srpske crkve biran po jevanđelskoj i apostolskoj tradiciji. Naime, dotadašnja praksa je bila da eparhijski arhijereji okupljeni na izbornom saboru biraju kandidata između sebe. Trojica sa najvećim brojem glasova idu na širi izborni sabor koji sačinjavaju opet svi arhijereji, zatim po jedan civil iz svake eparhije, starešine deset najpoznatijih srpskih manastira, rektori bogoslovija i dekan Bogoslovskog fakulteta. Ko od njih trojice arhijereja ovde dobije većinu proglašava se poglavarom Svetosavske crkve”.

U prvom krugu glasanja 1990. godine za izbor patrijarha dobijena su dva kandidata, episkop šumadijski Sava je osvojio 16, a žički Stefan 13 glasova. Tek u devetom krugu glasanja dobijen je treći kandidat episkop raško-prizrenski Pavle (20 glasova).

Posle priziva Svetog duha u oltaru patrijaršijske kapele arhimandrit Antonije, starešina manastira Tronoša je izmešao tri bele koverte u kojima su bila imena trojice kandidata i izvukao jedan i predao predsedavajućem sabora mitropolitu dabrobosanskom Vladislavu koji ga je otvorio i saopštio: „Arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski je episkop raško-prizrenski Pavle“.

Procedura izbora

Patrijarh se bira na izbornom Svetom arhijerejskom saboru koji uključuje i aktivne vikarne episkope i to najkasnije u roku od tri meseca otkad se uprazni patrijaršijski presto. Patrijarh se, po članu 42. Ustava SPC, bira između aktivnih eparhijskih arhijereja koji upravljaju eparhijom najmanje pet godina. Na Saboru mora biti prisutno najmanje dve trećine episkopa. Odsutni arhijereji mogu ovlastiti druge episkope da umesto njih glasaju, s tim da jedan vladika može biti opunomoćen samo za jedan glas. Tajnim glasanjem i apsolutnom većinom biraju se trojica kandidata. Po članu 43. crkvenog ustava žrebom se od trojice kandidata koji su dobili najviše glasova bira patrijarh. Svečano ustoličenje je dan kasnije u Sabornoj crkvi u Beogradu, a naknadno u Pećkoj patrijaršiji.

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=27619&lang=2
 
Да ли се ово може сматрати извор и податак о Марку, а све о Марку је базирано на томе.

Samo učešće kneza Stefana, Marka Mrnjavčevića i Konstantina Dragaša na Turskoj strani u ovoj bitci jeste nesumnjivo, ali Konstantin Filozof naročito napominje da niti jedan od njih nije ušao u bitku sa oduševljenjem već sa moranjem i velikim žaljenjem što se bore na Turskoj strani protiv hrišćana. I upravo se za Rovine vezuje čuvena Markova izjava da moli Boga da pobede hrišćani pa makar on bio prvi koji će u bitci da pogine. "Jer svi ovi behu sa Ismailjćanima, ako i ne po (svojoj) volji, a ono po nuždi, tako da kažu za blaženog Marka da je rekao Konstantinu - Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu" (Konstantin Filozof). Na kraju se to i desilo jer su i Marko Mrnjavčević i Konstantin Dragaš poginuli na Rovinama. "Marko, koga neki zovu Kraljević, otišav s Bajazitom, prvim turskim carem ovoga imena, protiv vlaškog kneza Mirče, bi potučen u bici kod Kraljeva, grada u Vlaškoj, te pobeže u jednu šumu, gde je bio pogođen u grlo strelom koju izbaci neki vlah, verujući da se radi o kakvoj zveri. Njegovo telo bi pokopano u manastiru Blačani kraj Skoplja" (Mavro Orbin).
 
vujadin:
Па овде су и један и други, него ради извора Филозофа и Орбинија, тако је лакше .
Kliknite za proširenje...
Vule, Mavro Orbin je misionar Rimske kurije u unijaćenju Srba i drugih pravoslavaca... Nije ni malo slučajno napisao "Kraljevstvo Slovena"... On je prvi izvor za izdajstvo Vuka Brankovića... Ko da mu veruje...

Proguglaj malo i potraži bar osnovne stvari o njemu, a mislim da je nešto već pisano...
 
lj_950:
Vule, Mavro Orbin je misionar Rimske kurije u unijaćenju Srba i drugih pravoslavaca... Nije ni malo slučajno napisao "Kraljevstvo Slovena"... On je prvi izvor za izdajstvo Vuka Brankovića... Ko da mu veruje...

Proguglaj malo i potraži bar osnovne stvari o njemu, a mislim da je nešto već pisano...
Kliknite za proširenje...

Ја сам о Орбинију све прочитао, и прочитао сам и његово дело што је он саставио с брда и дола за онога богатога дубровчанина, а исто тако и Филозофа и није ми потребно да више о томе причам, али ни да верујем у њихове бајке, како би се ви у том случају изразили. А за гуглање то је друга прича, па кад овако нешто нагуглам а после видим да је од Орбинија или Филозофа онда се затвара круг и постављам све вама на проверу.
 
Patrijarh German (svjetovno ime Hranislav Đorić) ... Kao udovog svećenika, zamonašio ga je u manastiru Studenici episkop šumadijski Valerijan davši mu ime German.

Vidi prvi post na ovoj strani (#376)...

Evo ti i slika:

patrijarhgavriloeh7.th.png


Samo sletiš ko na zrelu trešnju... pogledaš poslednji post... zvizneš pitanje-dva-tri... i – odlepršaš???!!! Tako si me sa Milićem "propitivala" ko da sam imao sve keca do keca... pa zakeraš, tražiš dlaku u balvanu... da l je Aja ili nije Aja usred Dunava... sve do one face u drveću!!!
 
lj_950:
Samo sletiš ko na zrelu trešnju... pogledaš poslednji post... zvizneš pitanje-dva-tri... i – odlepršaš???!!! Tako si me sa Milićem "propitivala" ko da sam imao sve keca do keca... pa zakeraš, tražiš dlaku u balvanu... da l je Aja ili nije Aja usred Dunava... sve do one face u drveću!!!
Kliknite za proširenje...
hihihihihiiiiiiiiii..E, jesi lud, sto posto. A, baš je tako, moram priznati.
Jest, bre, i tu facu u drveću sam zagledala,okretala,premeravala....Liči mi Kastra,sa sve "havanom"... :wink:
Ajd, laku noć...
 
Да ли би то значило да је Ђурађ прекинуо са традицијом и засновао наследство по династији, а не као до тада да се име претвара у презиме, као што се овде може видети.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

H
Jugonostalgija ili promašeni naziv
6 7 8
Odgovora
186
Pregleda
2.573
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Nina
„Sveti kralj Milutin – svetac ili tiranin u zlatnom oklopu?“
Odgovora
7
Pregleda
293
Casual Observer
Casual Observer
Van_Helsing
Да ли Србија дугује захвалност Русији или цару Николају другом?
Odgovora
15
Pregleda
277
Perperius
Perperius

Back
Top