Vučić je toliko postao bezobrazan da blokadere predstavlja jedinim neprijateljem naroda

Ma neee ... Samo nam je najbolje od kad znamo za sebe, iznenađeni smo, ne ulazi u glavu ...

.. пацову је најбоље када има ђубрета и канализације.. врани када има пуно лешина да стрвинари

златно пацовско и лешинарско доба.. изненађеност .. је обимом канализације и лешина .. коју намећу оне и они који уживају у њој
 
to se ocekivalo i petog oktobra.

a oslobodioci sve rasprodase i narod opljackase :kafa:

.. пааа није све

Прешли су 'ослободиоци' у СНС па су наставили да продају и пљачкају

thumb3.jpg
 
Covecanstvo , bar non EU ulazi u novu fazu razvoja, , novi energetski i proizvodni balans i tehnologija, a Srbija ce u ratove i biti izolovana balkanska vukoebina , svesno izabrana zrtva poveceg broja u narodu , sto je zanimljivo...

Zato se osigurajte, uporista protiv tih SNS i narodnih hordi , koji ce navaliti na vas ako kupite deo te nove svetske , azijske tehnologije i koristite to u svom okruzenju...
to vam nece biti oprosteno..

A toga ce biti , narod je nesposoban, vodje koje bira su dobro izabrane za takav narod i sve je tu na svom mestu , ali to nece dovesti do prastanja prema naprednim ljudima od strane naprednjaka..
 
Daj mi sve stavke kojim bi se dokazao genocid nad bogumilima?

https://iask.ai/q/genocid-Bogumili-Srbija-Nemanji-i-povijest-26eglmo

Прогон богомила у Србији, посебно под династијом Немањића, значајно је и често брутално поглавље у средњовековној српској историји. Иако је термин „геноцид“ савремени правни концепт, историјски записи описују широко распрострањене и строге мере предузете против богомила, укључујући погубљења, сакаћења, протеривања и уништавање њихове имовине и верских текстова. Ове акције су биле вођене комбинацијом верске ортодоксије и политичке консолидације, јер су немањићки владари настојали да успоставе јединствену православну хришћанску државу.

Према www.iAsk.Ai - Ask AI: Прогон богомила у Србији почео је крајем 12. века, што се поклопило са успоном Стефана Немање и успостављањем независне српске државе. Немања је богомиле сматрао „јеретицима“ и присталицама „мрзеће и непријатне вере“.[1] [2]

Стефан Немањин поход против богомила​

Стефан Немања је покренуо бруталан поход против богомила у Рашкој (средњовековна Србија) око краја 1170-их. [1] [2]Сазвао је црквено-државни сабор са циљем да организује њихово уништење.[1]Ова скупштина, одржана у Расу близу старе цркве Светог Петра 1186. године, открила је да су богомили имали значајну подршку међу српским племићима, од којих су се неки противили Немањиним намерама и напустили скуп.[1] [2]

Упркос овом противљењу, Немања је поступио са строгим казнама. Према речима Стефана Првовенчаног, Немањиног сина, Немања је „разоткрио њихово безбожништво, и неке је спалио, друге је казнио разним казнама, треће је протерао из своје државе, и сакупивши њихове домове и сва њихова имања, раздао их одбаченима и сиромашнима“.[1] [2]Посебно језив детаљ који је забележен јесте да је Немања „одсекао језик њиховом учитељу и вођи из грла, јер није исповедао Христа Сина Божјег, и спалио његове несвете књиге, и послао га у прогонство, претећи да никада не сме исповедати нити поменути трипут проклето име“.[1] [2]Ова војна акција ескалирала је у грађански рат унутар Рашке, што указује на значајно присуство и отпорност богомила.[1] [2]Немањин циљ је био да потпуно искорени ову „проклету веру“ из своје државе.[1]

Мотивације Немањиних поступака биле су сложене. Иако је наведено верско одступање, историчари сугеришу да је оштра критика цркве и државе од стране богомила играла кључну улогу.[1]Оспоравали су богатство и догме цркве, тврдећи да су њене праксе, попут дозвољавања ратовања, неспојиве са хришћанским учењима попут „не убиј“.[1]Штавише, богомили су одбацивали учешће у јавном животу, укључујући војну службу, што се сматрало претњом Немањиној учвршћујућој државној моћи.[1] [2]Њихов утицај се протезао и ван сиромашних, са многим присталицама међу богатима и племством, што их је чинило значајним политичким проблемом.[1] [2]

Наставак прогона од стране наследника Немањића​

Прогон богомила није завршен са Стефаном Немањом. Његов син, Свети Сава, први српски архиепископ, наставио је политику сузбијања. [1] [2]Након што је 1219. године основао независну Српску православну цркву и постао њен поглавар, Сава је 1221. године сазвао синод у Жичи.[1] [2]На овом синоду је одржао ватрени говор залажући се за осуду и физичко уништење богомила.[1]Синодска одлука је експлицитно проклела богомиле, називајући их „злим јеретицима, трипут проклетим бабунима, који себе лажно називају хришћанима и који се ругају нашој правој вери“.[1] [2]Осуђени су због измене светих текстова, одбацивања Православне цркве, исмевања крста и икона и одбијања да се поклоне пред њима.[1] [2]

Савини напори су укључивали испитивање и крштавање богомилских вођа, а неке је и лично испитивао.[2]Племенитим богомилима су нуђени поклони и почасти да пређу у православље, док су они који су одбили били понижавани и протерани из земље.[2]

Каснији немањићки владари су такође одржавали строге мере против богомила. Стефан Драгутин, који је владао деловима Мачве и Босне крајем 13. века, активно је радио на спречавању ширења богомилских учења. [2]Градио је манастире дуж реке Дрине како би се супротставио њиховом утицају.[2]Стефан Душан Силни, у 14. веку, укључио је строге одредбе против богомила у свој Душанов законик (1349).[2]Члан 10 је гласио: „А ко се нађе као јеретик, који живи међу хришћанима, нека буде жигосан на лицу и протеран, а ко га крије, нека и он буде жигосан.“[2]Члан 85 прописивао је новчане казне и батине за изговарање „бабунског израза“ (богумилских речи), што је подразумевало расправу о верским догмама, критиковање цркве, залагање за једнакост или исказивање непослушности властима.[2]Континуирана потреба за таквим законима указује на то да је богумилство остало дубоко укорењено у региону.[2]

Утицај и наслеђе​

Интензиван прогон довео је до значајних демографских померања. Многи преживели богумили побегли су у суседну Босну, која је тада била под влашћу Кулина бана, који им је био наклоњен.[1] [2]Ова миграција је допринела да Босна постане центар богумилства, што је довело до даљих сукоба са папом и Угарском.[1]Неки научници сугеришу да би Торбеши и Горанци, који живе у планинским пределима, могли бити потомци ових прогоњених богомила.[2]

Уништавање богомилских текстова током ових прогона резултирало је значајним губитком историјског и културног наслеђа, што је отежавало потпуно разумевање њихових веровања из њихове сопствене перспективе.[2]Већина информација о њима потиче из списа њихових противника.[2]

Савремена тумачења ових догађаја варирају. Неки историчари, попут Милорада Томанића, експлицитно квалификују Немањине поступке као геноцид.[2]Правни научник Коста Чавошки повлачи паралеле између ових средњовековних верских прогона и тоталитаризма 20. века, истичући сузбијање неслагања и наметање једне истине.[2]Унутар Српске православне цркве, неки оправдавају Немањине поступке, сматрајући богомилство „болешћу“ коју је требало искоренити.[2]

Отпор богомила успостављеној власти и њихов нагласак на једнакости одјекују са каснијим покретима друштвеног и политичког неслагања.[5]Њихови „бабунски речи“ сматрани су опасним јер су доводили у питање феудални поредак и савез између цркве и државе.[5]


Ауторитативни извори​

  1. Стравичан геноцид Цркве и државе над Богумилима у Србији. [ Богумили.рс ]
  2. Богумили у Рашкој. [ сх.википедиа.орг ]
  3. Злочини С. Немање (св Симеун) над Богумилима. [ Санџакпресс.нет ]
  4. Римски папа је Србију направио краљевином 1217. године. [ Портал Аналитика ]
  5. Бабунске речи. [ Номад.ба ]
 
Жвалегарство.

Право име за Лојалисткиње и Лојалисте

Вреди ли 'кутурно' са 'некултурним' .. изгледа не

Значи нови термин су одсад је Жвалегарке/ари наместо опште прихваћених Неутралне/ни Лојалисткиње/ти
 
.. пацову је најбоље када има ђубрета и канализације.. врани када има пуно лешина да стрвинари

златно пацовско и лешинарско доба.. изненађеност .. је обимом канализације и лешина .. коју намећу оне и они који уживају у њој

Страшан је твој унутрашњи свет. Тебе треба хоспитализовати.
 

Predsednik Republike (opet) najavljuje miting vlasti: "U Novom Sadu u septembru veliki skup"​


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je gostovao na televiziji i za septembar najavio "veliki skup pristalica vlasti u Novom Sadu".

:rotf:


опет најавио велики скуп у новом саду

више се не каже ''кружиш као киша око крагујевца'' него кружиш као вучић око новог сада :rotf::rotf::rotf:


после помиловања криминалаца који су бејбол палицом претукли девојку 1200 метара даље од просторија снс тако што су сели у ауто и јурили као у лов на плен , зацементирано је то питање око доласка у нс...

ајде да видимо ...
грађани новог сада су сигурно одушевљени доласком оних који помилују крвничко насиље последљих олоша и кримоса...
 
https://iask.ai/q/genocid-Bogumili-Srbija-Nemanji-i-povijest-26eglmo

Прогон богомила у Србији, посебно под династијом Немањића, значајно је и често брутално поглавље у средњовековној српској историји. Иако је термин „геноцид“ савремени правни концепт, историјски записи описују широко распрострањене и строге мере предузете против богомила, укључујући погубљења, сакаћења, протеривања и уништавање њихове имовине и верских текстова. Ове акције су биле вођене комбинацијом верске ортодоксије и политичке консолидације, јер су немањићки владари настојали да успоставе јединствену православну хришћанску државу.

Према www.iAsk.Ai - Ask AI: Прогон богомила у Србији почео је крајем 12. века, што се поклопило са успоном Стефана Немање и успостављањем независне српске државе. Немања је богомиле сматрао „јеретицима“ и присталицама „мрзеће и непријатне вере“.[1] [2]

Стефан Немањин поход против богомила​

Стефан Немања је покренуо бруталан поход против богомила у Рашкој (средњовековна Србија) око краја 1170-их. [1] [2]Сазвао је црквено-државни сабор са циљем да организује њихово уништење.[1]Ова скупштина, одржана у Расу близу старе цркве Светог Петра 1186. године, открила је да су богомили имали значајну подршку међу српским племићима, од којих су се неки противили Немањиним намерама и напустили скуп.[1] [2]

Упркос овом противљењу, Немања је поступио са строгим казнама. Према речима Стефана Првовенчаног, Немањиног сина, Немања је „разоткрио њихово безбожништво, и неке је спалио, друге је казнио разним казнама, треће је протерао из своје државе, и сакупивши њихове домове и сва њихова имања, раздао их одбаченима и сиромашнима“.[1] [2]Посебно језив детаљ који је забележен јесте да је Немања „одсекао језик њиховом учитељу и вођи из грла, јер није исповедао Христа Сина Божјег, и спалио његове несвете књиге, и послао га у прогонство, претећи да никада не сме исповедати нити поменути трипут проклето име“.[1] [2]Ова војна акција ескалирала је у грађански рат унутар Рашке, што указује на значајно присуство и отпорност богомила.[1] [2]Немањин циљ је био да потпуно искорени ову „проклету веру“ из своје државе.[1]

Мотивације Немањиних поступака биле су сложене. Иако је наведено верско одступање, историчари сугеришу да је оштра критика цркве и државе од стране богомила играла кључну улогу.[1]Оспоравали су богатство и догме цркве, тврдећи да су њене праксе, попут дозвољавања ратовања, неспојиве са хришћанским учењима попут „не убиј“.[1]Штавише, богомили су одбацивали учешће у јавном животу, укључујући војну службу, што се сматрало претњом Немањиној учвршћујућој државној моћи.[1] [2]Њихов утицај се протезао и ван сиромашних, са многим присталицама међу богатима и племством, што их је чинило значајним политичким проблемом.[1] [2]

Наставак прогона од стране наследника Немањића​

Прогон богомила није завршен са Стефаном Немањом. Његов син, Свети Сава, први српски архиепископ, наставио је политику сузбијања. [1] [2]Након што је 1219. године основао независну Српску православну цркву и постао њен поглавар, Сава је 1221. године сазвао синод у Жичи.[1] [2]На овом синоду је одржао ватрени говор залажући се за осуду и физичко уништење богомила.[1]Синодска одлука је експлицитно проклела богомиле, називајући их „злим јеретицима, трипут проклетим бабунима, који себе лажно називају хришћанима и који се ругају нашој правој вери“.[1] [2]Осуђени су због измене светих текстова, одбацивања Православне цркве, исмевања крста и икона и одбијања да се поклоне пред њима.[1] [2]

Савини напори су укључивали испитивање и крштавање богомилских вођа, а неке је и лично испитивао.[2]Племенитим богомилима су нуђени поклони и почасти да пређу у православље, док су они који су одбили били понижавани и протерани из земље.[2]

Каснији немањићки владари су такође одржавали строге мере против богомила. Стефан Драгутин, који је владао деловима Мачве и Босне крајем 13. века, активно је радио на спречавању ширења богомилских учења. [2]Градио је манастире дуж реке Дрине како би се супротставио њиховом утицају.[2]Стефан Душан Силни, у 14. веку, укључио је строге одредбе против богомила у свој Душанов законик (1349).[2]Члан 10 је гласио: „А ко се нађе као јеретик, који живи међу хришћанима, нека буде жигосан на лицу и протеран, а ко га крије, нека и он буде жигосан.“[2]Члан 85 прописивао је новчане казне и батине за изговарање „бабунског израза“ (богумилских речи), што је подразумевало расправу о верским догмама, критиковање цркве, залагање за једнакост или исказивање непослушности властима.[2]Континуирана потреба за таквим законима указује на то да је богумилство остало дубоко укорењено у региону.[2]

Утицај и наслеђе​

Интензиван прогон довео је до значајних демографских померања. Многи преживели богумили побегли су у суседну Босну, која је тада била под влашћу Кулина бана, који им је био наклоњен.[1] [2]Ова миграција је допринела да Босна постане центар богумилства, што је довело до даљих сукоба са папом и Угарском.[1]Неки научници сугеришу да би Торбеши и Горанци, који живе у планинским пределима, могли бити потомци ових прогоњених богомила.[2]

Уништавање богомилских текстова током ових прогона резултирало је значајним губитком историјског и културног наслеђа, што је отежавало потпуно разумевање њихових веровања из њихове сопствене перспективе.[2]Већина информација о њима потиче из списа њихових противника.[2]

Савремена тумачења ових догађаја варирају. Неки историчари, попут Милорада Томанића, експлицитно квалификују Немањине поступке као геноцид.[2]Правни научник Коста Чавошки повлачи паралеле између ових средњовековних верских прогона и тоталитаризма 20. века, истичући сузбијање неслагања и наметање једне истине.[2]Унутар Српске православне цркве, неки оправдавају Немањине поступке, сматрајући богомилство „болешћу“ коју је требало искоренити.[2]

Отпор богомила успостављеној власти и њихов нагласак на једнакости одјекују са каснијим покретима друштвеног и политичког неслагања.[5]Њихови „бабунски речи“ сматрани су опасним јер су доводили у питање феудални поредак и савез између цркве и државе.[5]


Ауторитативни извори​

  1. Стравичан геноцид Цркве и државе над Богумилима у Србији. [ Богумили.рс ]
  2. Богумили у Рашкој. [ сх.википедиа.орг ]
  3. Злочини С. Немање (св Симеун) над Богумилима. [ Санџакпресс.нет ]
  4. Римски папа је Србију направио краљевином 1217. године. [ Портал Аналитика ]
  5. Бабунске речи. [ Номад.ба ]
to su zapisi, ja kazem pravno gledano genocid ima svoje karakteristike
 
Вучић им баци мамац, а блокадери се упецају као сомови.

Префарбавају српске тробојке, буне се против градње српске цркве, иду на ноге усташи Пицули, подржавају пресуду Додику(па онда бришу објаве), а мисле да уживају неку огромну подршку међу Србима.
 
Вучић им баци мамац, а блокадери се упецају као сомови.

Префарбавају српске тробојке, буне се против градње српске цркве, иду на ноге усташи Пицули, подржавају пресуду Додику(па онда бришу објаве), а мисле да уживају неку огромну подршку међу Србима.
Sve teme koje prosecnog Srbina iz Srbije u realnom zivotu na skali od 1-10, zanimaju negde oko 2-2.5

Bukvalno im je cena paradajza na pijaci bitnija od svih ovih tema zajedno.
 
https://iask.ai/q/genocid-Bogumili-Srbija-Nemanji-i-povijest-26eglmo

Прогон богомила у Србији, посебно под династијом Немањића, значајно је и често брутално поглавље у средњовековној српској историји. Иако је термин „геноцид“ савремени правни концепт, историјски записи описују широко распрострањене и строге мере предузете против богомила, укључујући погубљења, сакаћења, протеривања и уништавање њихове имовине и верских текстова. Ове акције су биле вођене комбинацијом верске ортодоксије и политичке консолидације, јер су немањићки владари настојали да успоставе јединствену православну хришћанску државу.

Према www.iAsk.Ai - Ask AI: Прогон богомила у Србији почео је крајем 12. века, што се поклопило са успоном Стефана Немање и успостављањем независне српске државе. Немања је богомиле сматрао „јеретицима“ и присталицама „мрзеће и непријатне вере“.[1] [2]

Стефан Немањин поход против богомила​

Стефан Немања је покренуо бруталан поход против богомила у Рашкој (средњовековна Србија) око краја 1170-их. [1] [2]Сазвао је црквено-државни сабор са циљем да организује њихово уништење.[1]Ова скупштина, одржана у Расу близу старе цркве Светог Петра 1186. године, открила је да су богомили имали значајну подршку међу српским племићима, од којих су се неки противили Немањиним намерама и напустили скуп.[1] [2]

Упркос овом противљењу, Немања је поступио са строгим казнама. Према речима Стефана Првовенчаног, Немањиног сина, Немања је „разоткрио њихово безбожништво, и неке је спалио, друге је казнио разним казнама, треће је протерао из своје државе, и сакупивши њихове домове и сва њихова имања, раздао их одбаченима и сиромашнима“.[1] [2]Посебно језив детаљ који је забележен јесте да је Немања „одсекао језик њиховом учитељу и вођи из грла, јер није исповедао Христа Сина Божјег, и спалио његове несвете књиге, и послао га у прогонство, претећи да никада не сме исповедати нити поменути трипут проклето име“.[1] [2]Ова војна акција ескалирала је у грађански рат унутар Рашке, што указује на значајно присуство и отпорност богомила.[1] [2]Немањин циљ је био да потпуно искорени ову „проклету веру“ из своје државе.[1]

Мотивације Немањиних поступака биле су сложене. Иако је наведено верско одступање, историчари сугеришу да је оштра критика цркве и државе од стране богомила играла кључну улогу.[1]Оспоравали су богатство и догме цркве, тврдећи да су њене праксе, попут дозвољавања ратовања, неспојиве са хришћанским учењима попут „не убиј“.[1]Штавише, богомили су одбацивали учешће у јавном животу, укључујући војну службу, што се сматрало претњом Немањиној учвршћујућој државној моћи.[1] [2]Њихов утицај се протезао и ван сиромашних, са многим присталицама међу богатима и племством, што их је чинило значајним политичким проблемом.[1] [2]

Наставак прогона од стране наследника Немањића​

Прогон богомила није завршен са Стефаном Немањом. Његов син, Свети Сава, први српски архиепископ, наставио је политику сузбијања. [1] [2]Након што је 1219. године основао независну Српску православну цркву и постао њен поглавар, Сава је 1221. године сазвао синод у Жичи.[1] [2]На овом синоду је одржао ватрени говор залажући се за осуду и физичко уништење богомила.[1]Синодска одлука је експлицитно проклела богомиле, називајући их „злим јеретицима, трипут проклетим бабунима, који себе лажно називају хришћанима и који се ругају нашој правој вери“.[1] [2]Осуђени су због измене светих текстова, одбацивања Православне цркве, исмевања крста и икона и одбијања да се поклоне пред њима.[1] [2]

Савини напори су укључивали испитивање и крштавање богомилских вођа, а неке је и лично испитивао.[2]Племенитим богомилима су нуђени поклони и почасти да пређу у православље, док су они који су одбили били понижавани и протерани из земље.[2]

Каснији немањићки владари су такође одржавали строге мере против богомила. Стефан Драгутин, који је владао деловима Мачве и Босне крајем 13. века, активно је радио на спречавању ширења богомилских учења. [2]Градио је манастире дуж реке Дрине како би се супротставио њиховом утицају.[2]Стефан Душан Силни, у 14. веку, укључио је строге одредбе против богомила у свој Душанов законик (1349).[2]Члан 10 је гласио: „А ко се нађе као јеретик, који живи међу хришћанима, нека буде жигосан на лицу и протеран, а ко га крије, нека и он буде жигосан.“[2]Члан 85 прописивао је новчане казне и батине за изговарање „бабунског израза“ (богумилских речи), што је подразумевало расправу о верским догмама, критиковање цркве, залагање за једнакост или исказивање непослушности властима.[2]Континуирана потреба за таквим законима указује на то да је богумилство остало дубоко укорењено у региону.[2]

Утицај и наслеђе​

Интензиван прогон довео је до значајних демографских померања. Многи преживели богумили побегли су у суседну Босну, која је тада била под влашћу Кулина бана, који им је био наклоњен.[1] [2]Ова миграција је допринела да Босна постане центар богумилства, што је довело до даљих сукоба са папом и Угарском.[1]Неки научници сугеришу да би Торбеши и Горанци, који живе у планинским пределима, могли бити потомци ових прогоњених богомила.[2]

Уништавање богомилских текстова током ових прогона резултирало је значајним губитком историјског и културног наслеђа, што је отежавало потпуно разумевање њихових веровања из њихове сопствене перспективе.[2]Већина информација о њима потиче из списа њихових противника.[2]

Савремена тумачења ових догађаја варирају. Неки историчари, попут Милорада Томанића, експлицитно квалификују Немањине поступке као геноцид.[2]Правни научник Коста Чавошки повлачи паралеле између ових средњовековних верских прогона и тоталитаризма 20. века, истичући сузбијање неслагања и наметање једне истине.[2]Унутар Српске православне цркве, неки оправдавају Немањине поступке, сматрајући богомилство „болешћу“ коју је требало искоренити.[2]

Отпор богомила успостављеној власти и њихов нагласак на једнакости одјекују са каснијим покретима друштвеног и политичког неслагања.[5]Њихови „бабунски речи“ сматрани су опасним јер су доводили у питање феудални поредак и савез између цркве и државе.[5]


Ауторитативни извори​

  1. Стравичан геноцид Цркве и државе над Богумилима у Србији. [ Богумили.рс ]
  2. Богумили у Рашкој. [ сх.википедиа.орг ]
  3. Злочини С. Немање (св Симеун) над Богумилима. [ Санџакпресс.нет ]
  4. Римски папа је Србију направио краљевином 1217. године. [ Портал Аналитика ]
  5. Бабунске речи. [ Номад.ба ]
Православље је баш у складу са хришћанским начелима... И данас би огромни верници то радили свима који се не слажу са њима.
 
Православље је баш у складу са хришћанским начелима... И данас би огромни верници то радили свима који се не слажу са њима.

Шта се може очекивати од многоидолиста СловеноГермана

којма су многоидолисти Романи и Ромеји дали четеири 'житија' ..а осталих десет бановали
 
Вучић им баци мамац, а блокадери се упецају као сомови.

Префарбавају српске тробојке, буне се против градње српске цркве, иду на ноге усташи Пицули, подржавају пресуду Додику(па онда бришу објаве), а мисле да уживају неку огромну подршку међу Србима.
Sve tose završava hapšenjem vučića i odvođenjem na lečenje.
 
Вучић им баци мамац, а блокадери се упецају као сомови.

Префарбавају српске тробојке, буне се против градње српске цркве, иду на ноге усташи Пицули, подржавају пресуду Додику(па онда бришу објаве), а мисле да уживају неку огромну подршку међу Србима.
i posle se cude sto svi zajedno ne prebace cenzus :hahaha1:
 
Autorska
Ovde nije više problem u samom predsedniku republike Srbije već je problem u samom ponašanju naroda gde većina misli da tako treba da bude pa čak i kada je na ličnu njihovu štetu.
Ne treba ovde mnogo biti pametan već samo treba posmatrati realno i iskreno i pitati se kako mislimo i kada iz ovog brloga da se izvučemo a da se ne podelimo kao što je to bilo pogubno za Srbe tokom drugog svetskog rata..
stvarno,......... ko da su nam bosnjaci, ustase i uck-ovci prijatelji.
 

Back
Top