vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Ево и првог рукописа Светог Саве, као нека повеља Хиландару или "Начело" где и он на крају ставља клетву ако неко то измени или нешто украде или однесе из манастира.
" Почетак мудрости је страх Господњи, разумни су сви који тако мисле" Као што каже велики апостол Павле: " Што око не виде, ни ухо не чу, нити дође на срце човеку, Бог спреми онима који га воле". И зато, слушајући ово, сваки који хоће да се спаси треба да се уздиже, да иде уским и тесним путом. Јер пут је кратак, браћо моја вољена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.
Стога и ја, од свих последњи и грешнији, увек слаб и тром за уздизање духовно, дошавши у Свету Гору нађе богоизабрана светила где на разне начине хитају на подвиг духовни. Те и ја, укрепивши своју немоћ, потруди се колико ми снага дозвољаваше, подигох манастир свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Присно деве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да пребивају игуман и сва братија када долазе.
Потом, опет, подигох и овде у Ораховици место за мировање, светог и преподобног оца нашег Саве јерулисамског, за стан двојици или тројици, по речи Господњој: " Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам и ја међу њима". Зато ову заповест дајем, сви да знају: ни прот нема власти над том ћелијом, ни игуман светога нашег манастира, нити ко други од братије да не узнемирава онога који живи у овој ћелији светог Саве. И што се налази у тој ћелији, било вино или воће, да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман да другима даје, већ напротив, да се ту даје из нашег манастира ради помена, свећа светом Сави, и уља 60 литара.
А о свему другоме на вољу остављам игуману и свој братији; ако чиме буду могли да помогну брату који живи у тој ћелији, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна ни чанак уља, ако и моју, макар и грешног, молитву хоћете да имате у помоћ себи. Јер онај кога ја оставим после смрти своје у тој ћелији, он да живи до краја живота свога незамењен ни од кога.
Потом, пак, дајем овакво правило да се примењује: да се скупе игуман светога тога манастира и сва братија, и да бирају човека богобојажљива, који је подобан да живи у ћелији у месту том. Или ако буде ко као игуман, или неко други од оних што су служили у месту томе светоме, да се шаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над том ћелијом, као што и горе писасмо. А манастир, ни игуман, да нема никоје власти над ћелији тој. Нити, пак, за мито да се не поставља неко у ћелију ту, недостојан правила духовног.
Овај, пак, устав прописујем у ћелији тој, да држи који хоће да живи у њој. Понедељком, средом и петком- нити уља једи, нити вина пиј; а у уторак и четвртак- уље једи и вино пиј. И у свих ових пет дана једанпут дневно да једеш. У суботу, пак, и недељу- рибе, и сира, и све друго; и двапут дневно једе се.
А у велики пост, суботом и недељом једи уља и вина кушај; а у друге
" Почетак мудрости је страх Господњи, разумни су сви који тако мисле" Као што каже велики апостол Павле: " Што око не виде, ни ухо не чу, нити дође на срце човеку, Бог спреми онима који га воле". И зато, слушајући ово, сваки који хоће да се спаси треба да се уздиже, да иде уским и тесним путом. Јер пут је кратак, браћо моја вољена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.
Стога и ја, од свих последњи и грешнији, увек слаб и тром за уздизање духовно, дошавши у Свету Гору нађе богоизабрана светила где на разне начине хитају на подвиг духовни. Те и ја, укрепивши своју немоћ, потруди се колико ми снага дозвољаваше, подигох манастир свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Присно деве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да пребивају игуман и сва братија када долазе.
Потом, опет, подигох и овде у Ораховици место за мировање, светог и преподобног оца нашег Саве јерулисамског, за стан двојици или тројици, по речи Господњој: " Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам и ја међу њима". Зато ову заповест дајем, сви да знају: ни прот нема власти над том ћелијом, ни игуман светога нашег манастира, нити ко други од братије да не узнемирава онога који живи у овој ћелији светог Саве. И што се налази у тој ћелији, било вино или воће, да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман да другима даје, већ напротив, да се ту даје из нашег манастира ради помена, свећа светом Сави, и уља 60 литара.
А о свему другоме на вољу остављам игуману и свој братији; ако чиме буду могли да помогну брату који живи у тој ћелији, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна ни чанак уља, ако и моју, макар и грешног, молитву хоћете да имате у помоћ себи. Јер онај кога ја оставим после смрти своје у тој ћелији, он да живи до краја живота свога незамењен ни од кога.
Потом, пак, дајем овакво правило да се примењује: да се скупе игуман светога тога манастира и сва братија, и да бирају човека богобојажљива, који је подобан да живи у ћелији у месту том. Или ако буде ко као игуман, или неко други од оних што су служили у месту томе светоме, да се шаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над том ћелијом, као што и горе писасмо. А манастир, ни игуман, да нема никоје власти над ћелији тој. Нити, пак, за мито да се не поставља неко у ћелију ту, недостојан правила духовног.
Овај, пак, устав прописујем у ћелији тој, да држи који хоће да живи у њој. Понедељком, средом и петком- нити уља једи, нити вина пиј; а у уторак и четвртак- уље једи и вино пиј. И у свих ових пет дана једанпут дневно да једеш. У суботу, пак, и недељу- рибе, и сира, и све друго; и двапут дневно једе се.
А у велики пост, суботом и недељом једи уља и вина кушај; а у друге
