А сад ево шта о томе каже Данило архиепископ из житија;
О ПОСТАВЉЕЊУ ДРУГОГА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГА КИР САВЕ
( ОД 29 НОВ. 1354 --- + УМРО 29 АПР. 1375 ).
После престављења патријарха кир Јоаникија Стефан цар сабра сабор српски и грчки у граду Серу, и постави Саву за патријарха на престолу светога Саве. И када је пребивао у дому Спасову, овај цар Стефан венча се на царство и избра себи патријарха српскога не по закону ни са благословом цариградскога патријарха, као што приличи, но заиска благослов бесчино од патријарха трновскога и од архиепископа охридскога и са српским сабором, тако се зацари и постави патријарха, како не приличи.
Овака је повест о цару Стефану. Муж велик и силан у крепости и у премудрости најсилнији, прмивши Богом дану власт, распространи се ка истоку и западу и северу и југу, заузе не мало градове и
крајеве грчке. Ухвати се и он у замку од опћега непријатеља, узвиси се срцем, и оставивши прародитељску власт краљевства, зажеливши царско достојанство, венча се на царство. И после овога остави од прародитеља и светога Саве предано му архиепископство од патријарха цариградскога, постави себи насиљем патријарха Јоаникија. Затим са саветом овога одагна цариградске митрополите који су по градовима његове области, и настаде не мала беда. А тадањи патријарх царствујућег града васељенски кир Калист, посла и одлучи цара са патријархом и његове архијереје. Када је ово било, покаја се цар, и заиска разрешење за ово зло, и није могао наћи ради достојанства и градова. И после овога разреши се од овога живота, и предаде се гробу, оставивши ову злобу непогребену.
После овога прими царство његов син Урош, благодеиствовавши дочека велику беду од своје властеле, и мало година царствова, и он се престави од овога живота, не учинивши ништа о напред реченој злоби.
Царство његово узе један део кнез Лазар, а други део Вукашин, који дрзнувши се на краљевство, ништа се није бринуо о проклеству светога Саве. А грчке крајеве и градове узе Угљеша. И после овога, сакупивши се изиђоше у Македонију, и од Турака бише убијени, и тако скончаше.
А најчаснији старац кир Исаија, видевши ово неразрешено зло ужежен божанственом ревношћу, дође ка кнезу Лазару, и исприча му о ствари. А кнез Лазар, богољубив и украшен многим врлинама, чувши ово о напред реченом злу, паде у велику жалост. Посла старца Исаију ка патријарху српском Сави, и дошавши једва га умоли за ово разрешење. А он се преклони и замоли старца Исаију да пође у Цариград, да затражи разрешење о овом. А он покоривши се овоме да пође, и дошавши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу, и тако пође на пут. А узе са собом часнога у врлинама прота Свете Горе кир Теофана, и два његова ученика Силвестра и Нифона, са овима и Никодима тумача речи, и целом сабору објавише, старој царици кира Јелисавети, и свој властели. Затим ушавши у Свету Гору, и одатле укрцавши се у лађу, стиже у царствујући град, примивши страх и многе беде, а тада је царовао Калојан Палеолог и син његов кир Манојло, а био је патријарх кир Филотеј, муж пун врлине и премудар. Затим се сазнало за долазак старца Исаије и за узрок, ради кога дође. И прими га патријарх и цео сабор, као што је лепо, са многом чашћу. Затим савет учинивши о овом, опростише од пређашњег запрећења и одлучења цара и патријарха и све живе и умрле, и примише све архијереје и јереје у заједницу и саслужење. А догоди се овде нешто боље за ове који су дошли, а нарочито за кир Исаију, јер веома беше вазљубљен патријарху. Ради тога дароваше да Срби немају више архиепископа, но самовласна патријарха и никим овладана, давши једину заповест о овом, да ако се Срби укрепе, и опет заузму грчке крајеве, да не измене митрополите и њихово спомињање, т.ј. патријархово, као што заповедају и саборна правила. Када је ово било, написаше за потврду синђелију, и отпустише га са љубављу и чашћу. и послаше с њима ради бољега извешћа два изабрана човека међу свештеноиноцима кир Матеја и кир Мојсеја, који дошавши у Призрен као од лица патријархова, и ушавши у цркву служише и причестише се са светитељем и српским свештеницима пређе одлученима.
У то време престави се Сава патријарх, који је пребивао на престолу светога Саве двадесет година и пет месеци, и сконча месеца априла 29 дан на антипасху, у трећи час дана.
А ови дошавши из Цариграда, опростише цара Стефана, Јоаникија патријарха и Саву патријарха и цара Уроша, и све мале и велике, јер се сјединише удови ка глави, и црква опет доби своје благољепије.
