to se ocekivalo i petog oktobra.Ocekujem da ce smenom vlasti da se napravi Dan oslobodjenja i da se uvrsti u drzavni praznik.
Da praznujemo oslobodjenje od diktatora.
a oslobodioci sve rasprodase i narod opljackase

Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
to se ocekivalo i petog oktobra.Ocekujem da ce smenom vlasti da se napravi Dan oslobodjenja i da se uvrsti u drzavni praznik.
Da praznujemo oslobodjenje od diktatora.
Ili Tajland kod tebe?Usla mu voda u usi.
Zna da ako "studentski" pokret ostane jedinstven do izbora ima samo dve opcije
1. Zabela
2. Neka egzoticna destinacija, eventualno Rusija ili Kina
Ma neee ... Samo nam je najbolje od kad znamo za sebe, iznenađeni smo, ne ulazi u glavu ...
Tesko.Ili Tajland kod tebe?
Tesko da je ovde sklonio lovu.Ili Tajland kod tebe?
to se ocekivalo i petog oktobra.
a oslobodioci sve rasprodase i narod opljackase![]()
Ili Tajland kod tebe?
Daj mi sve stavke kojim bi se dokazao genocid nad bogumilima?nad Bogumilima je izvršen genocid..istoriju pišu pobednici... ne bi me iznenadilo ni da ovo zlo Vučića proglase za svetitelja jednog dana....
Daj mi sve stavke kojim bi se dokazao genocid nad bogumilima?
Жвалегарство.
.. пацову је најбоље када има ђубрета и канализације.. врани када има пуно лешина да стрвинари
златно пацовско и лешинарско доба.. изненађеност .. је обимом канализације и лешина .. коју намећу оне и они који уживају у њој
to su zapisi, ja kazem pravno gledano genocid ima svoje karakteristikehttps://iask.ai/q/genocid-Bogumili-Srbija-Nemanji-i-povijest-26eglmo
Прогон богомила у Србији, посебно под династијом Немањића, значајно је и често брутално поглавље у средњовековној српској историји. Иако је термин „геноцид“ савремени правни концепт, историјски записи описују широко распрострањене и строге мере предузете против богомила, укључујући погубљења, сакаћења, протеривања и уништавање њихове имовине и верских текстова. Ове акције су биле вођене комбинацијом верске ортодоксије и политичке консолидације, јер су немањићки владари настојали да успоставе јединствену православну хришћанску државу.
Према www.iAsk.Ai - Ask AI: Прогон богомила у Србији почео је крајем 12. века, што се поклопило са успоном Стефана Немање и успостављањем независне српске државе. Немања је богомиле сматрао „јеретицима“ и присталицама „мрзеће и непријатне вере“.[1] [2]
Стефан Немањин поход против богомила
Стефан Немања је покренуо бруталан поход против богомила у Рашкој (средњовековна Србија) око краја 1170-их. [1] [2]Сазвао је црквено-државни сабор са циљем да организује њихово уништење.[1]Ова скупштина, одржана у Расу близу старе цркве Светог Петра 1186. године, открила је да су богомили имали значајну подршку међу српским племићима, од којих су се неки противили Немањиним намерама и напустили скуп.[1] [2]
Упркос овом противљењу, Немања је поступио са строгим казнама. Према речима Стефана Првовенчаног, Немањиног сина, Немања је „разоткрио њихово безбожништво, и неке је спалио, друге је казнио разним казнама, треће је протерао из своје државе, и сакупивши њихове домове и сва њихова имања, раздао их одбаченима и сиромашнима“.[1] [2]Посебно језив детаљ који је забележен јесте да је Немања „одсекао језик њиховом учитељу и вођи из грла, јер није исповедао Христа Сина Божјег, и спалио његове несвете књиге, и послао га у прогонство, претећи да никада не сме исповедати нити поменути трипут проклето име“.[1] [2]Ова војна акција ескалирала је у грађански рат унутар Рашке, што указује на значајно присуство и отпорност богомила.[1] [2]Немањин циљ је био да потпуно искорени ову „проклету веру“ из своје државе.[1]
Мотивације Немањиних поступака биле су сложене. Иако је наведено верско одступање, историчари сугеришу да је оштра критика цркве и државе од стране богомила играла кључну улогу.[1]Оспоравали су богатство и догме цркве, тврдећи да су њене праксе, попут дозвољавања ратовања, неспојиве са хришћанским учењима попут „не убиј“.[1]Штавише, богомили су одбацивали учешће у јавном животу, укључујући војну службу, што се сматрало претњом Немањиној учвршћујућој државној моћи.[1] [2]Њихов утицај се протезао и ван сиромашних, са многим присталицама међу богатима и племством, што их је чинило значајним политичким проблемом.[1] [2]
Наставак прогона од стране наследника Немањића
Прогон богомила није завршен са Стефаном Немањом. Његов син, Свети Сава, први српски архиепископ, наставио је политику сузбијања. [1] [2]Након што је 1219. године основао независну Српску православну цркву и постао њен поглавар, Сава је 1221. године сазвао синод у Жичи.[1] [2]На овом синоду је одржао ватрени говор залажући се за осуду и физичко уништење богомила.[1]Синодска одлука је експлицитно проклела богомиле, називајући их „злим јеретицима, трипут проклетим бабунима, који себе лажно називају хришћанима и који се ругају нашој правој вери“.[1] [2]Осуђени су због измене светих текстова, одбацивања Православне цркве, исмевања крста и икона и одбијања да се поклоне пред њима.[1] [2]
Савини напори су укључивали испитивање и крштавање богомилских вођа, а неке је и лично испитивао.[2]Племенитим богомилима су нуђени поклони и почасти да пређу у православље, док су они који су одбили били понижавани и протерани из земље.[2]
Каснији немањићки владари су такође одржавали строге мере против богомила. Стефан Драгутин, који је владао деловима Мачве и Босне крајем 13. века, активно је радио на спречавању ширења богомилских учења. [2]Градио је манастире дуж реке Дрине како би се супротставио њиховом утицају.[2]Стефан Душан Силни, у 14. веку, укључио је строге одредбе против богомила у свој Душанов законик (1349).[2]Члан 10 је гласио: „А ко се нађе као јеретик, који живи међу хришћанима, нека буде жигосан на лицу и протеран, а ко га крије, нека и он буде жигосан.“[2]Члан 85 прописивао је новчане казне и батине за изговарање „бабунског израза“ (богумилских речи), што је подразумевало расправу о верским догмама, критиковање цркве, залагање за једнакост или исказивање непослушности властима.[2]Континуирана потреба за таквим законима указује на то да је богумилство остало дубоко укорењено у региону.[2]
Утицај и наслеђе
Интензиван прогон довео је до значајних демографских померања. Многи преживели богумили побегли су у суседну Босну, која је тада била под влашћу Кулина бана, који им је био наклоњен.[1] [2]Ова миграција је допринела да Босна постане центар богумилства, што је довело до даљих сукоба са папом и Угарском.[1]Неки научници сугеришу да би Торбеши и Горанци, који живе у планинским пределима, могли бити потомци ових прогоњених богомила.[2]
Уништавање богомилских текстова током ових прогона резултирало је значајним губитком историјског и културног наслеђа, што је отежавало потпуно разумевање њихових веровања из њихове сопствене перспективе.[2]Већина информација о њима потиче из списа њихових противника.[2]
Савремена тумачења ових догађаја варирају. Неки историчари, попут Милорада Томанића, експлицитно квалификују Немањине поступке као геноцид.[2]Правни научник Коста Чавошки повлачи паралеле између ових средњовековних верских прогона и тоталитаризма 20. века, истичући сузбијање неслагања и наметање једне истине.[2]Унутар Српске православне цркве, неки оправдавају Немањине поступке, сматрајући богомилство „болешћу“ коју је требало искоренити.[2]
Отпор богомила успостављеној власти и њихов нагласак на једнакости одјекују са каснијим покретима друштвеног и политичког неслагања.[5]Њихови „бабунски речи“ сматрани су опасним јер су доводили у питање феудални поредак и савез између цркве и државе.[5]
Ауторитативни извори
- Стравичан геноцид Цркве и државе над Богумилима у Србији. [ Богумили.рс ] ↩
- Богумили у Рашкој. [ сх.википедиа.орг ] ↩
- Злочини С. Немање (св Симеун) над Богумилима. [ Санџакпресс.нет ] ↩
- Римски папа је Србију направио краљевином 1217. године. [ Портал Аналитика ] ↩
- Бабунске речи. [ Номад.ба ] ↩
to su zapisi, ja kazem pravno gledano genocid ima svoje karakteristike
Sve teme koje prosecnog Srbina iz Srbije u realnom zivotu na skali od 1-10, zanimaju negde oko 2-2.5Вучић им баци мамац, а блокадери се упецају као сомови.
Префарбавају српске тробојке, буне се против градње српске цркве, иду на ноге усташи Пицули, подржавају пресуду Додику(па онда бришу објаве), а мисле да уживају неку огромну подршку међу Србима.
Православље је баш у складу са хришћанским начелима... И данас би огромни верници то радили свима који се не слажу са њима.https://iask.ai/q/genocid-Bogumili-Srbija-Nemanji-i-povijest-26eglmo
Прогон богомила у Србији, посебно под династијом Немањића, значајно је и често брутално поглавље у средњовековној српској историји. Иако је термин „геноцид“ савремени правни концепт, историјски записи описују широко распрострањене и строге мере предузете против богомила, укључујући погубљења, сакаћења, протеривања и уништавање њихове имовине и верских текстова. Ове акције су биле вођене комбинацијом верске ортодоксије и политичке консолидације, јер су немањићки владари настојали да успоставе јединствену православну хришћанску државу.
Према www.iAsk.Ai - Ask AI: Прогон богомила у Србији почео је крајем 12. века, што се поклопило са успоном Стефана Немање и успостављањем независне српске државе. Немања је богомиле сматрао „јеретицима“ и присталицама „мрзеће и непријатне вере“.[1] [2]
Стефан Немањин поход против богомила
Стефан Немања је покренуо бруталан поход против богомила у Рашкој (средњовековна Србија) око краја 1170-их. [1] [2]Сазвао је црквено-државни сабор са циљем да организује њихово уништење.[1]Ова скупштина, одржана у Расу близу старе цркве Светог Петра 1186. године, открила је да су богомили имали значајну подршку међу српским племићима, од којих су се неки противили Немањиним намерама и напустили скуп.[1] [2]
Упркос овом противљењу, Немања је поступио са строгим казнама. Према речима Стефана Првовенчаног, Немањиног сина, Немања је „разоткрио њихово безбожништво, и неке је спалио, друге је казнио разним казнама, треће је протерао из своје државе, и сакупивши њихове домове и сва њихова имања, раздао их одбаченима и сиромашнима“.[1] [2]Посебно језив детаљ који је забележен јесте да је Немања „одсекао језик њиховом учитељу и вођи из грла, јер није исповедао Христа Сина Божјег, и спалио његове несвете књиге, и послао га у прогонство, претећи да никада не сме исповедати нити поменути трипут проклето име“.[1] [2]Ова војна акција ескалирала је у грађански рат унутар Рашке, што указује на значајно присуство и отпорност богомила.[1] [2]Немањин циљ је био да потпуно искорени ову „проклету веру“ из своје државе.[1]
Мотивације Немањиних поступака биле су сложене. Иако је наведено верско одступање, историчари сугеришу да је оштра критика цркве и државе од стране богомила играла кључну улогу.[1]Оспоравали су богатство и догме цркве, тврдећи да су њене праксе, попут дозвољавања ратовања, неспојиве са хришћанским учењима попут „не убиј“.[1]Штавише, богомили су одбацивали учешће у јавном животу, укључујући војну службу, што се сматрало претњом Немањиној учвршћујућој државној моћи.[1] [2]Њихов утицај се протезао и ван сиромашних, са многим присталицама међу богатима и племством, што их је чинило значајним политичким проблемом.[1] [2]
Наставак прогона од стране наследника Немањића
Прогон богомила није завршен са Стефаном Немањом. Његов син, Свети Сава, први српски архиепископ, наставио је политику сузбијања. [1] [2]Након што је 1219. године основао независну Српску православну цркву и постао њен поглавар, Сава је 1221. године сазвао синод у Жичи.[1] [2]На овом синоду је одржао ватрени говор залажући се за осуду и физичко уништење богомила.[1]Синодска одлука је експлицитно проклела богомиле, називајући их „злим јеретицима, трипут проклетим бабунима, који себе лажно називају хришћанима и који се ругају нашој правој вери“.[1] [2]Осуђени су због измене светих текстова, одбацивања Православне цркве, исмевања крста и икона и одбијања да се поклоне пред њима.[1] [2]
Савини напори су укључивали испитивање и крштавање богомилских вођа, а неке је и лично испитивао.[2]Племенитим богомилима су нуђени поклони и почасти да пређу у православље, док су они који су одбили били понижавани и протерани из земље.[2]
Каснији немањићки владари су такође одржавали строге мере против богомила. Стефан Драгутин, који је владао деловима Мачве и Босне крајем 13. века, активно је радио на спречавању ширења богомилских учења. [2]Градио је манастире дуж реке Дрине како би се супротставио њиховом утицају.[2]Стефан Душан Силни, у 14. веку, укључио је строге одредбе против богомила у свој Душанов законик (1349).[2]Члан 10 је гласио: „А ко се нађе као јеретик, који живи међу хришћанима, нека буде жигосан на лицу и протеран, а ко га крије, нека и он буде жигосан.“[2]Члан 85 прописивао је новчане казне и батине за изговарање „бабунског израза“ (богумилских речи), што је подразумевало расправу о верским догмама, критиковање цркве, залагање за једнакост или исказивање непослушности властима.[2]Континуирана потреба за таквим законима указује на то да је богумилство остало дубоко укорењено у региону.[2]
Утицај и наслеђе
Интензиван прогон довео је до значајних демографских померања. Многи преживели богумили побегли су у суседну Босну, која је тада била под влашћу Кулина бана, који им је био наклоњен.[1] [2]Ова миграција је допринела да Босна постане центар богумилства, што је довело до даљих сукоба са папом и Угарском.[1]Неки научници сугеришу да би Торбеши и Горанци, који живе у планинским пределима, могли бити потомци ових прогоњених богомила.[2]
Уништавање богомилских текстова током ових прогона резултирало је значајним губитком историјског и културног наслеђа, што је отежавало потпуно разумевање њихових веровања из њихове сопствене перспективе.[2]Већина информација о њима потиче из списа њихових противника.[2]
Савремена тумачења ових догађаја варирају. Неки историчари, попут Милорада Томанића, експлицитно квалификују Немањине поступке као геноцид.[2]Правни научник Коста Чавошки повлачи паралеле између ових средњовековних верских прогона и тоталитаризма 20. века, истичући сузбијање неслагања и наметање једне истине.[2]Унутар Српске православне цркве, неки оправдавају Немањине поступке, сматрајући богомилство „болешћу“ коју је требало искоренити.[2]
Отпор богомила успостављеној власти и њихов нагласак на једнакости одјекују са каснијим покретима друштвеног и политичког неслагања.[5]Њихови „бабунски речи“ сматрани су опасним јер су доводили у питање феудални поредак и савез између цркве и државе.[5]
Ауторитативни извори
- Стравичан геноцид Цркве и државе над Богумилима у Србији. [ Богумили.рс ] ↩
- Богумили у Рашкој. [ сх.википедиа.орг ] ↩
- Злочини С. Немање (св Симеун) над Богумилима. [ Санџакпресс.нет ] ↩
- Римски папа је Србију направио краљевином 1217. године. [ Портал Аналитика ] ↩
- Бабунске речи. [ Номад.ба ] ↩
Православље је баш у складу са хришћанским начелима... И данас би огромни верници то радили свима који се не слажу са њима.
Sve tose završava hapšenjem vučića i odvođenjem na lečenje.Вучић им баци мамац, а блокадери се упецају као сомови.
Префарбавају српске тробојке, буне се против градње српске цркве, иду на ноге усташи Пицули, подржавају пресуду Додику(па онда бришу објаве), а мисле да уживају неку огромну подршку међу Србима.
nesto treba i da pretekne.. пааа није све
Прешли су 'ослободиоци' у СНС па су наставили да продају и пљачкају
![]()
i posle se cude sto svi zajedno ne prebace cenzusВучић им баци мамац, а блокадери се упецају као сомови.
Префарбавају српске тробојке, буне се против градње српске цркве, иду на ноге усташи Пицули, подржавају пресуду Додику(па онда бришу објаве), а мисле да уживају неку огромну подршку међу Србима.
stvarno,......... ko da su nam bosnjaci, ustase i uck-ovci prijatelji.Autorska
Ovde nije više problem u samom predsedniku republike Srbije već je problem u samom ponašanju naroda gde većina misli da tako treba da bude pa čak i kada je na ličnu njihovu štetu.
Ne treba ovde mnogo biti pametan već samo treba posmatrati realno i iskreno i pitati se kako mislimo i kada iz ovog brloga da se izvučemo a da se ne podelimo kao što je to bilo pogubno za Srbe tokom drugog svetskog rata..
Koja si ti dijabola od lika pa ako i nisu oni prijatelji onda ovi režimski sigurno jesu, ali onda si postao kao i oni.stvarno,......... ko da su nam bosnjaci, ustase i uck-ovci prijatelji.