Vuk Branković – izdajica ili...

  • Začetnik teme Začetnik teme -
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Izdajnik ili ne?

  • DA

  • NE


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ja sam vam postavio ono o Jeleni Anzuskoj da procitate jer sam ja napravio gresku na osnovu njezinog jadikovanja kako je u grehe ogrezla i mnogo toga, ali je navela i 50 ( 51 ) Psalm, da je u grehu zaceta i u grehu je rodila mati, sta moze biti jasnije od toga da je vanbracna, a kad sam to ispricao jednom svesteniku on mi je objasnio da se odnosi na Adamov i Evin greh a ne na Jelenin: i ja sam odustao, ali se pitam zasto je ona ili Danilo evocirao taj Psalm ako nema neke veze.
 
Cit. Bi2:
... bila zaista prva koja je u lik svetice Jefimije uprla prstom...

Cit. AKHENATON:
......nagovestila je sama da su to crkvena pitanja, da je to sfera nedodirljivog....

OK! Ja već nekoliko dana iščitavam ovo što imam iz crkvene istorije... Videćemo... naći će se nešto...
 
Морам вам још додати од јелене, јер сте се одвезли на погрешан колосек, читао сам и на старославенском и нисам видео то што ви видите а и Стојановић каже да има бар два рукописа и да су доста различити, а изгледа да клетва није изостала него да је скинута. Још ћу тражити други извор да будем сигурнији. У сваком случају изгледа да вас нешто гони против цркве, а зашпто?

Господ их услиша. « А апостол каже: » И настанићу се у њих, и бићу им Бог, а они ће ми бити синови и кћери. « Ова блажена, сетивши се и опоменувши се својих дела, сузе горке капљући из њених очију недра њезина испуњаваху, и уздахнувши говораше: » Ох осуда савести моје и очајање грехова мојих веома смућују душу моју, а немам никакве наде на спасење. Јер у гресима упропастих душу своју и у нечистоти безакоња удавих свој ум и у дубини глиба огрезе тело моје, и нема ми уздизања. Но слушам списе светих књига, како нас обраћају на покајање и говоре: » Сваки који пада у очајање, рече, веома бива роб сотони. « Јер јаче је твоје човекољубље од множине безакоња људских. Божанствени Павле каже: » Где се умножи грех, преизобилује благодат. « Но што да чиним ја грешна, пуна стида? Јер покри срамота лице моје и тесно ми је одасвуд. Јаој мени, одакле ћу почети оплакивати своја љута безакоња, која се не могу лако исповедити? Због чега прво да заплачем? Због чега да застењем и због чега да заридам? Због множине грехова или због одлучења од Бога? Помисли душо шта ће те срести после изласка твога од тела! Ево ти се спремају разне муке, анђели љути и немилостиви хоће да те ухвате. Пожури сада и узазови ка Господу Богу говорећи: « Ја сам земља и пепео, црв, а не човек. Молим те доброга, не презри мене, но пази на моју помоћ. Господе Боже спасења мога, даруј ми време обраћења, који дајеш милост ономе који те моли. « И умним очима гледајући колико Дух свети помагаше да се овај храм брзо сврши, госпођа ова моја уздизаше се весељем душе, бринући се о овом светом храму, ако би га могла брзо свршити у своме животу. И када гледаше како се дижу зидови тога светога храма, у весељу срца радоваше се, говорећи . : » Утврђење оних који се у тебе уздају, Господе, утврђуј ову цркву твоју. А и ти, Госпођо Богородице, заручнице мога живота, овај храм, посвећен твоме светоме имену, сједини га ка светим саборним и апостолским црквама. А онима који ће бити у њему, подај добру веру и чистоту и целомудрену мисао, заустављајући љуте невоље које иду против њих и одлуке противних што се уздижу на овај свети храм твој, сруши такве моћном снагом силе твоје, а мир и тишину даруј стаду твоме чувајући и утврђујући благоверне краљеве српске земље, јер и они сву своју наду на тебе положише. И војнике њихове сачувај под закриљем крила твојих. Силу иностраних народа, који се хвале против државе њихова очинства, у љубави имајући смелост ка своме Сину и имајући га свагда послушљива за материнске твоје молитве. Таковима учини да се врате смирени и посрамљени. Народ њихове државе сачувај неповређен, пунећи клети њихове сваким добрим плодом и уразумљујући их да им служе нелицемерном правдом, тако да се свима заједно слави Христос Бог наш и пресвето твоје име, сада и на бесконачне векове, амин. «
 
Морам, јер је тешко преводити, прво због тога што има много цитата из Еванђеља и Светог Писма, па није исто значење кад је реч о самој реченици у цитату као оно у оригиналу, јер није иста позадина, друго наши преписивачи су исправљали те цитате на оригиналне и с тим им променили смисао, а постављање тачака запета и других знакова није увек тачан, а ја нисам довољно образован да све то исправљам, али да уочим то може и неко са мање знања.
 
Koliko možeš ti prevedi, ma kako zvučalo. Razumem da je teško...Nažalost ne znam staroslovenski pa džaba ti to što mi kačiš tekstove. Znam koliko je latinski težak da se čita u raznim oblicima, a mogu tek da zamislim kako je sa staroslovenskim...još kad se doda na sve to da su svi ti pisari bili polupismeni....mogu misliti..
 
А шта да преведем, имаш линк од Љ за Лазара и Јефимију, ја сам читао и приметио сам грешку, по мом мишљењу, уместо " Тројеручица " ја мислим да се ради о Св. Тројици, као што и пише, а оно друго да је кћер Војинхе изгледа тачно, у супротном би био фалсификат, а оно треће је сумњиво, само нисам још нашао ништа за успоредбу, и ако Стојановић наводи да има и други рукопис и превод. Читајући све то видео сам и једну грешку код Стојановића где описује прорачунавање датума ускрса " једном се десило да Ђурђев дан падне на ускрс " и нисам могао а да се не насмијем. према томе то је незахвалан посао осим за љубитеља грешака као што сам ја.
 
vujadin:
Читајући све то видео сам и једну грешку код Стојановића где описује прорачунавање датума ускрса " једном се десило да Ђурђев дан падне на ускрс " и нисам могао а да се не насмијем...
Zašto si se nasmijao? Zato što je Đurđevdan pao na Uskrs, a treba: Uskrs je pao na Đurđevdan?

Ili zbog nečeg drugog?
 
Па зар није да се насмијеш, кад ти на две странице објашњава како Ускрс прелази од Марта до Маја па ти на крају напише да је Ђурђевдан прешао на Ускрс,али не само због тога него ми се вратило на памет како сам једном у друштву рекао, пазите, ове године Ускрс пада у Среду и сви су поверовали. Кад си већ ту, шта мислиш да ли је оно Тројеручица или Тројство како пише? И како би се ти изразио за " уста, језик, срце и душу" у оном контексту.
 
Само једна мала упадица, ако не замерате.

Наиме, мало је вероватно да би иоле богословски писмен Православни употребио термин - ''Тројство'', већ само и једино - ''Тројица''.

''Тројица'' подразумева лично постојање трију Ипостаси у оквиру Једнога Бога, док то са термином ''Тројство'' нипошто није случај.

На жалост, у потоње време се, на жалост, код неких наших, верски неутемељених, аутора (а под папистичким утицајем) често провлачи таква погрешна терминологија, али је њена употреба у српскоме Средњему Веку заиста и потпуно искључена...
 
Моја грешка, управу си, али мени је било важно да установим да ли се ради о Тројеручици, Хилендарској игуманији, како је преводиоц превео, или Светој Тројици.
 
Ево једног исечка из повеље краља Душана где пише о Прибцу; " И село Крапена, што приложи краљевствоми Светој Богородици Хтјетовској, Прибца са црквом Светог Георгија, с родом и са дворанима и с људима који су доселили са Прибцом, са мјестом и са воденицом, са оградами и са сјенокоси и са ливадама, са брдом и међама и са свим зградама. Село Старожелинје и цркву у њему, са воденичним њивама са ливадами сјенокоси и са брдом."
 
У јучерашњем немачком издању Вечерних Новости наишао сам на чланак да су две сестре Милоша Обилића подигле два манастира, дакле наши историчари тврде да Милош Обилић није постојао, а сада му неко описује рад двеју сестара. Какви су то писци и историчари.
 
vujadin:
У јучерашњем немачком издању Вечерних Новости наишао сам на чланак да су две сестре Милоша Обилића подигле два манастира, дакле наши историчари тврде да Милош Обилић није постојао, а сада му неко описује рад двеју сестара. Какви су то писци и историчари.

A ko je autor tog teksta? Daj ime...Teško tebi ako veruješ da je istoričar svako ko se tako predstavlja....:roll:
 
xbbanner.gif


На жалост, ''Новости'' почесто дају простора појединцима, који о повести знају колико и о туфахијама.

Сетимо се само писанија онога несрећнога Јаковљевића, којему не тако давно и читав фељтон печаташе, а све саме којештарије...
 
То не знам, а ово је написао неки Томислав Ж. Поповић у 7 наставака, почевши 23 Априла а седми 30 А'прила. Он наводи имена сестара Милоша Обилића, Иконија и Вида, и да је Вида саградила манастир Видојевицу а Иконија - Каону. Лепо описује, само колико има истине то не знам. Нисам никад чуо за то.
 
Bi2:
Nešto vezano sa patrijarha Spiridona,jesen 1389.g. i Savu IV april 1375.g.
Oprosti, potpuno sam prevideo ovaj tvoj post... Ako je ovo dole nedovoljno, ili ako je nešto posebno u pitanju, ti naglasi.

Sava IV (1354-1375) Drugi patrijarh Srpske patrijaršije posle patrijarha Joanikija (za vreme koga je izdat prvi deo /1349/ i drugi /1354/ Zakonika Dušanovog od 201 čl.) jeste Sava IV, koji se oslovljavao kao i njegov veliki prethodnnk - "patrijarh srpski i primorskih zemalja" U vreme Save IV trajao je sukob Carigradske patrijaršije sa Srpskom patrijaršijom. Posle godinu dana od njegovog stupanja na "presto sv. Save" preminuo je iznenada (verovatno otrovan) i sam Dušan Silni (1331-1355), što je izazivalo nelagodnosti, te se despot Jovan Uglješa 1368.godine izmirio sa Carigradskom patrijaršijom, što je učinio i knez Lazar (1371-1389) sa svoje strane. Ti događaji, kao i marički poraz srpske vojske 1371. pod zapovedništvom kralja Vukašina i smrt "nejakog" Uroša V (1355-1371), zbili su se u vreme patrijarha Save IV.

Za četvrtog srpskog patrijarha izabran je Spiridon, 17. maja 1379. On je prethodno imao zvanje melničkog mitropolita. Na tom mestu "zagorčavao" je život Carigradskoj patrijaršiji, izdavanjem potvrdne diplome crkvi u braničevskom Ždrelu, manastiru Gornjaku, davanjem manastirske samostalnosti i proširenjem crkvene jurisdikcije u Braničevu, čime je kročio u carigradsku jurisdikciju u Podunavlju, koja je zbog toga prestala da ga smatra saslužiteljem.
Medutim, kako se navodi u crkvenom kalendaru za 1996. godinu, srpski knez Lazar je dobro procenio mitropolita Spiridona i odlučio se da ga predloži za četvrtog srpskog patrijarha. Kao patrijarh bio je desna ruka Lazareva, njegov savetnik i pomocnik u crkveno-državnoj politici svih 10 godina do Kosovskog boja. Njegova zasluga je, po crkvenim izvorima, i duhovni preporod Srbije u Podunavlju i Posavini. Patrijarh Spiridon je umro dva meseca posle Kosovske bitke, 11. avgusta 1389. godine. I on je kanonizovan za svetitelja, a mošti mu počivaju u crkvi Svetog Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji.
 
lj_950:
Sava IV (1354-1375) Drugi patrijarh Srpske patrijaršije posle patrijarha Joanikija (za vreme koga je izdat prvi deo /1349/ i drugi /1354/ Zakonika Dušanovog od 201 čl.) jeste Sava IV, koji se oslovljavao kao i njegov veliki prethodnnk - "patrijarh srpski i primorskih zemalja" U vreme Save IV trajao je sukob Carigradske patrijaršije sa Srpskom patrijaršijom. Posle godinu dana od njegovog stupanja na "presto sv. Save" preminuo je iznenada (verovatno otrovan) i sam Dušan Silni (1331-1355), što je izazivalo nelagodnosti, te se despot Jovan Uglješa 1368.godine izmirio sa Carigradskom patrijaršijom, što je učinio i knez Lazar (1371-1389) sa svoje strane. Ti događaji, kao i marički poraz srpske vojske 1371. pod zapovedništvom kralja Vukašina i smrt "nejakog" Uroša V (1355-1371), zbili su se u vreme patrijarha Save IV.
.

To valja razmotriti za početak....Ko bi mogao da ga otruje i zašto....:?
 
lj_950:
Oprosti, potpuno sam prevideo ovaj tvoj post... Ako je ovo dole nedovoljno, ili ako je nešto posebno u pitanju, ti naglasi.

Sava IV (1354-1375) Drugi patrijarh Srpske patrijaršije posle patrijarha Joanikija (za vreme koga je izdat prvi deo /1349/ i drugi /1354/ Zakonika Dušanovog od 201 čl.) jeste Sava IV, koji se oslovljavao kao i njegov veliki prethodnnk - "patrijarh srpski i primorskih zemalja" U vreme Save IV trajao je sukob Carigradske patrijaršije sa Srpskom patrijaršijom. Posle godinu dana od njegovog stupanja na "presto sv. Save" preminuo je iznenada (verovatno otrovan) i sam Dušan Silni (1331-1355), što je izazivalo nelagodnosti, te se despot Jovan Uglješa 1368.godine izmirio sa Carigradskom patrijaršijom, što je učinio i knez Lazar (1371-1389) sa svoje strane. Ti događaji, kao i marički poraz srpske vojske 1371. pod zapovedništvom kralja Vukašina i smrt "nejakog" Uroša V (1355-1371), zbili su se u vreme patrijarha Save IV.

Za četvrtog srpskog patrijarha izabran je Spiridon, 17. maja 1379. On je prethodno imao zvanje melničkog mitropolita. Na tom mestu "zagorčavao" je život Carigradskoj patrijaršiji, izdavanjem potvrdne diplome crkvi u braničevskom Ždrelu, manastiru Gornjaku, davanjem manastirske samostalnosti i proširenjem crkvene jurisdikcije u Braničevu, čime je kročio u carigradsku jurisdikciju u Podunavlju, koja je zbog toga prestala da ga smatra saslužiteljem.
Medutim, kako se navodi u crkvenom kalendaru za 1996. godinu, srpski knez Lazar je dobro procenio mitropolita Spiridona i odlučio se da ga predloži za četvrtog srpskog patrijarha. Kao patrijarh bio je desna ruka Lazareva, njegov savetnik i pomocnik u crkveno-državnoj politici svih 10 godina do Kosovskog boja. Njegova zasluga je, po crkvenim izvorima, i duhovni preporod Srbije u Podunavlju i Posavini. Patrijarh Spiridon je umro dva meseca posle Kosovske bitke, 11. avgusta 1389. godine. I on je kanonizovan za svetitelja, a mošti mu počivaju u crkvi Svetog Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji.
Možeš li samo napisati odakle ti ovo da mogu i ja potražiti.

1368.g. samo se Uglješa "izmirio" sa onima. Uz pomoć Dušanove žene,carice Jelene, ugovorio je skidanje anateme samo sa svojih teritorija, što jasno govori da se spremao za Maričku bitku i da je hteo ukloniti sve prepreke, pa i tu. A, to što je njemu Mrnjavčeviću pomogla carica Jelena, mnogo govorio o odnosu sa onim drugima.

Ništa više o Spiridonovoj smrti nema?
 
А сад ево шта о томе каже Данило архиепископ из житија;

О ПОСТАВЉЕЊУ ДРУГОГА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГА КИР САВЕ
( ОД 29 НОВ. 1354 --- + УМРО 29 АПР. 1375 ).
После престављења патријарха кир Јоаникија Стефан цар сабра сабор српски и грчки у граду Серу, и постави Саву за патријарха на престолу светога Саве. И када је пребивао у дому Спасову, овај цар Стефан венча се на царство и избра себи патријарха српскога не по закону ни са благословом цариградскога патријарха, као што приличи, но заиска благослов бесчино од патријарха трновскога и од архиепископа охридскога и са српским сабором, тако се зацари и постави патријарха, како не приличи.
Овака је повест о цару Стефану. Муж велик и силан у крепости и у премудрости најсилнији, прмивши Богом дану власт, распространи се ка истоку и западу и северу и југу, заузе не мало градове и
крајеве грчке. Ухвати се и он у замку од опћега непријатеља, узвиси се срцем, и оставивши прародитељску власт краљевства, зажеливши царско достојанство, венча се на царство. И после овога остави од прародитеља и светога Саве предано му архиепископство од патријарха цариградскога, постави себи насиљем патријарха Јоаникија. Затим са саветом овога одагна цариградске митрополите који су по градовима његове области, и настаде не мала беда. А тадањи патријарх царствујућег града васељенски кир Калист, посла и одлучи цара са патријархом и његове архијереје. Када је ово било, покаја се цар, и заиска разрешење за ово зло, и није могао наћи ради достојанства и градова. И после овога разреши се од овога живота, и предаде се гробу, оставивши ову злобу непогребену.
После овога прими царство његов син Урош, благодеиствовавши дочека велику беду од своје властеле, и мало година царствова, и он се престави од овога живота, не учинивши ништа о напред реченој злоби.
Царство његово узе један део кнез Лазар, а други део Вукашин, који дрзнувши се на краљевство, ништа се није бринуо о проклеству светога Саве. А грчке крајеве и градове узе Угљеша. И после овога, сакупивши се изиђоше у Македонију, и од Турака бише убијени, и тако скончаше.
А најчаснији старац кир Исаија, видевши ово неразрешено зло ужежен божанственом ревношћу, дође ка кнезу Лазару, и исприча му о ствари. А кнез Лазар, богољубив и украшен многим врлинама, чувши ово о напред реченом злу, паде у велику жалост. Посла старца Исаију ка патријарху српском Сави, и дошавши једва га умоли за ово разрешење. А он се преклони и замоли старца Исаију да пође у Цариград, да затражи разрешење о овом. А он покоривши се овоме да пође, и дошавши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу, и тако пође на пут. А узе са собом часнога у врлинама прота Свете Горе кир Теофана, и два његова ученика Силвестра и Нифона, са овима и Никодима тумача речи, и целом сабору објавише, старој царици кира Јелисавети, и свој властели. Затим ушавши у Свету Гору, и одатле укрцавши се у лађу, стиже у царствујући град, примивши страх и многе беде, а тада је царовао Калојан Палеолог и син његов кир Манојло, а био је патријарх кир Филотеј, муж пун врлине и премудар. Затим се сазнало за долазак старца Исаије и за узрок, ради кога дође. И прими га патријарх и цео сабор, као што је лепо, са многом чашћу. Затим савет учинивши о овом, опростише од пређашњег запрећења и одлучења цара и патријарха и све живе и умрле, и примише све архијереје и јереје у заједницу и саслужење. А догоди се овде нешто боље за ове који су дошли, а нарочито за кир Исаију, јер веома беше вазљубљен патријарху. Ради тога дароваше да Срби немају више архиепископа, но самовласна патријарха и никим овладана, давши једину заповест о овом, да ако се Срби укрепе, и опет заузму грчке крајеве, да не измене митрополите и њихово спомињање, т.ј. патријархово, као што заповедају и саборна правила. Када је ово било, написаше за потврду синђелију, и отпустише га са љубављу и чашћу. и послаше с њима ради бољега извешћа два изабрана човека међу свештеноиноцима кир Матеја и кир Мојсеја, који дошавши у Призрен као од лица патријархова, и ушавши у цркву служише и причестише се са светитељем и српским свештеницима пређе одлученима.
У то време престави се Сава патријарх, који је пребивао на престолу светога Саве двадесет година и пет месеци, и сконча месеца априла 29 дан на антипасху, у трећи час дана.
А ови дошавши из Цариграда, опростише цара Стефана, Јоаникија патријарха и Саву патријарха и цара Уроша, и све мале и велике, јер се сјединише удови ка глави, и црква опет доби своје благољепије.
 
vujadin:
А сад ево шта о томе каже Данило архиепископ из житија;

О ПОСТАВЉЕЊУ ДРУГОГА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГА КИР САВЕ
( ОД 29 НОВ. 1354 --- + УМРО 29 АПР. 1375 ).
После престављења патријарха кир Јоаникија Стефан цар сабра сабор српски и грчки у граду Серу, и постави Саву за патријарха на престолу светога Саве. И када је пребивао у дому Спасову, овај цар Стефан венча се на царство и избра себи патријарха српскога не по закону ни са благословом цариградскога патријарха, као што приличи, но заиска благослов бесчино од патријарха трновскога и од архиепископа охридскога и са српским сабором, тако се зацари и постави патријарха, како не приличи.
Овака је повест о цару Стефану. Муж велик и силан у крепости и у премудрости најсилнији, прмивши Богом дану власт, распространи се ка истоку и западу и северу и југу, заузе не мало градове и
крајеве грчке. Ухвати се и он у замку од опћега непријатеља, узвиси се срцем, и оставивши прародитељску власт краљевства, зажеливши царско достојанство, венча се на царство. И после овога остави од прародитеља и светога Саве предано му архиепископство од патријарха цариградскога, постави себи насиљем патријарха Јоаникија. Затим са саветом овога одагна цариградске митрополите који су по градовима његове области, и настаде не мала беда. А тадањи патријарх царствујућег града васељенски кир Калист, посла и одлучи цара са патријархом и његове архијереје. Када је ово било, покаја се цар, и заиска разрешење за ово зло, и није могао наћи ради достојанства и градова. И после овога разреши се од овога живота, и предаде се гробу, оставивши ову злобу непогребену.
После овога прими царство његов син Урош, благодеиствовавши дочека велику беду од своје властеле, и мало година царствова, и он се престави од овога живота, не учинивши ништа о напред реченој злоби.
Царство његово узе један део кнез Лазар, а други део Вукашин, који дрзнувши се на краљевство, ништа се није бринуо о проклеству светога Саве. А грчке крајеве и градове узе Угљеша. И после овога, сакупивши се изиђоше у Македонију, и од Турака бише убијени, и тако скончаше.
А најчаснији старац кир Исаија, видевши ово неразрешено зло ужежен божанственом ревношћу, дође ка кнезу Лазару, и исприча му о ствари. А кнез Лазар, богољубив и украшен многим врлинама, чувши ово о напред реченом злу, паде у велику жалост. Посла старца Исаију ка патријарху српском Сави, и дошавши једва га умоли за ово разрешење. А он се преклони и замоли старца Исаију да пође у Цариград, да затражи разрешење о овом. А он покоривши се овоме да пође, и дошавши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу, и тако пође на пут. А узе са собом часнога у врлинама прота Свете Горе кир Теофана, и два његова ученика Силвестра и Нифона, са овима и Никодима тумача речи, и целом сабору објавише, старој царици кира Јелисавети, и свој властели. Затим ушавши у Свету Гору, и одатле укрцавши се у лађу, стиже у царствујући град, примивши страх и многе беде, а тада је царовао Калојан Палеолог и син његов кир Манојло, а био је патријарх кир Филотеј, муж пун врлине и премудар. Затим се сазнало за долазак старца Исаије и за узрок, ради кога дође. И прими га патријарх и цео сабор, као што је лепо, са многом чашћу. Затим савет учинивши о овом, опростише од пређашњег запрећења и одлучења цара и патријарха и све живе и умрле, и примише све архијереје и јереје у заједницу и саслужење. А догоди се овде нешто боље за ове који су дошли, а нарочито за кир Исаију, јер веома беше вазљубљен патријарху. Ради тога дароваше да Срби немају више архиепископа, но самовласна патријарха и никим овладана, давши једину заповест о овом, да ако се Срби укрепе, и опет заузму грчке крајеве, да не измене митрополите и њихово спомињање, т.ј. патријархово, као што заповедају и саборна правила. Када је ово било, написаше за потврду синђелију, и отпустише га са љубављу и чашћу. и послаше с њима ради бољега извешћа два изабрана човека међу свештеноиноцима кир Матеја и кир Мојсеја, који дошавши у Призрен као од лица патријархова, и ушавши у цркву служише и причестише се са светитељем и српским свештеницима пређе одлученима.
У то време престави се Сава патријарх, који је пребивао на престолу светога Саве двадесет година и пет месеци, и сконча месеца априла 29 дан на антипасху, у трећи час дана.
А ови дошавши из Цариграда, опростише цара Стефана, Јоаникија патријарха и Саву патријарха и цара Уроша, и све мале и велике, јер се сјединише удови ка глави, и црква опет доби своје благољепије.

Taman sam htela, Vujadine, da te nagrdim, jer sam na nevidjeno pomislila da si opet postovao nešto u vezi tvoje Jelene Anžujske...:lol:

Ali, opet sam ljuta na tebe. Nemoj ovako da se igraš sa istorijskim izvorima.
Ovo niti je pisao arhiepiskop Danilo II, niti je mogao pisati. Čovek je umro 1337.g, i nije mogao znati šta se desilo 1375.g!

Prepravi post gore i napiši da su to u pitanju tekstovi Danilovih nastavljača
( "Danilovi nastavljači"- Danilov Učenik, drugi nastavljači Danilovog zbornika ) Prosveta, SKZ Bgd,1989.
 
Па то се подразумева пошто је у истом житију, то је предпоследњи опис патријарха а житије је започео Данило а настављачи су га завршили и скоро се по стилу и не разликују. А текст јесте у житијама од Данила, а ја друго ни немам.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top